Freska Raspeca Hristovog u manastiru Visoki Dechani-shta je zograf time hteo da kaze?

ancika · 27.11.2007. u 17:27

Bash smo sa se sa Akhenatonom dogovorili da otvorimo ovu temu. Shta mislite o polozaju Hrista na toj fresci i o ovim malim "vanzemaljcima" iznad njega :

A ovo su minijature ("vanzemaljci"), koje se nalaze u gornjem levom i desnom uglu freske:

Mislim da je ovo svakako nesvakidashnja freska, bash zato shto Hristos stoji na krstu, on nije izlozen ko zna kakvim mukama. Na osnovu jednog teksta na netu, pretpostavljam da je na ovoj fresci predstavljeno duhovno stanje Srba posle Kosovske bitke. Recimo da je zograf Hristovim polozajem na fresci zeleo da simbolizuje Srbiju, koja nikad nece pasti, a da one minijature predstavljaju samo vaskrsenje zivota, tj. povratak u normalan zivot. Shta vi mislite o tome?

Dikan · 27.11.2007. u 17:51

Ne mogu osporiti tvoje tumačenje.
Ali treba napisati kad su freske oslikane, kao što treba dobro poznavati, kanone po kojima se one rade.
A oni su prilično strogi i formalni, barem u vizantijskom svetu.
Takođe treba uporediti sa freskopisima nekih drugih crkava, kako u Srbiji, tako i u Grčkoj,Bugarskoj....

Šta simbolišu, ''vanzemaljci'' ni to ne znam.......
I da li su crtani još u nekim crkvama vizantijskog sveta......

Mada kad pogledam oblik ''svemirskog broda'' svašta pomislim... i na susrete treće vrste, ''Dosije X'' :lol:

Možda su im i zvezde padalice i komete bile inspiracija što je realnije......

ancika · 27.11.2007. u 18:12

Dikan:
Ne mogu osporiti tvoje tumačenje.
Ali treba napisati kad su freske oslikane, kao što treba dobro poznavati, kanone po kojima se one rade.
A oni su prilično strogi i formalni, barem u vizantijskom svetu.
Takođe treba uporediti sa freskopisima nekih drugih crkava, kako u Srbiji, tako i u Grčkoj,Bugarskoj....

Šta simbolišu, ''vanzemaljci'' ni to ne znam.......
I da li su crtani još u nekim crkvama vizantijskog sveta......

Mada kad pogledam oblik ''svemirskog broda'' svašta pomislim... i na susrete treće vrste, ''Dosije X''
Možda su im i zvezde padalice i komete bile inspiracija što je realnije......

Shto se tiche Vizantijskih crkava- uchila sam malo Vizantijsku umetnost, ali ne znam koliko je to dovoljno. Na slikama vizantijskih crkava nigde nisam videla ovako neshto, tj. da Hristos stoji na dasci. Nisam videla ni te minijature. Pomislila sam u jednom trenutku da one mozda nagoveshtavaju drugi Hristov silazak na zemlju i Strashni sud, jer su me podsetile na andjele koji na freskama Strashnog suda nose Svitak zivota, ali njih je uvek bilo po dva sa obe strane. A ovih minijatura je ukupno dve.
A i shto se tiche kanona i pravila- postoje crkve iz vizantijskog vremena, koje nam svedoche o tome da se nisu svi zografi pokoravali tim pravilima. Recimo- zograf, koji je slikao freske u crkvi u Kurbinovu- danashnja Makedonija. To su freske bukvalno sa zastrashujucim likovima.
S druge strane, koliko znam, ova freska je s kraja chetrnaestog veka, kada vec pochinja da se oseca promena u freskoslikarstvu. Tj. ona se oseca i ranije- kada pochinju da se slikaju likovi sa sve emocijama, nisu vishe hladni. Ova freska se vishe priblizava stilu XV-XVII veka, chini mi se, mada nisam sigurna. A poshto je s kraja chetrnaestog veka, a znamo u kakvoj je situaciji bila Srbija, mozda niko nije ni imao mogucnosti da obraca paznju na kanone i na pravila, koji svakako ne odredjuju da Hristos treba da stoji na tamo nekoj dasci i da, u stvari, nije razapet. Ljudi su gledali da spasu zivu glavu posle Kosovskog boja. Josh od onda je srpska drzava pochela da se smanjuje. Ljdi su bezali. Pretpostavljam da niko nije obratio paznju na ove detalje onda. I dalje stojim iza toga da je ipak zograf izrazio svoja osecanja, a mozda je ova freska bila i neki vid propagande medju narodom, freska koja kaze- "Srbija se nikad nece predati, isto kao shto se Hristos ne predaje".
A mozda je i neshto sasvim drugo u pitanju...

