Eraserhead
Ističe se
- Poruka
- 2.374
23.11.2007 .
Krivična prijava protiv zločinačkog udruženja
Krivična prijava i prilozi krivičnoj prijavi protiv zločinačkog udruženja
TUŽILAC ZA BORBU PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA
PODNOSILAC PRIJAVE:
Čedomir Jovanović
Takovska 12, Beograd
PRIJAVLJENI:
1. Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga iz Beograda
2. Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Republike Srbije
3. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Republike Srbije
4. Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije
5. Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga u Vladi Republike Srbije
6. Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije
7. Mlađan Dinkić, ministar ekonomije u Vladi Republike Srbije
8. Manojlo Vukotić, direktor i odgovorni urednik Večernjih novosti
9. Aleksandar Tijanić, direktor javnog servisa RTS
10. Đuro Bilbija, glavni i odgovorni urednik lista Kurir
11. Đoko Kesić, glavni i odgovorni urednik lista Press
12. Antonije Kovačević, glavni i odgovorni urednik lista Gazeta,
13. Željko Cvijanović, glavni i odgovorni urednik lista Sutra i nedeljnika Standard
KRIVIČNA PRIJAVA
- Prijavljeni su u periodu od početka 2004. godine do danas, i to prvoprijavljeni Miroslav Mišković i drugoprijavljeni Vojislav Koštunica organizovali zločinačko udruženje, a ostali prijavljeni učestvovali kao pripadnici u vršenju krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, i to Zloupoteba monopolističkog položaja iz člana 232. KZ, Zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ, Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, Poreska utaja iz člana 229. KZ i Pranje novca iz člana 231. KZ, čime su prvo i drugo prijavljeni Miroslav Mišković i Vojislav Koštunica izvršili krivično delo ZLOČINAČKO UDRUŽIVANJE iz člana 346. stav 1. a ostali prijavljeni krivično delo ZLOČINAČKO UDRUŽIVANJE iz člana 346. stav 2. Krivičnog zakonika.
Obrazloženje
LDP je kao parlamentarna stranka pokrenula u Narodnoj Skupštini Republike Srbije raspravu o nedozvoljenom odnosu ekonomije i politike, monopolskog položaja kompanije Delta i njenog uticaja na medije. Kroz dugogodišnji odnos vlasnika kompanije Delta Miroslava Miškovića sa predstavnicima vlasti u doba Miloševićevog režima kao i kroz identičan odnos sa obe Koštuničine vlade, Delta je postala „vlasnik Srbije".
Takav položaj Delti su omogućili predstavnici Vlade omogućavanjem nelegalnog poslovanja, zaštitom od krivičnog gonjenja za najteža krivična dela iz oblasti privrednog kriminala, pritiscima na državne organe koji nisu pod direktnom kontrolom Vlade, a koji imaju kontrolnu funkciju u društvu, poput Saveta za borbu protiv korupcije i Komisije za zaštitu konkurencije, kao i kroz pritiske na medije koji izveštavaju o ovakvim odnosima Vlade i kompanije Delta.
Zbog ove inicijative LDP-a, kroz javne pretnje svakome ko se drzne da o kompaniji Delta napiše nešto što se Miroslavu Miškoviću ne dopada, a i kroz direktne (nejavne) pritiske na novinare i urednike srpskih medija koji nisu pod Miškovićevom kontrolom, kao i kroz mnogobrojne medije koje direktno kontroliše, bilo da su u njegovom vlasništvu ili ih finansira, Miroslav Mišković pokušava da sakrije sve nedozvoljene radnje kojima se bavio svih ovih godina. Zahvaljujući pomenutim radnjama Miroslav Mišković je stekao neverovatno bogatstvo i lažnim optužbama na račun Čedomira Jovanovića pokušava da skrene pažnju javnosti sa tih važnih društvenih tema, s jedne strane, a sa druge strane da se konačno i javno priključi višegodišnjoj kampanji zločinačkog udruženja koje je ono vodilo i vodi protiv Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića, u nameri da se zaustavi modernizacija Srbije kako bi ona postala uređena država, a ne privatna država Miroslava Miškovića i njegovih političkih patrona.
