РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!
Prikazujem rezultate 1 do 16 od 16

Tema: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

  1. #1
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.447
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    На неким старим темама сам више пута постовао подугачак списак рудника и рудних богатстава Србије због чега сам од дежурних будала и незналица на овом пдф био нападан а заим и исмејаван. И ево, сада имамо ЦРНО НА БЕЛО:


    РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ


    Multinacionalne kompanije ulažu stotine miliona evra u istraživanje ležišta i rudnike zbog visoka cena olova, bakra i cinka na svetskom tržištu

    Politika - Petak, 16. novembar 21:00

    Jedan od ključnih vladinih igrača nedavno je u neformalnom razgovoru primetio: "Bilo je neke istine u čitankama iz doba SFRJ. Srbija je zaista bogata rudnim blagom". Izgleda da su te čitanke pažljivije čitali stranci: kanadska kompanija "Dandi plemeniti metali" spremna je da u roku od četiri godine uloži između 250 i 300 miliona dolara u otvaranje rudnika molibdena u Surdulici. Kako to da Kanađani, Francuzi, Švajcarci ili Rusi imaju više interesa da ulažu u istraživanja i eksploataciju rude u domaćim rudnicima, a da Srbija u tome nije našla računicu.

    Da li je, dakle, Srbija toliko siromašna, da svoja rudna bogatstva nije mogla da iskoristi za proizvodnju automobila, kompjutera ili neke druge skupe robe, pa je izlaz našla u prodaji, ili se samo ponaša tržišno.


    Dejan Rajković, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, kaže da ima i jednog i drugog. Činjenica je da država nema više novca za skupa istraživanja i oživljavanje rudnika, jer je reč o velikim investicijama koje su visokorizične. U takvoj situaciji jedino rešenje je privatizacija i oslanjanje na privatan kapital.


    Odličan primer za to je upravo "Dandi", ističe Rajković, podsećajući da su rudnik molibdena u Mačkatici otvorili Nemci i eksploatisali ga tokom Drugog svetskog rata, a od tada ležište nije eksploatisano zbog ograničenih rezervi siromašne rude i prilično niske cene molibdena na svetskom tržištu.
    Inače, od molibdena se dobija visokokvalitetni čelik koji se koristi u energetici i svugde gde su prisutni visoke temperature i pritisci, kao što je avionska industrija, proizvodnja oružja, gradnja termoelektrana, nuklearki, gasovoda.
    Upitan da pojasni šta je glavni razlog zbog čega su stranci zainteresovani da ulažu u istraživanje ležišta i srpske rudnike, Rajković kaže da je u pitanju sadašnja visoka cena olova, bakra i cinka kojih kod nas najviše i ima.


    - Godinama je cena ovih ruda bila niska, tako da nije ni bilo računice za njihovu eksploataciju. Situacija je, međutim, danas sasvim drugačija, jer je tražnja za ovim metalima iz dana u dan sve veća. Glavni problem je, međutim, kolike su stvarne rezerve tih ruda i koliko će se nekome ko uloži 500 miliona dolara u istraživanje i podizanje rudnika novac vratiti i za koje vreme - ističe Rajković.
    U ovom poslu se, napominje on, niko nije obogatio preko noći, već se uz mnogo sreće, prema podacima Svetske banke, profit ostvaruje tek posle 10 godina istraživanja i otvaranja rudnika, i još oko sedam godina za otplatu kredita.
    Timočko-magmatski kompleks zbog sadržaja rude bakra i zlata predstavlja danas jedno od najvažnijih rudnih područja Srbije. To potvrđuju i najveće svetske rudarske kompanije koje su zainteresovane za izvođenje istraživačkih radova, na ovom ali i drugim lokalitetima u Srbiji, koje "pohode" australijsko-engleski "Rio Tinto", američki "Filips Dodž", SEE, ali i domaći "Mureks".


