Povod za nove sukobe u Bosni bio je pokušaj Lajčaka da neutrališe mogućnost političke blokade u organima vlasti u zemlji. U vladi zajedničke zemlje donošenje odluka je moglo da se blokira izostankom ministara, a tu mogućnost su pre svega koristili Srbi. Lajčak je 19. oktobra doneo dekret da ubuduće odluke mogu da se donose ako polovina ministara prisustvuje sednici vlade. To je dovelo do žestokih protesta u Republici Srpskoj i konačno do ostavke bosanskog premijera Nikole Špirića, Srbina. Visoki zvaničnici EU, koji su upoznati sa dešavanjima u Bosni, veruju da bosanska kriza dobija na intenzitetu kako se približava vreme za donošenje odluke o budućnosti Kosova. Oni strahuju da bi Bosna mogla da bude kolateralna šteta ukoliko kosovski Albanci posle 10. decembra jednoglasno proglase nezavisnost. Milorad Dodik, premijer Republike Srpske, koji Lajčakovu politiku tumači kao atak na opstanak srpskog entiteta, mogao bi da raspiše referendum o nezavisnosti Republike Srpske. “Protiv toga teško da bismo pravno i politički nešto mogli da kažemo”, realan je jedan diplomata EU - pre svega ako EU ili najvažnije njene članice priznaju nezavisno Kosovo.

(Frankfurter Allgemeine Zeitung)