Balkanski sindrom
Prikazujem rezultate 1 do 19 od 19

Tema: Balkanski sindrom

  1. #1
    Aktivan član
    Učlanjen
    26.02.2007.
    Poruke
    1.015
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Balkanski sindrom

    Propali pregovori Flamanaca i Valonaca
    Autor: Tanjug | 07.11.2007 - 20:45

    Belgija je zapala u jednu od najdubljih političkih kriza u poslednjih 50 godina pošto su danas, rekordnog 150. dana otkako je zemlja bez vlade, ponovo propali pregovori flamanskih i valonskih stranaka i to na pitanju jezika.

    Flamanski predstavnici u parlamentarnom Odboru za unutrašnje poslove izglasali su danas, uprkos protivljenju svojih frankofonih kolega, odluku o podeli dvojezične briselske izborne jedinice, koja obuhvata grad Brisel i 35 okolnih opština.
    Valonski predstavnici su pre početka glasanja napustili sastanak u znak protesta, prenele su agencije.
    "Postojala je određena ravnoteža. Flamanci su danas grubo narušili tu ravnotežu", izjavio je frankofoni socijalistički poslanik Ivan Majer.

    Izborna jedinica Brisel-Al-Vilvord predstavlja kamen spoticanja u odnosima dveju jezičkih zajednica. Opštine oko Brisela pripadaju Flandriji, ali u njima je većinsko valonsko stanovništvo (88 odsto), koje na izborima ima pravo da glasa za valonske stranke, što će, u slučaju podele izborne jedinice, biti onemogućeno mnogima od njih.
    Odluka usvojena u Odboru nije konačna dok je ne potvrdi parlament, koji bi o njoj mogao da glasa tek za nekoliko meseci.

    Kraljevina je 1988. godine bila 148 dana bez vlade, a taj rekord je sada oborila pošto je mandatar vlade, flamanski demohrišćanin Iv Leterm, ubedljivi pobednik na parlamentranim izborima održanim 10. juna, još nije uspeo da postigne dogovor s koalicionim partnerima.
    Među najspornija pitanja spadaju lingvistička prava frankofone manjine koja živi u Flandriji i flamanski zahtev za dalji prenos ovlašćenja na regione.

    Ćorsokak u koji je zapala Belgija i rastuća popularnost flamanskih nacionalističkih stranaka izazvali su nagađanja o mogućem raspadu države s više od 10 miliona stanovnika, od kojih šest miliona čine Flamanci, koij govore holandski, a 4,5 miliona Valonci, kojima je maternji jezik francuski.
    U Belgiji, osnovanoj 1830. godine, nekada je dominirao francuski jezik, a Valonija je dugo bila bogatija od Flandrije. Situacija se, međutim, promenila u poslednjih 40 godina, kada je Flandrija postala jedan od najbogatijih regiona u Evropskoj uniji.

    Flamanske nacionalističke stranke, pristalice otcepljenja, tvrde da Flandrija finansira ostatak zemlje i traže više novca iz budžeta i veću autonomiju u donošenju odluka.
    Protivnici separatizma u Briselu, uglavnom Valonci, odgovorili su na to kačenjem belgijskih zastava na svoje domove. Ako pregovori o vladi ne budu urodili plodom, kralj Albert II mogao bi da pokuša da formira vladu nacionalnog jedinstva.
    Pitanje jezika bilo je problem i u vreme prethodne političke krize 1988. godine.
    Poslednji put ažurirao/la Titus : 07.11.2007. u 23:20



  2. #2
    Buduća legenda Alekasandar3 (avatar)
    Učlanjen
    08.06.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Second Star to the Right and Straight on 'Til Morning
    Poruke
    35.462
    Tekstova u blogu
    80
    Reputaciona moć
    743

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Хехехехехеехееее...
    Велцоме то Балцан пи*да вам ма*ерина Европска!

  3. #3
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.462
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Ето докле ме је довела стока англосаксонска - да се стидим самог себе што се радујем томе ШТО ЈЕ И ПРЕД ЊИХОВОМ КУЋОМ ЗАИГРАЛА МЕЧКА.....


