- Poruka
- 9.306
Kada je reč o osnovi vere i shvatanja islama, salafije su pripadnici istog onog pokreta s kojim se država proletos donekle obračunala u Raškoj oblasti
Operativna saznanja Bezbednosno-informativne agencije, obelodanjena pre nekoliko dana u Odboru za bezbednost Narodne skupštine, o pojavi salafija, „nove ekstremističko-islamske organizacije na teritoriji Srbije“, u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, samo su još jednom potvrdila koliko je Srbija posle proletošnjih obračuna organa bezbednosti sa vehabijama u Raškoj oblasti u opasnom obruču radikalnih muslimanskih grupa.
Iako su prve reakcije boljih poznavalaca islamskog ekstremizma bile da bi tek trebalo proveriti koliko su salafije opasne po bezbednost Srbije, samo prošlonedeljna akcija italijanskih službi bezbednosti, kada je uhapšeno ukupno 37 pripadnika salafističkkog pokreta, dovoljan je odgovor o potencijalnim opasnostima ove organizacije po bezbednost. Posle hapšenja, italijanska policija saopštila je da su uhapšene salafije članovi militantne grupe „Salafistički džihad“ koja je regrutovala dobrovoljce, pomagala onima koji se obučavaju za bombaše samoubice u Iraku i Avganistanu. Kao materijalni dokaz ovih tvrdnji, kod uhapšenih su nađeni otrovi, detonatori, priručnici o gerilskom ratovanju... Uz sve ovo je i činjenica da su Amerikanci još pre dve godine obelodanili da većinu radikalnih islamista koji organizuju ili tek planiraju terorističke napade po evropskim zemljama čine upravo salafije!
Ono što je, međutim, pomalo zbunilo srpsku javnost posle najnovijih informacija o pojavi radikalnih islamskih grupa u našoj zemlji jeste insistiranje BIA na pojmu salafije, odnosno salafiti, a ne vehabije i vehabiti jer se, u osnovi, i po shvatanju islama, radi o istoj grupi. Salafije na jugu Srbije nisu nikakva nova ekstremistička grupa, već je, kada je reč o osnovi vere i shvatanja islama, reč o pripadnicima šireg, istog onog pokreta s kojima se država proletos donekle obračunala u Raškoj oblasti, a svejedno je nazvati ih salafije ili vehabije. Sa druge strane, BIA je ipak u pravu, barem terminološki, slažu se oni koji i malo znaju istoriju vehabijskog, odnosno salafijskog pokreta, jer i u Saudijskoj Arabiji, kolevci pokreta, odnosno učenja Muhameda Ibn Abdul Vehaba, malo ko danas upotrebljava termin vehabije, već se pripadnici ovog sunitskog ogranka islama najčešće nazivaju salafiti.
SAUDIJSKI VERSKI MISIONARI
U daljem traženju veze „otkuda vehabije, odnosno salafije na Kosmetu“, trag, po našem sagovorniku, vodi u dva pravca - ka Bosni i ka Saudijskoj Arabiji. Nije tajna da su neki od pripadnika odreda El mudžahid posle borbi u Bosni, upravo kao „psi rata“, stigli na Kosmet, da su sa sobom doneli i svoje učenje, shvatanje islama. S druge strane, poznato je da su poslednjih godina, posle rata na Kosovu, u južnu srpsku pokrajinu stigla značajna sredstva iz Saudijske Arabije, koja su ponajviše iskorišćena za obnovu verskih objekata, a da je s novcem stigao i verski uticaj iz zemlje u kojoj salafije, odnosno vehabije imaju presudan verski značaj. Ovom zaključku vodi i podatak da je 1999. godine, a prema izveštaju Saudijskog komiteta za pomoć Kosovu, polovina od ukupno četiri miliona saudijskih rijala (oko milion dolara) potrošenih u prva tri meseca po završetku rata, otišla za finansiranje troškova saudijskih verskih misionara na Kosovu.
