- Poruka
- 1.014
Разговор са Мирком ЧупиЋем, публицистом
Шиптари су плитко “насађени” на светој српској земљи
• Свако промовисање независности Косова и Метохије тим пре је бесмислено када се зна да шиптари немају ни један споменик материјалне и духовне културе старије од 50 година новијег века
Познати косметски новинар и публициста Мирко Чупић, из Приштине, недавно је објавио књигу “Отета земља”, у издању “Нолита”, која представља прву комплетну књигу о злочинима над Србима, њиховом прогону, арнаућењу, али и отпору Срба да остану и опстану на својим исконским огњиштима. Тим поводом разговарали смо са аутором књиге, која представља својеврсно сведочанство о драматичним збивањима током више векова на просторима старе Србије.
• Господине Чупићу, годинама сте истраживали злочине косметских Албанаца над Србима, када су ти злочини отпочели и шта их је подстицало?
– Злочини над Србима на Косову и Метохији трају, практично, од распада моћног немањићког царства, када је српска држава, пуна сјаја и изобиља, након косовске битке, допала у тешко ропство отоманске империје. Турске паше и субаше завеле су терор над Србима какав је био непојмљив људском уму, па су ојађени и понижени сужњи потражили спас у сеобама “испод сабље турске”.
У испражњене просторе старе Србије и јужне Србије (простор данашње Македоније), под заштитом Турске, силазили су низ планинске висове у питому Метохију сточари из Љуме и Малесије у Албанији и подизали своје катуне на туђој, отетој земљи.
Придошли Арбанаси, подстицани и подржавани од турских власти, завели су још црњи терор, над преосталом српском рајом. Било је то почетком седамнаестог века, тачније после друге сеобе Срба 1737. године, што значи пре 270 година, колико је протекло од масовнијег похода Арбанаса на напуштене српске баштине. Турци су Арбанасима препустили српску рају на милост и немилост, а када јој је догорело до ноката, када се из једне коже није могло у другу, чак су се жалили и турском султану. Помоћи није било. Срби су тлачени до те мере да су им Арбанаси отимали жене и девојке али и виђеније младиће, удавали их и женили, а често продавали као робље у Египту и ко зна где све? Једини спас од терора било је арнаућење српског живља, које је током 18. па до почетка 19. века имало погубне размере. Људи су привремено прелазили у ислам, надајући се бољим временима и повратку у своју стару веру, али та времена никада нису дошла. Тако су од Срба настали Арнаути и они су, крајем 19. века, чинили две трећине шиптарског живља. Иначе, због вас и ваших читалаца, морам вам рећи да је прави назив Арбанаса и Арнаута-Шиптари, како се сами и данас ословљавају, јер у шиптарском језику не постоји реч Албанац, нити придеви изведени од те речи.
Србији су отели Скадар
• Ко је и како подстицао и мотивисао Албанце да чине стравичне злочине над Србима?
– Први њихови заштитници и подстрекачи били су Турци. Под њиховим патронатом, али уз помоћ суседне Албаније, и разних европских земаља, у првом реду Аустро-угарске монархије, формирана је Прва призренска лига 1878. године. Лигу су предводили браћа Фрашери, учитељи из Албаније, а њен основни задатак је био да утре пут идеји о формирању велике Албаније на просторима Косова и Метохије, деловима Грчке и Црне Горе и деловима Србије до Ниша. Није то био интерес само Турака, већ и Аустро-угарске монархије и Хабзбурговаца, који су такође били заштитници шиптарских сепаратиста и терориста. Те велике европске силе показале су своје право лице када су, после 1912. године, отргле Скадар, како Србија не би изашла на Јадранско море, а потом успеле да формирају државу Албанију, такође на добром делу српске земље.
Комунистичка партија Југославије, на Петој земаљској конференцији у Загребу, 1940. године, такође је у својим документима унела закључак да Косово и Метохију треба препустити Шипнији тј. Албанији. И Краљевина СХС, између два рата, била је наклоњена шиптарима. Затим се у њихову заштиту, као присталице фашизма, стављају Мусолинијева Италија и Хитлерова Немачка. Потом је Брозов режим од покрајине направио уставну творевину која је била надређена матичној републици Србији. Затим су стигли западно-европски Крсташи под заставом Амера и на својим крилима одњихали шиптарске терористе и помогли им да етнички очисте јужну српску покрајину од Срба и неалбанаца. Упрегли су се у кола шиптарских терориста и по сваку цену настоје да на темељима српске државности и српске духовности “насаде” другу шиптарску државу. Не чуди ме што се за такав преседан залажу амерички плаћеници, али ме чуди што их у томе подржавају старе европске државе, попут Француске, Шпаније, Италије... Зар се заиста може здравог разума прихватити чињеница да се поклони део туђе државе некоме који је на том делу уљез од пре 270 година. Само помућени умови могу превидети чињенице да Шиптари на просторима Косова и Метохије немају ни један споменик материјалне и духовне културе до средине минулог века. А, и то су неке локалне школе и xамије, као и неколико споменика сећања на НОБ.