    Стварно, п***** им м******на јевропска...........
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  4. #4
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    26.08.2007.
    Lokacija
    To se i ja pitam gde zivim?!
    Poruke
    227
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    @eremita xex

  5. #5
    Aktivan član
    Učlanjen
    26.02.2007.
    Poruke
    1.015
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Aplauz za odvajanje
    Željko PANTELIĆ, 8. novembar 2007

    Od stalnog dopisnika Brisel

    APLAUZ kojim su ispraćeni frankofonski poslanici iz belgijskog parlamenta, pre nego što su Flamanci sami izglasali razdvajanje izborne jedinice Brisel-Hal Vilvord (BHV) na holandofonski Hal Vilvord i frankofonski Brisel, i danas odzvanja Valonijom. Polovina Valonaca (frankofonaca), smatra da je to početak kraja Kraljevine Belgije, pokazala su istraživanja javnog mnjenja.

    Scene likovanja flamanskih poslanika tokom napuštanja parlamentarne sale manjinskih frankofonskih poslanika (predstavljaju 40 odsto stanovništva Belgije), u znak protesta zbog majorizacije, neodoljivo je podsećala na slike koje smo viđali na prostorima bivše Jugoslavije, početkom devedesetih godina. Ipak, tu prestaju sve sličnosti između Belgije i Jugoslavije. Pre svega zato što Valonci i Flamanci nisu tako izmešani, kao što je bio slučaj sa narodima u bivšim jugoslovenskim republikama i zato što je već dobar deo nadležnosti sa federalnog nivoa prebačen na federalne jedinice, zbog čega se kriza stvaranje vlade i ne oseća u svakodnevnom životu.
    Paradoks u celoj priči predstavlja optimizam u flamanskim pobedničkim partijama na poslednjim izborima, koje već pet meseci ne uspevaju da formiraju vladu sa svojim frankofonskim partnerima, da će posle događaja u sredu biti lakše formirati vladu.

    - Razdvajanje izborne jedinice BHV košta samo pet minuta političke hrabrosti - izjavio je mandatar za sastav nove vlade Flamanac Iv Leterm.

    Politička filozofija Flamanaca je dovođenje Valonaca pred svršen čin i zatim traženje nekog dogovora, ali u situaciji kada je podela zemlje dovedena, praktično, do perfekcije. Jedini problem, predstavlja frankofonski Brisel i pojedine male opštine sa većinskim frankofonskim stanovništvom južno od Brisela.

    Vodeći politički lider Valonaca Didije Rejnards je sazvao sastanak svih parlamentarnih frankofonskih partija na kojem je rekao da "on ne može da živi u zemlji u kojoj jedna zajednica glasa protiv druge zajednice", istakavši da je "belgijski paket zasnovan na kompromisu".

  6. #6
    Aktivan član
    Učlanjen
    26.02.2007.
    Poruke
    1.015
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Белгијска бомба у европској лабораторији
    Корени кризе су тако дубоки да се у земљи која више од пет месеци нема владу све отвореније расправља о распаду заједнице Валонаца и Фламанаца

    Брисел (Фото www.wijbrandschaap.nl)


    „Белгија се неће распасти. Влада ће бити формирана – када за то куцне право време.” То је суштина саопштења које су амбасадори Белгије широм света примили из Брисела протеклих дана, пошто је земља порушила сопствени рекорд – више од пет месеци неуспешних покушаја да састави владу. Дубока криза у Белгији забрињава чланице Европске уније, а нарочито Словенију која ускоро преузима председавање Унијом где намерава да поради на „европском јединству” превасходно по питању државности Косова. Јасно да Белгија без владе у Бриселу неће моћи да одлучује о Косову, нити 13. децембра у Лисабону може да потпише нови европски уговор. Све то је још непријатније јер се у Бриселу налази седиште већине европских институција као и седиште Натоа. Брисел одапиње оштре поруке балканским земљама, баш ту се најодлучније подржавају Лајчакове мере којима се уводи прегласавање у БиХ, управо ту се смишљају планови за подршку стварању нове државе на Балкану. Еврократе суживот Фламанаца и Валонаца, који у Белгији живе у присилном „братству и јединству”, годинама наводе као један од најбољих примера о успешности пројекта званог Европска унија; Белгија јесте вишенационална земља – поред Фламанаца, који говоре холандски и живе на северу државе, ту су и Валонци на југу, а не треба заборавити ни немачку мањину. Како једном рече белгијски председник владе Гај Верхофстад, који скоро шест месеци обавља само „текуће послове”, Белгија представља „лабораторију европске интеграције”, па „страни политичари нашу земљу посматрају с посебним интересовањем јер могу нешто ново да науче о одрживости европског пројекта”.