Sve ovo Miroslav Mišković radi zato što su Čedomir Jovanović i LDP lideri u borbi za uređeno društvo u kome nikome neće biti omogućeno da se kroz privatizaciju, koja je neophodna ovom društvu, dokopa ogromnog društvenog bogatstva bez ikakve kontrole i mere. Miroslav Mišković želi Srbiju u kojoj će samo njemu i njegovoj kompaniji biti omogućeno da učestvuje u privatizaciji, dok će svi ostali koji mu se nađu na putu biti uklonjeni, po cenu da u tome učestvuju i državni organi koji će po nalogu Miroslava Miškovića hapsiti njegove konkurente. Miroslav Mišković želi Srbiju u kojoj će samo njegova kompanija moći da se bavi trgovinom i otvara supermarkete i Delta sitije, u kojoj će samo on moći da kupuje građevinsko zemljište i zida.
To nije bilo moguće u vreme vlade Zorana Đinđića, u čije vreme nijedan ministar nije smeo da pomisli kako je neka kompanija državni projekat, a ne da to izgovori, u čije vreme nije bilo hapšenja po narudžbi bilo kog pojedinca. Zarad ostvarenja svojih ciljeva Miroslav Mišković se ne libi da zloupotrebi i sopstvenu otmicu.
Od kada je Vojislav Koštunica na čelu Vlade Republike Srbije, dakle od 2004. godine, Miroslav Mišković nema nikakvih smetnji u širenju poslova svoje kompanije. Naprotiv, premijer drži sastanak na kome se odlučuje da Miroslav Mišković kupi C market čime on protivno zakonu dobija monopol na tržištu. Savet za borbu protiv korupcije je od Vlade Srbije zahtevao „memorandum" sa tog sastanka zbog čega je predsednica Saveta izložena pritiscima od strane članova Vlade i kompanije Delta. Podnosilac prijave predlaže da Tužilac po službenoj dužnosti zatraži taj „memorandum" od Vlade Republike Srbije.
Odluke Komisije za zaštitu tržišta kojima se osporava takvo spajanje nemaju nikakvog uticaja na poslovanje te kompanije, niti bilo ko iz Vlade obraća pažnju na njih. Članovi Vlade dolaze na otvaranje Delta sitija na kome Božidar Đelić proglašava Deltu državnim projektom bez obzira na to što vrlo dobro znaju da je taj isti Delta siti izgrađen novcem građana Srbije koji hranu plaćaju skuplje nego građani najbogatijih evropskih država.
Miroslav Mišković šalje svoje emisare u ambasadu SAD u Beogradu, gde za skidanje svog imena sa crne liste nudi „kooperativan pristup Srbije u rešavanju kosovskog problema", a predsednika Republike Srbije i Vladu predstavlja kao svoje službenike garantujući za njihovu kooperativnost. Da li Srbija brani Kosovo zato što SAD neće da skinu ime Miroslava Miškovića sa crne liste, i da li će Kosovo dobiti nezavisnost ako Mišković dobije američku vizu?
Miroslav Mišković je bio potpredsednik Vlade 1990. godine i vezama stečenim u tom periodu stekao je početni kapital kroz šverc cigareta i deviza tokom (ratnih) devedesetih godina, kao i povlašćeni položaj u trgovini. Od tada sežu njegovi kontakti sa ratnim zločincima, ratnim profiterima i ratnim bratstvom uopšte.
Miroslav Mišković je u policijskoj akciji Mreža iz 2002. godine označen kao jedan od organizatora šverca cigaretama tokom devedesetih godina, a odakle potiče i značajan deo njegovog bogatstva. Zašto to pitanje nikada nije procesuirano? Zato što Miroslava Miškovića štiti ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić, koji je pripadnik istog zločinačkog udruženja. Dokaz za učešće ministra Jočića u zločinačkom udruženju pored ostalog je i izveštaj Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu, UKP - II odeljenje, broj Po-392/01 od 08.06.2001. godine u kome je jasno navedeno da je dokazano da je Delta banka čiji je vlasnik Miroslav Mišković bila vlasnik 50 odsto kompanije Interspid u vremenu u kome se Interspid, prema policijskom izveštaju, bavio oraganizovanim švercom cigareta. Poslanik LDP-a Slobodan Maraš je postavio poslaničko pitanje ministru Jočiću o ovom slučaju i pitao ga da li neprocesuiranje Miroslava Miškovića znači da ga on štiti. Jočić je tada odgovorio da nije upoznat sa pomenutim izveštajem policije, ali da će proveriti i preduzeti neophodne radnje. Međutim, do danas nisu preduzete nikakve radnje u cilju procesuiranja Miroslava Miškovića, što jasno ukazuje na spregu ministra Jočića i zločinačkog udruženja.
