Osamdesetih godina su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Španija razmišljale o proizvodnji svojevrsnog naslednika «tornada». Francuzi su, međutim, ubrzo okrenuli leđa projektu koji je doveo do današnjeg «evrofajtera». Oni nisu hteli avion samo za vazdušnu borbu, za šta je «evrofajter» prvobitno bio koncipiran, već avion za različite uloge, koji može da se upotrebi i za intervencije vazduh-zemlja, na nosačima aviona i u bivšim kolonijama u Africi. Ova odluka se nakon pada Berlinskog zida pokazala kao mudra, jer se na novim kriznim žarištima, od Kosova do Avganistana, vazdušne borbe više nisu vodile. «Evrofajter» je u međuvremenu, uz velike izdatke, morao biti prilagođen i za bombardovanje i izviđanje. Pa ipak, niko osim francuskih borbenih snaga neće “rafal”.

(Frankfurter Allgemeine Zeitung)