    Да иронија буде већа, амерички магазин „The Scientist” Белгију проглашава најбољом државом што се тиче истраживања и опита. Проблем је само што „белгијски експеримент” не само да прети пропашћу, већ би иза себе могао да остави праву пустош у „евро-лабораторији”. Корени кризе су тако дубоки да се у Белгији све отвореније расправља о распаду земље, а у суседној Француској озбиљно мозгају о будућности Валоније у случају да се Белгија стварно поцепа.

    У недељу објављено истраживање француског часописа „Le Journal du Dimanche” показује да 54 одсто испитаника жели да се Валонија, у којој живе франкофони, придружи Француској. У делу Француске који се граничи с Белгијом, приврженост идеји уједињења је још већа – ту 66 одсто Француза Валонију види као део Француске. Још су црња предвиђања с друге стране језичке баријере, у белгијској покрајини Фландрији, где становништво говори холандски. Према последњем испитивању пулса јавног мњења које су објавиле највеће новине у Фландрији „Het Laatste News”, већина Фламанаца више не очекује опстанак Белгије. Неминовни крах Белгије прогнозира 63 одсто анкетираних Фламанаца, док њих 87 одсто на питање треба ли досећи компромис с валонским партијама ради спасавања земље, одговара негативно.

    Анкете холандске телевизијске мреже РТЛ4 откривају да 77 одсто Холанђана подржава идеју да се Фландрија (која је до 1830. била део Холандије) опет припоји Холандији. Уставни стручњаци Фландрији предлажу различите моделе отцепљења – од проглашења независности у фламанском парламенту до формирања конфедерације, дакле савеза две независне државе које у сваком тренутку суверено могу да одлуче да раскидају заједницу и живе засебно. Друго је питање да ли би сиромашнија Валонија тада могла да опстане као самостална земља, посебно што је у историји већ била део Француске и то после француске револуције 1789. Баш ту, код Ватерлоа, Наполеона су 1815. потукле немачка и британска војска, а не треба заборавити ни да је белгијска револуција била дело побуњеника који су говорили француски и хтели да Валонија постане део Француске.

    После слома Наполеона, „концерт великих сила” мења географску карту Европе и 1830. кумује новој држави (Белгији), коју предаје у руке немачком принцу Леополду Саксонском (Леополд од Сакс-Кобурга), члану британске краљевске породице. Због вишенационалног састава нове творевине многи су јој од њеног заметка прогнозирали проблеме. Француски дипломата Таљеран описао је Белгију као „вештачку творевину коју чине различити народи”, а његов аустријски колега гроф Дитрихштајн слути да је „белгијска нација више политички покушај него постојана политичка реалност”.

    Леополд I, први краљ Белгије, оставио је 1865. (исте године када је преминуо) свом сину тежак аманет, поучивши га да „ништа не држи земљу заједно”, због чега Белгија „не може да настави да постоји”. Слично је тврдио и свом секретару Жилу ван Прету рекавши да Белгија „нема нацију, никада је неће ни имати и зато у основи нема разлога за опстанак”. Зато је белгијска политичка елита кроз историју драматично тражила везивно ткиво, било шта што би могло да служи као елемент повезивања државе. Измишљена је идеологија „белгицизма”, а Белгијанци су попут Европљана данас (или Југословена јуче), описивани као „народ у настајању”.

    Грозничав напор да се санира унутрашња ерозија довео је до инаугурације два лека – рођена је шира европска интеграција а уз њу „економски напредак” који је требало да удружи земљу. Белгија постаје „држава благостања” у којој се добар део националног дохотка прераспоређује у договору „социјалних партнера”, највећих државних синдиката и власника капитала, па се новац прелива с богатијег севера на југ земље. Оваква стратегија новчане подршке „неразвијенима” како би се помогло формирање нове нације, касније је извезена из Белгије и проширена на добар део континента, изградњом „паневропске”, корпоративне Европске уније.

