Cekanje...

D

divlja

Gost
Da li ste nekad nekog voleli toliko da ste cekali mesecima ili godinama da bi bili zajedno? Ono kao...nikako da vam se poklope putevi, visa sila, al' jednostavno niste mogli tu osobu da izbacite iz glave i srca?
Da li se cekanje isplatilo na kraju, al' ne u smislu da niste pored sebe imali nikog zbog te osobe, nego ste normalno funkcionisali?:)
 
Da li ste nekad nekog voleli toliko da ste cekali mesecima ili godinama da bi bili zajedno? Ono kao...nikako da vam se poklope putevi, visa sila, al' jednostavno niste mogli tu osobu da izbacite iz glave i srca?
Da li se cekanje isplatilo na kraju, al' ne u smislu da niste pored sebe imali nikog zbog te osobe, nego ste normalno funkcionisali?:)

priznaj ko te inspirisao... :lol:
 
ja jednom cekala 9 godina,nisam volela,ali sam bila zalljubljena,sa usponima i padovima,i tako,posle 9 godina konacno se skontamo..i tako 3 godine i 9 meseci...:)
 
pametno...

i ja sam tako, jer, jaaako je ljubomoran...

al to nije čekanje u stvari

Kako to moze biti cekanje kad je nasa veza ovakva. Nece nikad biti drugacija. Sta da cekam? :D Nisam ja Jelena Karleusa da cekam decka da dodje iz Amerike :D Neke devojke jednostavno nisu rodjene da budu devojke od mafijasa. Ja sam jedna od retkih koja je kao stvorena za to. Zato svaka majka ili devojka ili zena od nekog mafijasa kako joj se izgubi sin, decko, muz, negde u belom svetu pa ne znaju gde je, one ga traze kod mene, kao da je on u mom dzepu. Znaju da sam autenticna mafijasica.
 
''Čekala sam, čekala dragog čitav dan
...
ako me ti nećeš, 'oće drugar tvoj...''
''Čekaj, čekaj me, čekaj i ja ću doći...''
A ima jedna i od Tome Zdravkovića, ako nisam pomešala... vrlo simpatična... :)
Koliko pesama o čekanju...
Svi se mi čekamo pomalo i ponegde i ponekad...
 
Evo je jedna od Selimovića... koju takođe znam napamet... :)

''Ti si čekao mene, ja sam čekao Hasana, nismo dočekali, nikad niko ne dočeka, svako uvek na kraju ostane sam. Jednaki smo, nesrećni smo, ljudi smo, brate Harune.''

Pesimistično :(, ali i životno...

Svaki moj pokušaj filozofiranja večeras unapred je osuđen na neuspeh... a i red je da i ja napišem nešto sasvim prosečno... bulaznim... malo sam popila...
Elem, za temu: život je fascinantan. Ostajem bez daha pred njegovim dramama...
 
Cekala sam jednog coveka dve godine,a tada sam bila vrlo mlada pa je samim tim za mene to predtsavljalo bolno iskustvo.cekala sam ga dve godine,za to vreme nisam znala gde je i sta radi,da li je uopste ziv,znala sam samo da je daleko i neki unutrasnji glas mi je govorio da ce se vratiti.I vratio se,bas meni,nastavili smo tamo gde smo stali,ali se ta prica jako tragicno zavrsila,nazalost,njegovom smrcu.Godinama posle toga ja sam sebi postavljala jedno isto pitanje:da li me je neka visla sila opomenula da on nije covek za mene,samim tim sto ga je odvela od mene i stavila me pred iskusenje neizvesnog dvogodisnjeg iscekivanja,i da li mi je bilo teze onda kada je otisao i kada nisam znala hoce li se i kada vratiti,ili onda kada sam ga ispratila poslednji put i kada sam bila sigurna da se vise nikad nece vratiti.Zakljucila sam da mi je ovo prvo mnogo teze palo,iako je postojala nada i taj neki unutrasnji glas,da ce doci,opet ta neizvesnost ubija.A smrcu je sve nekako jasno,uzela ga je i ne vraca ga.
 
Da li ste nekad nekog voleli toliko da ste cekali mesecima ili godinama da bi bili zajedno? Ono kao...nikako da vam se poklope putevi, visa sila, al' jednostavno niste mogli tu osobu da izbacite iz glave i srca?
Da li se cekanje isplatilo na kraju, al' ne u smislu da niste pored sebe imali nikog zbog te osobe, nego ste normalno funkcionisali?:)
Nisam čekala. Ali nekoga ću uvek voleti. Na neki način.

Ne dozvolite nikada da vam stvari izgube trag.
 
O Divlja, ti si bila tu... a tako mi je trebalo da vidim živu dušu, makar u elektronskom obliku.

Mislila sam na propuštanje prilike. Malo čekamo, u redu. Ali ako se izgubi svaki trag, svaka najava traga, onda smo osuđeni na to pitanje... šta bi bilo kad bi bilo...
 
ne kapiram,da imas nekog pored sebe,a da godinama cekas drugog...wtf :?
ne znam...to mi je vrhunac licemerja i pederski prema toj osobi sa kojom si,sta ona zapravo predstavlje...utehu?
da li ta osoba sa kojom si zna da te zabole za njega i da ti je u srcu drugi,a da je on tu radi zabave?
i kud se dede iskrenost,ili sam ja prespavao taj trenutak kada je iz vrlina presla u mane..
iskrenost prema tom nekom i prema sebi u krajnjem slucaju..
ja nemam te radove,u mom srcu,mozgu i dushi ima mesta samo za jednu !


p.s nista licno :P
 
Da li ste nekad nekog voleli toliko da ste cekali mesecima ili godinama da bi bili zajedno? Ono kao...nikako da vam se poklope putevi, visa sila, al' jednostavno niste mogli tu osobu da izbacite iz glave i srca?
Da li se cekanje isplatilo na kraju, al' ne u smislu da niste pored sebe imali nikog zbog te osobe, nego ste normalno funkcionisali?

Ne, nije mi se desilo. A kako bih i mogla da normalno funkcionisem, ako bi mi taj neko bio stalno u glavi i srcu? Vidim ja iz pisanja na forumu da vas ima koji mozete da volite dve, tri osobe, istovremeno, da se `ebete sa nekoliko osoba istovremeno i da vam jedna od tih osoba bude partner, da volite i da varate .. itd .. alal vera. Ja ne mogu. Ali zato sebi i ne ostavljam mogucnost da za nekim ceznem duze od nekoliko meseci, posle toga ili je sa mnom, ili nije .. ali tu stavljam tachku.
 
Prosla baba s kolachima, shto kaze Trofazna,hehe, sad mi pade na pamet .. recimo .. izashli smo prvi put, gledamo se, ima tu materijala za ka-ranje .. a on cuti i nishta ne pominje .. u neko doba, poshto ne podnosim neizvesnost, pitam ja njega da li razmishlja, moze biti, o seksu .. a on meni - kako se nikad ne ka-ra na prvom sastanku. Sutradan evo njega, zove me da dodjem kod njega .. reko`, proshao voz, imao si juche svojih 5 minuta :)
 
hehe..
Ni ja ne čekam, mada jednom jesam, tri meseca, i devojka mi je dosadila
u tom čekanju. I nema poente u čekanju. Ali sve je to individualno i u mom slučaju
je tako - tj. pointless. Mada svi čekamo, neko par sati, neko par dana, nedelja.
Ali već meseci i godine, mislim da nije baš zdravo.
 

Back
Top