- Poruka
- 9.306
Brisel -- U primeni evropskih političkih standarda ostvaren napredak, ali sveukupno došlo do usporavanja reformi, ocena Evropske komisije.
U analizi Komisije se navodi da su "oštre podele među političkim partijama" uticale na usporavanje reformi, pitanje Kosova preovladava u političkim zbivanjima, dok je "nacionalistička retorika i dalje snažna i nepovoljno utiče na političku atmosferu".
U izveštaju o "Strategiji proširivanja" koji je pripremljen za Savet ministara EU i Evropski parlament, Evropska komisija ističe da su pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju pokazali da "Srbija raspolaže kapacitetom državne uprave za napredak ka Evropskoj uniji" i da "može dobro da sprovede budući SSP, ako se taj kapacitet valjano iskoristi".
Ovaj izveštaj vrlo sažeto prenosi i ključne procene koje su date u mnogo opširnijim godišnjim izveštajima o svakoj zemlji kandidatu i potencijalnom kandidatu za članstvo u EU, koji će Evropska komisija u utorak objaviti, a u sredu predstaviti i u Beogradu.
Evropska komisija navodi da su "poboljšani uslovi za poštovanje ljudskih prava i zaštitu manjina i Srbija uglavnom dobro napreduje u ispunjavanju obaveza" na tom polju.
Srbija je takođe učinila određen pomak u primeni ključnih evropskih reformi na unutrašnjem tržištu i slobodnom prometu robe, "određen napredak je ostvaren ka uspostavljanju funkcionalne tržišne privrede", a Beograd je "odigrao pozitivnu ulogu u pospešivanju regionalne saradnje".
"Srpska privreda je nastavila snažan rast, ali su rezultati u makroekonomskoj stabilizaciji nejednaki", "nazadovanje u budžetskoj konsolidaciji je uticalo na opasnosti po budžet i makroekonomsku situaciju".
Kako ocenjuje Evropska komisija, "toliko potrebne strukturne reforme i dalje su spore, a visok stepen nezaposlenosti je i dalje veliki izazov".
Takođe je navedeno da je u maju sastavljena reformska srpska vlada u svom programu stavila naglasak na evropsku integraciju, "ali su rezultati ostali polovični".
Vlada u Beogradu je, kako je navedeno, ostvarila povoljne rezultate u saradnji s Haškim sudom, što je omogućilo obnovu pregovora o pridruživanju s EU. Ali, potpisivanje tog sporazuma je uslovljeno "ispunjavanjem međunarodne obaveze o punoj saradnji s tribunalom u Hagu".
"Reforma pravosuđa, što je takođe ključni prioritet Partnerstva, kasni a na nove zakone se još čeka".
"Zasad ustav i ustavni zakon ostavljaju prostor za politički uticaj na naimenovanja u pravosuđu. Apelacioni i administrativni sudovi još nisu uspostavljeni, a ustavni sud ne deluje od oktobra 2006", navodi se u izveštaju.
Nužne još neke mere za vizne olakšice
Evropska komisija smatra da Srbija mora da sprovede još neke važne mere kako bi se od nove godine mogao sprovesti sporazum o viznim olakšicama i readmisiji s EU.
"Zakon o strancima još nije usvojen. Bilo je nekih poboljšanja u kontroli granica, uključujući prenošenje nadzora državne granice sa srpske vojske na ministarstvo unutrašnjih poslova. Dalji napori su nužni za razvoj integrisanog upravljanja granicama", navodi se u analizi.
U analizi Evropske komisije se dodaje da je "bilo boljih rezultata u hvatanju u koštac s ilegalnom imigracijom, ali mali napredak je ostvaren u vezi sa problemom azila".
"Izvesnog napretka je bilo u borbi protiv organizovanog kriminala i važna suđenja su dovedena do kraja, uključujući optužnice i presude za vinovnike ubistva bivšeg premijera Zorana Đinđića".
Ali "organizovani kriminal je i dalje ozbiljan problem za Srbiju", a "akcioni plan za primenu nacionalnog plana za bitku protiv organizovanog kriminala nije usvojen".
"Primena novog zakonskog okvira je bila spora, a zakoni o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma tek treba da budu usvojeni", a nužna je i bolja saradnja između ključnih državnih tela, navodi se u analizi Evropske komisije.