    Док се ЕУ шири, Белгију изнутра прождиру деобе. Ескалирало је прошлог четвртка, када је у одбору за унутрашњу политику белгијског парламента обављено гласање у коме је фламанска већина око питања поделе изборне јединице Брисел – Хал – Вилворд (БХВ) на холандофонски Хал – Вилворд и франкофонски Брисел, директно прегласала валонске посланике. Тиме је нарушено неписано правило према коме такво прегласавање у парламенту значи нарушавање „виталних интереса” једне од конститутивних нација, после чега су франкофонски посланици протестно напустили седницу. Одлука је спорна и зато што се тиме одузима право франкофонским становницима округа „Хал – Вилворд” да на изборима гласају за кандидате са француских листа; поништење одлуке реченог одбора може да изврши савезни парламент – када буде конституисан.

    Фламански посланици, међутим, указују да су урадили праву ствар јер је Уставни суд Белгије још 2003. оценио да су посебна права франкофонских Валонаца у фламанским окрузима Хал – Вилворд супротна Уставу пошто Фламанци у валонским окрузима на југу државе немају право да гласају за кандидате са фламанске „листе”. Иза наизглед прозаичног спора крију се много дубље несугласице; већину становника Белгије чине Фламанци (око 60 одсто), па фламанске партије стално гунђају што „државу воде Валонци” и то упркос чињеници да Фландрија много више доприноси федералном буџету него слабије развијена Валонија.

    Фландријски политичари оптужују франкофонске партије да насељавањем придошлица из француских колонија свесно раде на „французизацији” Брисела, некада највећег фламанског града.

    У међувремену, белгијски краљ Алберт II драматичним тоном позива грађане да сачувају јединство земље јер би „анахроничан и катастрофални сепаратизам” могао да „наруши међународну улогу Брисела”. С друге стране, најугледнији фламански власници капитала и менаџери у позиву лансираном још 2005. траже поделу земље, уз образложење да је Фландрија сувише оптерећена наметима док Валонија ужива на „државним јаслама”. Критичари једне од „најсиромашнијих” крунисаних глава у Европи подсећају да кохезиони вапаји Алберта II нису лишени личне користи, јер би у случају да се Белгија претвори у две републике, краљ остао – без посла.

    --------------------------------------------------------------------------

    Заштита од прегласавања и „квака 22”

    Неписано правило диктира да владу у Белгији увек састављају две највеће партије из оба дела државе. Проблеми око спорне поделе изборне јединице БХВ смањују изгледе за компромис између фламанских и валонских партија. У случају „повреде националних интереса” једног од народа, белгијски устав предвиђа 60 дана за „хлађење” ситуације, после чега парламент може да одлучи о спорном питању али само двотрећинском већином у којој се око камена спотицања сједини већина и унутар сваке од националних група. Валонска мањина има право и на половину места у регионалним управама и у влади. Управо стога је готово немогуће регуларно поделити округ БХВ против воље валонске мањине, а одлука о томе могла би бити одложена чак до регионалних избора – у јуну 2009! То су лоше вести за функционисање државе јер влада коју води досадашњи премијер Гај Верхофстад у међувремену сме да обавља само „текуће послове” али не и да прихвата нове законе. Уставна криза у коју је запала Белгија заправо још је тежа због специфичне ситуације типа „квака 22”: белгијске партије не могу да створе владу док се не договоре о подели регије БХВ, а док се не договоре о подели регије – нису могући ни нови избори.

  7. #7
    Iskusan kaai79 (avatar)
    Učlanjen
    11.12.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.986
    Reputaciona moć
    126

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Odgovor i resenje je tu ;
    Valonija- Francuskoj , Flandrija -Holandiji
    Repudlika Srpska -Srbiji, Kosovo- Siptarima
    Moldavija -Rumuniji ostatak rusiji
    Madjari iz Rumunije Madjarskoj
    I resena mnoga pitanja.

  8. #8
    Iskusan kaai79 (avatar)
    Učlanjen
    11.12.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.986
    Reputaciona moć
    126

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    Ето докле ме је довела стока англосаксонска - да се стидим самог себе што се радујем томе ШТО ЈЕ И ПРЕД ЊИХОВОМ КУЋОМ ЗАИГРАЛА МЕЧКА.....