Daleko veća nepoznanica jeste u kojoj su meri, i jesu li uopšte salafije sa juga Srbije povezani sa salafijama koji su pohapšeni ovih dana u akciji italijanskih snaga bezbednosti, a bavili su se obukom bombaša samoubica? Ništa manje zanimljivo nije pitanje da li su salafije sa juga Srbije povezane sa onima u Raškoj oblasti koji sebe nazivaju vehabije, sa onima koji su na Pešterskoj visoravni proletos, pre upada policije, organizovali kampove za vojnu obuku i koji su se oružjem suprotstavili hapšenju?
Sagovornik Sine, dobar poznavalac vehabijskog pokreta u Raškoj oblasti, tvrdi da i pored zajedničkog shvatanja islama, iste doktrine, salafije na jugu centralne Srbije i vehabije iz Raške oblasti ipak nisu po svemu isti. Pre svega, u Raškoj oblasti su to muslimani Bošnjaci, na jugu Srbije muslimani Albanci. Drugo, različiti su putevi kojima je učenje Ibn Vehaba stiglo do Bujanovca, odnosno do Sjenice, Tutina i Novog Pazara.
U Rašku oblast je vehabijska doktrina stigla ponajpre preko ratne Bosne i Hercegovine, povratkom u ovaj deo Srbije onih koji su devedesetih godina prošlog veka u Bosni imali dodira sa odredom El mudžahid, odnosno sa talibanima koji su ostali upamćeni po brojnim jezivim zločinima nad Srbima. I Međunarodna krizna grupa pre nekoliko godina konstatovala je da je vehabizam ovde stigao iz dijaspore, najpre verskim buđenjem muslimana iz Raške oblasti koji su devedesetih godina otišli u inostranstvo i da im finansijska pomoć stiže iz Sarajeva preko dobrotvornih ustanova Saudijske Arabije koje rade u Beču.
Kada je reč o salafijskom pokretu na jugu centralne Srbije, naš sagovornik tvrdi da se on na to područje jednostavno prelio sa Kosmeta.
Glas javnosti
Operativna saznanja Bezbednosno-informativne agencije, obelodanjena pre nekoliko dana u Odboru za bezbednost Narodne skupštine, o pojavi salafija, „nove ekstremističko-islamske organizacije na teritoriji Srbije“, u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, samo su još jednom potvrdila koliko je Srbija posle proletošnjih obračuna organa bezbednosti sa vehabijama u Raškoj oblasti u opasnom obruču radikalnih muslimanskih grupa.
Iako su prve reakcije boljih poznavalaca islamskog ekstremizma bile da bi tek trebalo proveriti koliko su salafije opasne po bezbednost Srbije, samo prošlonedeljna akcija italijanskih službi bezbednosti, kada je uhapšeno ukupno 37 pripadnika salafističkkog pokreta, dovoljan je odgovor o potencijalnim opasnostima ove organizacije po bezbednost. Posle hapšenja, italijanska policija saopštila je da su uhapšene salafije članovi militantne grupe „Salafistički džihad“ koja je regrutovala dobrovoljce, pomagala onima koji se obučavaju za bombaše samoubice u Iraku i Avganistanu. Kao materijalni dokaz ovih tvrdnji, kod uhapšenih su nađeni otrovi, detonatori, priručnici o gerilskom ratovanju... Uz sve ovo je i činjenica da su Amerikanci još pre dve godine obelodanili da većinu radikalnih islamista koji organizuju ili tek planiraju terorističke napade po evropskim zemljama čine upravo salafije!