• Познато је да држава Албанија одавно има начело да ће се ширити на рачун суседних земаља. Колико је то начело утицало на злочиначко понашање Албанаца према Србима?
– Добро је познато да Албанија још од времена Прве призренске лиге, која још није била државна целина, негује начело отимања туђе земље. Такве њене аспирације подстицале су многе државе, о којима смо већ говорили, али су јој Италија и Немачка омогућиле да током ратних година (1941.-1944.) прошири своју територију пре свега на подручју Косова и Метохије. Тада је прокламована “велика Албанија”, којој је био стамени ослонац формирање Друге призренске лиге, под заштитом фашизма, а на челу са познатим квислингом Xафер Девом.
Велики заговорник стварања “велике Албаније” био је Енвер Хоxа, а на руку му је ишла и чињеница да је Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију, крајем 1943. године, на Шари одлучио да о судбини Косова и Метохије одлучи Шипнија. Тако се и догодило да непосредно после 29. новембра 1943. године, када је проглашена ФНРЈ, буде одржано заседање у селу Бујану (северна Албанија) на којој је донета декларација о присаједињењу Косова и Метохије Албанији. Тада, 31. децембра 1943. године и 1. и 2. јануара 1944. године, донета је судбоносна одлука која је била путоказ шиптарским сепаратистима и терористима.
Енвер Хоxа је био и остао највећи идол косовскометохијских шиптара и они су верно следили његово незајажљиво посезање за туђим територијама. Али, није то било једноставно остварити, па су шиптари прибегавали злочинима над Србима, а то се показало као најбољи рецепт за етничко чишћење Срба из Покрајине. Истини за вољу, власти ништа нису предузимале да се спречи геноцид над Србима у Покрајини. Напротив, Београд је често посезао за решењима која су ишла у прилог отцепљења Косова и Метохије од Србије. Пресудно је било доношење Устава 1974. године чиме је Србија развлашћена сваког утицаја на збивања у јужној српској покрајини. Злочини над Србима добили су уставну подршку и нико их више није могао спречити. Или није хтео...
Шиптари су плитко “насађени” на светој српској земљи
• Свако промовисање независности Косова и Метохије тим пре је бесмислено када се зна да шиптари немају ни један споменик материјалне и духовне културе старије од 50 година новијег века
Познати косметски новинар и публициста Мирко Чупић, из Приштине, недавно је објавио књигу “Отета земља”, у издању “Нолита”, која представља прву комплетну књигу о злочинима над Србима, њиховом прогону, арнаућењу, али и отпору Срба да остану и опстану на својим исконским огњиштима. Тим поводом разговарали смо са аутором књиге, која представља својеврсно сведочанство о драматичним збивањима током више векова на просторима старе Србије.
• Господине Чупићу, годинама сте истраживали злочине косметских Албанаца над Србима, када су ти злочини отпочели и шта их је подстицало?
– Злочини над Србима на Косову и Метохији трају, практично, од распада моћног немањићког царства, када је српска држава, пуна сјаја и изобиља, након косовске битке, допала у тешко ропство отоманске империје. Турске паше и субаше завеле су терор над Србима какав је био непојмљив људском уму, па су ојађени и понижени сужњи потражили спас у сеобама “испод сабље турске”.
У испражњене просторе старе Србије и јужне Србије (простор данашње Македоније), под заштитом Турске, силазили су низ планинске висове у питому Метохију сточари из Љуме и Малесије у Албанији и подизали своје катуне на туђој, отетој земљи.
Придошли Арбанаси, подстицани и подржавани од турских власти, завели су још црњи терор, над преосталом српском рајом. Било је то почетком седамнаестог века, тачније после друге сеобе Срба 1737. године, што значи пре 270 година, колико је протекло од масовнијег похода Арбанаса на напуштене српске баштине. Турци су Арбанасима препустили српску рају на милост и немилост, а када јој је догорело до ноката, када се из једне коже није могло у другу, чак су се жалили и турском султану. Помоћи није било. Срби су тлачени до те мере да су им Арбанаси отимали жене и девојке али и виђеније младиће, удавали их и женили, а често продавали као робље у Египту и ко зна где све? Једини спас од терора било је арнаућење српског живља, које је током 18. па до почетка 19. века имало погубне размере. Људи су привремено прелазили у ислам, надајући се бољим временима и повратку у своју стару веру, али та времена никада нису дошла. Тако су од Срба настали Арнаути и они су, крајем 19. века, чинили две трећине шиптарског живља. Иначе, због вас и ваших читалаца, морам вам рећи да је прави назив Арбанаса и Арнаута-Шиптари, како се сами и данас ословљавају, јер у шиптарском језику не постоји реч Албанац, нити придеви изведени од те речи.