    Стварно, п***** им м******на јевропска...........
    A nama nasli da uvode evropske vrednosti ,ako su im takve dobro je sto nisu bas uspeli.

  9. #9
    Buduća legenda Lacibg (avatar)
    Učlanjen
    31.08.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Đinđistan
    Poruke
    28.549
    Tekstova u blogu
    4
    Reputaciona moć
    372

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Ja imam problem. Ako se razvali Bugarska ..., pardon, Belgija. Čija će ondaK da bude grupa Vaya Con Dios ? Mlogo mi se dopadaju.
    Ljepo"ce, ljepo"ce probud' se
    Nemerem, nemerem zaćarana sam!

  10. #10
    Aktivan član
    Učlanjen
    26.02.2007.
    Poruke
    1.015
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Белгија: На прагу сецесије
    После неуспеха мандатара Летерма, бившем премијеру Верхофштату понуђено да образује владу – док се националистичке страсти сепаратиста не смире





    После другог неуспелог покушаја белгијског мандатара Ива Летерма да оформи нову владу – уочи минулог викенда известио је краља Алберта II да није у могућности да образује већинску коалицију – Брисел је одлучио да оконча шестомесечну конфузију. Одговорност је, до даљег, поверена бившем премијеру Гију Верхофштату.

    Званични ставови и незванична „размишљања” која су у току јучерашњег дана пристизала из Брисела наметнула су закључак да је поражени Верхофштат превремено проглашен одлазећим политичарем. Његов, каже се, „привремени останак” на челу државе највероватније ће потрајати до лета 2009. године. У прелазном периоду, политички врх у Бриселу очекује смиривање „потенциране нетрпељивости између белгијских етничких заједница”, чија је ескалација довела земљу на праг сецесије.

    Подсећања ради, у Белгији је између десетог јуна ове године и минулог викенда успостављен нови „државни” рекорд – најдужи период без владе у историји. Симптоматично за „конфузију на врху”, како је криза названа, била је чињеница да политичке разлике међу потенцијалним коалиционим партнерима нису биле разлог (не)склапању савеза у владиној ложи. Напротив. Странке истих или сличних идеолошких и прагматичких опредељења одбиле су да ступе у савез због националних разлика. Тако десни либерали мандатара Летерма нису могли да нађу заједнички језик са сродном струјом у валонском делу земље. Слично је било и са осталима – покрети грађанске левице Фландрије и Валоније „нису нашли времена” у шестомесечном периоду од избора да седну за преговарачки сто.

    Странке из фламанског дела земље, по језику и обичајима ближи Холанђанима, и оне из Валоније, назване и „француском Белгијом”, постављале су захтеве за измену устава, која би директно водила у раскол. Фламанци су у својим захтевима за реформу државних структура били гласнији. Мандатар Летерм поставио је потенцијалним партнерима у влади три ултиматума: „Подржавате ли свеобухватну државну реформу у смислу федерализације земље? Саглашавате ли се са пореском аутономијом региона? Да ли би двотрећинска већина у парламенту требало да буде меродавна за будуће измене Устава – и без прописане сагласности франкофоних политичких представника?”

    Познаваоци белгијских прилика тврде да је криза озбиљнија од свих досадашњих. Земља се налази на прагу сецесије, истичу сви меродавни аналитичари, упркос чињеници да су мотиви пре свега финансијске природе. Богати Фламанци инсистирају на „самоопредељењу регија”, дефинисаног на основу националне припадности. Захтевају „праведнију расподелу” финансијских средстава и нову дефиницију дотирања заједничког социјалног система.

