- Poruka
- 1.023
Просечна старост службених аутомобила којима се возе чланови српске владе је готово 10 година, а прешли су у просеку више од 360.000 километара .
Саша Драгин, министар заштите животне средине, пре неки дан је на посао дошао таксијем. Заправо, део пута је ишао службеним аутомобилом, а онда је на том возилу „пукао” хладњак, па је министар, ето, морао да мења превозно средство. Сад, да је министар на посао дошао таксијем „намерно”, то би била права вест, јер би примером указао на потребу смањења броја аутомобила у саобраћају, односно смањења удела издувних гасова у ваздуху који удишемо. Овако, то је само куриозитет и згодна илустрација „министарских мука” са израубованим службеним возилима.
Аутомобил који је додељен Драгину, наиме, прешао је већ 370.000 километара, а, рецимо, аутомобил којим се вози Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, прешао је до сада 600.000 километара, истиче Миливоје Михајловић, директор Канцеларије за сарадњу са медијима Владе Србије.
Иначе, већина министара се, како каже, вози службеним аутомобилима произведеним 1998. године, који су прешли по неколико стотина хиљада километара.
Али, слика државног возног парка ускоро ће да се поправи. Управо је завршен тендер за прикупљање понуда за набавку 40 путничких возила запремине мотора минимално 3.000 кубика, дакле, високе класе, а одлука о најповољнијем понуђачу биће донета најкасније за месец дана. Према условима тендера, одлука о најповољнијем понуђачу биће донета на основу цене и квалитета возила, услова гаранције, референце за претходне три године и рока испоруке. Шеф владине Канцеларије за сарадњу са медијима верује да ће ипак цена бити од пресудног значаја. А када је реч о укупној цени за нова возила, Миливоје Михајловић каже да се управо расходују 73 возила из постојећег возног парка о коме се стара Управа за заједничке послове републичких органа, па ће се њиховом продајом добити нека средства која ће умањити трошак за нове аутомобиле.
Михајловић није могао да каже коме су нова возила намењена (којим министарствима, службама и функционерима) истичући да се то још не зна, односно да ће се расподелити када се набаве. Он наглашава да је набавка нових аутомобила неопходна, јер су нека од возила којима се сада превозе функционери небезбедна, а и трошкови одржавања су већи него код возила која су под гаранцијом неколико година.
За превоз државних функционера тренутно се користе 84 возила из возног парка Управе за заједничке послове републичких органа, чија је просечна старост готово 10 година и просечна километража око 361.000 километара.
Према подацима ове управе, министри користе возила марке „ауди” и „пасат”, а најновија возила за превоз министара набављена су 2002. године („аудијима” А8 из те генерације возе се министри Предраг Бубало и Зоран Лончар, док се Ана Пешикан и Александра Смиљанић возе „пасатима” истог годишта). Већина их је ипак у аутомобилима из 1998. године – чак је и потпредседник владе Божидар Ђелић добио на коришћење „ауди” А8 2.5.ТД из те године.
Председник владе Војислав Коштуница не користи возило Управе за заједничке послове. Познато је, наиме, да су за њега и за председника Србије Бориса Тадића обезбеђени блиндирани аутомобили, а према неким информацијама, специјална возила имају и министри одбране, унутрашњих и спољних послова.
Возилима из возног парка Управе за заједничке послове пружа се услуга превоза Народној скупштини Србије, Кабинету председника државе, влади, министарствима, Врховном, Уставном и Трговинском суду, као и Окружном суду (Специјално тужилаштво за ратне злочине и организовани криминал). Ова возила користе и Републичко јавно правобранилаштво, дирекције, агенције и друге посебне организације. Али, у овој управи немају евиденцију колико укупно аутомобила поседују све ове институције, јер свака од њих може да има сопствене аутомобиле (и вероватно свака и има).
Тако је, рецимо, истовремено када је, по одлуци владе, Управа за заједничке послове објавила јавни позив за набавку 40 аутомобила високе класе, Министарство економије и регионалног развоја расписало тендер за набавку 16 возила (осам возила ниже класе, радне запремине мотора 1.301– 1.500 кубика, и осам возила средње класе, 1.801–2.000 кубика) за потребе тог министарства.
Управа, иначе, располаже возилима марке „ауди”, „фолксваген”, „мерцедес”, „шкода” и доставним возилима републичких органа. Поред поменута 84 аутомобила за функционере, Управа има још стотинак возила за потребе републичких органа, па просечна пређена километража по возилу, када се, дакле, рачуна цео возни парк, износи 157.522 километра.
Најстарије возило у овом возном парку је марке „ТАМ” 130Т из 1982. године, а возило најраније године производње из категорије више класе марке „шкода суперб” је из децембра 2004. године.
Те године је Управа за заједничке послове последњи пут набављала аутомобиле за републичке органе, углавном за инспекцијске службе и правосудне органе „шкоде” средње класе. Цена по возилу била је 1.472.817 динара („шкода суперб”) и 743.818,90 динара („шкода фабија”). У јавном позиву била је оглашена набавка 218 аутомобила у вредности од око 176 милиона динара.
Од тада набављених возила, 12 их је уступљено управним окрузима на трајно коришћење.
После распада државне заједнице СЦГ, Управа је преузела више возила различитих категорија, али већина је расходована и продата на јавној лицитацији.
Б. Баковић
Саша Драгин, министар заштите животне средине, пре неки дан је на посао дошао таксијем. Заправо, део пута је ишао службеним аутомобилом, а онда је на том возилу „пукао” хладњак, па је министар, ето, морао да мења превозно средство. Сад, да је министар на посао дошао таксијем „намерно”, то би била права вест, јер би примером указао на потребу смањења броја аутомобила у саобраћају, односно смањења удела издувних гасова у ваздуху који удишемо. Овако, то је само куриозитет и згодна илустрација „министарских мука” са израубованим службеним возилима.
Аутомобил који је додељен Драгину, наиме, прешао је већ 370.000 километара, а, рецимо, аутомобил којим се вози Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, прешао је до сада 600.000 километара, истиче Миливоје Михајловић, директор Канцеларије за сарадњу са медијима Владе Србије.
Иначе, већина министара се, како каже, вози службеним аутомобилима произведеним 1998. године, који су прешли по неколико стотина хиљада километара.
Али, слика државног возног парка ускоро ће да се поправи. Управо је завршен тендер за прикупљање понуда за набавку 40 путничких возила запремине мотора минимално 3.000 кубика, дакле, високе класе, а одлука о најповољнијем понуђачу биће донета најкасније за месец дана. Према условима тендера, одлука о најповољнијем понуђачу биће донета на основу цене и квалитета возила, услова гаранције, референце за претходне три године и рока испоруке. Шеф владине Канцеларије за сарадњу са медијима верује да ће ипак цена бити од пресудног значаја. А када је реч о укупној цени за нова возила, Миливоје Михајловић каже да се управо расходују 73 возила из постојећег возног парка о коме се стара Управа за заједничке послове републичких органа, па ће се њиховом продајом добити нека средства која ће умањити трошак за нове аутомобиле.
Михајловић није могао да каже коме су нова возила намењена (којим министарствима, службама и функционерима) истичући да се то још не зна, односно да ће се расподелити када се набаве. Он наглашава да је набавка нових аутомобила неопходна, јер су нека од возила којима се сада превозе функционери небезбедна, а и трошкови одржавања су већи него код возила која су под гаранцијом неколико година.
За превоз државних функционера тренутно се користе 84 возила из возног парка Управе за заједничке послове републичких органа, чија је просечна старост готово 10 година и просечна километража око 361.000 километара.
Према подацима ове управе, министри користе возила марке „ауди” и „пасат”, а најновија возила за превоз министара набављена су 2002. године („аудијима” А8 из те генерације возе се министри Предраг Бубало и Зоран Лончар, док се Ана Пешикан и Александра Смиљанић возе „пасатима” истог годишта). Већина их је ипак у аутомобилима из 1998. године – чак је и потпредседник владе Божидар Ђелић добио на коришћење „ауди” А8 2.5.ТД из те године.
Председник владе Војислав Коштуница не користи возило Управе за заједничке послове. Познато је, наиме, да су за њега и за председника Србије Бориса Тадића обезбеђени блиндирани аутомобили, а према неким информацијама, специјална возила имају и министри одбране, унутрашњих и спољних послова.
Возилима из возног парка Управе за заједничке послове пружа се услуга превоза Народној скупштини Србије, Кабинету председника државе, влади, министарствима, Врховном, Уставном и Трговинском суду, као и Окружном суду (Специјално тужилаштво за ратне злочине и организовани криминал). Ова возила користе и Републичко јавно правобранилаштво, дирекције, агенције и друге посебне организације. Али, у овој управи немају евиденцију колико укупно аутомобила поседују све ове институције, јер свака од њих може да има сопствене аутомобиле (и вероватно свака и има).
Тако је, рецимо, истовремено када је, по одлуци владе, Управа за заједничке послове објавила јавни позив за набавку 40 аутомобила високе класе, Министарство економије и регионалног развоја расписало тендер за набавку 16 возила (осам возила ниже класе, радне запремине мотора 1.301– 1.500 кубика, и осам возила средње класе, 1.801–2.000 кубика) за потребе тог министарства.
Управа, иначе, располаже возилима марке „ауди”, „фолксваген”, „мерцедес”, „шкода” и доставним возилима републичких органа. Поред поменута 84 аутомобила за функционере, Управа има још стотинак возила за потребе републичких органа, па просечна пређена километража по возилу, када се, дакле, рачуна цео возни парк, износи 157.522 километра.
Најстарије возило у овом возном парку је марке „ТАМ” 130Т из 1982. године, а возило најраније године производње из категорије више класе марке „шкода суперб” је из децембра 2004. године.
Те године је Управа за заједничке послове последњи пут набављала аутомобиле за републичке органе, углавном за инспекцијске службе и правосудне органе „шкоде” средње класе. Цена по возилу била је 1.472.817 динара („шкода суперб”) и 743.818,90 динара („шкода фабија”). У јавном позиву била је оглашена набавка 218 аутомобила у вредности од око 176 милиона динара.
Од тада набављених возила, 12 их је уступљено управним окрузима на трајно коришћење.
После распада државне заједнице СЦГ, Управа је преузела више возила различитих категорија, али већина је расходована и продата на јавној лицитацији.
Б. Баковић