Србији су отели Скадар
• Ко је и како подстицао и мотивисао Албанце да чине стравичне злочине над Србима?
– Први њихови заштитници и подстрекачи били су Турци. Под њиховим патронатом, али уз помоћ суседне Албаније, и разних европских земаља, у првом реду Аустро-угарске монархије, формирана је Прва призренска лига 1878. године. Лигу су предводили браћа Фрашери, учитељи из Албаније, а њен основни задатак је био да утре пут идеји о формирању велике Албаније на просторима Косова и Метохије, деловима Грчке и Црне Горе и деловима Србије до Ниша. Није то био интерес само Турака, већ и Аустро-угарске монархије и Хабзбурговаца, који су такође били заштитници шиптарских сепаратиста и терориста. Те велике европске силе показале су своје право лице када су, после 1912. године, отргле Скадар, како Србија не би изашла на Јадранско море, а потом успеле да формирају државу Албанију, такође на добром делу српске земље.
Комунистичка партија Југославије, на Петој земаљској конференцији у Загребу, 1940. године, такође је у својим документима унела закључак да Косово и Метохију треба препустити Шипнији тј. Албанији. И Краљевина СХС, између два рата, била је наклоњена шиптарима. Затим се у њихову заштиту, као присталице фашизма, стављају Мусолинијева Италија и Хитлерова Немачка. Потом је Брозов режим од покрајине направио уставну творевину која је била надређена матичној републици Србији. Затим су стигли западно-европски Крсташи под заставом Амера и на својим крилима одњихали шиптарске терористе и помогли им да етнички очисте јужну српску покрајину од Срба и неалбанаца. Упрегли су се у кола шиптарских терориста и по сваку цену настоје да на темељима српске државности и српске духовности “насаде” другу шиптарску државу. Не чуди ме што се за такав преседан залажу амерички плаћеници, али ме чуди што их у томе подржавају старе европске државе, попут Француске, Шпаније, Италије... Зар се заиста може здравог разума прихватити чињеница да се поклони део туђе државе некоме који је на том делу уљез од пре 270 година. Само помућени умови могу превидети чињенице да Шиптари на просторима Косова и Метохије немају ни један споменик материјалне и духовне културе до средине минулог века. А, и то су неке локалне школе и xамије, као и неколико споменика сећања на НОБ.
• Познато је да држава Албанија одавно има начело да ће се ширити на рачун суседних земаља. Колико је то начело утицало на злочиначко понашање Албанаца према Србима?
– Добро је познато да Албанија још од времена Прве призренске лиге, која још није била државна целина, негује начело отимања туђе земље. Такве њене аспирације подстицале су многе државе, о којима смо већ говорили, али су јој Италија и Немачка омогућиле да током ратних година (1941.-1944.) прошири своју територију пре свега на подручју Косова и Метохије. Тада је прокламована “велика Албанија”, којој је био стамени ослонац формирање Друге призренске лиге, под заштитом фашизма, а на челу са познатим квислингом Xафер Девом.
Велики заговорник стварања “велике Албаније” био је Енвер Хоxа, а на руку му је ишла и чињеница да је Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију, крајем 1943. године, на Шари одлучио да о судбини Косова и Метохије одлучи Шипнија. Тако се и догодило да непосредно после 29. новембра 1943. године, када је проглашена ФНРЈ, буде одржано заседање у селу Бујану (северна Албанија) на којој је донета декларација о присаједињењу Косова и Метохије Албанији. Тада, 31. децембра 1943. године и 1. и 2. јануара 1944. године, донета је судбоносна одлука која је била путоказ шиптарским сепаратистима и терористима.
Енвер Хоxа је био и остао највећи идол косовскометохијских шиптара и они су верно следили његово незајажљиво посезање за туђим територијама. Али, није то било једноставно остварити, па су шиптари прибегавали злочинима над Србима, а то се показало као најбољи рецепт за етничко чишћење Срба из Покрајине. Истини за вољу, власти ништа нису предузимале да се спречи геноцид над Србима у Покрајини. Напротив, Београд је често посезао за решењима која су ишла у прилог отцепљења Косова и Метохије од Србије. Пресудно је било доношење Устава 1974. године чиме је Србија развлашћена сваког утицаја на збивања у јужној српској покрајини. Злочини над Србима добили су уставну подршку и нико их више није могао спречити. Или није хтео...