    „Фламанци траже за себе повластице, не желећи да (су)финансирају трошкове Валона... Наивно-себична доктрина, међутим, крије далеко озбиљније науме”, забележио је уобичајено добро информисани комшијски дневник са немачке стране Рајне „Келнише рундшау”. Уистину, захтеви Фламанаца нису нимало наивни, тим пре што ни аутори такозваних федералистичких идеја не верују у њихово остварење... Једноставно, тражи се разлог да би се предузео следећи корак ка коначном разлазу. Имајући у виду низ провокација и „пробних балона”, који су у последње две године пуштани у оптицај – са наумом да се докучи већинско расположење Белгијанаца – сасвим је извесно да утицајне политичке групације припремају терен за сепаратизам.
    Да ли ће, и када, до раскола доћи, зависиће од воље ЕУ и међународне заједнице, забележено је у коментару бриселског „Соара”. Додатак: „Цепање Белгије после 177 година суживота (од 1830. године) свакако неће спречити шачица демонстраната која, из недеље у недељу, демонстрира за опстанак заједничке творевине – њихови опоненти су далеко бројнији.”
    Милош Казимировић
    [објављено: 04.12.2007.]

  11. #11
    Veoma poznat
    Učlanjen
    21.10.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    "негде уз неко питјенце и мезенце"
    Poruke
    10.620
    Reputaciona moć
    0

    Thumbs up Re: Balkanski sindrom

    Dakle, pošto je novi dan na pomolu, jedva čekam da kupim novine i da vidim dal- je Belgija i danas postojeća na političkoj karti Svijeta!!!

  12. #12
    Ističe se Pepeo (avatar)
    Učlanjen
    18.06.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Тамо далеко.... тамо где се Срби воле....
    Poruke
    2.892
    Reputaciona moć
    70

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Citat Original postavio Alekasandar3 Pogledaj poruku
    Хехехехехеехееее...
    Велцоме то Балцан пи*да вам ма*ерина Европска!


  13. #13
    Zainteresovan član nenadbiosiupravu (avatar)
    Učlanjen
    16.12.2004.
    Poruke
    311
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Ма нема везе, све ће то да се среди кад једног дана Фламанци и Валонци уђу у Европску Унију.

  14. #14
    Buduća legenda Derer (avatar)
    Učlanjen
    03.08.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Lepo mi je dok nekome trujem chaj
    Poruke
    42.806
    Tekstova u blogu
    18
    Reputaciona moć
    754

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Citat Original postavio nenadbiosiupravu Pogledaj poruku
    Ма нема везе, све ће то да се среди кад једног дана Фламанци и Валонци уђу у Европску Унију.

  15. #15
    Poznat Bogart (avatar)
    Učlanjen
    24.05.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    mašala!
    Poruke
    9.645
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Не знам чему радост, и поређење са Балканом, кад никакве везе нема.

    Валонци и Фламанци су два различита народа, Валонци блиски Французима, а Фламанци Холанђанима, и ако могу да се национално поделе то би био логичан корак.

    Нису на Балкану Срби и Мађари имали заједничку државу, па да су се отцепили Мађари. Кад у Немачкој видите да су се протестанти и католици прогласили за засебне нације, од којих једна језик зове немачким именом, а друга неким својим, кад видите да не постоји више енглески језик, већ читава папазјанија језика које ће своју различитост базирати на положају слова "Ј" у речима, кад видите да ирваси траже отцепљење од Финске, или да Арапи формирају своју државу на територији Француске одакле ће подићо оружану побуну и протерати Французе, а успут спалити цркву "Нотр Дам", онда стављајте овакве смајлије. До тада, Белгија нема ништа заједничко са Балканом.

  16. #16
    Legenda Победоносцев (avatar)
    Učlanjen
    15.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Long way from Tipperary
    Poruke
    53.896
    Reputaciona moć
    1310

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Naravoucenije: ne praviti frankenstajnske drzave od naroda koji se medjusobno ne podnose.

  17. #17
    Ističe se
    Učlanjen
    23.12.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Tanzanija
    Poruke
    2.267
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Belgija je spasena...za sada...

    BELGIJSKI PARLAMENT PODRŽAO PRIVREMENU VLADU


    BRISEL , 23. decembra (Tanjug) - Belgijski parlament podržao je danas privremenu vladu Gi Verhofstata, čime je za sada, okončana šestomesečna kriza koja je izazvala spekulacije o podeli zemlje na Flandriju i Valoniju.

    Parlament je sa 97 glasova za i 46 protiv, uz jedan uzdržani glas, podržao privremenu vladu bivšeg premijera Verhofstata, koji će biti na čelu te vlade u naredna tri meseca, pošto je Belgija nakon junskih parlamentarnih izbora bila bez vlade punih 196 dana.

