R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
Kako komentarišete ocenu stručnjaka da će se Srbija naredne godine suočiti s manjkom žita?
Branislav Rakić
direktor Žitozajednice
Još je rano za preciznije procene koliko je tačno zasejano pšenice ove jeseni. S obzirom na cenu te kulture na svetskom tržištu očekivalo se da će setvene površine u 2008. godini biti veće. Setva još nije završena, a pretpostavlja se da će neki poljoprivrednici pšenicu sejati i na proleće. Da li će biti dovoljno žita znaće se tek u martu i aprilu iduće godine, pri čemu zabrana izvoza svakako ide u prilog obezbeđenju dovoljnih količina pšenice i brašna za potrebe domaće prehrambene industrije. Problem predstavlja i to što u ovom trenutku niko nije izašao u javnost sa tačnim bilansima.
Srbislav Denčić
upravnik Zavoda za strna žita Instituta za ratarstvo iz Novog Sada
Nikada otkako se pšenica gaji na teritoriji Srbije ona krajem novembra nije bila posejana na manjim površinama. Iako je u ovom trenutku teško tačno proceniti, imajući u vidu i male parcele na kojima se pšenica seje u centralnoj Srbiji, izvesno je da je hlebno žito do sada posejano na najviše 400.000 do 420.000 hektara. I uz natprosečne prinose po hektaru to ne donosi rod dovoljan da pokrije naše potrebe. Valja podsetiti da su do sada najmanje površine pod pšenicom zabeležene 2006. godine, kada je posejano 536.000 hektara. Stoga bi, uprkos tome što su prošli optimalni rokovi i što je vreme nepovoljno, setvu pšenice po svaku cenu trebalo nastaviti, povećati setvenu normu i sejati na otežane uslove tolerantnije sorte kao što su evropa ili renesans.
Vojislav Malešev
predsednik Kluba P+
Za (neuspelu) ovogodišnju setvu pšenice kriva je pre svega za taj posao potpuno nezainteresovana država, a nikako zemljoradnici. Zabranjen je izvoz žitarica, a izvozila se semenska pšenica. U setvi se osetio veliki nedostatak semenske pšenice i znam mnoge poljoprivrednike koji su zbog toga odustali od setve hlebnog žita na već pripremljenim parcelama. Nema podsticaja za jesenju setvu, a nije isplaćeno ni obećanih 100 evra po hektaru. Sadašnji vlasnik PIK Bečej plaća 5000 dinara po hektaru zakup državnog zemljišta, a mi zemljoradnici 150 do 200 evra. Loše vreme, nedostatak semenske pšenice i novca kod seljaka učiniće da ćemo mi najverovatnije iduće godine uvoziti pšenicu.
Petar Lončar
direktor Direkcije za poljoprivredu opštine Šabac
Dosad je u Mačvi posejano 70 odsto planiranih površina pod pšenicom. Međutim, ovi planovi su zasnovani na inako smanjenim površinama, tako da neće biti tržnih viškova kao proteklih decenija. Mačva će imati dovoljno žita samo za svoje potrebe. Na osnovu prošlogodišnjih iskustava, kada je setva trajala do kraja decembra, još uvek se može sejati ali sa više semena. Iako je sadašnja cena pšenice povoljna, suša i nedostatak gotovog novca uslovili su da seljaci manje seju pšenicu.
Vlada Vlaović
sekretar Odbora za agrar Sremske privredne komore
Osnovni problem je što je malo zasejano i što su su prošli optimalni rokovi. U Sremu je situacija nešto bolja nego u drugim krajevima i zasejano je 75 odsto od planiranog 54.241 hektara. S obzirom na to što prognostičari najavljuju još lepih dana moguće je da će plan setve biti i ispunjen. Međutim, problem je i što će prinosi sigurno biti manji od očekivanih, tako da može da se desi da hlebnog žita nemamo ni za sopstvene potrebe.
http://www.danas.co.yu/20071122/dogadjajdana1.html#9
Ko je kriv?
Hoce li uvozna psenica biti genetski modifikovana?
