Novica Radjelovic: Vuce, 'ajmo u Hag!

*BILJA*

Buduća legenda
Poruka
32.192
Командант Српског комитског покрета који је заједно са Вуковим ратницима војевао по Хрватској, позива Вука Драшковића, врховног команданта Српске гарде да се заједно, добровољно предају хашком трибуналу и докажу да нису криви по командној одговорности

Господине Драшковићу, обраћам ти се са муком, болом и тешком мучнином у стомаку, изазваном твојим недоследним изјавама и поступцима, који не могу да нађу границе са којима би се граничиле. Да ли се граниче са незрелошћу, са малоумношћу, са издајством, или, пак, са слугењарством неком одређеном газди, или, можда, са удворништвом до чланкова, не могу одредити.

Вуче Драшковићу, сећам се 1991. године, када си, користећи туђе новце, кренуо да формираш Српску гарду. Сећам се Белога, ти си га заборавио, сећам се Гишке и Госпића, и на њега си пљунуо. Њих си само величао и уважавао док си користио њихова средства и док су ти били од користи. Сећам се твојих говора на њиховим гробовима, сећам се како си својим говорима палио и дражио српску младеж, да су српске границе свуда тамо где су српски гробови, где су српске цркве и црквишта... свуда тамо где је са усташког ножа капала српска крв, ту су српске границе...

Млади Срби – добровољци, гутали су сваку твоју реч, која им је грејала срца и палила крв да крену у одбрану српске нејачи, српских домова, српских цркава преко Дрине. То, са њихове стране, било је уреду. Они су били патриоте, отаxбинољупци, а ти, ти си био профитер, и то двоструки ратни профитер – материјални и политички, а посебно што си био ратни хушкач – по мерилима које сада ти прокламујеш.

Када си својим демагошким говорима запалио – пробудио љубав српске младежи према нацији и отаxбини, решио си да то и уновчиш, да формираш своју партијску војску, Српску гарду.

Ко је дао идеју за оснивање српске гарде?

У рану вечер 4.6.1991. године, ти си свој план изложио Белом и Гишки. Они су то са одушевљењем прихватили. Прихватили су да то и финансирају. Нећу да улазим, нити, пак, да износим из којих су извора та средства. Ти се, Вуче, њих двојице само по средствима финансија сада сећаш. Данас бивши припадници Српске гарде, одлазећи на њихове гробове, проклињу дан када су упознали тебе и Дану. Њих двојица и цела Српска гарда служили су СПО-у, теби и Даници, као алиби, јер је гарда својатана, упркос пацифизму који сте ви проповедали.

Ти си спремио гарду за преузимање власти, како ти то рече: “власти која се ваља по улици”. У том циљу си хтео и на скупштинском заседању 2.7.91. године да прогураш предлог о оснивању Српске војске, која ће у “једном даху да порази усташе”. Када ти предлог није прошао, твоја Српска гарда постала је паравојна формација, прва у Србији. Ти си и даље стајао и својатао гарду као партијску војску и око 1. септембра 1991. године је шаљеш у Хрватску, тачније на фронт код Госпића, под командом Божовића-Гишке.

На сав глас си се, Вуче, гардом поносио, поносио си се њиховим борбама, погибијом Гишке и раније Белога. Формирао си паравојне формације, слао их на фронт, а са друге стране, позивао на сав глас на дезертерство из регуларне војске. Средства која су пристизала за гарду си задржавао, не дајући их онима којима су била намењена.
---------------
 
Када је Гишка погинуо у Госпићу, ти си покушао његову јуначку смрт да умањиш и припишеш је као убиство, организовано од стране војске – још тада си почео да рушиш ауторитет војске. Када је убијен Бели, 4.8.1991. године, ти и Даница сте побегли на море, у Будву, и тамо остали око месец дана.

Обећао си да ћеш 9. октобра организовати демонстрације уколико се не открије убица Белога, то си обећао на митингу у Крагујевцу 15.9.1991. године. То обећање ниси одржао. Ниси одмах ни вратио БМВ БГ-10-16, који ти је Бели позајмио, него тек после четири месеца, и то тек када сте га слупали и направили штету од 15.000 ДЕМ.

Зашто си, Вуче, одустао од потраге за убицом Белога?

После Гишке, за команданта је постављен Лаиновић, човек који је осам пута био на ратишту и пар пута је рањаван. Засметао је теби и Дани зато што је одбио твој и њен захтев да довлачи оружје у Београд и покушај да Српску гарду одвоји од странке која је требала да за неког “деветог” заврши прљав посао, па, ако успе, било би: “То је наша војска”, а ако не, “Ми са гардом немамо никакве везе”, тако си говорио ти.

Страначка војска – паравојна формација

Зашто су, по речима посланика Марковића, сви спискови гарде – гардиста, уништени?

Твоја паравојна формација је у то време имала на ратишту око 850 бораца и сви су примали наређења од Лаиновића и твог Штаба.

Баш због твог захтева да гарда довлачи оружје у Србију, пуковник Шпановић (частан српски официр) је и замрзнуо одлазак на фронт твоје паравојне формације.

Штаб гарде, на челу са тобом и Даном, хтео је партијску војску са туђом децом на фронту, у грађанском рату и крвопролићу.

Ти си, Вуче Драшковићу, са својом паравојском, званом Српска гарда, започео 3. септембра грађански рат у Хрватској, са усташама и ЗНГ-овцима. Зато и тебе, као врховног команданта Српске гарде, качи командна одговорност, а још више што је твоја гарда садејствовала са војском (ЈНА).

На Светога Саву 1992. године, гарда је регистрована као удружење и уселила се у Теразије бр. 3.

Ти , Вуче, и функционери СПО-а, више не идете ни на један гроб својих гардиста. Зашто?

Да је Српска гарда страначка војска, цитираћу привременог команданта Ђорђа Божовића: “Видите, Српска гарда је војна организација, чији састав понајвише чине чланови СПО, Ројалистичког блока и Демократске странке... Тренутно нас има око 60.000, а спремних да сваког часа ступе у борбу има 7.000 бораца... Ти људи су прошли најтежу обуку. Обука се врши на неколико пунктова, а воде је најспособнији инструктори... Гарда се ствара по узору на француске легионаре, америчке ренxере и јеврејски Мосад... Од наоружања поседујемо све врсте пешадијског наоружања и 40 минобацача марке “Стинxер”. Тренутно у иностранству чека једна већа испорука оружја, па ћемо се потрудити да и то стигне на права места.”

Закључујем, Вуче, наређивао си команданту Лаиновићу да довлачи оружје са ратишта у Србију, у иностранству си имао лагере наоружања, које је требало да стигне на права места. Зашто ти је требало то наоружање у Србији? Од кога ти је то наоружање на лагерима у иностранству? Ко је то финансирао?

Закључујем, припремао си се за грађански рат, увозио си оружје, по принципу Шпегеља, значи концепција заједничка за покретање грађанског рата и разбијање државе, а са тим иде и крвопролиће, убиства, разарања и ратни злочини... Где је ту командна одговорност, где је ту одговорност за припремање и подстрекивање грађанског рата?

Претио си у Новом Пазару: “Ко понесе турски барјак овом српском земљом, остаће и без барјака и без руке.” Говорио си да ће само име “Српска гарда” психолошки натерати Хрвате на капитулацију... Која је то, Вуче, одговорност?

Где погибоше часни српски борци, припадници Српске гарде, Небојша Симић, Степан Шаманић, Раде Ловрић, Зоран Трбојевић... Док је оружје певало своју песму смрти, коју је делимично и твој штаб компоновао, дотле су ти сви били добри. Док си се њиховом храброшћу китио и на рачун њихове крви профитирао, били су ти добри. Патриоте, борци, хероји, хваљени, а сада?

Када ти је неко рекао (вероватно онај, или они који су ти и давали оно оружје на лагерима по иностранству) – одричи се свега што је српско, па и Српске гарде – ти си то учинио и почео си да пљујеш на све српско, почев од СПЦ, па до српских генерала. Све на суд инквизиције, сви, сви, сви ... а ти?

И ти!

------------
 
Ти си, Вуче, стално био дволичан. Говорио си да се мора прекинути са ратом, јер ће бити крви до колена, а са друге стране, формирао си Српску гарду и слао је на фронт.

Туђе паре и наша крв

Твоја паравојна формација је финансирана из иностранства, међутим, постављам ти отворено питање: Да ли су, и у коликој мери, средства стизала до бораца којима су и била намењена? Само једна помоћ из Швајцарске, и то прва, од 20.000 швајцарских франака. Затим друга, од 30.000 франака у лековима. А трећа по вредности, највећа, где заврши она? О томе сведоче Јовица Михаиловић, Горан Бјелић и Драган Теофановић.

Твоја ратнохушкачка демагогија привукла је и људе из иностранства, конкретно Србина Xерија Спасића из Канаде, који славно погибе у Ласлову.

Гинули су борци Српске гарде часно, за српство и себе, а ти, ти си профитирао. То значи да си ратни профитер, ратни хушкач, оснивач паравојне формације, изазивач националне мржње и нетрпељивости, подстрекивач и потпирач грађанског сукоба на просторима бивше Југославије.

Ти си одговоран за ратне злочине на просторима Хрватске, које су починили припадници Српске гарде. Командант гарде Звонко Осмајлић је уцењен на 270.000 ДЕМ од стране Туђманове владе.

По тзв. командној одговорности, ти си, као оснивач, идеолог и врховни командант, одговоран, и као такав, сада, да би спасио себе од те одговорности, шаљеш друге (неодговорне) у Хаг. То је, Вуче, мизерно и кукавички. Одувек си био кукавица и лицемер.

Посебно си одговоран за смрт бораца, чланова Српске гарде. Одговоран си за безброј рањених бораца и велики број инвалида. Бринеш ли сада о њима, да ли их обилазиш ти и “комесар кадровик” Даница Драшковић?

Не, свих њих сте се одрекли! Сада се њих стидите, а завели сте их и послали на кланицу! То је кривично дело! То је издаја!

------------
Ima jos, ali, i ovo je dovoljno...
 
EVO I OD MENE NESTO!HAHAHAAHAHAHAHA....
Војвода Момчило Р. Ђујић јавно је раскинуо
пријатељство са др Војиславом Шешељем


УДБАШКИ СКОТ
У време историјске прославе шестстоте годишњице судбоносне битке на Косову, свима нам се чинило да је почело разведравање на националном политичком небу српског народа. На тој прослави, на самом Косову Пољу, учествовало је милион Срба и Српкиња са својим свештенством, владикама и Патријархом. Свима нам се чинило да долази крај комунистичке владавине, насиља и пљачке над српским народом.



ПАРЕ ЗА АНТИКОМУНИСТИЧКИ РАД

Тада се овамо, међу нама у емиграцији, појави знатан број Срба познатих по њиховом национално-политичком раду и ставу против комунизма. Примали смо их као браћу, веснике српске слободе и васкрса српске државе. Међу њима појавио се и др Војислав Шешељ иза кога су већ стајале године антикомунистичког става и рада, због чега је био и у комунистичким тамницама. Приређивали смо му пријеме, зборове и скупштине по српским насељима Америке и Канаде, а касније и у Аустралији, Енглеској и у још неколико слободних европских држава. У том послу Покрет српских четника Равне Горе, којем сам председник, нарочито се залагао, па смо му одредили и почасну пратњу на његовим путовањима по Америци и Канади, где је говорио пред масама Срба и Српкиња, који су га богато новчано даривали. Неки кажу да је тако сабрао... долара, што може бити тачно. Исто тако, тврди се да је он знатну суму сакупљених прилога оставио у банкама страних земаља. Један мој познаник-родољуб каже да је део новца који није однео са собом оставио у .......... И тачност тога није било тешко утврдити. Али, то није било толико важно у овом случају, јер је главно била жеља да му се помогне и ојача борба против комунизма.

У међувремену, ја сам помишљао: да би можда било добро да га произведем у чин четничког војводе и са њим скројим план обнове организације српских четника који би били под његовим вођством, уведени у борбу за обарање комунистичке тираније и борбу за слободу српства. Браћи саборцима, сарадницима и истакнутим српским родољубима поверио сам ту своју мисао, и сви су били сагласни у томе- да га произведем у чин четничког Војводе, и да планирамо обнову четничке организације и борбе у Отаџбини. На великој свечаности српског родољубља, 28. јуна 1989. године на Богослужењу у храму Светог Ђорђа у Шервилу код Чикага, огласио сам га и произвео у чин четничког Војводе, а на олтару тог храма је положио војводску заклетву пред Владиком Фирмилијином, који га је благословио и светим миром помазао. То је било велико славље у знаку вере у победу и слободу.

ВИСОКИ ЦИЉЕВИ БИВШЕГ ВОЈВОДЕ

Пре његовог повратка у Отаџбину, дао сам му имена људи на које се у оно време могао наслонити, нанизао имена села и градове где је могао сабирати борце. Требало је почети са Динаре. И он је отпутовао. Протекло је прилично времена док ми се јавио. А ја сам очекивао вести о остварењу нашег плана. Путовао је он и појављивао се ту и тамо по Отаџбини, али се мени чинило да све тече неодређено и нејасно. Онда су ми стизале вести о његовом политичком деловању, препиркама са Вуком Драшковићем и, на крају, његовом оснивању Радикалне странке. Затим вести о његовим састанцима и разговорима са српским ....... и ....... Слободаном Милошевићем. Тада сам се уверио да њему није било стало до организовања четника, иако се китио њиховим перјем, него је загазио у партијску политику. Било ми је јасно куд све то води, па сам послао делегацију четничког покрета, моје најбоље и најуже сараднике, у Београд: да покушамо да га одвојимо од партизанске политике и кренемо у остварење четничког плана.
Он је делегацију саслушао и казао: "Ни Војвода, ни ви не разумете моју политику. То је политика високог циља који ви не видите". Тако је казао и веома хладно испратио моју делегацију. После тога мени је било јасно кога сам произвео у чин Војводе. Зато сам објавио да се кајем што сам то учинио и одричем се сваког његовог рада и става. И молио сам српски народ да ми опрости моја сагрешења у вези са војводским чином Шешељу.

ТУЂМАНОВ СКОТ


А Шешељ ће у свом даљем раду два пута стати уз С. Милошевића. Онда, кад је народ притерао Милошевића зиду и кад је морао да одлети са власти, 34 Шешељева посланика заједно са Милошевићевим, гласало је у Скупштини против завођења, управо обнове веронаучне наставе по школама, против повратка опљачкане имовине српској Цркви, српском народу и нашој Краљевској породици Карађорђевић, коју је Шешељ толико блатио и срамотио да је у томе и комунисте надмашио. То је била она његова политика "високог стила" по којој је он говорио мојој делегацији у Београду. Ја сам тада био решио да му одузмем чин Војводе којег није достојан, али то тек сада чиним. На данашњи дан бришем га из свих спискова српских четника и одузимам му чин Војводе. Ту моју одлуку објављујем свему српству због тога што је Војислав Шешељ постао верни сапутник, сарадник и саучесник у свим ...... и ....... коју је вршио и још врши над српским народом највећи ...... и ...... тог народа - Слободан Милошевић, комуниста, ...... и ...... У исто време, молим мој српски род - да ми опрости моју ненамерну грешку о именовању Шешеља за четничког војводу.
Објављујем ову моју одлуку свему српству и шаљем братски поздрав - са вером у Бога, у победу, слободу и обнову српске државе -Краљевине Србије са Карађорђевићима и са молитвом и благословом наше свете Цркве кличем:

Један Бог, један Свети Сава, једна јединствена, света мученичка, саборна и апостолска српска светосавска Црква, и један поносан и непобедив српски народ!

Ову моју одлуку и поруку српству потписујем својеручно и потврђујем са печатом Покрета српских четника Равне Горе.

17. децембар 1998 у Чикагу

Vojvoda Momclio Djuic.
 
Anto Đapić, predsednik Hrvatske stranke prava i ultradesničar, nije iznenađen pristupom Vojislava Šešelja istoriji.

- Žao mi je što takve teze forsira stranka koja ima najveće poverenje u Srbiji. To je daleko od zdravog razuma, pogotovo u trenutku kada smo posle 10 godina, hteli ne hteli, došli u situaciji da razvijamo dobrosusedske odnose. Šešelj sigurno ima problem, jer je etnički Hrvat iz Hercegovine. To ga izgleda boli. Ali, sve to je pogrešno sa aspekta mentalne higijene srpske političke scene. Uostalom, kod vas se bliže predsednički izbori i SRS kao najveća stranka verovatno želi da homogenizuje svoje biračko telo, da ih ujedini oko mržnje - kaže Đapić.
 
Tužiteljstvo BiH provodi istragu protiv 59 Hrvata i Bošnjaka zbog sumnje da su počinili ratni zločin nad srpskim stanovništvom na području Hercegovine, objavio je mostarski Dnevni list. Osobe protiv..



... kojih se vodi istraga bili su pripadnici Hrvatskih obrambenih snaga (HOS) i sumnja se da su u logor Dretelj kod Čapljine dovodili srpsko civilno stanovništvo s područja Hercegovine
Zagreb
29. Željko Šešelj, rođen u Opuzenu, Hrvatska
30. Luka Šešelj, nastanjen u Podgradini, kod Opuzena




ODLUKU
kojom se odlikuju

SPOMENICOM DOMOVINSKE ZAHVALNOSTI
Za časnu i uzornu službu u zajedničkim operacijama HV i HVO u razdoblju do 1997

495. GORAN (Antin) ŠEŠELJ, pozornik,
1. Hrvatski gardijski zbor, Zagreb
 
Da dodam, ako je „Srpska garda” bila paravojna formacija koja je ucestvovala na ratistima, zašto je jedina postedjena od optuzbe pred Haskim tribunalom?!

Da se razumemo, ja verujem da je tu bilo casnih ljudi i patriota, i verujem da su otisli da brane Srbe, a naravno, i među njima se nasao poneki zlocinac, lopova i sl. i njih bih osudila.
Ali, ako je taj isti Vuk Draskovic optuzivao sve što se optuziti moglo, ako je svaki bogovetni dan zazivao „Hag”, „Hag”, „Hag”, ako Seselju sude za verbalni delikt, zašto je onda postedjena „Srpska garda”?!

Da li je Vuk Draskovic napravio neki dil sa Karlom del Ponte?!
U zamenu za shta?!

Oboje su bivši, Karla za koji dan, Vuk poodavno.

I dalje ostaje pitanje- zašto je Hag postedeo samo „Srspsku gardu”?!
 

Back
Top