Mlađan Dinkić je od 2004. godine kao ministar finansija u Vladi Republike Srbije omogućio Miroslavu Miškoviću i njegovoj kompaniji sticanje monopolskog položaja i bogaćenje na račun građana Srbije. Delta holding i njen vlasnik nisu platili ni porez na kapitalnu dobit pri prodaji Delta banke Banci intesa. Prijavljeni Dinkić je kao pripadnik zločinačkog udruženja promovisao kompaniju Miroslava Miškovića otvarajući fabriku vode i pojavljujući se kao njen promoter.
Prijavljeni Dinkić i Đelić su, koristeći položaj ministara u Vladi Republike Srbije, vršili pritisak na članove Komisije za zaštitu konkurencije, koji su o tome svedočili i na sednici Odbora za trgovinu i turizam Narodne skupštine Republike Srbije. Mlađan Dinkić je, posle donošenja rešenja kojim je utvrđeno da je kompanija Delta ostvarila monopol spajanjem C-marketa i Primera C, javno pozivao članove komisije da podnesu ostavke ako ne znaju ili nemaju hrabrosti da rade svoj posao.
Advokat Draganić, koji je istovremeno šef pravnog tima Demokratske stranke i Delta holdinga, pretio je javno nezavisnim institucijama, što nedvosmisleno ukazuje na vezu između Demokratske stranke i Delta holdinga. Zašto država ne štiti Vericu Barać, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije? Zato što su pripadnici zločinačkog udruženja Božidar Đelić, Predrag Bubalo i Slobodan Milosavljević dobili od organizatora udruženja nalog da štite interese udruženja tako što će ukinuti pomenuti Savet.
Krivična prijava protiv zločinačkog udruženja
Krivična prijava i prilozi krivičnoj prijavi protiv zločinačkog udruženja
TUŽILAC ZA BORBU PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA
PODNOSILAC PRIJAVE:
Čedomir Jovanović
Takovska 12, Beograd
PRIJAVLJENI:
1. Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga iz Beograda
2. Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Republike Srbije
3. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Republike Srbije
4. Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije
5. Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga u Vladi Republike Srbije
6. Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije
7. Mlađan Dinkić, ministar ekonomije u Vladi Republike Srbije
8. Manojlo Vukotić, direktor i odgovorni urednik Večernjih novosti
9. Aleksandar Tijanić, direktor javnog servisa RTS
10. Đuro Bilbija, glavni i odgovorni urednik lista Kurir
11. Đoko Kesić, glavni i odgovorni urednik lista Press
12. Antonije Kovačević, glavni i odgovorni urednik lista Gazeta,
13. Željko Cvijanović, glavni i odgovorni urednik lista Sutra i nedeljnika Standard
KRIVIČNA PRIJAVA
- Prijavljeni su u periodu od početka 2004. godine do danas, i to prvoprijavljeni Miroslav Mišković i drugoprijavljeni Vojislav Koštunica organizovali zločinačko udruženje, a ostali prijavljeni učestvovali kao pripadnici u vršenju krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, i to Zloupoteba monopolističkog položaja iz člana 232. KZ, Zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ, Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, Poreska utaja iz člana 229. KZ i Pranje novca iz člana 231. KZ, čime su prvo i drugo prijavljeni Miroslav Mišković i Vojislav Koštunica izvršili krivično delo ZLOČINAČKO UDRUŽIVANJE iz člana 346. stav 1. a ostali prijavljeni krivično delo ZLOČINAČKO UDRUŽIVANJE iz člana 346. stav 2. Krivičnog zakonika.