    Na rudnom polju Crni vrh utvrđeno je prisustvo značajnih resursa bakra, olova cinka i plemenitih metala, koji zahtevaju ulaganja u dalja istraživanja u iznosu od više desetina miliona dolara, kako bi se utvrdile rudne rezerve i ekonomičnost eksploatacije. Ukupni utvrđeni mineralni resursi iznose više od 600.000 tona bakra, više desetina hiljada tona olova, cinka i zlata, dok se procenjuje da su resursi bakra oko milion tona. A nisu zanemarljive ni rezerve zlata. Upravo je to razlog što je država svojevremeno raspisala tender za davanje koncesija. U oštroj konkurenciji četiri ponuđača, opet je "Dandi" pobedio na tenderu i dobio koncesije za istraživanje i eksploataciju bakra, zlata i pratećih metala na ovom rudnom polju i to za područja Čoka Kuruga, Čoka Kupjatra i Tilva Njagra, zbog čega se ova kanadska firma vrlo visoko kotira na listi ulagača u istinske grnifild investicije u Srbiji.


    Rajković kaže da se godišnje Ministarstvu rudarstva i energetike podnese više od 80 zahteva za istraživanje svih vrsta mineralnih sirovina, a najviše građevinskih materijala. A da svega pet do šest trajnije opstane kroz eksploataciju.


    Za "Dandijem" nimalo ne zaostaje ni australijsko-engleska kompanija "Rio Tinto", koja je dobila koncesije za istraživanje i eksploataciju borne rude na teritoriji Baljevca. Procenjuje se da su zalihe bornih minerala na području Baljevca veće od osam miliona tona. Procenjuje se, takođe, da će sredstva za izgradnju rudnika i rafinerije iznositi više od 100 miliona evra i da će upošljavati veliki broj radnika.
    Takođe, intenzivna istraživanja se obavljaju i na području Jadra u zapadnoj Srbiji. A upravo je sa ovih prostora pre godinu dana javnost saznala da je Supermen iz Srbije, jer je tu pronađen mineral kriptonit.

    U geološka istraživanja borne rude na ovim lokalitetima do sada je uloženo više od 10 miliona dolara. Inače, tona praha borne kiseline na tržištu košta oko 2.000 dolara, a Evropa i svet imaju veliku potrebu za njim. Trenutno se najviše koristi u staklarskoj i keramičkoj industriji, ali, i u industriji gradnje nuklearnih reaktora. S obzirom na to da država nije imala dovoljno novca za dodatna istraživanja, jedini izlaz je bio u davanju koncesija.
    "Rio Tinto" je računicu za ovaj posao našao i u činjenici da je tržište bornih sirovina prilično monopolisano, odnosno da je 65 odsto svetskih rezervi i oko 90 procenata svetske proizvodnje koncentrisano u samo nekoliko zemalja - SAD, Turskoj i Argentini.
    Jednu od srpskih firmi koja izvodi istraživanje zlata, olova i cinka na prostoru istočne Srbije i Prijepolja - domaći "Mureks", osnovao je jedan naš bivši pilot.


    Srpska rudarska industrija i mineralni potencijali biće do kraja novembra na promociji u Tokiju, a naredne godine u Londonu i Torontu, potvrđuju u Ministarstvu energetike. Upravo će to biti prilika da se strani investitori upoznaju sa rudnim potencijalima i pozovu da ulažu u Srbiju.
    Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike, nada se da će posle promocije rudnih potencijala u Tokiju, Londonu i Torontu, tokom ovog meseca, porasti interesovanje za grinfild ulaganja u Srbiju, dodavši da su i sami Japanci zainteresovani za celu stvar što je potvrđeno i prilikom nedavnog predstavljanja master plana koji se radi u saradnji sa japanskom agencijom Džajka.
    Popović kaže da su manji rudnici u Srbiji uglavnom privatizovani, dok veliki rudarski sistemi poput RTB "Bor" i Javnog preduzeća Podzemna eksploatacija uglja iz Resavice još čekaju kupce.
    Jasna Petrović
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.




  2. #2
    Primećen član DŽELAT (avatar)
    Učlanjen
    19.07.2007.
    Lokacija
    Beograd,Srbija,Evropa
    Poruke
    604
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    Kažu da ima i nafte u Deliblatskoj peščari!

