sevilja
Iskusan
- Poruka
- 6.145
Piše: Zoran Alimpić, VD gradonačelnika
Izvor: TABLOID
Auuu, gde bre mene nađoste da pišem za vas, pa tek sam se ustoličio, još se nisam pričvrstio, ovo je još nesigurno, znate kakva je ovo stolica. Eeejjj, gradonačelnik Beograda, nije to mala funkcija, makar bio i VD. Nisam se ja nadao, majke mi, da se nije pokojni Bogdanović razboleo, ne bih ja... Meni je odgovaralo da budem u senci, niko te ne dira, niko ne proziva, nema te u novinama, šta si stek'o, stek'o si, tvoja lova, tvoje nekretnine, sve daleko od javnosti...
U stranci kažu, Alimpiću, čim zineš, da si pomenuo kontinuitet! Pomeni započete projekte i te stvari. Nemoj da nam neko drpi mesto gradonačelnika, jer teško si ga tebi onda. Sve će ti izaći na videlo. I kako si bio u zaveri protiv Đinđića, kao si glasao za Vuksanovića kad mu je ovaj spremao smenu, kako si ćutao i preživeo...
Rekoh i ja stranci. Sve s dužnim poštovanjem. Nemoj da se neko naljuti, ali bilo vas je još u toj zaveri, i svi su sad neke stranačke zverke. Pa dobro, majku mu, nisam ja ovde trinaesto prase, nemoj da ja počnem da prozivam sve po redu. Pa zar nije bivši predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke, moj drug Dragan Kopčalić, bio glavna kopča u toj zaveri. Ja sam bre jedan mali rajsferšlus bio. Rekli, digni ruku Alimpiću, imaćemo te u vidu, ja dig'o, i eto, tako se desilo...
Ma, ljudi, mučan je to razgovor u stranci bio, nije meni lako bilo da izađem pred ovoliki i ovakav narod pa da kažem kako sam ja novi VD gradonačelnika Beograda, i da ću nastaviti svetlim i utabanim stazama moga prethodnika.
Pa evo, ako hoćete javno, prvi put i ekskluzivno, samo za vas i samo ovde, jednom i zauvek da saopštim: onaj gore pomenuti Kopčalić, koji ima kopču na sve strane sveta, to je bre kum gradskog menadžera Bojana Stanojevića! Meni je Kopčalić kao jedna priručna banka, mali šalter za malu finansijsku pomoć, ali to između njega i Bojana, to je mnogo para, daleko sam ja od velikog kazana. Meni daju na kazanče. Po malo. I taj Kopčalić, on je starosedelac gore na Zvezdari, ali kad je zidao svoj dvorac, Beograd je morao da menja Detaljni urbanistički plan. DUP. A za takve stvari ide se u SUP.
Nisam ja takva zverka nikad bio. Veća je zverka brat gradskog menadžera Bojana Stanojevića, Branko. I on je neki dunđer, svi nešto zidaju, majku mu... Ima čovek neku građevinsku firmu, neka "BS gradnja". I onda kao nema sukoba interesa i neće gradski menadžer svome bratu dati posao u ruke... 'Ajte, molim vas. Nego je pokojni Bogdanović žmurio ili je gledao, sad to više nije bitno. Uglavnom, čim je osetio da je njegovo vreme isteklo na mestu gradskog menadžera, i da će nevolje da nastupe, istrčao je s izjavom kako se povlači i kako je umoran. Pa da. Čovek se u tim petljavinama brzo umori. Mogu da razumem. Meni se i ovo malo petljavina u kojima sam učestvovao toliko iskomplikovalo, da ne mogu da nađem ni glavu ni rep. Ni kako je počelo ni kako će sve da se završi. Stvarno.
Pitam pre par dana ove u stranci, kako ću ja ljudi sada, šta da radim, a tamo vidim društvo se ubija od smeha, kažu pitaj Radu Hrustanovićku, nek' ti ona kaže. Jedan me dobronamerno savetov'o, kaže, pusti ti, ne petljaj se mnogo, nek' se Rada bavi taksistima i nek raspetljava saobraćajne čvorove. Tu će svi zube da polome. Nemoj ti, krupan je to zalogaj.
Stvarno, mislim nešto, evo zatvoren je ovaj železnički most, ide sav saobraćaj kroz centar grada, godinama i decenijama ide, Velja pravi neke zaobilaznice, a kad će biti napravljene, ne zna se, koji će meni da se ja tu nešto pojavljujem i objašnjavam, da nešto započinjem i da se petljam gde mi nije mesto. Biće haos ove zime u Beogradu, saobraćajni kolapsi svakog dana, j... će nam mater građani, bolje da begamo negde u neke kabinete, nego da nas novinari ganjaju. Ja posebno.
