Српско Православље не зна за расе- Јоханезбург

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.716
Православна веронаука у Јоханесбургу
Школа у црначком предграђу престонице Јужноафричке Републике увела овај наставни предмет, а наставу ће држати јеромонах Пантелејемон Јовановић
N_KPw3zVlwSIA7yI3Rh0ZLDHCdVsjqEJfRLHs.jpg

Пантелејмон освећеном водицом кропи децу после молитве
(Фото Православни храм Светог Томе, Јоханесбург)



Чачак – Најдаровитији ученици основне школе у Тембиси на крају ове школске године (25. новембра) чекали су, свечано како и приличи, дипломе за успех у енглеском језику, математици и спорту. И добили их из руку српског калуђера, јеромонаха Пантелејмона Јовановића (33), који је с нарочитим разлогом дошао у ово црначко предграђе Јоханесбурга. „Од идуће школске године, која овде почиње у јануару, у тој школи предаваћу православну веронауку, по два часа седмично у редовном термину. На завршну школску свечаност ишао сам по позиву власнице ове установе Берте Моцване, која ме је замолила да учествујем у најсвечанијем тренутку, подели признања најбољој деци”, објашњава за „Политику” јеромонах Пантелејмон из Јужноафричке Републике.

Млади Чачанин постављен је, тачно пре пет година, за старешину српске цркве Светог апостола Томе у Јоханесбургу. У једином нашем храму на афричком континенту, моле се српски исељеници, а калуђери који га воде пружили су хришћанску руку и домородачком становништву. Тако је, уз помоћ ђакона Стивена Хејса, православног мисионара при Митрополији јоханесбуршкој, успостављена веза са школом надомак афричког велеграда.

– Међу белцима у Јоханесбургу, од времена апартхејда, важи неписано правило да се у Тембису никада и ни по коју цену не одлази. Ипак, госпођа Берта позвала нас је ради молитве и благослова, па су заједно са мном пошли ђакон Хејс и члан српског Црквеног одбора Живојин Јовановић. Обрадовало ме што сам на зиду највеће учионице затекао икону Светог Саве, коју сам им оставио лане о Савиндану, у време прве посете. Прослава је почела молитвом и кропљењем деце, учитеља и просторија освећеном водицом – описује калуђер.

Један од разлога што су позвани баш православни духовници јесте у чињеници да власница установе са око 150 ђака, званичног назива „Хришћанска школа Светог Атанасија”, блиско сарађује са Митрополијом. Од сада ће, на почетку имена школе, да буде додат придев „православна”, па се боји и пише нова велика табла за назив.

Пантелејмон ће, поред два часа веронауке за ђаке, једном седмично држати проповеди за одрасле у Тембиси и суседном, такође великом црначком предграђу Клипфонтен вју. Он се труди да покаже да је „православна вера спасоносна за све земаљске народе које год да су боје коже”. Монах из Србије, по благослову митрополита Јоханесбурга и Преторије Серафима, од почетка године држаће и предавања студентима у Православној семинарији патријарха Петра Седмог у Јоханесбургу. Област је историја Српске православне цркве.
 
Православна веронаука у Јоханесбургу
Школа у црначком предграђу престонице Јужноафричке Републике увела овај наставни предмет, а наставу ће држати јеромонах Пантелејемон Јовановић
N_KPw3zVlwSIA7yI3Rh0ZLDHCdVsjqEJfRLHs.jpg

Пантелејмон освећеном водицом кропи децу после молитве
(Фото Православни храм Светог Томе, Јоханесбург)



Чачак – Најдаровитији ученици основне школе у Тембиси на крају ове школске године (25. новембра) чекали су, свечано како и приличи, дипломе за успех у енглеском језику, математици и спорту. И добили их из руку српског калуђера, јеромонаха Пантелејмона Јовановића (33), који је с нарочитим разлогом дошао у ово црначко предграђе Јоханесбурга. „Од идуће школске године, која овде почиње у јануару, у тој школи предаваћу православну веронауку, по два часа седмично у редовном термину. На завршну школску свечаност ишао сам по позиву власнице ове установе Берте Моцване, која ме је замолила да учествујем у најсвечанијем тренутку, подели признања најбољој деци”, објашњава за „Политику” јеромонах Пантелејмон из Јужноафричке Републике.

Млади Чачанин постављен је, тачно пре пет година, за старешину српске цркве Светог апостола Томе у Јоханесбургу. У једином нашем храму на афричком континенту, моле се српски исељеници, а калуђери који га воде пружили су хришћанску руку и домородачком становништву. Тако је, уз помоћ ђакона Стивена Хејса, православног мисионара при Митрополији јоханесбуршкој, успостављена веза са школом надомак афричког велеграда.

– Међу белцима у Јоханесбургу, од времена апартхејда, важи неписано правило да се у Тембису никада и ни по коју цену не одлази. Ипак, госпођа Берта позвала нас је ради молитве и благослова, па су заједно са мном пошли ђакон Хејс и члан српског Црквеног одбора Живојин Јовановић. Обрадовало ме што сам на зиду највеће учионице затекао икону Светог Саве, коју сам им оставио лане о Савиндану, у време прве посете. Прослава је почела молитвом и кропљењем деце, учитеља и просторија освећеном водицом – описује калуђер.

Један од разлога што су позвани баш православни духовници јесте у чињеници да власница установе са око 150 ђака, званичног назива „Хришћанска школа Светог Атанасија”, блиско сарађује са Митрополијом. Од сада ће, на почетку имена школе, да буде додат придев „православна”, па се боји и пише нова велика табла за назив.

Пантелејмон ће, поред два часа веронауке за ђаке, једном седмично држати проповеди за одрасле у Тембиси и суседном, такође великом црначком предграђу Клипфонтен вју. Он се труди да покаже да је „православна вера спасоносна за све земаљске народе које год да су боје коже”. Монах из Србије, по благослову митрополита Јоханесбурга и Преторије Серафима, од почетка године држаће и предавања студентима у Православној семинарији патријарха Петра Седмог у Јоханесбургу. Област је историја Српске православне цркве.


Lepa vest!

Kako mi je slatka ta fotka sa crnchicima :D
 
mislim pre islamizacije, i pre pokrstavnja....
a u juznoj africi nikako nije bilo islama....

razne plemenske," prirodne" religije, gdje svako pleme ima svoje svece najcesce u obliku zivotinje i raznoraznih duhova..., kult predaka , itd. interesantan je, jos izrazitiji, obazriviji odnos prema prirodnim resursima nego npr. kod Indijanaca, kao i ceremonije zahvalnosti
 
razne plemenske," prirodne" religije, gdje svako pleme ima svoje svece najcesce u obliku zivotinje i raznoraznih duhova..., kult predaka , itd. interesantan je, jos izrazitiji, obazriviji odnos prema prirodnim resursima nego npr. kod Indijanaca, kao i ceremonije zahvalnosti

i ko uzima na sebe pravo da to smatra bezvrednim i da uci ljude necemu drugom?
 
i ko uzima na sebe pravo da to smatra bezvrednim i da uci ljude necemu drugom?

Па онај ко сматра да има неку спознају о томе. Ту мислим на праве позитивце и заиста дубоке и духовне људе са спознајом, а не на оне догматисте у негативном смислу.

А хришћанство није ни "оригинална" вера европских народа где је хришћанство најјаче. Иначе, једна од најстаријих светских хришћанских заједница је она у Етиопији, црначка, који су били хришћани још док су Словени и Германи били пагани.
 

Back
Top