  3. #3
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    26.12.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    california
    Poruke
    349
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    http://www.dundeeprecious.com/Invest...y/default.aspx

    Toronto, November 5, 2007 - Dundee Precious Metals Inc. (TSX: DPM; DPM.WT) (the “Company” or “DPM”) announced that its exploration team in Serbia has confirmed a major zone of molybdenum-rhenium mineralization at its Surdulica exploration license area, located in southeast Serbia.

  4. #4
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.447
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    Наравно да сада на овој теми нема ДЕЖУРНИХ ГОВНАР*... да напишу како ја измишљам, како је Србија беда, сиротиња и да никаквог богатства нема и да ако неког богатства има да би то дебилни комунисти одавно искористили... итд. итд. А посебно што овде у овој теми уопште НИСУ наведена рудна богатства на КиМ???
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  5. #5
    Elita Svabov (avatar)
    Učlanjen
    02.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.984
    Reputaciona moć
    320

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    kako si glup
    jel znas ti da iran pliva u nafti, a uvozi benzin?
    drugim recima, to sto mi imamo vredi koliko i dva klikera bez eksploatacije...
    Well, of course it's a rat! You have rats in Spain, don't you - or did Franco have them all shot?

  6. #6
    Veoma poznat R.Žiskar (avatar)
    Učlanjen
    17.07.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.674
    Reputaciona moć
    233

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    Eto, sad znate i kojim redom ce da cepkaju Srbiju...

  7. #7
    Domaćin wsox (avatar)
    Učlanjen
    18.10.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Ljubuški
    Poruke
    4.051
    Reputaciona moć
    84

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    Наравно да сада на овој теми нема ДЕЖУРНИХ ГОВНАР*... да напишу како ја измишљам, како је Србија беда, сиротиња и да никаквог богатства нема и да ако неког богатства има да би то дебилни комунисти одавно искористили.

    teško kopat a rakija duša

  8. #8
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.447
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    Citat Original postavio Obersturmfuehrer Pogledaj poruku
    kako si glup
    jel znas ti da iran pliva u nafti, a uvozi benzin?
    drugim recima, to sto mi imamo vredi koliko i dva klikera bez eksploatacije...
    Стоко дволична лажљива! ТВРДИО СИ ДА МИ НЕМАМО НИШТА !!!!!!!!!!!!!!!!

    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  9. #9
    Elita Svabov (avatar)
    Učlanjen
    02.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.984
    Reputaciona moć
    320

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    Стоко дволична лажљива! ТВРДИО СИ ДА МИ НЕМАМО НИШТА !!!!!!!!!!!!!!!!
    ah kakva kultura. (voleo bih da upoznam onoga ko te vaspitavao).....
    izvoli, zamolicu te da nadjes post u kome sam to tvrdio.
    Well, of course it's a rat! You have rats in Spain, don't you - or did Franco have them all shot?

  10. #10
    Primećen član Montezuma (avatar)
    Učlanjen
    08.09.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Tenochtitlan
    Poruke
    536
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    43

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    Citat Original postavio Obersturmfuehrer Pogledaj poruku
    kako si glup
    jel znas ti da iran pliva u nafti, a uvozi benzin?
    drugim recima, to sto mi imamo vredi koliko i dva klikera bez eksploatacije...
    ...zezas...prvi put cujem...
    ...mada moguce da imaju mali broj rafinerija...a i ko bi se zjbv sa tim, kad mogu da vrse direktnu zamenu tipa 2l sirove nafte za 1l benzina...mozda ih mrzi da se bakcu sa rafinerijama...

    ...u pravu si to za klikere...

    @eremita
    fora je sto cene ruda drasticno skacu...i naravno da se znalo da tu ima odredjene kolicine molibdena...ali nije bilo ekonomski isplativo...
    ...isti slucaj je u vezi Bora...cene su toliko pale '80 i pocetkom '90 da je sa tim procentom Cu u rudnuku bila neminovna nerentabilnost...jos jedan problem u vezi Bora je sto se sad mora totalno preci na podzemnu eksploataciju...do sad je bila vise povrsinska...sto znaci mnogo mnogo skuplju proizvodnju...