Mislim opet, i ako treba da progovorim, ko god me bude šta pitao, ja ću lepo reći, znate gospodo, nemam ja ništa s tim, ovo su projekti započeti još za vreme počivšeg gradonačelnika Bogdanovića, nemam ja ništa s tim, u pitanju je kontinuitet projekata, dakle, hvala, drugom prilikom ćemo razgovarati...
Sve sam ja spremio. Samo da ovo VD stanje potraje i da me niko ne dira. Neću ni ja nikoga da prozivam, nisam u ratu s grupama i pojedincima, stranku poštujem, u Deda Mraza verujem, ako stignem s ovim mandatom do novogodišnjih praznika, ja ću svečano da naredim jedno velelepno kićenje da nam svi zavide. Eto, onda ću da izađem i pred građane i pred medije, da se isprsim i da kažem kako nam je grad lep i kako smo mi uložili napore i sredstva da to tako bude. A za praznike novinari neka ne budu pakosni i ne pitaju previše. I njima je praznik, majku mu... Valjda i oni imaju dušu nekad.
Jedino ne znam šta bre da radimo s ovim Vukom Bojovićem iz Zoološkog vrta. Pitam Đilasa, moj čovek, pametan, on me dovde doveo, on mi je leđa, on mi je kišobran, on mi je sve, kako da se izrazim, jedan pokrovitelj u svakom pogledu... Pitam ga, kako ćemo s ovim Vukom iz Zoološkog vrta. A on će meni, lako ćemo. Kako lako, čovek gladuje? Kaže Đilas, idem da ga nahranim. Reći ću da mu je Beograd obezbedio zaslužno mesto u istoriji, odlikovaćemo ga, dobiće nacionalnu penziju, oteraćemo ga s najvišim počastima. Bolje počast nego da imamo pošast.
Svaka čast, zinem ja od iznenađenja, znao sam da je briljantan um, da je rođen bre za svaku akrobaciju, da slaže, da ukrade, da prevari, da zasedne, da zajaši, da orobi, da utera nekome, ama za sve... Ali s koliko stila on to radi, ja samo gledam i učim. Prepoznao je i Đilas u meni taj potencijal, da imam taj kapacitet, da mogu i ja da imam spisak navedenih referenci kad se malo okuražim i ako mi se da prilika. Zato je i stao iza mene, ispred mene, iznad mene, gde god treba.
Imam ja jednu vrlinu, znam da čekam i znam da budem zahvalan. On će je uskoro još više ceniti. Tu vrlinu. Neka građani znaju, nemam ja tu šta da krijem. Šta god budem radio, radim da bih se njemu dopalo. On se meni već odavno dopada. Njegove ideje i njegove lucidne predloge prihvatam bez razmišljanja. Nije me sramota takvom čoveku biti marioneta ili trbuhozborac, ništa me nije sramota ukoliko je on u pitanju. On je trebalo da bude i gradonačelnik Beograda i predsednik vlade i ministar spoljnih poslova. Ali, nažalost, umnožavanje ličnosti nije moguće. A klonirao bih Đilasa, majke mi!
Priča se da smo Slobodan Vuksanović, Dragan Đilas, Dragan Kopčalić i ja članovi Munove sekte, i da ćemo lako i brzo preuzeti Demokratsku stranku. Svašta se priča. Nama se ne žuri, mi radimo na duge staze. Mladi smo, i naše vreme tek dolazi. A kada mi budemo nastupili, mislim kao glave Srbije, nadamo se da će još biti u njoj živih građana, koji će moći da nam aplaudiraju, da nas vole, i da nam budu zahvalni što su još u životu.
Znate, pravo da vam kažem, ponekada treba promeniti narod - ako im je rukovodstvo pravo, sposobno, odlučno, ako je organizovano, ako iza takvog rukovodstva, kakvi smo mi, grupa mala ali odabrana, stoji moćna firma, a Munova sekta je moćna, nema šale.
Pitate se sigurno, šta ćemo uraditi s Borisom Tadićem, našim trenutnim vođom. Ništa mu nažao nećemo učiniti, on najbolje radi protiv sebe. Mi ćemo ga, kad dođe vreme, pošteno oplakati. I njega, i Srđana Šapera, i Vuka Jeremića. Mi smo poznati kao humani. Ne sečemo ljudima glave, one im same padaju pred nama.
Ako prezimite, čućemo se na proleće. Pokrivajte se ćebadima, uvijajte u stare džoke, zima će biti hladna a radijatori još hladniji. Štedite na hrani, već je dvostruko poskupela, Miškoviću treba puno novca da nas njime snabdeva. Ko će drugi da plati nego građani? Zbog njih mi izabrani i postojimo. I nemojte imati drugo rukovodstvo osim nas. Jer, u protivnom, to je bogohuljenje.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ju, ju, ko li ga pričepio?
