- Poruka
- 9.306
Srbiju će, po svoj prilici, uskoro zapljusnuti pravi i to veliki talas - doseljenika. Sudeći prema procenama koje su se čule na nedavnoj sednici skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost iz zemalja Evropske unije u narednim mesecima moglo bi u našu zemlju da stigne možda i više od sto hiljada ljudi koji su ranijih godina, iz raznoraznih razloga otišli u Evropu koja, međutim, sada želi da ih se ratosilja.
Običnim građanima koji žive ovde ta procena sada izgleda zastrašujuće. Mnogi se pitaju ko su uopšte ti ljudi? Šta raditi sa njima? Gde ih uopšte smestiti, kako nahraniti, zaposliti i obrazovati, kada u Srbiji još vlada veliko siromaštvo i nezaposlenost, kada su mnogi bez stanova, a i perspektive da dođu do radnog mesta i krova nad glavom.
- Prema procenama Saveta Evrope iz 2003. godine u Srbiju će se vratiti između 50.000 i 150.000 onih kojima je prestao osnov legalnog boravka u zemljama Evropske unije. Zaista je teško precizno utvrditi o kojoj brojki se radi, kaže za Glas, Vladimir Petronijević pravni analitičar i programski koordinator Grupe 484.
READMISIJA NIJE SPORNA
Iako se u Ministarstvu za dijasporu Srbije ne bave problemima readmisije, nadležni u ovom Ministarstvu kažu da je ovo važno pitanje i da je Srbija sa Evropskom Unijom potpisala jedinstveni Sporazum o readmisiji koji je išao u paketu sa Sporazumom o viznim olakšicama.
Povratak državljana Srbije u svoju zemlju nije sporan i na raspolaganju su im nadležne državne institucije koje treba da im pruže pomoć prilikom njihove integracije u život u Srbiji. Kancelarija za ljudska i manjinska prava je čak otvorila svoju ispostavu na Aerodromu „Nikola Tesla“, gde mogu da se obrate za informacije odmah po dolasku u zemlju, prokomentarisali su iz Ministarstva za dijasporu .
TAČAN BROJ NEPOZNAT
- Nije poznat tačan broj onih koji treba da budu vraćeni u Srbiju na osnovu sporazuma o readmisiji, ali se procenjuje da iz zemalja Evropske unije treba da bude vraćeno oko 47.000 ljudi - rekao je ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić za skupštinskom govornicom tokom rasprave o potvrđivanju sporazuma postignutog sa EU o viznim olakšicama i readmisiji.
ŠAJN: NAJBOLJE JE DA SE NE VRAĆAJU
Predsednik Romske partije, narodni poslanik Srđan Šajn , kako su preneli mediji smatra da Srbija u ovom trenutku nije spremna da prihvati oko 100.000 svojih građana, među kojima je blizu 50.000 Roma.
- Srbija nema konkretne projekte za integraciju tih ljudi i najbolje rešenje za sve te ljude, u ovom trenutku, je da ostanu u zemaljama EU, jer tamo imaju kakvu-takvu perspektivu i osnovne uslove za život. Mi ljude iz jednog realnog, normalnog života, selimo u neizvesnost u kojoj nemaju viziju svoje sutrašnjice. Bili bi idealno rešenje da se ispitaju sve mogućnosti da se ti ljudi integrišu tamo gde su sada, u državama članicama EU.
Građani koji treba da se iz EU vrate u Srbiju su povratnici, državljani Srbije, koji su uživali neki sistem zaštite u Evropi. Srbija je, inače, posle 1996. zaključila ukupno 16 bilateralnih sporazuma o readmisiji, ali je pre nekoliko meseci sa EU potpisala objedinjen sporazum o povratku njenih državljana i lica koja se pod određenim uslovima moraju vratiti u Srbiju.
Sporazum o readmisiji između Srbije i Evropske unije koji je potpisan u septembru ove godine, međutim, sadrži jednu vrstu deklarativne izjave koja ga razlikuje od dosadašnjih bilateralnih sporazuma koje je Srbija potpisala, budući da je u njemu deklarisana mogućnost finansijske podrške Evropske unije reintegraciji povratnika u srpsko društvo. Sigurno je da će ovo biti veliki izazov za Vladu Srbije, pre svega, posmatrajući strukturu povratnika. To su uglavnom Romi, neobrazovani i ljudi bez dokumenata, romska deca koja su rođena u inostranstvu, koja ne znaju ni romski ni srpski jezik, već samo jezik zemlje u kojoj su rođeni - kaže Vladimir Petronijević.
Prema njegovom mišljenju država Srbija zato mora što pre da usvoji strategiju vezanu za reintegraciju ovih lica jer sada postoji samo Nacrt strategije. EU ima sporazume o povratku lica iz EU i sa drugim zemljama, ali se Srbija razlikuje od njih po tome što je ona u vrhu po broju zahteva za azil u zemljama EU. U svetu smo po tome na četvrtom mestu, u zemljama EU na trećem, a u celoj Evropi na drugom mestu istakao je sagovornik.
Zorica Živojinović; koordinator programa u Grupi 484 koja radi na projektu readmisije lica koja se vraćaju u Srbiju, ističe da je realizacija tog projekta već počela i da će se on završiti 2009. godine.
-U deset okruga Srbije, otvoriće se nekoliko reintegrativnih centara: u Zrenjaninu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Prijepolju, beogradskim opštinama Voždovac i Paliluli, Vranju, Nišu, Knjaževcu, Boru. U njima će se davati psihosocijalna podrška povratnicima kako bi se oni što lakše integrisali u našu zemlju. Pripremljeni su i upitnici koji treba da pomognu da o tim ljudima dobijemo jasniju sliku, dodaje naša sagovornica.