Ono što je, međutim, pomalo zbunilo srpsku javnost posle najnovijih informacija o pojavi radikalnih islamskih grupa u našoj zemlji jeste insistiranje BIA na pojmu salafije, odnosno salafiti, a ne vehabije i vehabiti jer se, u osnovi, i po shvatanju islama, radi o istoj grupi. Salafije na jugu Srbije nisu nikakva nova ekstremistička grupa, već je, kada je reč o osnovi vere i shvatanja islama, reč o pripadnicima šireg, istog onog pokreta s kojima se država proletos donekle obračunala u Raškoj oblasti, a svejedno je nazvati ih salafije ili vehabije. Sa druge strane, BIA je ipak u pravu, barem terminološki, slažu se oni koji i malo znaju istoriju vehabijskog, odnosno salafijskog pokreta, jer i u Saudijskoj Arabiji, kolevci pokreta, odnosno učenja Muhameda Ibn Abdul Vehaba, malo ko danas upotrebljava termin vehabije, već se pripadnici ovog sunitskog ogranka islama najčešće nazivaju salafiti.
SAUDIJSKI VERSKI MISIONARI
U daljem traženju veze „otkuda vehabije, odnosno salafije na Kosmetu“, trag, po našem sagovorniku, vodi u dva pravca - ka Bosni i ka Saudijskoj Arabiji. Nije tajna da su neki od pripadnika odreda El mudžahid posle borbi u Bosni, upravo kao „psi rata“, stigli na Kosmet, da su sa sobom doneli i svoje učenje, shvatanje islama. S druge strane, poznato je da su poslednjih godina, posle rata na Kosovu, u južnu srpsku pokrajinu stigla značajna sredstva iz Saudijske Arabije, koja su ponajviše iskorišćena za obnovu verskih objekata, a da je s novcem stigao i verski uticaj iz zemlje u kojoj salafije, odnosno vehabije imaju presudan verski značaj. Ovom zaključku vodi i podatak da je 1999. godine, a prema izveštaju Saudijskog komiteta za pomoć Kosovu, polovina od ukupno četiri miliona saudijskih rijala (oko milion dolara) potrošenih u prva tri meseca po završetku rata, otišla za finansiranje troškova saudijskih verskih misionara na Kosovu.
Daleko veća nepoznanica jeste u kojoj su meri, i jesu li uopšte salafije sa juga Srbije povezani sa salafijama koji su pohapšeni ovih dana u akciji italijanskih snaga bezbednosti, a bavili su se obukom bombaša samoubica? Ništa manje zanimljivo nije pitanje da li su salafije sa juga Srbije povezane sa onima u Raškoj oblasti koji sebe nazivaju vehabije, sa onima koji su na Pešterskoj visoravni proletos, pre upada policije, organizovali kampove za vojnu obuku i koji su se oružjem suprotstavili hapšenju?
Sagovornik Sine, dobar poznavalac vehabijskog pokreta u Raškoj oblasti, tvrdi da i pored zajedničkog shvatanja islama, iste doktrine, salafije na jugu centralne Srbije i vehabije iz Raške oblasti ipak nisu po svemu isti. Pre svega, u Raškoj oblasti su to muslimani Bošnjaci, na jugu Srbije muslimani Albanci. Drugo, različiti su putevi kojima je učenje Ibn Vehaba stiglo do Bujanovca, odnosno do Sjenice, Tutina i Novog Pazara.
U Rašku oblast je vehabijska doktrina stigla ponajpre preko ratne Bosne i Hercegovine, povratkom u ovaj deo Srbije onih koji su devedesetih godina prošlog veka u Bosni imali dodira sa odredom El mudžahid, odnosno sa talibanima koji su ostali upamćeni po brojnim jezivim zločinima nad Srbima. I Međunarodna krizna grupa pre nekoliko godina konstatovala je da je vehabizam ovde stigao iz dijaspore, najpre verskim buđenjem muslimana iz Raške oblasti koji su devedesetih godina otišli u inostranstvo i da im finansijska pomoć stiže iz Sarajeva preko dobrotvornih ustanova Saudijske Arabije koje rade u Beču.
Kada je reč o salafijskom pokretu na jugu centralne Srbije, naš sagovornik tvrdi da se on na to područje jednostavno prelio sa Kosmeta.
Glas javnosti
