- Poruka
- 1.014
OGOZIN:RUSIJA PROTIV REVIZIJE GRANICA SRBIJE
9:40 MOSKVA, 15. novembra (Tanjug) - Rusija je protiv grubog kršenja međunarodnog prava i protiv revizije granica Srbije i ta pozicija neće se izmeniti ni posle promene na čelu Rusije u martu 2008. godine, izjavio je danas deputat ruske Dume Dmitrij Rogozin, čiju je kandidaturu za novog stalnog predstavnika pri NATO-u podržao ruski parlament.
"Ako Evropa želi da je Srbija posluša, da se Srbi nezavisno od političke orijentacije saglase sa preporukama ujedinjene Evrope u odnosu na kosovsku dramu, te savete treba davati ne u stilu američkog kauboja - uz pomoć bombi i krstarećih raketa, već putem direktnog dijaloga, i ne treba uvoditi evropsku kulturu uz pomoć 'štapa'", napisao je Rogozin u autorskom tekstu za list "Argumenti i fakti".
"Bolje je sto godina voditi pregovore nego jedan dan ratovati", istakao je budući ambasador Rusije pri NATO-u, dodajući da ne treba "ponižavati ceo jedan narod".
Prema rečima Rogozina, danas su "u vezi sa pozicijom Zapada u odnosu na odvajanje Kosova od Srbije" kao nikada aktuelne reči Vinstona Ccerčila koje je uputio britanskom premijeru Ccemberlenu nakon što je on 1938. potpisao sporazum o predaji Ccehoslovaške Hitleru : "Mogli ste da birate između beščašća i rata. Izabrali ste beščašće. A povrh toga dobićete i rat".
Pozicija Zapada, istakao je on, svodi se na predloge Srbima da stupi u Evropsku uniju i NATO i obećavanje finansijske pomoći, a glavni uslov je da se "isčupa srce iz sopstvenih grudi" - prihvati plan izaslanika UN Martija Ahtisarija i da Kosovo Albancima, jer u suprotnom neće biti ni NATO-a, ni EU, ni novca.
"Mir, to je pre svega ravnoteža nacionalnih interesa. Mirom se ne može zvati stanje političkih odnosa kada se jedna od strana oseća oštećenom, poniženom i uvređenom. Takav 'mir' naziva se kapitulacijom, a Srbija do sada nije kapitulirala", istakao je Rogozin.
"Ni kada je bila izložena vojnom udaru NATO-a, ni kada je izručila Haškom tribunalu svog lidera Slobodana Miloševića. Ali, sada joj se predlaže novo odricanje od suvereniteta, ovoga puta teritorijalnog i to nad iskonskom, zavičajnom zemljom Srba, kolevkom srpske pravoslavne civilizacije", napisao je Rogozin.
Prema njegovim rečima, na Kosovu se nalaze stotine pravoslavnih manastira i crkava, koji su se kao istorijski spomenici i spomenici kulture očuvali i u vreme otomanske okupacije.
"Da li se to naziva mirom? Ne, to je daleko od mira! To je krajnje opasna situacija, koja preti totalnom krizom na celom Balkanu. Takav 'mir' u sebi nosi pretnju još strašnijeg i težeg rata", istakao je ruski deputat, dodajući da odvajanje Kosova "može da da impuls daljem drobljenju Balkana" i da bi taj presedan "bio vrlo privlačan za slične problematične teritorije u Evropi".
Ističući da glavnim krivcem za balkansku tragediju ne treba smatrati samo Srbe, jer su grešili i Hrvati, i bosanski muslimani, i Albanci, "i možda čak Slovenci", Rogozin je rekao da su se problemi sa Kosovom pojavili kao rezultat migracionih i demografskih procesa, kada se smanjio broj Srba u pokrajini u uslovima masovne migracije Albanaca i njihovog visokog nataliteta.
"Svega za nekoliko decenija albansko stanovništvo u tom srcu Srbije postalo je većina. Međutim, znači li to da za takvu brzinu treba Albancima dati državnu suverenost?", upitao je on, dodajući da bi u takvom slučaju to isto moglo da se desi, na primer, sa Berlinom u kojem Turaka ima još samo manje u Ankari i Istanbulu.
Rogozinovu kandidaturu podržali su 8. i 13. novembra Duma i Savet federacije (donji i gornji dom parlamenta), nakon čega je on izjavio da će pitanje Kosova i Metohije biti jedno od prioritetnih kojim će se baviti na novoj dužnosti u Briselu.
Očekuje se da predsednik Rusije Vladimir Putin potpiše ukaz o njegovom imenovanju za stalnog predstavnika Rusije pri NATO, a portparol Alijanse Džejms Apaturaj izjavio je da je NATO spreman za rad sa novim predstavnikom i, uz ogradu da to zavisi isključivo od ruske strane, izrazio očekivanje da će do kraja ove godine biti predata akreditivna pisma.
