goxyzvrk011
Početnik
- Poruka
- 33
izvinjavam se svim clanovima na ovoj temi verovatno je vec bila 100 puta i izlizana je
bio sam sa devojkom .Bio sam joj prvi u svemu.Prosli smo mnogo zajedno i problema i srecnih trenutaka,letovanja,zimovanja,zajednicki prijatelji....mnogo lepih uspomena..upoznali smo se preko prijatelja i posle nekoliko meseci druzenja oboje smo shvatili da smo slicni i da zelimo da budemo zajedno.
posle 3 god poceo je problem sa njenim ocem.Moj otac je bosanac njen crnogorac.sa njim od pocetka nisam imao bas neku komunikaciju ne zato sto ja nisam hteo nego zato sto covek nije hteo da komunicira samnom..na moja pitanja je ogovarao kratko i nezainteresovano i ponekad cak drcno..i zbog toga sam izbegavao kontakt sa njim
Rekao joj je da ja nisam za nju i da sam nesposoban da sam da sam musliman i da mu takvi netrebaju u familiji...ucenjivao je svime pa cak i da ce prestati da joj placa fakultet.Krila je to posle nekog vremena mi je rekla isplakala se ko kisa..raskinuli smo..posle nekog vremena videli opet napili do patos stanja i poljubili.
sutra se niko nije pravio lud uhvatili se za ruke i uzivali.Bili smo toliko srecni da nismo razmisljli o tome da imamo veliki problem....zadnjih nekoliko meseci opet smo navikli da smo zajedno bile su i svadje i srecni trnutci prava veza.Jednog dana smo se bas posvadjali pale su tu bas teske reci sa obe strane..posle videli pricali i slozili da je svadja zbog gluposti..ali..tu je doslo ali..pokusavao sam da je ubedim na sve nacine da me neostavlja....plakala je ali je i dalje ostala pri tome.Kada se isplakala postala je odjednom svirepa i odbijala me kao da sam joj neprijatelj.
Prvih 3-4 dana nisam osecao taj raskid toliko bolno dok posle nekog vremena je poceo da me cepa i da mi se rusi ceo moj svet.Nisam izlazio iz kuce po nekoliko dana mnogo sam jeo...sklonio sve sto me podseca na nju...ostala je samo duboko u glavi i u srcu.Svaki dan mi je tezak na svoj nacin pokusavam da nemislim ali odjednom se pojavi ona i od tog trenutka padam u gadan bedak ali bas gadan.Nemogu da sedim sa ljudima sve na svetu me nervira i u tom trenutku mislim samo na nju i koliko god da me boli, prija mi smiruje.zatvorio sam se neodgovaram na pozive prijatelja neznam ni ja zasto jednostavno nezelim.Nekada sam bio tip coveka koji mnogo tesko pusta suzu sada nemogu da se smirim ponekad kada vidim nesto cujem ili se setim jednostavno krenem i nemogu da stanem.Film nemogu da pogledam do kraja neka scena me obavezno "dokaci".Pokusao sam na razne nacine da smirim zivce..pijancenjem, lekovima za smirenje pa cak i da bezim od nepodnosljive realnosti sve je to kratkog daha za mene. Marija mi je u glavi i dalje sada stvarno zelim da je prebolim ali i nevidim kraj svemu ovome neizbija mi iz glave misao zasto bas ja zasto se meni desava ovo neznam sta da radim neznam gde sam sta sam ko sam
cinimi se da polako pocinjem da skrecem sa "puta" i da cu najverovatnije morati da idem kod psihologa.
koliko god da sve ovo zvuci pateticno to je stanje u kome se ja trenutno nalazim i treba mi bilokoja pomoc savet sta god.
hvala
bio sam sa devojkom .Bio sam joj prvi u svemu.Prosli smo mnogo zajedno i problema i srecnih trenutaka,letovanja,zimovanja,zajednicki prijatelji....mnogo lepih uspomena..upoznali smo se preko prijatelja i posle nekoliko meseci druzenja oboje smo shvatili da smo slicni i da zelimo da budemo zajedno.
posle 3 god poceo je problem sa njenim ocem.Moj otac je bosanac njen crnogorac.sa njim od pocetka nisam imao bas neku komunikaciju ne zato sto ja nisam hteo nego zato sto covek nije hteo da komunicira samnom..na moja pitanja je ogovarao kratko i nezainteresovano i ponekad cak drcno..i zbog toga sam izbegavao kontakt sa njim
Rekao joj je da ja nisam za nju i da sam nesposoban da sam da sam musliman i da mu takvi netrebaju u familiji...ucenjivao je svime pa cak i da ce prestati da joj placa fakultet.Krila je to posle nekog vremena mi je rekla isplakala se ko kisa..raskinuli smo..posle nekog vremena videli opet napili do patos stanja i poljubili.
sutra se niko nije pravio lud uhvatili se za ruke i uzivali.Bili smo toliko srecni da nismo razmisljli o tome da imamo veliki problem....zadnjih nekoliko meseci opet smo navikli da smo zajedno bile su i svadje i srecni trnutci prava veza.Jednog dana smo se bas posvadjali pale su tu bas teske reci sa obe strane..posle videli pricali i slozili da je svadja zbog gluposti..ali..tu je doslo ali..pokusavao sam da je ubedim na sve nacine da me neostavlja....plakala je ali je i dalje ostala pri tome.Kada se isplakala postala je odjednom svirepa i odbijala me kao da sam joj neprijatelj.
Prvih 3-4 dana nisam osecao taj raskid toliko bolno dok posle nekog vremena je poceo da me cepa i da mi se rusi ceo moj svet.Nisam izlazio iz kuce po nekoliko dana mnogo sam jeo...sklonio sve sto me podseca na nju...ostala je samo duboko u glavi i u srcu.Svaki dan mi je tezak na svoj nacin pokusavam da nemislim ali odjednom se pojavi ona i od tog trenutka padam u gadan bedak ali bas gadan.Nemogu da sedim sa ljudima sve na svetu me nervira i u tom trenutku mislim samo na nju i koliko god da me boli, prija mi smiruje.zatvorio sam se neodgovaram na pozive prijatelja neznam ni ja zasto jednostavno nezelim.Nekada sam bio tip coveka koji mnogo tesko pusta suzu sada nemogu da se smirim ponekad kada vidim nesto cujem ili se setim jednostavno krenem i nemogu da stanem.Film nemogu da pogledam do kraja neka scena me obavezno "dokaci".Pokusao sam na razne nacine da smirim zivce..pijancenjem, lekovima za smirenje pa cak i da bezim od nepodnosljive realnosti sve je to kratkog daha za mene. Marija mi je u glavi i dalje sada stvarno zelim da je prebolim ali i nevidim kraj svemu ovome neizbija mi iz glave misao zasto bas ja zasto se meni desava ovo neznam sta da radim neznam gde sam sta sam ko sam
cinimi se da polako pocinjem da skrecem sa "puta" i da cu najverovatnije morati da idem kod psihologa.
koliko god da sve ovo zvuci pateticno to je stanje u kome se ja trenutno nalazim i treba mi bilokoja pomoc savet sta god.
hvala