    "Moj cilj je sada jačanje poverenje i omogućavanje dijaloga između zajednica", rekao je Verhofstat u obraćanju poslanicima belgijskog parlamenta nakon glasanja, prenela je agencija Rojters.

    Verhofstad je bio premijer Belgije od 1999. godine.

    Privremena vlada založiće se da se hitnim merama izbori za povećanjem cena energije i hrane i da pripremi put za institucionalne reforme koje će imati za cilj ublažavanje stalno prisutne tenzija između dve glavne jezičke zajednice.

    Nova Verhofstatova vlada imaće 14 ministara iz redova pet stranaka - tri valonske (liberali, socijalisti i centristi) i dve flamanske (liberali i demohrišćani), čiji će mandat trajati do 23. marta 2008.

    Jedan od dvojice potpredsednika vlade biće Flamanac Iv Leterm, čiji su demohrišćani pobedili na parlamentarnim izborima održanim 10. juna, ali koji nije uspeo da nađe koalicione partnere na valonskoj strani.

    Ukoliko koalicioni partneri postignu trajni sporazum, Leterm bi se mogao naći na čelu nove vlade.

  18. #18
    Elita medved_bg (avatar)
    Učlanjen
    05.09.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    15.510
    Reputaciona moć
    197

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Citat Original postavio Bogart Pogledaj poruku
    Не знам чему радост, и поређење са Балканом, кад никакве везе нема.

    Валонци и Фламанци су два различита народа, Валонци блиски Французима, а Фламанци Холанђанима, и ако могу да се национално поделе то би био логичан корак.

    Нису на Балкану Срби и Мађари имали заједничку државу, па да су се отцепили Мађари. Кад у Немачкој видите да су се протестанти и католици прогласили за засебне нације, од којих једна језик зове немачким именом, а друга неким својим, кад видите да не постоји више енглески језик, већ читава папазјанија језика које ће своју различитост базирати на положају слова "Ј" у речима, кад видите да ирваси траже отцепљење од Финске, или да Арапи формирају своју државу на територији Француске одакле ће подићо оружану побуну и протерати Французе, а успут спалити цркву "Нотр Дам", онда стављајте овакве смајлије. До тада, Белгија нема ништа заједничко са Балканом.
    Koliko znam, Flamanci i Valonci jesu upravo isti narod, njihova podela danas je čisto jezička, iz istorije vuku klasnu podelu i sukobe na klasnoj osnovi. Pritom, i pored istog jezika, Flamanci i Holanđani ne stoje baš najbolje - Flandrija se svojevremeno krvavo otcepila od Holandije da bi ušla u sastav Belgije. Među njima postoji i duboka verska podela.
    O stavu Valonaca prema Francuskoj zaista ne znam ništa, ali ne verujem da tu postoje neke posebne veze - francuski jezik se na tim prostorima ustalio kao jezik elite, plemstva, a kroz istoriju Francuska i nije baš ostala u najlepšem sećanju...
    Ali jedna stvar stoji: teško da se mogu napraviti paralele sa Balkanom.

  19. #19
    Ističe se
    Učlanjen
    23.12.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Tanzanija
    Poruke
    2.267
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Balkanski sindrom

    Ali jedna stvar stoji: teško da se mogu napraviti paralele sa Balkanom.
    Paralele su samo u teznji da se razbije drzava, kao sto se razbila SFRJ. I to zbog nacionalne netrpeljivosti i razlicite ekonomske razvijenosti entiteta.

Slične teme

  1. SRPSKI GONIC-BALKANAC
    Autor vlmisovic u forumu Domaće životinje
    Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 27.03.2014., 18:21
  2. BALKANSKI BLUZ
    Autor Moreplovka.... u forumu Politika
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 02.12.2007., 23:54
  3. Balkanski grafiti
    Autor Lola 111 u forumu Dom i porodica
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 12.04.2007., 05:03
  4. BALKANSKI GONIC
    Autor vlmisovic u forumu Zanimljivi sajtovi
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 02.09.2006., 20:50
  5. Balkanski Komonvelt
    Autor Glas Sauronov u forumu Politika
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 12.08.2005., 09:00

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •