S
sanja
Gost
Da li je neko ovo pravio za trgovinsko preduzece? Ima li sanse da se izbegne placanje nameta "ovlascenim agencijama"?
-
- Popularno:
- Теорија завере
- Džeparac
- Uklanjanje orla sa srpskog grba
- Osnovno pravo na abortus
- Da li su novije generacije sve nežnije...
- Ружне жене на сексуалном тржишту.
- Uspostavljena avionska linija...
- Najpoželjniji muškarci rađaju se u ova...
- Главна вест на мрежама: Шеф...
- Pretnje smrću Kristoferu Hilu i Dinku...
I mene to zanima. Ali za preduzece, dakle DOO - privredno drustvo.
Ja sam dala advokatu da se raspita i kaze mi sta da radim. Ako nesto saznam obavezno ti javljam.
Za sada znam da ako imas preduzece i samo vlasnik radi onda ti ne treba. Ima onda do 15 radnika pa vise...ako imas advokata pitaj ga.
Pozdrav!
Ja sam dala advokatu da se raspita i kaze mi sta da radim. Ako nesto saznam obavezno ti javljam.
Za sada znam da ako imas preduzece i samo vlasnik radi onda ti ne treba. Ima onda do 15 radnika pa vise...ako imas advokata pitaj ga.
Pozdrav!
- Poruka
- 1.023
Mislim da vam ovim pravilnikom mogu pomoci da uvidite sta treba da uratite.Pozz
NAČINU I POSTUPKU PROCENE RIZIKA NA RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI
Odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) , u okviru glave III Obaveze i odgovornosti poslodavca, utvrđena je obaveza poslodavca da izvrši procenu rizika na svakom radnom mestu i u radnoj okolini.
Procena rizika od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i način i mere za njihovo otklanjanje vrši se na način i po postupku utvrđenim odredbama Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2006).
Prema odredbama člana 13. stav 1. Zakona i člana 21. Pravilnika, poslodavac je dužan da, najkasnije, do 6. septembra 2007. godine donese akt o proceni rizika za sva radna mesta, načinu i merama za njihovo otklanjanje.
Pod pojmom poslodavca podrazumeva se domaće ili strano pravno lice odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica.
Poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje na radu:
1. zaposlenima
2. učenicima i studentima kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi
3. licima na profesionalnoj rehabilitaciji
4. licima koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.
Procenu rizika poslodavac može da obavi samostalno, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit, u sledećim delatnostima:
1. trgovine
2. ugostiteljstva i turizma
3. zanatskih i ličnih usluga
4. finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga
5. obrazovanja, nauke i informacija
6. zdravstvene i socijalne zaštite
7. u stambeno-komunalnim delatnostima.
Izuzev u gore navedenom slučaju, svi poslodavci koji žele da procenu obave sami moraju za te poslove ovlastiti zaposlenog sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu pravilnik o polaganju stručnog ispita.
Poslodavac može da angažuje pravno lice odnosno preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za vršenje procene rizika ako ne želi ili nema mogućnosti da procenu obavi sam. Spisak pravnih lica sa licencom
Postupak procene rizika pokreće se odlukom poslodavca o pokretanju postupka procene rizika ( član 17. i 18. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, "Sl. glasnik RS", br. 72/2006).
Navedenom odlukom poslodavac određuje jedno ili više lica odgovornih za sprovođenje postupka procene rizika u skladu sa Pravilnikom.
Odgovorna lica su stručna lica sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koje poslodavac određuje iz reda svojih zaposlenih.
Odlukom poslodavac određuje i druga lica koja imaju odgovarajuću stručnost i znanja potrebna za vršenje procene rizika, a koja su odgovorna svako u svom delokrugu rada odnosno prema utvrđenim obavezama.
Odluka o pokretanju postupka procene rizika mora biti objavljena na način kako bi sa istom bili upoznati svi zaposleni, uključujući predstavnike zaposlenih, sindikati, odbor za bezbednost i zdravlje na radu i dr.
Poslodavac, stručno lice, odnosno angažovano pravno lice ili preduzetnik, po pokretanju postupka procene rizika, sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac ( član 19. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, "Sl. glasnik RS", br. 72/2006).
Navedeni plan mora da sadrži sledeće elemente:
1) Pravni osnov za procenu rizika
U okviru ove tačke treba navesti zakonska i podzakonska akta koja čine pravni osnov za procenu rizika. To će uvek biti Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, a u zavisnosti od delatnosti i strukture poslodavca to mogu biti i drugi propisi, npr. Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad; Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu odbuke u radnim prostorijama; Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi; Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline; Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu...
2) Organizacija i koordinacija sprovođenja, izmene i dopune sprovođenja procene rizika
U oviru ove tačke treba navesti aktivnosti koje će se preduzeti tokom postupka procene rizika kao i pojedinačnu odgovornost lica koja učestvuju u postupku procene rizika. Npr. poslodavac je odgovoran za donošenje odluke o pokretanju postupka procene rizika, a zaposleni moraju biti informisani.
3) Spisak pravnih i fizičkih lica kompetentnih za procenjivanje rizika
Ovom tačkom lice odgovorno za sprovođenje procene rizika predlaže spisak kompetetna pravna ili fizička lica za procenjivanje rizika. To mogu biti zaposleni kod poslodavca (treba imati u vidu da određeno radno mesto najbolje poznaju neposredni izvršioci i njihovi pretpostavnjeni) ili pravna i fizička lica angažovana preko raznih vrsta obligacionih ugovora. Ovde će se navesti, pre svega, odgovorno lice za procenu rizika, a zatim i sva lica koja će iz svog domena učestvovati u postupku procene rizika npr. zaposleni kod poslodavca u oblasti opštih i kadrovskih poslova zadužen za prikupljanje opštih podataka o poslodavcu i snimanje organizacije rada ili nadležnu zdravstvenu ustanovu koja će dati procenu zdravstvenih uslova na radnim mestima kod poslodavca.
Kada se utvrdi da je radno mesto sa povećanim rizikom poslodavac je dužan da angažuje službu medicine rada koja utvrđuje zdravstvene uslove koje moraju da ispunjavaju zaposleni koji rade ili će raditi na takvim radnim mestima.
4) Metode za vršenje procene rizika
Lice odgovorno za sprovođenje procene rizika poslodavcu će kroz plan predložiti i metode za vršenje procene rizika.
5) Faze i rokovi za procenu rizika
Ovom tačkom Plana dobija se odgovor na pitanje ko je odgovoran za pojedinu fazu procene rizika, šta je predmet konkretne faze i u kom roku je realno ili se procenjuje da će se planirana aktivnost izvršiti. Npr. za fazu u kojoj se prikupljaju opšti podaci o poslodavcu odgovorno lice biće zaposleni kod poslodavca u oblasti opštih i kadrovskih poslova koji će ovu fazu obaviti u roku od mesec dana.
6) Način prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika
Planom se utvrđuje, koja dokumentacija se prikuplja, ko prikuplja određenu dokumentaciju na koji način i u kojim rokovima se određena dokumentacija prikuplja.
7) Informisanje procenjivača rizika
Procenjivači moraju da budu informisani o cilju vršenja procene rizika, načinu međusobne razmene informacija, međusobnom obaveštavanju, terminima pojedinih obaveza i sl.
8) Koordinacija između procenjivača rizika
Procenjivači moraju međusobno da sarađuju i koordiniraju kao i da koordiniraju i sarađuju i sa poslodavcem. Način i postupak međusobne koordinacije u izvršavanju obaveza kod sprovođenja procedure procene rizika utvrđuje se Planom. Koordinacija između procenjivača rizika se mora predvideti kako bi postupak procene rizika u najmanjoj mogućoj meri remetio proces rada kod poslodavca.
9) Način pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih
Planom se utvrđuje način pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih. jedan od načina je, na primer sastavljanje upitnika sa unapred pripremljenim pitanjima na koja želimo odgovor od zaposlenih, a sa ciljem prikupljanja potpunih informacija o opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini.
10) Konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje predstavnika zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim merama
Zaposleni imaju pravo uvida u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu kao i da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih. Planom treba predvideti način na koji če se zaposlenima omogućiti vršenje ovih prava.
NAČINU I POSTUPKU PROCENE RIZIKA NA RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI
Odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) , u okviru glave III Obaveze i odgovornosti poslodavca, utvrđena je obaveza poslodavca da izvrši procenu rizika na svakom radnom mestu i u radnoj okolini.
Procena rizika od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i način i mere za njihovo otklanjanje vrši se na način i po postupku utvrđenim odredbama Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2006).
Prema odredbama člana 13. stav 1. Zakona i člana 21. Pravilnika, poslodavac je dužan da, najkasnije, do 6. septembra 2007. godine donese akt o proceni rizika za sva radna mesta, načinu i merama za njihovo otklanjanje.
Pod pojmom poslodavca podrazumeva se domaće ili strano pravno lice odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica.
Poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje na radu:
1. zaposlenima
2. učenicima i studentima kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi
3. licima na profesionalnoj rehabilitaciji
4. licima koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.
Procenu rizika poslodavac može da obavi samostalno, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit, u sledećim delatnostima:
1. trgovine
2. ugostiteljstva i turizma
3. zanatskih i ličnih usluga
4. finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga
5. obrazovanja, nauke i informacija
6. zdravstvene i socijalne zaštite
7. u stambeno-komunalnim delatnostima.
Izuzev u gore navedenom slučaju, svi poslodavci koji žele da procenu obave sami moraju za te poslove ovlastiti zaposlenog sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu pravilnik o polaganju stručnog ispita.
Poslodavac može da angažuje pravno lice odnosno preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za vršenje procene rizika ako ne želi ili nema mogućnosti da procenu obavi sam. Spisak pravnih lica sa licencom
Postupak procene rizika pokreće se odlukom poslodavca o pokretanju postupka procene rizika ( član 17. i 18. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, "Sl. glasnik RS", br. 72/2006).
Navedenom odlukom poslodavac određuje jedno ili više lica odgovornih za sprovođenje postupka procene rizika u skladu sa Pravilnikom.
Odgovorna lica su stručna lica sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koje poslodavac određuje iz reda svojih zaposlenih.
Odlukom poslodavac određuje i druga lica koja imaju odgovarajuću stručnost i znanja potrebna za vršenje procene rizika, a koja su odgovorna svako u svom delokrugu rada odnosno prema utvrđenim obavezama.
Odluka o pokretanju postupka procene rizika mora biti objavljena na način kako bi sa istom bili upoznati svi zaposleni, uključujući predstavnike zaposlenih, sindikati, odbor za bezbednost i zdravlje na radu i dr.
Poslodavac, stručno lice, odnosno angažovano pravno lice ili preduzetnik, po pokretanju postupka procene rizika, sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac ( član 19. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, "Sl. glasnik RS", br. 72/2006).
Navedeni plan mora da sadrži sledeće elemente:
1) Pravni osnov za procenu rizika
U okviru ove tačke treba navesti zakonska i podzakonska akta koja čine pravni osnov za procenu rizika. To će uvek biti Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, a u zavisnosti od delatnosti i strukture poslodavca to mogu biti i drugi propisi, npr. Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad; Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu odbuke u radnim prostorijama; Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi; Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline; Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu...
2) Organizacija i koordinacija sprovođenja, izmene i dopune sprovođenja procene rizika
U oviru ove tačke treba navesti aktivnosti koje će se preduzeti tokom postupka procene rizika kao i pojedinačnu odgovornost lica koja učestvuju u postupku procene rizika. Npr. poslodavac je odgovoran za donošenje odluke o pokretanju postupka procene rizika, a zaposleni moraju biti informisani.
3) Spisak pravnih i fizičkih lica kompetentnih za procenjivanje rizika
Ovom tačkom lice odgovorno za sprovođenje procene rizika predlaže spisak kompetetna pravna ili fizička lica za procenjivanje rizika. To mogu biti zaposleni kod poslodavca (treba imati u vidu da određeno radno mesto najbolje poznaju neposredni izvršioci i njihovi pretpostavnjeni) ili pravna i fizička lica angažovana preko raznih vrsta obligacionih ugovora. Ovde će se navesti, pre svega, odgovorno lice za procenu rizika, a zatim i sva lica koja će iz svog domena učestvovati u postupku procene rizika npr. zaposleni kod poslodavca u oblasti opštih i kadrovskih poslova zadužen za prikupljanje opštih podataka o poslodavcu i snimanje organizacije rada ili nadležnu zdravstvenu ustanovu koja će dati procenu zdravstvenih uslova na radnim mestima kod poslodavca.
Kada se utvrdi da je radno mesto sa povećanim rizikom poslodavac je dužan da angažuje službu medicine rada koja utvrđuje zdravstvene uslove koje moraju da ispunjavaju zaposleni koji rade ili će raditi na takvim radnim mestima.
4) Metode za vršenje procene rizika
Lice odgovorno za sprovođenje procene rizika poslodavcu će kroz plan predložiti i metode za vršenje procene rizika.
5) Faze i rokovi za procenu rizika
Ovom tačkom Plana dobija se odgovor na pitanje ko je odgovoran za pojedinu fazu procene rizika, šta je predmet konkretne faze i u kom roku je realno ili se procenjuje da će se planirana aktivnost izvršiti. Npr. za fazu u kojoj se prikupljaju opšti podaci o poslodavcu odgovorno lice biće zaposleni kod poslodavca u oblasti opštih i kadrovskih poslova koji će ovu fazu obaviti u roku od mesec dana.
6) Način prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika
Planom se utvrđuje, koja dokumentacija se prikuplja, ko prikuplja određenu dokumentaciju na koji način i u kojim rokovima se određena dokumentacija prikuplja.
7) Informisanje procenjivača rizika
Procenjivači moraju da budu informisani o cilju vršenja procene rizika, načinu međusobne razmene informacija, međusobnom obaveštavanju, terminima pojedinih obaveza i sl.
8) Koordinacija između procenjivača rizika
Procenjivači moraju međusobno da sarađuju i koordiniraju kao i da koordiniraju i sarađuju i sa poslodavcem. Način i postupak međusobne koordinacije u izvršavanju obaveza kod sprovođenja procedure procene rizika utvrđuje se Planom. Koordinacija između procenjivača rizika se mora predvideti kako bi postupak procene rizika u najmanjoj mogućoj meri remetio proces rada kod poslodavca.
9) Način pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih
Planom se utvrđuje način pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih. jedan od načina je, na primer sastavljanje upitnika sa unapred pripremljenim pitanjima na koja želimo odgovor od zaposlenih, a sa ciljem prikupljanja potpunih informacija o opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini.
10) Konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje predstavnika zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim merama
Zaposleni imaju pravo uvida u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu kao i da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih. Planom treba predvideti način na koji če se zaposlenima omogućiti vršenje ovih prava.
- Poruka
- 1.023
11) Druge radnje potrebne za sprovođenje i reviziju postupka procene rizika
Kada je to potrebno, po mišljenju lica odgovornog za sprovođenje Plana, u Plan navode se i druge radnje ili aktivnosti koje će se obavljati u toku sprovođenja procedure procene rizika.
Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Akt o proceni rizika obavezno mora da sadrži sledeće elemente, koji čine celinu ovog dokumenta, i to:
1) Opšti podaci o poslodavcu
- poslovno ime (naziv), sedište, odnosno adresu poslodavca;
- delatnost poslodavca;
- podatke o licima koja vrše procenu rizika i licima koja učestvuju u procenjivanju rizika (ime, prezime, stručna sprema i dr.).
2) Opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad i njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu
Opisom se obuhvataju:
1) objekti koji se koriste kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekte na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama;
2) oprema za rad (mašine, uređaji, postrojenja, instalacije, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada i vrši se njihovo grupisanje;
3) konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.), njihova namena i način korišćenja;
4) pomoćne konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji se privremeno koriste za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);
5) druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji način povezana sa procesom rada, njihova namena i način korišćenja;
6) sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;
7) sirovine i materijali koji se koriste;
8) drugi potrebni elementi.
3) Snimanje organizacije rada
Snimanje organizacije rada obuhvata uvid u akt poslodavca kojim se uređuje njegovo unutrašnje uređenje, odnosno organizacija i sistematizacija radnih mesta za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca i drugu dokumentaciju poslodavca koja se odnosi na organizaciju rada, kao i neposrednu proveru propisane, odnosno utvrđene organizacije rada i faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca.
Snimak organizacije rada poslodavca sadrži poslove, nazive i lokaciju radnih mesta gde se obavljaju poslovi, uslove za zasnivanje radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim mestima, od toga broj žena, muškaraca, mlađih od 18 godina, invalida, radno vreme i vreme provedeno na određenim poslovima, odstupanja propisane, odnosno utvrđene organizacije rada od faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca i dr.
Krajnji rezultat ovog poglavlja je sagledavanje faktičkog stanja i utvrđivanje radnih mesta na kojima se obavlja procena rada i vrši procena rizika.
4) Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini
Opasnosti i štetnosti grupišu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.
5) Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti
Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini.
6) Utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika
Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, poslodavac utvrđuje način i mere za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru.
Mere koje se utvrđuju za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika jesu:
1) održavanje u ispravnom stanju i vršenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad;
2) obezbeđivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini;
3) osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
4) obezbeđivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, njihovo održavanje i ispitivanje;
5) upućivanje zaposlenih na prethodne i periodične lekarske preglede u skladu sa ocenom službe medicine rada, i dr.
7) Zaključak
Zaključak sadrži:
1) sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika;
2) radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom;
3) prioritete u otklanjanju rizika;
4) izjavu poslodavca kojom se obavezuje da će primeniti sve utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.
8) Izmene i dopune akta o proceni rizika
Akt o proceni rizika na radnom mesu i u radnoj okolini podleže potpunoj izmeni i dopuni nakon svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama, koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj okolini poslodavca.
Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže delimičnim izmenama i dopunama (u delu koji se odnosi na određeno radno mesto i s njim povezana radna mesta), i to:
1) u slučaju smrtne povrede na radu i teške povrede na radu;
2) u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti, odnosno promene nivoa rizika u procesu rada;
3) kada mere koje se utvrde za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće ili ne odgovaraju procenjenom stanju;
4) kada je procena zasnovana na podacima koji nisu ažurni;
5) kada postoje mogućnosti i načini za unapređenje, odnosno dopunu procenjenih rizika.
Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže potpunoj ili delimičnoj izmeni ili dopuni i na osnovu naložene mere inspektora rada.
Posebno treba obratiti pažnju na odredbe člana 15. stav 2. tačka 5., po kojoj inicijativu za izmene i dopune ovog akta mogu dati lica za bezbednost i zdravlje na radu, šefovi pogona, poslovođe, predstavnici zaposlenih članova odbora za bezbednost i zdravlje na radu i sami zaposleni.
Neophodno je posebno razraditi aktom o proceni rizika postupak izmena i dopuna.
Kada je to potrebno, po mišljenju lica odgovornog za sprovođenje Plana, u Plan navode se i druge radnje ili aktivnosti koje će se obavljati u toku sprovođenja procedure procene rizika.
Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Akt o proceni rizika obavezno mora da sadrži sledeće elemente, koji čine celinu ovog dokumenta, i to:
1) Opšti podaci o poslodavcu
- poslovno ime (naziv), sedište, odnosno adresu poslodavca;
- delatnost poslodavca;
- podatke o licima koja vrše procenu rizika i licima koja učestvuju u procenjivanju rizika (ime, prezime, stručna sprema i dr.).
2) Opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad i njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu
Opisom se obuhvataju:
1) objekti koji se koriste kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekte na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama;
2) oprema za rad (mašine, uređaji, postrojenja, instalacije, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada i vrši se njihovo grupisanje;
3) konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.), njihova namena i način korišćenja;
4) pomoćne konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji se privremeno koriste za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);
5) druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji način povezana sa procesom rada, njihova namena i način korišćenja;
6) sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;
7) sirovine i materijali koji se koriste;
8) drugi potrebni elementi.
3) Snimanje organizacije rada
Snimanje organizacije rada obuhvata uvid u akt poslodavca kojim se uređuje njegovo unutrašnje uređenje, odnosno organizacija i sistematizacija radnih mesta za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca i drugu dokumentaciju poslodavca koja se odnosi na organizaciju rada, kao i neposrednu proveru propisane, odnosno utvrđene organizacije rada i faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca.
Snimak organizacije rada poslodavca sadrži poslove, nazive i lokaciju radnih mesta gde se obavljaju poslovi, uslove za zasnivanje radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim mestima, od toga broj žena, muškaraca, mlađih od 18 godina, invalida, radno vreme i vreme provedeno na određenim poslovima, odstupanja propisane, odnosno utvrđene organizacije rada od faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca i dr.
Krajnji rezultat ovog poglavlja je sagledavanje faktičkog stanja i utvrđivanje radnih mesta na kojima se obavlja procena rada i vrši procena rizika.
4) Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini
Opasnosti i štetnosti grupišu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.
5) Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti
Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini.
6) Utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika
Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, poslodavac utvrđuje način i mere za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru.
Mere koje se utvrđuju za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika jesu:
1) održavanje u ispravnom stanju i vršenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad;
2) obezbeđivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini;
3) osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
4) obezbeđivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, njihovo održavanje i ispitivanje;
5) upućivanje zaposlenih na prethodne i periodične lekarske preglede u skladu sa ocenom službe medicine rada, i dr.
7) Zaključak
Zaključak sadrži:
1) sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika;
2) radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom;
3) prioritete u otklanjanju rizika;
4) izjavu poslodavca kojom se obavezuje da će primeniti sve utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.
8) Izmene i dopune akta o proceni rizika
Akt o proceni rizika na radnom mesu i u radnoj okolini podleže potpunoj izmeni i dopuni nakon svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama, koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj okolini poslodavca.
Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže delimičnim izmenama i dopunama (u delu koji se odnosi na određeno radno mesto i s njim povezana radna mesta), i to:
1) u slučaju smrtne povrede na radu i teške povrede na radu;
2) u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti, odnosno promene nivoa rizika u procesu rada;
3) kada mere koje se utvrde za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće ili ne odgovaraju procenjenom stanju;
4) kada je procena zasnovana na podacima koji nisu ažurni;
5) kada postoje mogućnosti i načini za unapređenje, odnosno dopunu procenjenih rizika.
Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže potpunoj ili delimičnoj izmeni ili dopuni i na osnovu naložene mere inspektora rada.
Posebno treba obratiti pažnju na odredbe člana 15. stav 2. tačka 5., po kojoj inicijativu za izmene i dopune ovog akta mogu dati lica za bezbednost i zdravlje na radu, šefovi pogona, poslovođe, predstavnici zaposlenih članova odbora za bezbednost i zdravlje na radu i sami zaposleni.
Neophodno je posebno razraditi aktom o proceni rizika postupak izmena i dopuna.
Jel se neko jos uvek bavi ovom tematikom?
Ja sam nedavno polozio ispit za bezbednost i pokusavam da dodjem do sto veceg broja aktova o proceni rizika. Ako neko ima nesto interesantno da podeli uopste se necu buniti. A naravno da cu dati odgovor na svako pitanje na koje mogu da dam.
Ja sam nedavno polozio ispit za bezbednost i pokusavam da dodjem do sto veceg broja aktova o proceni rizika. Ako neko ima nesto interesantno da podeli uopste se necu buniti. A naravno da cu dati odgovor na svako pitanje na koje mogu da dam.
miroslav--
Početnik
- Poruka
- 3
Treba i ja da to polazem sve mi je jasno samo mi nije jasan pismeni deo,znaci sama procena rizika molim te ako imas neke primere kako se to radi i kako treba to da izgleda da mi posaljes na anamircik@yahoo.com
miroslav--
Početnik
- Poruka
- 3
Ja treba da polazem ispit o prakticnoj osposobljenosti za obavljanje posla bezbednosti i zdravlja na radu i sve mi jasno jedino mi nije jasan pismeni deo znaci sama PROCENA RIZIKA molim ako neko ima primere kako se to radi da mi posalje na anamircik@yahoo.com
Ja sam polagao u subotu , kod Boze. I Boza i Sima su me pitali cime se bavis i takvo radno mesto su mi i dali. Dok radis dozvoljeno ti je da koristis bilo kakvu literaturu, sto znaci da mozes da poneses i akt iz svoje firme i samo prepises. Na drugu stranu to ti nista ne vredi jer ce da te pitaju sasvim nesto drugo.
Moze malo detaljnije o ispitu? Kakava su pitanja? Koliko detaljno? Da li pitaju po ,,clanovima"?
Sve zavisi kako su raspolozeni. Prvo polazes domace i medjunarodno pravo. Nebitno kojim redom. Onda ides da ti daju temu za pismeni deo. Imas 2 sata i mozes koristiti svu dostupnu literaturu. Pises procenu rizika i pises opasnosti, stetnosti i prevencije za odredjeno radno mesto. Onda ides i to branis. Branis tako sto te pita razne delove raznih pravilnika.
Sta je sve potrebno (dovoljno) od literature? Kakva je prolaznost?
Sta je sve potrebno od luterature?
Ja sam isao na pripremu u Visu tehnicku skolu u Novom Sadu. Tamo ima i da se kupe knjige koje su u sustini pravilnici i zakoni. Druga opcija ti je da odes na net, poskidas sve pravilnike i zakone koje mozes naci pa da ucis. NIsam siguran da ih sve mozes naci na netu.
Hvala!
Ako ti treba mogu ti prodati polovne knjige. Polovne citao kao da ih nijednom nisam komplet prelistao posto sam bio dobio druge.
Da li neko zna nesto o nesto o novcanoj nadoknadi licu za bezbednost? Da li lice za bezbednost ima pravo na nadoknadu za taj posao, ukoliko obavlja taj posao u firmi sa polozenim strucnim ispitom, ali mu to nije osnovna delatnost, vec dodatni referat? Da li je to po zakonu placeno?
Ako se ne varam u zakonu o bezbednosti o tome se nista ne govori. A mislim da poslodavac nije u obavezi da placa naknadu zbog poloyenog ispita.
Pravno lice -privredni subjekat sa više od 10 zaposlenih mora angažovati drugo pravno lice sa licencom da se brine o zaštiti na radu ili može odrediti zaposlenog sa položenim stručnim ispitom koji će brigu o bezbednosti na radu obavljati uz svoj redovan posao.Ovo se MORA dodatno platiti.
A po kojem to zakonu i kojem clanu zakona? Jedno je moralna a jedno zakonska obaveza.
smanjirizik
Početnik
- Poruka
- 5
Posto mi je pomenuta oblast u uskoj specijalizaciji, smatram, da bez obzira, ko radi, koliko ima yaposlenih i slicne stvari ne znaci nista, jer se ne donose mere za zastitu radnog mesta vec ljudi koji tu rade a to znaci da treba da ima svako AKT /uputstvo, eleborat isli/ samo sto je manje zaposlenih bice i manje obaveza i placanja agencijama.
Savet-pazite kakve agencije angazujete, svi daju neki rezultat ali je malo upotrebljiv taj AKT jer se ne uzima sve relevantno u obzir vec se odradi radi forme da bi se uzele pare.
Odgovornost je sva na poslodavcu, procenitelji je nemaju.
itd, itd, itd pozdrav
jovans
Zainteresovan član
- Poruka
- 437
Imam zavrsen Tehnicki fakultet. U slucaju kada bi hteo da polozim taj ispit da bi otvorio agenciju tog tipa ili da bi radio u nekoj firmi, sta je sve potrebno. Gde se to polaze, gde se prijavljuje za polaganje, koji je uslov da bi to moglo da se polaze, koliko tu ima ispita, da li postoje neka predavanja i gde, koliko se i sta placa ....................... 
Lady Stardust
Primećen član
- Poruka
- 934
Sve je to na papiru vrlo jasno i pecizno.
Ali mediji oglasavaju drugacije.Dosta slucajeva stradanja i povreda zaposlenih na radnim mestima.Vlasnik preduzeca je morao imati prilozenu dokumentaciju o ispunjenju uslova.Da li ih je ispunjavao,i kako je dobio dozvolu,ako su se desavale povrede zaposlenih??
Mitoloska filozofija....................
Ali mediji oglasavaju drugacije.Dosta slucajeva stradanja i povreda zaposlenih na radnim mestima.Vlasnik preduzeca je morao imati prilozenu dokumentaciju o ispunjenju uslova.Da li ih je ispunjavao,i kako je dobio dozvolu,ako su se desavale povrede zaposlenih??
Mitoloska filozofija....................
dukagenije
Početnik
- Poruka
- 7
Da li bi neko znao da mi kaze, da li i Vojska podleze pod tim clanovima zakona da mora da se radi akt o proceni rizika, obzirom da se nalazima na radnom mestu koje se bavi tematikom BZNR, ali kao i svi u Vojsci nemam licencu za to?
- Poruka
- 512
UltraZvuk
Domaćin
- Poruka
- 3.673
Za državni sektor uglavnom pravila ne važe. Ona su izmišljena da se odnose na privatne firme.
Malo je offtopic, ali da li ste ikad čuli ili videli, da inspekcija dođe u proveru legalnosti softvera, npr. u bolnicu ili opštinu, ili EPS? Da direktoru pogleda njegov lični računar? Ni videlo legalan softver, a od igrica i muzike, sve vrvi.
Malo je offtopic, ali da li ste ikad čuli ili videli, da inspekcija dođe u proveru legalnosti softvera, npr. u bolnicu ili opštinu, ili EPS? Da direktoru pogleda njegov lični računar? Ni videlo legalan softver, a od igrica i muzike, sve vrvi.