    ...ona teza...kazu da ima nafte u deliblatskoj pescari...je totalna nebuloza...
    ...u vojvodini se nafta eksploatise jos od 1954...a sada zadovoljavamo nase potrebe sa nekih 20%...ali su vec sva lezista pri kraju...novo nije otkriveno poodavno...
    ...kod eksploatacije nafte ja jako zeznuta stvar zato sto moze samo da se utvrdi da li postoje odgovarajuce podzemne strukture za akumulaciju ugljovodonika...a da li ima ili nema nafta utvrdjuje se samo istraznim busenjem...koje je inace jako skupo...

  11. #11
    Iron Lord nije na forumu
    ne vadi prst iz uveta odkad je čuo da uvo više uživa
    Elita Iron Lord (avatar)
    Učlanjen
    23.12.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    ОЈ СРБИЈО, КРАВО МОЈА МУЗАРО!
    Poruke
    21.620
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    На неким старим темама сам више пута постовао подугачак списак рудника и рудних богатстава Србије због чега сам од дежурних будала и незналица на овом пдф био нападан а заим и исмејаван. И ево, сада имамо ЦРНО НА БЕЛО:


    РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ


    Multinacionalne kompanije ulažu stotine miliona evra u istraživanje ležišta i rudnike zbog visoka cena olova, bakra i cinka na svetskom tržištu

    Politika - Petak, 16. novembar 21:00

    Jedan od ključnih vladinih igrača nedavno je u neformalnom razgovoru primetio: "Bilo je neke istine u čitankama iz doba SFRJ. Srbija je zaista bogata rudnim blagom". Izgleda da su te čitanke pažljivije čitali stranci: kanadska kompanija "Dandi plemeniti metali" spremna je da u roku od četiri godine uloži između 250 i 300 miliona dolara u otvaranje rudnika molibdena u Surdulici. Kako to da Kanađani, Francuzi, Švajcarci ili Rusi imaju više interesa da ulažu u istraživanja i eksploataciju rude u domaćim rudnicima, a da Srbija u tome nije našla računicu.

    Da li je, dakle, Srbija toliko siromašna, da svoja rudna bogatstva nije mogla da iskoristi za proizvodnju automobila, kompjutera ili neke druge skupe robe, pa je izlaz našla u prodaji, ili se samo ponaša tržišno.


    Dejan Rajković, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, kaže da ima i jednog i drugog. Činjenica je da država nema više novca za skupa istraživanja i oživljavanje rudnika, jer je reč o velikim investicijama koje su visokorizične. U takvoj situaciji jedino rešenje je privatizacija i oslanjanje na privatan kapital.


    Odličan primer za to je upravo "Dandi", ističe Rajković, podsećajući da su rudnik molibdena u Mačkatici otvorili Nemci i eksploatisali ga tokom Drugog svetskog rata, a od tada ležište nije eksploatisano zbog ograničenih rezervi siromašne rude i prilično niske cene molibdena na svetskom tržištu.
    Inače, od molibdena se dobija visokokvalitetni čelik koji se koristi u energetici i svugde gde su prisutni visoke temperature i pritisci, kao što je avionska industrija, proizvodnja oružja, gradnja termoelektrana, nuklearki, gasovoda.
    Upitan da pojasni šta je glavni razlog zbog čega su stranci zainteresovani da ulažu u istraživanje ležišta i srpske rudnike, Rajković kaže da je u pitanju sadašnja visoka cena olova, bakra i cinka kojih kod nas najviše i ima.


    - Godinama je cena ovih ruda bila niska, tako da nije ni bilo računice za njihovu eksploataciju. Situacija je, međutim, danas sasvim drugačija, jer je tražnja za ovim metalima iz dana u dan sve veća. Glavni problem je, međutim, kolike su stvarne rezerve tih ruda i koliko će se nekome ko uloži 500 miliona dolara u istraživanje i podizanje rudnika novac vratiti i za koje vreme - ističe Rajković.
    U ovom poslu se, napominje on, niko nije obogatio preko noći, već se uz mnogo sreće, prema podacima Svetske banke, profit ostvaruje tek posle 10 godina istraživanja i otvaranja rudnika, i još oko sedam godina za otplatu kredita.
    Timočko-magmatski kompleks zbog sadržaja rude bakra i zlata predstavlja danas jedno od najvažnijih rudnih područja Srbije. To potvrđuju i najveće svetske rudarske kompanije koje su zainteresovane za izvođenje istraživačkih radova, na ovom ali i drugim lokalitetima u Srbiji, koje "pohode" australijsko-engleski "Rio Tinto", američki "Filips Dodž", SEE, ali i domaći "Mureks".


    Na rudnom polju Crni vrh utvrđeno je prisustvo značajnih resursa bakra, olova cinka i plemenitih metala, koji zahtevaju ulaganja u dalja istraživanja u iznosu od više desetina miliona dolara, kako bi se utvrdile rudne rezerve i ekonomičnost eksploatacije. Ukupni utvrđeni mineralni resursi iznose više od 600.000 tona bakra, više desetina hiljada tona olova, cinka i zlata, dok se procenjuje da su resursi bakra oko milion tona. A nisu zanemarljive ni rezerve zlata. Upravo je to razlog što je država svojevremeno raspisala tender za davanje koncesija. U oštroj konkurenciji četiri ponuđača, opet je "Dandi" pobedio na tenderu i dobio koncesije za istraživanje i eksploataciju bakra, zlata i pratećih metala na ovom rudnom polju i to za područja Čoka Kuruga, Čoka Kupjatra i Tilva Njagra, zbog čega se ova kanadska firma vrlo visoko kotira na listi ulagača u istinske grnifild investicije u Srbiji.


    Rajković kaže da se godišnje Ministarstvu rudarstva i energetike podnese više od 80 zahteva za istraživanje svih vrsta mineralnih sirovina, a najviše građevinskih materijala. A da svega pet do šest trajnije opstane kroz eksploataciju.


    Za "Dandijem" nimalo ne zaostaje ni australijsko-engleska kompanija "Rio Tinto", koja je dobila koncesije za istraživanje i eksploataciju borne rude na teritoriji Baljevca. Procenjuje se da su zalihe bornih minerala na području Baljevca veće od osam miliona tona. Procenjuje se, takođe, da će sredstva za izgradnju rudnika i rafinerije iznositi više od 100 miliona evra i da će upošljavati veliki broj radnika.
    Takođe, intenzivna istraživanja se obavljaju i na području Jadra u zapadnoj Srbiji. A upravo je sa ovih prostora pre godinu dana javnost saznala da je Supermen iz Srbije, jer je tu pronađen mineral kriptonit.

    U geološka istraživanja borne rude na ovim lokalitetima do sada je uloženo više od 10 miliona dolara. Inače, tona praha borne kiseline na tržištu košta oko 2.000 dolara, a Evropa i svet imaju veliku potrebu za njim. Trenutno se najviše koristi u staklarskoj i keramičkoj industriji, ali, i u industriji gradnje nuklearnih reaktora. S obzirom na to da država nije imala dovoljno novca za dodatna istraživanja, jedini izlaz je bio u davanju koncesija.
    "Rio Tinto" je računicu za ovaj posao našao i u činjenici da je tržište bornih sirovina prilično monopolisano, odnosno da je 65 odsto svetskih rezervi i oko 90 procenata svetske proizvodnje koncentrisano u samo nekoliko zemalja - SAD, Turskoj i Argentini.
    Jednu od srpskih firmi koja izvodi istraživanje zlata, olova i cinka na prostoru istočne Srbije i Prijepolja - domaći "Mureks", osnovao je jedan naš bivši pilot.


    Srpska rudarska industrija i mineralni potencijali biće do kraja novembra na promociji u Tokiju, a naredne godine u Londonu i Torontu, potvrđuju u Ministarstvu energetike. Upravo će to biti prilika da se strani investitori upoznaju sa rudnim potencijalima i pozovu da ulažu u Srbiju.
    Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike, nada se da će posle promocije rudnih potencijala u Tokiju, Londonu i Torontu, tokom ovog meseca, porasti interesovanje za grinfild ulaganja u Srbiju, dodavši da su i sami Japanci zainteresovani za celu stvar što je potvrđeno i prilikom nedavnog predstavljanja master plana koji se radi u saradnji sa japanskom agencijom Džajka.
    Popović kaže da su manji rudnici u Srbiji uglavnom privatizovani, dok veliki rudarski sistemi poput RTB "Bor" i Javnog preduzeća Podzemna eksploatacija uglja iz Resavice još čekaju kupce.
    Jasna Petrović
    Samo da citiram ovo napisano gde Mita vatreno brani rudarsko-topioničarski basen "Bor", sve dok ne sazna da hoće Ruski mafijaš da ga kupi...

  12. #12
    Poznat ~Petar~ (avatar)
    Učlanjen
    14.08.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    bachelorette
    Poruke
    8.638
    Reputaciona moć
    132

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    qq shta cemo bez lignita na kosovu

    da se okrenemo vojvodini zitnici koja moze da hrani pola evrope
    ili da ubiramo neku korist od svog extrafenomenalnog geostrateskog polozaja
    ili turizam...kazu da ovakvih lepota nema nigde

    sve dzabe bez kosovskog lignita...........

  13. #13
    Elita Svabov (avatar)
    Učlanjen
    02.10.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.984
    Reputaciona moć
    320

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    Citat Original postavio Montezuma Pogledaj poruku
    ...zezas...prvi put cujem...
    ...mada moguce da imaju mali broj rafinerija...a i ko bi se zjbv sa tim, kad mogu da vrse direktnu zamenu tipa 2l sirove nafte za 1l benzina...mozda ih mrzi da se bakcu sa rafinerijama...
    ne zezam, uvoze oko 40% benzina..
    Well, of course it's a rat! You have rats in Spain, don't you - or did Franco have them all shot?

  14. #14
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    04.10.2007.
    Poruke
    174
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    Citat Original postavio Obersturmfuehrer Pogledaj poruku
    kako si glup
    jel znas ti da iran pliva u nafti, a uvozi benzin?
    drugim recima, to sto mi imamo vredi koliko i dva klikera bez eksploatacije...
    Za svaku eksploataciju i preradu mineralnih sirovina,da bi bila rentabilna, potrebna je vrhunska tehnologija. Arapi je nemaju pa otud i problemi sa benzinom kod Arapa. Dodju Amerikanci, naprave im exploatacione bushotine, po ugovoru imaju pravo eksploatacije na odredjeni broj godina, a za to vreme, dobra tehnologija, iscrpe im celo leziste. Tako ce da se desi i kod nas. Ali kako doci do mineralnih sirovina bez potrebne tehnologije.

    Kad ste zadnji put chuli ili prochitali prichu o nashim rudarima?

  15. #15
    Aktivan član
    Učlanjen
    12.07.2006.
    Poruke
    1.052
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    На неким старим темама сам више пута постовао подугачак списак рудника и рудних богатстава Србије због чега сам од дежурних будала и незналица на овом пдф био нападан а заим и исмејаван. И ево, сада имамо ЦРНО НА БЕЛО:


    РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ


    Multinacionalne kompanije ulažu stotine miliona evra u istraživanje ležišta i rudnike zbog visoka cena olova, bakra i cinka na svetskom tržištu

    Politika - Petak, 16. novembar 21:00

    Jedan od ključnih vladinih igrača nedavno je u neformalnom razgovoru primetio: "Bilo je neke istine u čitankama iz doba SFRJ. Srbija je zaista bogata rudnim blagom". Izgleda da su te čitanke pažljivije čitali stranci: kanadska kompanija "Dandi plemeniti metali" spremna je da u roku od četiri godine uloži između 250 i 300 miliona dolara u otvaranje rudnika molibdena u Surdulici. Kako to da Kanađani, Francuzi, Švajcarci ili Rusi imaju više interesa da ulažu u istraživanja i eksploataciju rude u domaćim rudnicima, a da Srbija u tome nije našla računicu.

    Da li je, dakle, Srbija toliko siromašna, da svoja rudna bogatstva nije mogla da iskoristi za proizvodnju automobila, kompjutera ili neke druge skupe robe, pa je izlaz našla u prodaji, ili se samo ponaša tržišno.


    Dejan Rajković, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, kaže da ima i jednog i drugog. Činjenica je da država nema više novca za skupa istraživanja i oživljavanje rudnika, jer je reč o velikim investicijama koje su visokorizične. U takvoj situaciji jedino rešenje je privatizacija i oslanjanje na privatan kapital.


    Odličan primer za to je upravo "Dandi", ističe Rajković, podsećajući da su rudnik molibdena u Mačkatici otvorili Nemci i eksploatisali ga tokom Drugog svetskog rata, a od tada ležište nije eksploatisano zbog ograničenih rezervi siromašne rude i prilično niske cene molibdena na svetskom tržištu.
    Inače, od molibdena se dobija visokokvalitetni čelik koji se koristi u energetici i svugde gde su prisutni visoke temperature i pritisci, kao što je avionska industrija, proizvodnja oružja, gradnja termoelektrana, nuklearki, gasovoda.
    Upitan da pojasni šta je glavni razlog zbog čega su stranci zainteresovani da ulažu u istraživanje ležišta i srpske rudnike, Rajković kaže da je u pitanju sadašnja visoka cena olova, bakra i cinka kojih kod nas najviše i ima.


    - Godinama je cena ovih ruda bila niska, tako da nije ni bilo računice za njihovu eksploataciju. Situacija je, međutim, danas sasvim drugačija, jer je tražnja za ovim metalima iz dana u dan sve veća. Glavni problem je, međutim, kolike su stvarne rezerve tih ruda i koliko će se nekome ko uloži 500 miliona dolara u istraživanje i podizanje rudnika novac vratiti i za koje vreme - ističe Rajković.
    U ovom poslu se, napominje on, niko nije obogatio preko noći, već se uz mnogo sreće, prema podacima Svetske banke, profit ostvaruje tek posle 10 godina istraživanja i otvaranja rudnika, i još oko sedam godina za otplatu kredita.
    Timočko-magmatski kompleks zbog sadržaja rude bakra i zlata predstavlja danas jedno od najvažnijih rudnih područja Srbije. To potvrđuju i najveće svetske rudarske kompanije koje su zainteresovane za izvođenje istraživačkih radova, na ovom ali i drugim lokalitetima u Srbiji, koje "pohode" australijsko-engleski "Rio Tinto", američki "Filips Dodž", SEE, ali i domaći "Mureks".


    Na rudnom polju Crni vrh utvrđeno je prisustvo značajnih resursa bakra, olova cinka i plemenitih metala, koji zahtevaju ulaganja u dalja istraživanja u iznosu od više desetina miliona dolara, kako bi se utvrdile rudne rezerve i ekonomičnost eksploatacije. Ukupni utvrđeni mineralni resursi iznose više od 600.000 tona bakra, više desetina hiljada tona olova, cinka i zlata, dok se procenjuje da su resursi bakra oko milion tona. A nisu zanemarljive ni rezerve zlata. Upravo je to razlog što je država svojevremeno raspisala tender za davanje koncesija. U oštroj konkurenciji četiri ponuđača, opet je "Dandi" pobedio na tenderu i dobio koncesije za istraživanje i eksploataciju bakra, zlata i pratećih metala na ovom rudnom polju i to za područja Čoka Kuruga, Čoka Kupjatra i Tilva Njagra, zbog čega se ova kanadska firma vrlo visoko kotira na listi ulagača u istinske grnifild investicije u Srbiji.


    Rajković kaže da se godišnje Ministarstvu rudarstva i energetike podnese više od 80 zahteva za istraživanje svih vrsta mineralnih sirovina, a najviše građevinskih materijala. A da svega pet do šest trajnije opstane kroz eksploataciju.


    Za "Dandijem" nimalo ne zaostaje ni australijsko-engleska kompanija "Rio Tinto", koja je dobila koncesije za istraživanje i eksploataciju borne rude na teritoriji Baljevca. Procenjuje se da su zalihe bornih minerala na području Baljevca veće od osam miliona tona. Procenjuje se, takođe, da će sredstva za izgradnju rudnika i rafinerije iznositi više od 100 miliona evra i da će upošljavati veliki broj radnika.
    Takođe, intenzivna istraživanja se obavljaju i na području Jadra u zapadnoj Srbiji. A upravo je sa ovih prostora pre godinu dana javnost saznala da je Supermen iz Srbije, jer je tu pronađen mineral kriptonit.

    U geološka istraživanja borne rude na ovim lokalitetima do sada je uloženo više od 10 miliona dolara. Inače, tona praha borne kiseline na tržištu košta oko 2.000 dolara, a Evropa i svet imaju veliku potrebu za njim. Trenutno se najviše koristi u staklarskoj i keramičkoj industriji, ali, i u industriji gradnje nuklearnih reaktora. S obzirom na to da država nije imala dovoljno novca za dodatna istraživanja, jedini izlaz je bio u davanju koncesija.
    "Rio Tinto" je računicu za ovaj posao našao i u činjenici da je tržište bornih sirovina prilično monopolisano, odnosno da je 65 odsto svetskih rezervi i oko 90 procenata svetske proizvodnje koncentrisano u samo nekoliko zemalja - SAD, Turskoj i Argentini.
    Jednu od srpskih firmi koja izvodi istraživanje zlata, olova i cinka na prostoru istočne Srbije i Prijepolja - domaći "Mureks", osnovao je jedan naš bivši pilot.


    Srpska rudarska industrija i mineralni potencijali biće do kraja novembra na promociji u Tokiju, a naredne godine u Londonu i Torontu, potvrđuju u Ministarstvu energetike. Upravo će to biti prilika da se strani investitori upoznaju sa rudnim potencijalima i pozovu da ulažu u Srbiju.
    Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike, nada se da će posle promocije rudnih potencijala u Tokiju, Londonu i Torontu, tokom ovog meseca, porasti interesovanje za grinfild ulaganja u Srbiju, dodavši da su i sami Japanci zainteresovani za celu stvar što je potvrđeno i prilikom nedavnog predstavljanja master plana koji se radi u saradnji sa japanskom agencijom Džajka.
    Popović kaže da su manji rudnici u Srbiji uglavnom privatizovani, dok veliki rudarski sistemi poput RTB "Bor" i Javnog preduzeća Podzemna eksploatacija uglja iz Resavice još čekaju kupce.
    Jasna Petrović
    o boze, budale...
    i to budale zarobljene u 15 veku

    ti nikao da prestanesh sa izmishljanjem mrkog uglja (a i zlata) u jelashnici?

  16. #16
    Nov član
    Učlanjen
    26.03.2008.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: РУДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ!

    eremita

    Molim te da mi se javis. Trebam te zbog ranije postavljenih tema.Konkretno me zanima gde si objavio ovo sto si naveo:

    На неким старим темама сам више пута постовао подугачак списак рудника и рудних богатстава Србије због чега сам од дежурних будала и незналица на овом пдф био нападан а заим и исмејаван. И ево, сада имамо ЦРНО НА БЕЛО:...

Slične teme

  1. ВЛАДА СРБИЈЕ
    Autor opšte dobro u forumu Politika
    Odgovora: 55
    Poslednja poruka: 12.05.2008., 14:59
  2. Од кад нема Србије?
    Autor Sentinel wolf u forumu Politika
    Odgovora: 57
    Poslednja poruka: 02.05.2008., 19:22
  3. Две Србије
    Autor AAPL u forumu Politika
    Odgovora: 54
    Poslednja poruka: 24.02.2008., 05:01
  4. Нациста из Србије! (са СЦ)
    Autor Alekasandar2 u forumu Politika
    Odgovora: 46
    Poslednja poruka: 16.07.2006., 12:55
  5. ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ
    Autor L.1 u forumu Politika
    Odgovora: 169
    Poslednja poruka: 01.06.2006., 16:09

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •