Kad umrli ušetaju u naš san...

... iz neke druge ravni, iz neke druge egzistencije (ukoliko nešto posle smrti uopšte i postoji)

... kako i zašto...

Milorad Pavić u knjizi ''Kutija za pisanje'' u nekom pasusu kaže da se duše mrtvih služe našim snovima kao čamcima na svom putu...
Jedna osoba mi govori kako su svi snovi produkt nataloženog nesvesnog u nama, nikakvo predskazanje sa sobom ne nose... sem onih u kojima nam se mrtvi javljaju... Jer to su susreti duša... jedino mesto gde je susret umrlog i živog moguć... Jer mi, kad spavamo, naše duše - to kažu neka učenja kojima se ona priklanja - oslobađaju se tela, u želji da osete onu iskonsku slobodu i napoje se u tim transcedentnim prostranstvima... i tako je moguće videti i razgovarati nekog pokojnog...
Ali to nisu dobri snovi, dodaje. Zbog mešanja svetova...

Ne sanjam često mrtve, ali kad ih sanjam, urežu mi se u pamćenje...
Jednom, sanjala sam ujaka i vodili smo razgovor sa toliko smisla... na kraju mi je udelio neke savete... San se prekinuo kad smo se rastali...

I skoro, jednu ženu koja je umrla nakon teške, duge i retke bolesti... koju sam ja jedino u tom stanju besvesnosti upozala...
A u snu je bila tako zdrava... i u toj prostoriji gde smo bili tako osetno drugačija od nas, tako čista... da ne umem to da opišem...
A i meni je lepo što je vidim. Ali je se i plašim. Gledam je samo. Drago mi je i mučno u isti mah. I samo kažem sebi: kako ću da plačem kad odem odavde...
Budim se, rano jutro, kiša.
Više nisam mogla da spavam.

Uvek ih sanjam takve - zdrave i srećne. I mlade, mlađe nego što su bili kada su umrli.
Zašto?

Volela bih da čujem raznolike odgovore i komentare...

Ne znam sta da kazem...
Ja ne sanjam mrtve. Mislim da ih nikad nisam sanjala... Ali, sanjam nesto vezano za njih...
Na primer, pre mozda par nedelja sam zamalo i ja otisla na onaj svet... Duga prica.. Sledece veceri(a mozda i par veceri posle toga) sanjam kucu mamine tetke koja je odavno umrla i koje se odavno nisam ni setila, a kamoli razgovarala sa nekom o njoj...Prosla sam kroz njeno dvoriste i u jednom trenutku iz neke prostorije(mislim da je bila garaza u pitanju, ali samo u snu) preko puta njene kuce videla sam neko svetlo i jednostavno me vuce tamo... Kao da me neko doziva, a nista ne cujem... I vrata od te garaze su otvorena... Ja sam samo trebala da zatvorim ta vrata. Samo to. Ali, uplasila sam se i pobegla. Vrata su ostala otvorena. Da li sam to sanjala jer mnogo gledam tv ili je to neko upozorenje?

ja ih sanjam.
ponekad poznate, ali mnogo cesce razne utvare za koje znaam da su mrtvi.
jednom sam cak sanjao i onaj deo gde primaju mrtve i rasporedjuju ih dalje da zavrse svoje postojanje....
i u tom snu su bile utvare istog tipa, ali su se ove mogle videti samo u odrazu stakla koje je bilo na ulazu u tu "recepciju"....u stvari to je bila kao neka turisticka agencija sa sloganom "lako i brzo u svet zaborava" (to je pisalo iznad pulta)....

Ja stvarno nemam tako mastovite snove, naucnofantasticne i hororne. Kad sam davno, sanjala nekog od umrlih, rekli su mi da treba da im zapalim svecu. Od tada stalno zapalim svecu u crkvi, mojoj prabaki, bar jednom godisnje, i ponekad dedi Radomiru, bar jednom u dve tri godine, i ne sanjam ih.

Sokolica_M:

... iz neke druge ravni, iz neke druge egzistencije (ukoliko nešto posle smrti uopšte i postoji)

A i meni je lepo što je vidim. Ali je se i plašim. Gledam je samo. Drago mi je i mučno u isti mah. I samo kažem sebi: kako ću da plačem kad odem odavde...


Volela bih da čujem raznolike odgovore i komentare...

Kliknite za proširenje...

Ranije mi se cesce desavalo da sanjam tako nekog i to su jezivi snovi. I ovo sto si rekao da se plasis, meni se uvek u takvom snu desi kad vidim tu neku osobu koja nazalost nije medju zivima da se nenormalno uplasim i kao svesna sam da nije ziva i onda hocu da bezim a ne mogu da trcim ili da nekog pozovem a nemam glas i tako jezivo.. kad se probudim onda me sve boli bukvalno svaki misic i provalim da sam spavala uvek sva zgrcena stegnutih ruku i nogu i naravno da ne mogu da se oporavim ceo dan, ali trudim se da ne mislim na to...

I ja sam se plasila mrtvaca, pre svega, plasila sam se da se neko ko je umro ne probudi i ne pojavi se ispred mene kao da je ziv. Toga sam se plasila neshvatljivo, i po danu. Ali to je bilo kad sam imala jedanaest, dvanaest godina. Kad mi je umrla prababa onda sam prestala da se plasim, kad smo je sahranili. A kad je jos bila u kovcegu i dalje sam se plasila, da se ne probudi i ne ustane.Posle, kad smo je sahranili, nije me bilo strah da li ce da se pojavi, mislila sam, kao, ako se pojavi, bilo bi mi u prvom trenutku to svakidasnja pojava, ne bih se uplasila, pitala bih je "Otkud ti?"

Tad sam se i plasila mrtvaca u snovima, sve dok mi nije umrla prababa. To je bilo pre 10 godina, tada je umrla.

topmodelsica:

Kad mi je umrla prababa onda sam prestala da se plasim, kad smo je sahranili.

Tad sam se i plasila mrtvaca u snovima, sve dok mi nije umrla prababa. To je bilo pre 10 godina, tada je umrla.

Kliknite za proširenje...

meni je baba umrla BUKVALNO na rukama kad sam imao 12-13 godina...
svirao sam klavir, a ona nesto radila u kuhinji - i srcka...samo se srusila i bila je ziva jos par minuta, dok sam joj ja drzao glavu a deda zvao hitnu pomoc i govorio "Srdjane, ona nama umre".....vrlo lose iskustvo za mene....
Nju sanjam relativno cesto.....

Hvala bogu ne......Miran san je najveće blago.....Znam o čemu govorim

Obersturmfuehrer:

meni je baba umrla BUKVALNO na rukama kad sam imao 12-13 godina...
svirao sam klavir, a ona nesto radila u kuhinji - i srcka...samo se srusila i bila je ziva jos par minuta, dok sam joj ja drzao glavu a deda zvao hitnu pomoc i govorio "Srdjane, ona nama umre".....vrlo lose iskustvo za mene....
Nju sanjam relativno cesto.....

Kliknite za proširenje...

Meni nije prababa tako umrla na rukama. Bila je u komi nekoliko dana, jer joj je srce bilo zdavo pa je radilo a ostali neki delovi tela su joj bili otkazali jer je bila mnogo stara, imala je 91 godinu, i ja cu biti dugovecna ako mi je ona prava baba, ako je to nasledno, dugovecnost. Mislim da su joj bili otkazali bubrezi. Kad je dolazio doktor iz hitne pomici moj tata kaze da je rekao da babi ne treba lekar nego pop, ako je mom tati verovati, jer mnogo laze. Ja nisam bila tu kad su zvali hitnu pomoc. Nisam nju sanjala posle uopste mnogo cesto.
Mnogo vise sam sanjala dedu, jer sam bila mladja kad je umro, a to mi je bilo prvi put u zivotu da vidim mrtvaca, na sahrani, pa je to ostavilo jaci utisak na mene, pa sam ga cesto sanjala i plasila sam se u tim snovima.

I can see dead people...
I to ne u snovima... vec svuda u svetu... svake sekunde u svetu umre ili pogine neko...

Mislite o tome...

...Sanjam preminule,osobe koje sam poznavala,ne tako chesto,ali se tih snova secam....i nikada nisam preplashena...no,ipak osecam blagu jezu...mozda zbog vechnog polumraka i potpune tishine koji svaki takav san ispune.....Nakon toga se uvek osecam ``probudjenom``,iako bash ne kapiram znakove i simbole na koje mi ti snovi mozda ukazuju....
Najludji trip u vezi snova,a nema veze sa mrtvima (ili ima,ko ce to znati)...deshavao mi se vishe puta..Polumrak,tishina,osecam da me neko ganja,ali ne mogu da se okrenem..ubrzavam korak .i odjednom pochinje UUUUZASNAA BUUUKAA.....koja lichi na preglasno brundanje betonske bushilice.....glava pochinje stravichno da me boli i ja taj bol realno osecam....Josh uvek sam u snu,ali ZNAM DA SANJAM,glava mi i dalje otkida...pokushavam da se probudim ,ali nema shanse....glava boooli,hvata me najgora panika,pokushavam da otvorim ochi....NEMA SHANSE....i dalje sam u snu...glava treshti,pokushavam da se saberem...razmishljam:``Hajde,polako..korak po korak.Pomeri kaziprst desne ruke..!``..nije mi to poshlo za rukom...opet pokushavam isto....GLAVA URLICHE.......opet isto,opet isto,OPET ISTO!!!......I napokon....mrdam na jedvite jade prst....UHHHH.....zatim otvaram polako ochi...kao da otvaram zaglavljena garazna vrata...buka i bol instant nestaju,kao da se nishta nije dogodilo.............Ali to nije sve...nakon minut-dva vremena,odvazim se ja da ponovo zaspim i chim sam sklopila ochi.....OPEEET ISTOOO!!!AHHHH!!!...Posle sam ustala i upalila svetlo i iskulirala malo duze.....Sledecih nekoliko puta sam reshila da preuzmem stvar u svoje ruke..........Pobedila sam strah od navodnog bola i buke,tako shto sam nashla dobar razlog za zvuk.....Tako da sam nastavila da sanjam kako jezdim pustim ulicama na mocnom Harliju......heheheh...al` se snadjoh!
..Predpostavljam da je razlog cele frke oko umora,nespavanja,raznih neprofiltriranih dogadjaja,moguce buke iz preglasnih kafica (ne secam se tachnog shablona pre pojave tog sna),pritiska u ochima..(imam ``charke``)..promaja......moz` svashta biti...eto...Sorry ako sam uzurpirala temu...poz....

Jao,Sokolice sorry,ja sam ti bash uskochila u temu sa totalno drugom prichom.......
Btw,chula sam od nekolicine ljudi da na isti nachin sanjaju preminule osobe.....zdrave,chiste,srecne....nakon duge i muchne bolesti....ne znam shta bih rekla na sve to...Da li je u pitanju neka onostrana poruka,da se ti vishe ne bi brinula o dushi koju si videla u stanju agonije...ili je to pak samo delo tvoje nesvesne strane uma koja te putem sna lechi od traume koju si prezivela videvshi takav prizor...ili je potpuno neshto pedeseto...mogu samo nagadjati (ili lupetati),te cu ``govornicu`` prepustiti nekom ko se ozbiljno bavi razmishljanjem o tome....pozdr...

DJM:

I can see dead people...
I to ne u snovima... vec svuda u svetu... svake sekunde u svetu umre ili pogine neko...

Mislite o tome...

Kliknite za proširenje...

Да би видео некога у сну мораш понекад и да одспаваш мало...
Мисли о томе...8-)

kojica:

Да би видео некога у сну мораш понекад и да одспаваш мало...
Мисли о томе...8-)

Kliknite za proširenje...

Hehehe... ta ti je dobra...

Interesantna tema.
Vrlo često sanjam mrtve (poznate) i u snu su uglavnom zdravi i dobro raspoloženi.
To nikada nisu košmari jer, nekako, u snu, ja i očekujem da su oni živi. Razgovaramo, dodirujemo se i sve izgleda potpuno prirodno. Pošto su mi umrli i otac i majka, ujak, tetke, i nekoliko "bivših", to, ponekad, izgleda kao velika zombi žurka.
Postoji stara izreka: niko nije mrtav sve dok živi u našem pamćenju.
San je manifestacija podsvesti.
Po toj logici, zapravo, mogu da izvedem zaključak da su meni dragi pokojnici duboko urezani u moje sećanje. I zato ih i ne doživljavam kao mrtve.

Ja sam letos na moru sanjao sve svoje preminule i bas sam to doziveo kao lose sto se na povratku za Beograd i pokazalo kao tacno (predskazanje) na ulasku u Beograd kod ade ciganlije sam samo klonuo za volanom i skoro umro posto sam sa mora (ko da me neko terao krenuo u sred podneva) na kolima sam otvorio krov i doziveo toplotni udar sa teskom dehidracijom sve u svemu jedva sam ostao ziv.Lekari se cude kako sam uopste dovezao auto do Beograda.Trebalo je da razmislim o njihovoj poruci jer sanjao sam one koje do tada nikada nisam znaci svi su me opominjali.Definitivno od tada verujem da nesto postoji.

Borac za prava zivotinja:

Interesantna tema.
Vrlo često sanjam mrtve (poznate) i u snu su uglavnom zdravi i dobro raspoloženi.
To nikada nisu košmari jer, nekako, u snu, ja i očekujem da su oni živi. Razgovaramo, dodirujemo se i sve izgleda potpuno prirodno. Pošto su mi umrli i otac i majka, ujak, tetke, i nekoliko "bivših", to, ponekad, izgleda kao velika zombi žurka.
Postoji stara izreka: niko nije mrtav sve dok živi u našem pamćenju.
San je manifestacija podsvesti.
Po toj logici, zapravo, mogu da izvedem zaključak da su meni dragi pokojnici duboko urezani u moje sećanje. I zato ih i ne doživljavam kao mrtve.

Kliknite za proširenje...

Да.
Лепо си ово објаснила.
Немам ни ја кошмарне снове са мртвима...
У мојим сновима су сасвим живи...

kojica:

Да.
Лепо си ово објаснила.
Немам ни ја кошмарне снове са мртвима...
У мојим сновима су сасвим живи...

Kliknite za proširenje...

... i čili.
Da, da, TI snovi, živopisni.

Borac za prava zivotinja:

... i čili.
Da, da, TI snovi, živopisni.

Kliknite za proširenje...

Мхм... и у боји...
Само, знаш ли шта је опасно? Да кренеш за њима.
Лепо се са њима треба проћаскати али када крену кући само им махнеш и бришеш...

Ma, Kojice, ja se u snovima DODIRUJEM sa mrtvima... Grlimo se. Jednom sam se, čak, spustila sa ujakom u podzemni prolaz na Terazijama. Simbolika ne postoji, samo podsvesna želja da ponovo sretneš one kojih više nema u stvarnom svetu.

Borac za prava zivotinja:

Ma, Kojice, ja se u snovima DODIRUJEM sa mrtvima... Grlimo se. Jednom sam se, čak, spustila sa ujakom u podzemni prolaz na Terazijama. Simbolika ne postoji, samo podsvesna želja da ponovo sretneš one kojih više nema u stvarnom svetu.

Kliknite za proširenje...

Наравно. Потпуно се слажем с тобом.

Само ме мрзи да будем озбиљна...

kojica:

Наравно. Потпуно се слажем с тобом.

Само ме мрзи да будем озбиљна...

Kliknite za proširenje...

Jašta. Lepo vreme.8-)

Black Hole Sun, nesto htedoh da se nadovezem na tvoj post, kada si rekla da si jos uvek u snu i da "znas da sanjas". Cesto mi desava bas ta situacija kao sanjam nesto i to uglavnom kad su neki mucni snovi i kao svesna sam da sanjam i hocu da se probudim a ne mogu... U sustini retko kad sanjam ali kad sanjam onda uglavnom snove ne zaboravljam i retko kad nesto lepo da sanjam jednom u tri godine... Ali nikada mi se nista negativno nije desilo posle takvih snova, tako da to povezujem kao sto neko rece sa prevelikim umorom ili duzim nespavanjem.

Vraćam se na ovu temu, pošto mi je baš interesantna.
Kako vernici tumače mrtve koji "dolaze" u snove?
Da li su, po njima, ti pokojnici neki entiteti iz drugih sfera, ili kreacije našeg uma, tj. podsvesti?
I zašto? Kako?

Obersturmfuehrer:

meni je baba umrla BUKVALNO na rukama kad sam imao 12-13 godina...
svirao sam klavir, a ona nesto radila u kuhinji - i srcka...samo se srusila i bila je ziva jos par minuta, dok sam joj ja drzao glavu a deda zvao hitnu pomoc i govorio "Srdjane, ona nama umre".....vrlo lose iskustvo za mene....
Nju sanjam relativno cesto.....

Kliknite za proširenje...

Stvarno strashno.



Znam da sam gad ,ali moram da odreagujem:Ti znash da svirash klavir?!?