B92
U analizi Komisije se navodi da su "oštre podele među političkim partijama" uticale na usporavanje reformi, pitanje Kosova preovladava u političkim zbivanjima, dok je "nacionalistička retorika i dalje snažna i nepovoljno utiče na političku atmosferu".
U izveštaju o "Strategiji proširivanja" koji je pripremljen za Savet ministara EU i Evropski parlament, Evropska komisija ističe da su pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju pokazali da "Srbija raspolaže kapacitetom državne uprave za napredak ka Evropskoj uniji" i da "može dobro da sprovede budući SSP, ako se taj kapacitet valjano iskoristi".
Ovaj izveštaj vrlo sažeto prenosi i ključne procene koje su date u mnogo opširnijim godišnjim izveštajima o svakoj zemlji kandidatu i potencijalnom kandidatu za članstvo u EU, koji će Evropska komisija u utorak objaviti, a u sredu predstaviti i u Beogradu.
Evropska komisija navodi da su "poboljšani uslovi za poštovanje ljudskih prava i zaštitu manjina i Srbija uglavnom dobro napreduje u ispunjavanju obaveza" na tom polju.
Srbija je takođe učinila određen pomak u primeni ključnih evropskih reformi na unutrašnjem tržištu i slobodnom prometu robe, "određen napredak je ostvaren ka uspostavljanju funkcionalne tržišne privrede", a Beograd je "odigrao pozitivnu ulogu u pospešivanju regionalne saradnje".
"Srpska privreda je nastavila snažan rast, ali su rezultati u makroekonomskoj stabilizaciji nejednaki", "nazadovanje u budžetskoj konsolidaciji je uticalo na opasnosti po budžet i makroekonomsku situaciju".
Kako ocenjuje Evropska komisija, "toliko potrebne strukturne reforme i dalje su spore, a visok stepen nezaposlenosti je i dalje veliki izazov".
Takođe je navedeno da je u maju sastavljena reformska srpska vlada u svom programu stavila naglasak na evropsku integraciju, "ali su rezultati ostali polovični".
Vlada u Beogradu je, kako je navedeno, ostvarila povoljne rezultate u saradnji s Haškim sudom, što je omogućilo obnovu pregovora o pridruživanju s EU. Ali, potpisivanje tog sporazuma je uslovljeno "ispunjavanjem međunarodne obaveze o punoj saradnji s tribunalom u Hagu".
"Reforma pravosuđa, što je takođe ključni prioritet Partnerstva, kasni a na nove zakone se još čeka".
"Zasad ustav i ustavni zakon ostavljaju prostor za politički uticaj na naimenovanja u pravosuđu. Apelacioni i administrativni sudovi još nisu uspostavljeni, a ustavni sud ne deluje od oktobra 2006", navodi se u izveštaju.
Nužne još neke mere za vizne olakšice
Evropska komisija smatra da Srbija mora da sprovede još neke važne mere kako bi se od nove godine mogao sprovesti sporazum o viznim olakšicama i readmisiji s EU.
"Zakon o strancima još nije usvojen. Bilo je nekih poboljšanja u kontroli granica, uključujući prenošenje nadzora državne granice sa srpske vojske na ministarstvo unutrašnjih poslova. Dalji napori su nužni za razvoj integrisanog upravljanja granicama", navodi se u analizi.
U analizi Evropske komisije se dodaje da je "bilo boljih rezultata u hvatanju u koštac s ilegalnom imigracijom, ali mali napredak je ostvaren u vezi sa problemom azila".
"Izvesnog napretka je bilo u borbi protiv organizovanog kriminala i važna suđenja su dovedena do kraja, uključujući optužnice i presude za vinovnike ubistva bivšeg premijera Zorana Đinđića".
Ali "organizovani kriminal je i dalje ozbiljan problem za Srbiju", a "akcioni plan za primenu nacionalnog plana za bitku protiv organizovanog kriminala nije usvojen".
"Primena novog zakonskog okvira je bila spora, a zakoni o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma tek treba da budu usvojeni", a nužna je i bolja saradnja između ključnih državnih tela, navodi se u analizi Evropske komisije.
B92