Kako smo stigli do ovoga?
Branislav Rakić
direktor Žitozajednice
Još je rano za preciznije procene koliko je tačno zasejano pšenice ove jeseni. S obzirom na cenu te kulture na svetskom tržištu očekivalo se da će setvene površine u 2008. godini biti veće. Setva još nije završena, a pretpostavlja se da će neki poljoprivrednici pšenicu sejati i na proleće. Da li će biti dovoljno žita znaće se tek u martu i aprilu iduće godine, pri čemu zabrana izvoza svakako ide u prilog obezbeđenju dovoljnih količina pšenice i brašna za potrebe domaće prehrambene industrije. Problem predstavlja i to što u ovom trenutku niko nije izašao u javnost sa tačnim bilansima.
Srbislav Denčić
upravnik Zavoda za strna žita Instituta za ratarstvo iz Novog Sada
Nikada otkako se pšenica gaji na teritoriji Srbije ona krajem novembra nije bila posejana na manjim površinama. Iako je u ovom trenutku teško tačno proceniti, imajući u vidu i male parcele na kojima se pšenica seje u centralnoj Srbiji, izvesno je da je hlebno žito do sada posejano na najviše 400.000 do 420.000 hektara. I uz natprosečne prinose po hektaru to ne donosi rod dovoljan da pokrije naše potrebe. Valja podsetiti da su do sada najmanje površine pod pšenicom zabeležene 2006. godine, kada je posejano 536.000 hektara. Stoga bi, uprkos tome što su prošli optimalni rokovi i što je vreme nepovoljno, setvu pšenice po svaku cenu trebalo nastaviti, povećati setvenu normu i sejati na otežane uslove tolerantnije sorte kao što su evropa ili renesans.
Vojislav Malešev
predsednik Kluba P+
Za (neuspelu) ovogodišnju setvu pšenice kriva je pre svega za taj posao potpuno nezainteresovana država, a nikako zemljoradnici. Zabranjen je izvoz žitarica, a izvozila se semenska pšenica. U setvi se osetio veliki nedostatak semenske pšenice i znam mnoge poljoprivrednike koji su zbog toga odustali od setve hlebnog žita na već pripremljenim parcelama. Nema podsticaja za jesenju setvu, a nije isplaćeno ni obećanih 100 evra po hektaru. Sadašnji vlasnik PIK Bečej plaća 5000 dinara po hektaru zakup državnog zemljišta, a mi zemljoradnici 150 do 200 evra. Loše vreme, nedostatak semenske pšenice i novca kod seljaka učiniće da ćemo mi najverovatnije iduće godine uvoziti pšenicu.
Petar Lončar
direktor Direkcije za poljoprivredu opštine Šabac
Dosad je u Mačvi posejano 70 odsto planiranih površina pod pšenicom. Međutim, ovi planovi su zasnovani na inako smanjenim površinama, tako da neće biti tržnih viškova kao proteklih decenija. Mačva će imati dovoljno žita samo za svoje potrebe. Na osnovu prošlogodišnjih iskustava, kada je setva trajala do kraja decembra, još uvek se može sejati ali sa više semena. Iako je sadašnja cena pšenice povoljna, suša i nedostatak gotovog novca uslovili su da seljaci manje seju pšenicu.
Vlada Vlaović
sekretar Odbora za agrar Sremske privredne komore
Osnovni problem je što je malo zasejano i što su su prošli optimalni rokovi. U Sremu je situacija nešto bolja nego u drugim krajevima i zasejano je 75 odsto od planiranog 54.241 hektara. S obzirom na to što prognostičari najavljuju još lepih dana moguće je da će plan setve biti i ispunjen. Međutim, problem je i što će prinosi sigurno biti manji od očekivanih, tako da može da se desi da hlebnog žita nemamo ni za sopstvene potrebe.
http://www.danas.co.yu/20071122/dogadjajdana1.html#9
Ko je kriv?
Hoce li uvozna psenica biti genetski modifikovana?
Kako smo stigli do ovoga?