Obrazloženje
LDP je kao parlamentarna stranka pokrenula u Narodnoj Skupštini Republike Srbije raspravu o nedozvoljenom odnosu ekonomije i politike, monopolskog položaja kompanije Delta i njenog uticaja na medije. Kroz dugogodišnji odnos vlasnika kompanije Delta Miroslava Miškovića sa predstavnicima vlasti u doba Miloševićevog režima kao i kroz identičan odnos sa obe Koštuničine vlade, Delta je postala „vlasnik Srbije".
Takav položaj Delti su omogućili predstavnici Vlade omogućavanjem nelegalnog poslovanja, zaštitom od krivičnog gonjenja za najteža krivična dela iz oblasti privrednog kriminala, pritiscima na državne organe koji nisu pod direktnom kontrolom Vlade, a koji imaju kontrolnu funkciju u društvu, poput Saveta za borbu protiv korupcije i Komisije za zaštitu konkurencije, kao i kroz pritiske na medije koji izveštavaju o ovakvim odnosima Vlade i kompanije Delta.
Zbog ove inicijative LDP-a, kroz javne pretnje svakome ko se drzne da o kompaniji Delta napiše nešto što se Miroslavu Miškoviću ne dopada, a i kroz direktne (nejavne) pritiske na novinare i urednike srpskih medija koji nisu pod Miškovićevom kontrolom, kao i kroz mnogobrojne medije koje direktno kontroliše, bilo da su u njegovom vlasništvu ili ih finansira, Miroslav Mišković pokušava da sakrije sve nedozvoljene radnje kojima se bavio svih ovih godina. Zahvaljujući pomenutim radnjama Miroslav Mišković je stekao neverovatno bogatstvo i lažnim optužbama na račun Čedomira Jovanovića pokušava da skrene pažnju javnosti sa tih važnih društvenih tema, s jedne strane, a sa druge strane da se konačno i javno priključi višegodišnjoj kampanji zločinačkog udruženja koje je ono vodilo i vodi protiv Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića, u nameri da se zaustavi modernizacija Srbije kako bi ona postala uređena država, a ne privatna država Miroslava Miškovića i njegovih političkih patrona.
Sve ovo Miroslav Mišković radi zato što su Čedomir Jovanović i LDP lideri u borbi za uređeno društvo u kome nikome neće biti omogućeno da se kroz privatizaciju, koja je neophodna ovom društvu, dokopa ogromnog društvenog bogatstva bez ikakve kontrole i mere. Miroslav Mišković želi Srbiju u kojoj će samo njemu i njegovoj kompaniji biti omogućeno da učestvuje u privatizaciji, dok će svi ostali koji mu se nađu na putu biti uklonjeni, po cenu da u tome učestvuju i državni organi koji će po nalogu Miroslava Miškovića hapsiti njegove konkurente. Miroslav Mišković želi Srbiju u kojoj će samo njegova kompanija moći da se bavi trgovinom i otvara supermarkete i Delta sitije, u kojoj će samo on moći da kupuje građevinsko zemljište i zida.
To nije bilo moguće u vreme vlade Zorana Đinđića, u čije vreme nijedan ministar nije smeo da pomisli kako je neka kompanija državni projekat, a ne da to izgovori, u čije vreme nije bilo hapšenja po narudžbi bilo kog pojedinca. Zarad ostvarenja svojih ciljeva Miroslav Mišković se ne libi da zloupotrebi i sopstvenu otmicu.
Od kada je Vojislav Koštunica na čelu Vlade Republike Srbije, dakle od 2004. godine, Miroslav Mišković nema nikakvih smetnji u širenju poslova svoje kompanije. Naprotiv, premijer drži sastanak na kome se odlučuje da Miroslav Mišković kupi C market čime on protivno zakonu dobija monopol na tržištu. Savet za borbu protiv korupcije je od Vlade Srbije zahtevao „memorandum" sa tog sastanka zbog čega je predsednica Saveta izložena pritiscima od strane članova Vlade i kompanije Delta. Podnosilac prijave predlaže da Tužilac po službenoj dužnosti zatraži taj „memorandum" od Vlade Republike Srbije.
Odluke Komisije za zaštitu tržišta kojima se osporava takvo spajanje nemaju nikakvog uticaja na poslovanje te kompanije, niti bilo ko iz Vlade obraća pažnju na njih. Članovi Vlade dolaze na otvaranje Delta sitija na kome Božidar Đelić proglašava Deltu državnim projektom bez obzira na to što vrlo dobro znaju da je taj isti Delta siti izgrađen novcem građana Srbije koji hranu plaćaju skuplje nego građani najbogatijih evropskih država.
Miroslav Mišković šalje svoje emisare u ambasadu SAD u Beogradu, gde za skidanje svog imena sa crne liste nudi „kooperativan pristup Srbije u rešavanju kosovskog problema", a predsednika Republike Srbije i Vladu predstavlja kao svoje službenike garantujući za njihovu kooperativnost. Da li Srbija brani Kosovo zato što SAD neće da skinu ime Miroslava Miškovića sa crne liste, i da li će Kosovo dobiti nezavisnost ako Mišković dobije američku vizu?
Miroslav Mišković je bio potpredsednik Vlade 1990. godine i vezama stečenim u tom periodu stekao je početni kapital kroz šverc cigareta i deviza tokom (ratnih) devedesetih godina, kao i povlašćeni položaj u trgovini. Od tada sežu njegovi kontakti sa ratnim zločincima, ratnim profiterima i ratnim bratstvom uopšte.
Miroslav Mišković je u policijskoj akciji Mreža iz 2002. godine označen kao jedan od organizatora šverca cigaretama tokom devedesetih godina, a odakle potiče i značajan deo njegovog bogatstva. Zašto to pitanje nikada nije procesuirano? Zato što Miroslava Miškovića štiti ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić, koji je pripadnik istog zločinačkog udruženja. Dokaz za učešće ministra Jočića u zločinačkom udruženju pored ostalog je i izveštaj Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu, UKP - II odeljenje, broj Po-392/01 od 08.06.2001. godine u kome je jasno navedeno da je dokazano da je Delta banka čiji je vlasnik Miroslav Mišković bila vlasnik 50 odsto kompanije Interspid u vremenu u kome se Interspid, prema policijskom izveštaju, bavio oraganizovanim švercom cigareta. Poslanik LDP-a Slobodan Maraš je postavio poslaničko pitanje ministru Jočiću o ovom slučaju i pitao ga da li neprocesuiranje Miroslava Miškovića znači da ga on štiti. Jočić je tada odgovorio da nije upoznat sa pomenutim izveštajem policije, ali da će proveriti i preduzeti neophodne radnje. Međutim, do danas nisu preduzete nikakve radnje u cilju procesuiranja Miroslava Miškovića, što jasno ukazuje na spregu ministra Jočića i zločinačkog udruženja.
Mlađan Dinkić je od 2004. godine kao ministar finansija u Vladi Republike Srbije omogućio Miroslavu Miškoviću i njegovoj kompaniji sticanje monopolskog položaja i bogaćenje na račun građana Srbije. Delta holding i njen vlasnik nisu platili ni porez na kapitalnu dobit pri prodaji Delta banke Banci intesa. Prijavljeni Dinkić je kao pripadnik zločinačkog udruženja promovisao kompaniju Miroslava Miškovića otvarajući fabriku vode i pojavljujući se kao njen promoter.
Prijavljeni Dinkić i Đelić su, koristeći položaj ministara u Vladi Republike Srbije, vršili pritisak na članove Komisije za zaštitu konkurencije, koji su o tome svedočili i na sednici Odbora za trgovinu i turizam Narodne skupštine Republike Srbije. Mlađan Dinkić je, posle donošenja rešenja kojim je utvrđeno da je kompanija Delta ostvarila monopol spajanjem C-marketa i Primera C, javno pozivao članove komisije da podnesu ostavke ako ne znaju ili nemaju hrabrosti da rade svoj posao.
Advokat Draganić, koji je istovremeno šef pravnog tima Demokratske stranke i Delta holdinga, pretio je javno nezavisnim institucijama, što nedvosmisleno ukazuje na vezu između Demokratske stranke i Delta holdinga. Zašto država ne štiti Vericu Barać, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije? Zato što su pripadnici zločinačkog udruženja Božidar Đelić, Predrag Bubalo i Slobodan Milosavljević dobili od organizatora udruženja nalog da štite interese udruženja tako što će ukinuti pomenuti Savet.