9:40 MOSKVA, 15. novembra (Tanjug) - Rusija je protiv grubog kršenja međunarodnog prava i protiv revizije granica Srbije i ta pozicija neće se izmeniti ni posle promene na čelu Rusije u martu 2008. godine, izjavio je danas deputat ruske Dume Dmitrij Rogozin, čiju je kandidaturu za novog stalnog predstavnika pri NATO-u podržao ruski parlament.
"Ako Evropa želi da je Srbija posluša, da se Srbi nezavisno od političke orijentacije saglase sa preporukama ujedinjene Evrope u odnosu na kosovsku dramu, te savete treba davati ne u stilu američkog kauboja - uz pomoć bombi i krstarećih raketa, već putem direktnog dijaloga, i ne treba uvoditi evropsku kulturu uz pomoć 'štapa'", napisao je Rogozin u autorskom tekstu za list "Argumenti i fakti".
"Bolje je sto godina voditi pregovore nego jedan dan ratovati", istakao je budući ambasador Rusije pri NATO-u, dodajući da ne treba "ponižavati ceo jedan narod".
Prema rečima Rogozina, danas su "u vezi sa pozicijom Zapada u odnosu na odvajanje Kosova od Srbije" kao nikada aktuelne reči Vinstona Ccerčila koje je uputio britanskom premijeru Ccemberlenu nakon što je on 1938. potpisao sporazum o predaji Ccehoslovaške Hitleru : "Mogli ste da birate između beščašća i rata. Izabrali ste beščašće. A povrh toga dobićete i rat".
Pozicija Zapada, istakao je on, svodi se na predloge Srbima da stupi u Evropsku uniju i NATO i obećavanje finansijske pomoći, a glavni uslov je da se "isčupa srce iz sopstvenih grudi" - prihvati plan izaslanika UN Martija Ahtisarija i da Kosovo Albancima, jer u suprotnom neće biti ni NATO-a, ni EU, ni novca.
"Mir, to je pre svega ravnoteža nacionalnih interesa. Mirom se ne može zvati stanje političkih odnosa kada se jedna od strana oseća oštećenom, poniženom i uvređenom. Takav 'mir' naziva se kapitulacijom, a Srbija do sada nije kapitulirala", istakao je Rogozin.
"Ni kada je bila izložena vojnom udaru NATO-a, ni kada je izručila Haškom tribunalu svog lidera Slobodana Miloševića. Ali, sada joj se predlaže novo odricanje od suvereniteta, ovoga puta teritorijalnog i to nad iskonskom, zavičajnom zemljom Srba, kolevkom srpske pravoslavne civilizacije", napisao je Rogozin.
Prema njegovim rečima, na Kosovu se nalaze stotine pravoslavnih manastira i crkava, koji su se kao istorijski spomenici i spomenici kulture očuvali i u vreme otomanske okupacije.
"Da li se to naziva mirom? Ne, to je daleko od mira! To je krajnje opasna situacija, koja preti totalnom krizom na celom Balkanu. Takav 'mir' u sebi nosi pretnju još strašnijeg i težeg rata", istakao je ruski deputat, dodajući da odvajanje Kosova "može da da impuls daljem drobljenju Balkana" i da bi taj presedan "bio vrlo privlačan za slične problematične teritorije u Evropi".
Ističući da glavnim krivcem za balkansku tragediju ne treba smatrati samo Srbe, jer su grešili i Hrvati, i bosanski muslimani, i Albanci, "i možda čak Slovenci", Rogozin je rekao da su se problemi sa Kosovom pojavili kao rezultat migracionih i demografskih procesa, kada se smanjio broj Srba u pokrajini u uslovima masovne migracije Albanaca i njihovog visokog nataliteta.
"Svega za nekoliko decenija albansko stanovništvo u tom srcu Srbije postalo je većina. Međutim, znači li to da za takvu brzinu treba Albancima dati državnu suverenost?", upitao je on, dodajući da bi u takvom slučaju to isto moglo da se desi, na primer, sa Berlinom u kojem Turaka ima još samo manje u Ankari i Istanbulu.
Rogozinovu kandidaturu podržali su 8. i 13. novembra Duma i Savet federacije (donji i gornji dom parlamenta), nakon čega je on izjavio da će pitanje Kosova i Metohije biti jedno od prioritetnih kojim će se baviti na novoj dužnosti u Briselu.
Očekuje se da predsednik Rusije Vladimir Putin potpiše ukaz o njegovom imenovanju za stalnog predstavnika Rusije pri NATO, a portparol Alijanse Džejms Apaturaj izjavio je da je NATO spreman za rad sa novim predstavnikom i, uz ogradu da to zavisi isključivo od ruske strane, izrazio očekivanje da će do kraja ove godine biti predata akreditivna pisma.