ancika · 27.11.2007. u 18:19

Shto se tiche bugarskih crkava- njihov srednji vek uopshte ne obiluje tako raskoshnim crkvama i manastirima, kakvih je bilo u Srbiji. Bash sad vodimo polemiku o tome zashto je to tako i najcheshce dolazimo do izvoda da njihova drzava nije bila bash toliko bogata kako se pricha i da nisu imali dovoljno finansija za izgradnju ovako velikolepnih svetih mesta. Rilski manastir je jedan od izuzetaka po svojoj velichini i raskoshnosti, ali kazu da ni blizu nije bio toliko raskoshan kao sad. Samim tim ni freske nisu bile toliko "razvijene", u smislu da oni u svojim crkvama nisu imali mesta za sve te detalje. Bar sam ja tako shvatila moje profesore, ako neko misli drugachije neka me ubedi da nije tako...

ancika · 27.11.2007. u 18:26

Evo texta koji sam prochitala na netu o poseti delegacije SPC Njujorku 2005. godine. Obratite paznju na poklon o kome se tamo govori:

http://www.kosovo.net/news/archive/2006/March_19/1.html

ancika · 27.11.2007. u 18:27

Izvadila sam text (nadam se da je ikona, koja je poklonjena, u stvari istovetna sa freskom- primetila sam da se obichno tako radi):
"IKONA BEZ BUSA

DELEGACIJA SPC je na poklon u Belu kucu donela ikonu slikanu u manastiru Visoki Decani "Raspece Hristovo". Vladika Teodosije kaze da poklon ima i simbolicnu vrednost, jer oslikava stanja crkve i naroda na Kosovu i njihovu nadu da posle raspeca dolazi - vaskrsenje".

ancika · 27.11.2007. u 18:28

E, sad, ovaj tekst govori o sadashnjosti, ali shto ne bi govorio i o proshlosti?

*+*+*+*+* · 27.11.2007. u 18:33

Evo i postova sa Broda, da bude kompletno...pa da diskutujemo dalje....

crow:
e, shta mislite?

http://ovni.do.sapo.pt/principal/OVNISTORIA/ovnistoria_esp/decaniesp.htm

ancika:
Shta je to??

kojica:
ванземаљци..8-)

ancika:
Raspece Hristovo, da, ali shta bi mogli predstavljati ti choveculjci??

AKHENATON:
Kako kojica reče: vanzemaljci....

ancika:
Ja bih pre rekla da je to simbol novog zivota, koji se radja iz Hristove smrti. Ionako mi ti neki njihovi "oklopi" liche na spermatozoide Ali u vezi ovog prvog shto sam rekla sam sasvim ozbiljna.

AKHENATON:
Primećujete li vi narode,da na toj freski (loše se vidi, ako neko nadje bolju sliku neka je okači) Hrist stoji na postolju pričvršćenom na krst, kad se zagledaš kao da nije razapet, kao da glumi raspeće, stoji na čvrstom osloncu...:?

ancika:
Pa jeste, stoji kao na nekoj dasci, nije razapet, chak mi se chini kao da se pridrzava za krst (a pogled mu je upucen na dole k'o da gleda da li ce da padne sa tog oslonca-auh!!!). Eh, sad mi zao shto ne mogu da odem dole i da to vidim uzivo...

AKHENATON:
El vidiš i ti? Ja na toj slici ne vidim neke Hristove teške muke...kao da je filmska gluma...:? Popeo se na dasku i raširio ruke, tako mi deluje...

AKHENATON:
Sad mi je cela kompozicija skroz čudna.....ovo bre neki "Srpski kod"

ancika:
Bash... Au kako nas zajebavaju ovi nashi istorichari... Kao, na svim tim ikonama su izrazene Hristove muke... A jel' vidish ti shta jedan obichan zografski mozak moze da stvori? Mada, meni nikada zografi nisu bili neki skroz obichni ljudi... Ali ova slika je pravo umetnichko delo kada je pogledash malo izbliza!!!

ancika:
A prilikom jedne posete zvanichnika SPC Njujorku marta 2005. godine tamo je odneta ikona "Raspece hristovo" iz Manastira Decani, za koju se kaze da simbolizuje nadu srednjevekovnih srba (posle kosovske bitke) u bolje sutra, t.j. u bolji zivot, iliti u vaskrsnuce zivota. Bash kao shto ja objashnjavam sebi ove "vanzemaljce". A mozda Hristos u stvari simbolizuje Srbiju, koja nikada nece pasti? Shta mislite o toj politichkoj konotaciji freske? Ipak je nju radio chovek onog vremena, koga su sve te loshe stvari, koje su se deshavale Srbiji i balkanu tada, dirale i bolele... Mozda je izrazio svoja osecanja, svoju nadu i uverenost u povratak u normalni zivot...

AKHENATON:
Nemam pojma....Meni prvo što pade na pamet, kad sam uočio da Hrist stoji, kako stoji, je to da je autor hteo da nam reče kako je Raspeće jedna velika laž...

ancika · 27.11.2007. u 18:36

Evo kratke "umetnichke" istorije Visokih Dechana u 14. veku:

Манастир Дечани са налази се код села Дечана недалеко од Пећи на Косову. Основао га је у трећој деценији 14. века српски краљ Стефан Урош III Дечански заједно са својим сином краљем Душаном (који је касније добио титулу цара). Главна манастирска црква посвећена Христу Пантократору грађена је од 1327. до 1335. године као краљевска задужбина маузолејне намене што се може видети у сачуваном тексту оснивачке повеље из 1330.г. Пошто је Стефан Дечански умро док су радови на изградњи његове задужбине још били у току, цар Душан преузео је на себе обавезу да доврши изградњу и живописање, поставши тако други ктитор Дечана, потврђујући то и својом новом повељом из 1335. године.
Главни мајстор градитељ дечанске цркве био је фрањевац Фра Вита из Котора, који је своје име урезао у опширном натпису над јужним порталом цркве. Он је остварио изузетно дело црквене архитектуре какво никад до тада није било виђено у Србији, конструишући основу у форми петобродне базилике са високо уздигнутом куполом, са применом крстастих сводова ојачаних ребрима, како је то био обичај у приморском градитељству тога времена. Успешно спојивши византијске, романичке и готичке елементе у сасвим нову целину он је остварио изузетно архитектонско решење у српској архитектури 14. века, по коме Дечани у архитектонском погледу представљају ремек-дело, које је и по својој висини постало чувено (Високи Дечани био је уобичајени назив за ову цркву). Фра Вита је приликом зидања Дечана користио мермерне блокове у три боје (белој, жутој и светлољубичастој) у алтернативном поретку постигавши на тај начин хармоничну полихромију фасада, које је оживео лезенама и фризовима слепих аркада и посебно обогатио раскошном скулпторалном декорацијом романичког стила на порталима, прозорима и капителима. Најрепрезентативније је обрађен западни, главни портал на прочељу цркве са високим рељефом у тимпанону који представља патрона храма Христа Пантократора између двојице анђела, затим јужни портал са рељефном представом Христовог Крштења. Трифоре као репрезентативни троделни прозорски отвори такође су украшени декоративном пластиком: онај на олтарској апсиди са представама фантастичних животињских фигура комбинованих са флоралном орнаментиком и фигуралним конзолама (лав и грифон), а трифора на прочељу (западној фасади) цркве изнад главног портала носи рељеф који представља Светог Ђорђа како убија аждају. У свим детаљима скулпторална декорација Дечана изведена је на високом нивоу уметничког заната.
Манастирски комплекс употпуњен је као целина конацима, монументалном трпезаријом и болницом, обухваћен високим одбрамбеним зидом са кулом.
Све уметничке послове током изградње Дечана надгледао је и о њима се бринуо српски архиепископ Данило II. Сарадници-помоћници градитеља Фра Вите били су Срби, по имену Ђорђе, Добросав и Никола.
Цар Душан ктитор је фреско сликарства у дечанској цркви које је било довршено крајем пете деценије 14.века, а извела га је већа скупина сликара, подељена у мање групе, која је остварила једну од највећих целина зидног сликарства у српској средњовековној уметности. У Дечанима је, поред 20 главних и уобичајених циклуса у иконографији византијске уметности, насликан и велики број нових циклуса (само неки од њих познати су из претходних споменика), као што је циклус Генезе (старозаветна тема стварања света), Дела Апостолских, Календара са 365 појединачних сцена, затим Јесејево стабло и Лоза Немањића, Богородичин акатист, Соломонове приче, Седам Васељенских сабора, и многи други. Заједно са највећом галеријом портрета српских владара и глорификацијом династије Немањића, портрета архиепископа и епископа и више од хиљаду фигура светитеља хришћанске цркве сликарство Дечана представља енциклопедијску ризницу византијске уметности у пуној њеној иконографској и теолошкој комплексности и у правом смислу је илустрована Библија.
Скупине сликара дечанског сликарства разликују се по својим стилским опредељеностима и рукописима, а вредност њиховог сликарства није уједначена и на истом уметничком нивоу. Само се један од њих потписао као Срђ Грешни на једном од црквених капитела.
Поред комплетно очуваног сликарства у дечанској цркви се сачувао и првобитни иконостас са иконама из 14. века, међу којима треба поменути Богородицу са Христом и икону Св.Јована Крститеља. У цркви се налази оригиналан дрвени саркофаг (ћивот) краља Стефана Дечанског који је у њему био сахрањен, а који представља изузетно вредно дело примењених уметника који су извели његову скулпторалну декорацију обојеним рељефима, као и камени престо цара Душана.
Ризница манастира Дечана једна је од најбогатијих и највреднијих у средњовековној Србији, у којој се налази изузетно вредна и драгоцена збирка иконописа са иконама из периода 14-19.века (монументална икона Стефана Дечанског са сценама из његовог живота коју је насликао монах Лонгин, истакнути српски иконописац 16.века), затим више од 150 рукописних књига и старих штампаних књига, велики број предмета примењених уметности (крстови, реликвијари, литургијске сасуди, црквени вез, накит и др.). Манастирски скрипториј био је веома активан током средњег века и у њему је настао велики број значајних и вредних српских рукописа.
У прошлости Дечани су имали бројне донаторе и дародавце, међу њима се истиче и Кнегиња Милица која је цркви поклонила велики бронзани хорос украшен рељефима са мотивом двоглавог орла и грифона, као и властелин Остоуша Пећпал који је као поручилац сликарства у капели дечанске припрате ту са члановима своје породице и сахрањен.
Почетком 15. века Григорије Цамблак, познати српски средњовековни писац, као дечански игуман саставио је Житије Стефана Дечанског. Већина манастирских објеката преправљена је и преграђивана током 18. и 19. века. Дечанска црква Христа Пантократора сачувана је у свом првобитном облику са комплетном фреско декорацијом, а конзерваторски радови у њој обављају се од четврте деценије 20. века.

*+*+*+*+* · 27.11.2007. u 18:46

ancika:
Shto se tiche Vizantijskih crkava- uchila sam malo Vizantijsku umetnost, ali ne znam koliko je to dovoljno. Na slikama vizantijskih crkava nigde nisam videla ovako neshto, tj. da Hristos stoji na dasci.

Takodje nisam ni ja nikad video da je Hrist tako prikazan....Ili nisam obratio pažnju, medjutim ne verujem, jer mi je ovo oma zapalo za oko kad sam pogledao onu malu i nejasnu sliku ove freske....

ancika:
A i shto se tiche kanona i pravila- postoje crkve iz vizantijskog vremena, koje nam svedoche o tome da se nisu svi zografi pokoravali tim pravilima. Recimo- zograf, koji je slikao freske u crkvi u Kurbinovu- danashnja Makedonija. To su freske bukvalno sa zastrashujucim likovima..

Tačno...Recimo u Mileševi (čini mi se) ima kompozicija sa Isusom i psom, a u pitanju je prikaz iz apokrifnog spisa....Ima još dosta toga..

ancika · 27.11.2007. u 19:51

Da, znam to sa Isusom i psom!

lj_950 · 27.11.2007. u 19:56

AKHENATON:
Primećujete li vi narode,da na toj freski (loše se vidi, ako neko nadje bolju sliku neka je okači) Hrist stoji na postolju pričvršćenom na krst, kad se zagledaš kao da nije razapet, kao da glumi raspeće, stoji na čvrstom osloncu...

ancika:
Pa jeste, stoji kao na nekoj dasci, nije razapet, chak mi se chini kao da se pridrzava za krst (a pogled mu je upucen na dole k'o da gleda da li ce da padne sa tog oslonca-auh!!!). Eh, sad mi zao shto ne mogu da odem dole i da to vidim uzivo...

AKHENATON:
El vidiš i ti? Ja na toj slici ne vidim neke Hristove teške muke...kao da je filmska gluma... Popeo se na dasku i raširio ruke, tako mi deluje...

AKHENATON:
Sad mi je cela kompozicija skroz čudna.....ovo bre neki "Srpski kod"

ancika:
Bash... Au kako nas zajebavaju ovi nashi istorichari... Kao, na svim tim ikonama su izrazene Hristove muke... A jel' vidish ti shta jedan obichan zografski mozak moze da stvori? Mada, meni nikada zografi nisu bili neki skroz obichni ljudi...

Bože blagi...

Krenuste od vanzemaljskih čovečuljaka... pa Ga videste kao glumca... pa nije raspet, već se pridržava za krst???

Onda, da bude preciznije: filmska gluma bez teških muka...

Imao, dakle, mnogo komplikovanu "ulogu": da se popne na dasku i raširi ruke... i da gleda da li će da padne sa tog oslonca!!!???

Je l da? Razumem da niste vernici-hrišćani... ne razumem toliku količinu netolerancije...

I to sve vam malo bilo na Brodu, nego ajd u novu temu...

Pa, ajde... Za početak, evo jedne lepe zastavice, sa krstom u sredini, koji ima tu "dasku-oslonac"... kosa, doduše, ali ima je...

*+*+*+*+* · 27.11.2007. u 20:09

lj_950:
Bože blagi...

Krenuste od vanzemaljskih čovečuljaka... pa Ga videste kao glumca... pa nije raspet, već se pridržava za krst???

Onda, da bude preciznije: filmska gluma bez teških muka...

Imao, dakle, mnogo komplikovanu "ulogu": da se popne na dasku i raširi ruke... i da gleda da li će da padne sa tog oslonca!!!???]

Moža se nismo dobro izrazili, ali autor jeste tako naslikao....kao da je hteo reći da simulira...jbg...realno kad pogledaš sliku, ne vidim nikakvu muku..

lj_950:
Je l da? Razumem da niste vernici-hrišćani... ne razumem toliku količinu netolerancije...

I to sve vam malo bilo na Brodu, nego ajd u novu temu...

E sad ljupče, okle ti to o netoleranciji...??? Nisam hrišćanin i Hrista, ako je postojao, smatram jednim običnim manipulatorom....ali na stranu to...ne vidim da sam svojim opažanjem uvredio nekog hrišćanina ... neka svako veruje u šta hoće....Meni je samo ova slika krajnje čudna...

lj_950:
Pa, ajde... Za početak, evo jedne lepe zastavice, sa krstom u sredini, koji ima tu "dasku-oslonac"... kosa, doduše, ali ima je...

Jedno je daska na krstu, drugo je kad Hrist stoji na postolju...Nisu mu noge na slici na pr. prikovane za dasku i u visećem položaju.....nego ladno stoji na njoj....

Wilkołak · 27.11.2007. u 20:12

Mislim da je ovo svakako nesvakidashnja freska, bash zato shto Hristos stoji na krstu, on nije izlozen ko zna kakvim mukama.

U pravoslavnom hriscanstvu, za razliku od rimo-katolickog se ne insistira toliko na Hristovim mukama koliko se obraca paznja na ono sto je usledilo nakon sto je on izdahnuo na krstu!

A za te dve slicice, pretpostavjam da su to sunce i mesec i da imaju simbol zamene, da umesto noci dolazi dan! Ipak, ne bih zeleo da ovo vise objasnjavam posto nisam dovoljno potkovan za te stvari...

Inace, vrlo je zanimljiv ikonostas i na severnom zidu crkve u Lelicu, na kome se vidi cas strasnog suda. Mesec i Sunce su tu veoma lepo i zanimljivo prikazani!

lj_950 · 27.11.2007. u 20:18

Hajdemo, prvo, o malim "vanzemaljcima"... evo, Italijani su dali, po meni, racionalnije tumačenje...

... piše: Đana Salustio (1994)

"Freske su započete 1136, naslikane za petnaest godina. U jednoj sceni raspeća vide se sa dve strane krsta, iznad, u svetloplavoj nijansi, dva čudna oblika; vodič kaže da su to Sunce i Mesec. Donato je zadivljen. Zaista, mesta čuđenju ima: ta dva oblika, jedan veći, drugi manji, ovalni su sa beličastim prugama koje izlaze iz najvretenastijeg dela. Osećaj svih posetilaca je da vidi oblike raketa u kretanju; taj utisak je ostavio anonimni umetnik slikajući na taj način Sunce i Mesec. Proračunska intuicija? Slika na osnovu usmeno prenesenih informacija o vanzemaljcima? Nedoumica je opčinjavajuća. Donato, koji se bavi naučnom fantastikom, podvlači nam koliko je ograničen realistični opis ako je samo verno registrovanje vidljivog i dodirljivog... Slažem se: valjano naučnofantastično pripovedanje je tumačenje i vidovitost svega realnog što se nalazi, uronjeno i zagonetno, ispod onoga što nam se pojavljuje na površini. Ima i nešto drugo o čemu treba razmisliti pred ovim ogromnim freskama: jasno najavljuju onaj Humanizam koji se razbuktao u Italiji 150 godina kasnije."

I, ovo, što se slaže sa karakteristikama stila koje je dobro uočila ancika.

"... tela naslikanih bića, sveci, vladari, ratnici, anđeli, narodi, zadivljuju oblinama koje se naziru ispod ogrtača i tkanina odeće. Nisu to spljoštene figure, već crtež i boje prikazuju i zemaljsku telesnost, pored biblijskih poruka. Crveno na obrazima, tamnozeleno koje prati i obeležava liniju očiju, detalji kovryave kose ljudi, i duga kosa kraljica, svetica i devojaka, ukazuju da se četkica anonimnog umetnika-zanatlije osmelila da ocrta ljudske crte lica zbog prećutnog poštovanja koje je nametala prefinjena i prikrivena radost da se one naslikaju ne prigušujući ih tako da bi poništio fizički oblik, što je nalagala stroga crkvena tradicija ranog Srednjeg veka."

http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1999/01/article-1.html

valheru · 27.11.2007. u 20:29

Ja licno mislim da ne mozete tek tako odvojiti dva detalja sa cele freske da biste ih posmatrali barem se prvo valjda treba sverazumeti sve kao neka celina a tek onda predjite na detalje.I verujem da ta dva detalja nemaju zaista toliki znacaj pa bih vas moli da na fresci nista ne nazivate vanzemaljcima i spermatozoidima iako niste hriscani ne zaboravit da neki jesu.

Dikan · 27.11.2007. u 20:44

''Daska oslonca'' je prikazana na svim scenama raspeća.
U pravoslavlju je simbolizovana tzv. ruskim krstom koji se koristi i u Srbiji. (na šta je aludirao lj_950)

O upotrebi perspektive, u vizantiskom slikarstvu može se raspravljati.
Nisu je upotrebljavali na klasčan način (tačnije vrlo malo su je upotrebljavali).

Na sceni raspeća u Dečanima jasno se vidi da je Isus prikovan za krst (obratiti pažnj na stopala, i šake)
Uzmimo primer studeničke scena raspeća koje je nastala nekih 150 godina ranije.

Samo raspeće je trajalo, umetnik u pravoslavnom svetu je imao priličnu slobodu
u prikazivanju određene scene.
Setite se da je Isus proboden na krstu.
Da li ga je probo jedan rimski vojnik ili dva, različito se prikazuje
Sopoćanska scena raspeća dočarava baš taj događaj.

U nekim crkvama su prikazani i razbojnici raspeti pored Hrista, kao npr. u Gračanici. Sceni raspeća u Dečanima pokazuje čini mi se događaj posle probadanja Isusa (čak izgleda da se vidi da ima otvornu ranu).
Tako da ne vidim mesta za ala Den Braun špekulacije.

Samo prikazivanje likova u vizantijskom slikarstvu nije imalo za cilj da nam pokaže realistički
muke Hristove, kako je to bilo u u slikarstvu na zapadu.
Ne samo Hrista nego svih svetih ljudi. Na njihovim licima možeš pročitati samo mir, spokoj smirenje, blagost u najgorim mukama. Evo i ilustracija nekih scena.
Sv. Teodot i ostali u ognju (Gračanica)

To smirenje, spokoj u najtežim mukama nije nikakva gluma već ideal istočnog hrišćanstva i monaškog života koji
po njemu potiče od blagodati Svetog Duha.
Svi sveci, Isus, Bogorodica, se prikazuju saobraženi Svetim Duhom.
Nema krika, očaja, bola, patnje, grča sve je pobeđeno verom u spasitelja.

Slikarstvo se menjalo. Od Studenice do Dečana prošlo je dosta vremena, pa možemo reći da je
dečanska scena raspeća dosta realističnija i likovi su jače naglašeni.
U Srbiju su stizali uticaji i zapada i istoka. Naročito su bili jaki uticaji zapada u arhitekturi, a gde ćete
bolji primer od Dečana, ali i Studenice.

ancika · 27.11.2007. u 21:02

valheru:
Ja licno mislim da ne mozete tek tako odvojiti dva detalja sa cele freske da biste ih posmatrali barem se prvo valjda treba sverazumeti sve kao neka celina a tek onda predjite na detalje.I verujem da ta dva detalja nemaju zaista toliki znacaj pa bih vas moli da na fresci nista ne nazivate vanzemaljcima i spermatozoidima iako niste hriscani ne zaboravit da neki jesu.

Chija je sad tu tolerancija u pitanju?
A shto se tiche detalja- lepo sam ih objasnila onako kao ih ja shvatam. Ako ih ti shvatash drugachije- obajsni pa cemo da vidimo ko je vishe u pravu. Takodje, jasno je da ne mogu da se razgledaju i tumache van cele slike i nisam ih ni tumachila posebno, shto se iz mojih postova da videti. Pojma nemam shto ste se toliko uhvatili za to shto smo ih ja i Akhenaton u shali nazvali "vanzemaljcima" i "spermatozoidima". Uostalom, zna se da su vanzemaljska bica, komete i ostale stvari bili neobjashnjivi ondashnjem narodu pa su to lako mogli da stave u sliku, a ja sam se nashalila sa spermatozoidima jer su oni, na neki nachin, izvor zivota. A i Sunce i Mesec u mnogim umetnichkim delima simbolizuju zivot.

ancika · 27.11.2007. u 21:05

Dikan:
''Daska oslonca'' je prikazana na svim scenama raspeća.
U pravoslavlju je simbolizovana tzv. ruskim krstom koji se koristi i u Srbiji. (na šta je aludirao lj_950)

O upotrebi perspektive, u vizantiskom slikarstvu može se raspravljati.
Nisu je upotrebljavali na klasčan način (tačnije vrlo malo su je upotrebljavali).

Na sceni raspeća u Dečanima jasno se vidi da je Isus prikovan za krst (obratiti pažnj na stopala, i šake)
Uzmimo primer studeničke scena raspeća koje je nastala nekih 150 godina ranije.

.

Mozda ti vidish. Ja ne vidim nishta osim nekih tachkica na rukama i nogama, koje mogu znachiti mnogo toga.

lj_950 · 27.11.2007. u 21:05

AKHENATON:
(...) Jedno je daska na krstu, drugo je kad Hrist stoji na postolju...Nisu mu noge na slici na pr. prikovane za dasku i u visećem položaju.....nego ladno stoji na njoj....

Dok sam ja našao Studeničko Raspeće, kolega Dikan mi "uze" i reč i sliku...

Pirke, u pravu je Dikan, nisi obraćao pažnju, na svakoj predstavi Raspeća postoji ta “daska“, “postolje“, ili...

Inače, da ne shvatite da sam ljut, ili povredjen... Ne, nisam... samo malo iznenadjen... ali da ne zaoštravamo dijalog...

Jedan mali OT... asocirala me boja pozadine Studeničkog Raspeća... Ta boja, zapisano je, bila je skuplja od zlata...

A po njoj je nastala i čuvena Točkova kompozicija “Vizantijsko plavo“ za istoimeni film. Osvojio je nagradu “Kristalna prizma“ za najbolji saundtrek (1994).

Radomir Mihajlović Točak je rođen 13. juna 1950. godine u Čačku. Od pete godina svira razne žičane instrumente. Sa devet godina počinje da svira gitaru. Točak je jedno vreme bio član čačanske grupe Dečaci sa Morave. Tokom 1970. godine svira po klubovima u Belgiji. Bio je gitarista i kompozitor grupe Smak. Dugi niz godina, Radomir Mihajlović vodi sopstvenu školu gitare. Kao solista gostovao je na mnogim albumima svojih kolega. Komponovao je muziku za film i pozorište.

ancika · 27.11.2007. u 21:06

A scena iz Studenice se ne moze uporediti sa ovom iz Dechana.

goxy · 27.11.2007. u 21:11

Čuo sam za to...Ne bih to dovodio u vezu sa našom svemirskom braćom...Siguran sam da kada bi se vratili u vreme nastanka freske pronašlo bi se racionalnije objašnjenje...
Samo se nadam da šiptarski varvari neće i ovaj naš spomenik razrušiti i materijal iskoristiti za gradnju kuća i đamija...Nadam se :cry:

valheru · 27.11.2007. u 21:36

Znas samo znacenje tih figura predstavljenih na freski pre ces naci u nekom verskom obrazlozenju ali u svakom slucaju na samim slikama ima dosta toga sto ostavlja utisak toga da nosi neku simboliku.Primetio sam naprimer da je u desnoj ,,letelici,, vec neki moze se reci svetac koji je osvrnut i gleda ka istom iza njega takodje figura sa leve strane ima duplo vise kraka... mada licno ne znam kakvu simboliku sve ovo nosi ali bih se najpre slozio sa teorijom da to predstavlja neku prolaznosr starog i dolazak nekog novog doba.

*+*+*+*+* · 27.11.2007. u 21:37

@lj_950

Ok, vidim da se to postolje javlja i ranije...Medjutim jednom se javilo i prvi put...Jel tako? Epa takav prikaz mi deluje kao simulacija.....Kako se otrcano kaže, slika govori hiljadu reči, tako da ovaj prikaz nešto govori...:wink: ...nešto prvobitni autor hteo reći....(kasnije su ga samo kopirali)....

Dikan · 27.11.2007. u 21:48

ancika:
Mozda ti vidish. Ja ne vidim nishta osim nekih tachkica na rukama i nogama, koje mogu znachiti mnogo toga.

Pa mogu značiti mnogo toga, mladeži, belezi, tetovaže.......neka skrivena simbolika....
A mogu biti jednostavno i ekseri......
Zašto od drveta ponekad ne vidimo šumu.

Freska Raspeca Hristovog u manastiru Visoki Dechani-shta je zograf time hteo da kaze?

Iskusan

Domaćin

Iskusan

Iskusan

Iskusan

Iskusan

Iskusan

Veoma poznat

Iskusan

Veoma poznat

Iskusan

Ističe se

Veoma poznat

Domaćin

Ističe se

Aktivan član

Domaćin

Iskusan

Iskusan

Ističe se

Iskusan

Zaslužan član

Aktivan član

Veoma poznat

Domaćin

Slične teme