Glas Javnosti.
Običnim građanima koji žive ovde ta procena sada izgleda zastrašujuće. Mnogi se pitaju ko su uopšte ti ljudi? Šta raditi sa njima? Gde ih uopšte smestiti, kako nahraniti, zaposliti i obrazovati, kada u Srbiji još vlada veliko siromaštvo i nezaposlenost, kada su mnogi bez stanova, a i perspektive da dođu do radnog mesta i krova nad glavom.
- Prema procenama Saveta Evrope iz 2003. godine u Srbiju će se vratiti između 50.000 i 150.000 onih kojima je prestao osnov legalnog boravka u zemljama Evropske unije. Zaista je teško precizno utvrditi o kojoj brojki se radi, kaže za Glas, Vladimir Petronijević pravni analitičar i programski koordinator Grupe 484.
READMISIJA NIJE SPORNA
Iako se u Ministarstvu za dijasporu Srbije ne bave problemima readmisije, nadležni u ovom Ministarstvu kažu da je ovo važno pitanje i da je Srbija sa Evropskom Unijom potpisala jedinstveni Sporazum o readmisiji koji je išao u paketu sa Sporazumom o viznim olakšicama.
Povratak državljana Srbije u svoju zemlju nije sporan i na raspolaganju su im nadležne državne institucije koje treba da im pruže pomoć prilikom njihove integracije u život u Srbiji. Kancelarija za ljudska i manjinska prava je čak otvorila svoju ispostavu na Aerodromu „Nikola Tesla“, gde mogu da se obrate za informacije odmah po dolasku u zemlju, prokomentarisali su iz Ministarstva za dijasporu .
TAČAN BROJ NEPOZNAT
- Nije poznat tačan broj onih koji treba da budu vraćeni u Srbiju na osnovu sporazuma o readmisiji, ali se procenjuje da iz zemalja Evropske unije treba da bude vraćeno oko 47.000 ljudi - rekao je ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić za skupštinskom govornicom tokom rasprave o potvrđivanju sporazuma postignutog sa EU o viznim olakšicama i readmisiji.
ŠAJN: NAJBOLJE JE DA SE NE VRAĆAJU
Predsednik Romske partije, narodni poslanik Srđan Šajn , kako su preneli mediji smatra da Srbija u ovom trenutku nije spremna da prihvati oko 100.000 svojih građana, među kojima je blizu 50.000 Roma.
- Srbija nema konkretne projekte za integraciju tih ljudi i najbolje rešenje za sve te ljude, u ovom trenutku, je da ostanu u zemaljama EU, jer tamo imaju kakvu-takvu perspektivu i osnovne uslove za život. Mi ljude iz jednog realnog, normalnog života, selimo u neizvesnost u kojoj nemaju viziju svoje sutrašnjice. Bili bi idealno rešenje da se ispitaju sve mogućnosti da se ti ljudi integrišu tamo gde su sada, u državama članicama EU.
Građani koji treba da se iz EU vrate u Srbiju su povratnici, državljani Srbije, koji su uživali neki sistem zaštite u Evropi. Srbija je, inače, posle 1996. zaključila ukupno 16 bilateralnih sporazuma o readmisiji, ali je pre nekoliko meseci sa EU potpisala objedinjen sporazum o povratku njenih državljana i lica koja se pod određenim uslovima moraju vratiti u Srbiju.
Sporazum o readmisiji između Srbije i Evropske unije koji je potpisan u septembru ove godine, međutim, sadrži jednu vrstu deklarativne izjave koja ga razlikuje od dosadašnjih bilateralnih sporazuma koje je Srbija potpisala, budući da je u njemu deklarisana mogućnost finansijske podrške Evropske unije reintegraciji povratnika u srpsko društvo. Sigurno je da će ovo biti veliki izazov za Vladu Srbije, pre svega, posmatrajući strukturu povratnika. To su uglavnom Romi, neobrazovani i ljudi bez dokumenata, romska deca koja su rođena u inostranstvu, koja ne znaju ni romski ni srpski jezik, već samo jezik zemlje u kojoj su rođeni - kaže Vladimir Petronijević.
Prema njegovom mišljenju država Srbija zato mora što pre da usvoji strategiju vezanu za reintegraciju ovih lica jer sada postoji samo Nacrt strategije. EU ima sporazume o povratku lica iz EU i sa drugim zemljama, ali se Srbija razlikuje od njih po tome što je ona u vrhu po broju zahteva za azil u zemljama EU. U svetu smo po tome na četvrtom mestu, u zemljama EU na trećem, a u celoj Evropi na drugom mestu istakao je sagovornik.
Zorica Živojinović; koordinator programa u Grupi 484 koja radi na projektu readmisije lica koja se vraćaju u Srbiju, ističe da je realizacija tog projekta već počela i da će se on završiti 2009. godine.
-U deset okruga Srbije, otvoriće se nekoliko reintegrativnih centara: u Zrenjaninu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Prijepolju, beogradskim opštinama Voždovac i Paliluli, Vranju, Nišu, Knjaževcu, Boru. U njima će se davati psihosocijalna podrška povratnicima kako bi se oni što lakše integrisali u našu zemlju. Pripremljeni su i upitnici koji treba da pomognu da o tim ljudima dobijemo jasniju sliku, dodaje naša sagovornica.
Glas Javnosti.
Ima ih 48.000 i bice vraceni tamo odakle su dosli..... A ovo razmisljanje si pokupio od svog popa koji ti je "onomad" prevodio Talmud ili te je Marloncina indoktrinirao za vreme hladnih noci..... 
