medved_bg
Elita
- Poruka
- 15.540
Ovo je članak iz današnjeg Blica, možda neko odavde poželi da se uključi u akciju...
Brat i sestra na određeno vreme
Autor: N. Korlat | 30.10.2007 - 06:15
Bratislav je apsolvent na Fakultetu političkih nauka. Danilo živi u Domu za decu bez roditeljskog staranja "Drinka Pavlović". Njih dvojica upoznali su se u okviru projekta "Stariji brat, starija sestra" i jedan dan u nedelji provedu zajedno.
- U početku je bilo teško ostvariti komunikaciju sa Danilom. Bilo je potrebno da prođe nekoliko susreta da bih dobio njegovo poverenje. I evo već četvrtu godine se družimo. Odlazimo na roštilj, na Kalemegdan, pogledamo zajedno i neki film u bioskopu- priča Bratislav Tomić (25), apsolvent na Fakultetu političkih nauka.
I drugi studenti socijalnog smera ovog fakulteta jednom nedeljno dolaze u ovaj dom i druže se sa "svojim" detetom. Projekta "Stariji brat, starija sestra" zamišljen je tako da studenti najmanje godina dana brinu o jednom štićeniku doma. Ali se pokazalo da većina studenata ostaje uz njih i po nekoliko godina. U Domu "Drinka Pavlović" smešteno je 63 dece bez roditeljskog staranja.
"Stariji brat, starija sestra"
Četrnaestogodišnji Aleksandar, osim škole u kojoj najviše voli matematiku, zaljubljenik je i u muziku. Svira bubnjeve, ali tarabuku, neobični afrički instrumenta. Druženje sa studentima mu je jedina prilika da ode u centar grada.
Studenti ih vode u bioskop, na Kalemegdan, u Mek ili Knez Mihajlovu. Ako i ne odu do grada, ostaju u domu i igraju bejzbol.
Zaposlenima, ali i deci, mnogo znači pomoć studenta. Kako kažu, za njih je bitno da nauče da koriste gradski prevoz, da upoznaju grad ili odu na neko kulturno dešavanje, kako bi lakše mogli da se uklope u socijalnu sredinu.
- Drugačije se ponašaju sa studentima, a drugačije kad su u grupi sa "domskom" decom. Grupa im daje jačinu, snagu i sigurnost. Kad su nasamo sa studentima, jedan na jedan, malo su povučeniji, ali i emotivniji. Posle nekog vremena, oni postaju drugari i pričaju o svemu - kaže Marina Brašić, koordinator projekta u Domu "Drinka Pavlović".
Studenti su u stalnom kontaktu sa decom. Čuju se telefonom i dogovaraju sledeća viđenja.
- Kod dece postoji razumevanje ukoliko je neko od studenta sprečen da ih poseti. Desi se, na primer, da imaju ispit. Ne ljute se. Ipak, najbitnije je da postoji kontinuitet u viđanju - dodaje Marina.
Završavaju i fakultete
U Domu "Drinka Pavlović" smeštena su deca osnovnoškolskog i srednješkolskog uzrasta. U zavisnosti od godina, zdravstvenog stanja i intelektualnih kapaciteta podeljeni su u osam vaspitnih grupa. O njima brine osam matičnih vaspitača, koji organizuju svakodnevni rad ove dece.
- Na neki način, oni zamenjuju njihove roditelje. Rade sa njima domaće zadatke, prate njihovu adaptaciju i rad u školi. Takođe, sa njima rade i specijalni pedagozi i stručni tim socijalnih radnika - kaže Marina Brašić.
Deca pohađaju i kreativne radionice, a učešće u njima je dobrovoljno. Mogu da slikaju, prave figure od različitih materijala, idu na šnajdersku, muzičku ili frizersku sekciju. Većina njih posle završenog osnovnog obrazovanja odlazi u neku zanatsku školu. Ipak, ima i onih koji završavaju fakultete.
Deca bez roditeljskog staranja
U Beogradu živi 1.830 dece bez roditeljskog staranja, a svega 200 živi u hraniteljskim prodicama. Najveći broj živi u domovima, a ima ih četiri u Beogradu. Ova deca smeštena su u Dom za decu bez roditeljskog staranja "Drinka Pavlović", "Dragutin Filipović Jusa", "Moša Pijade" i "Jovan Jovanović Zmaj".
Bez pomoći države
Projekat "Stariji brat, starija sestra" u Beogradu je pokrenut pre deset godina. Prvi put je primenjen u SAD-u 1904. godine, a danas ga ima u još 52 zemlje na svetu.
- Ranije su u njemu učestvovali i studenti drugih fakulteta i neke kompanije, ali su u međuvremenu odustali. Kada smo bili u najvećoj krizi "Koka kola" nam je priskočila u pomoć. Država nije našla razumevanja da u okviru svojih mogućnosti podstakne volonterski rad - kaže profesor Ivan Vidanović, autor projekta u Srbiji.
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=17884
Brat i sestra na određeno vreme
Autor: N. Korlat | 30.10.2007 - 06:15
Bratislav je apsolvent na Fakultetu političkih nauka. Danilo živi u Domu za decu bez roditeljskog staranja "Drinka Pavlović". Njih dvojica upoznali su se u okviru projekta "Stariji brat, starija sestra" i jedan dan u nedelji provedu zajedno.
- U početku je bilo teško ostvariti komunikaciju sa Danilom. Bilo je potrebno da prođe nekoliko susreta da bih dobio njegovo poverenje. I evo već četvrtu godine se družimo. Odlazimo na roštilj, na Kalemegdan, pogledamo zajedno i neki film u bioskopu- priča Bratislav Tomić (25), apsolvent na Fakultetu političkih nauka.
I drugi studenti socijalnog smera ovog fakulteta jednom nedeljno dolaze u ovaj dom i druže se sa "svojim" detetom. Projekta "Stariji brat, starija sestra" zamišljen je tako da studenti najmanje godina dana brinu o jednom štićeniku doma. Ali se pokazalo da većina studenata ostaje uz njih i po nekoliko godina. U Domu "Drinka Pavlović" smešteno je 63 dece bez roditeljskog staranja.
"Stariji brat, starija sestra"
Četrnaestogodišnji Aleksandar, osim škole u kojoj najviše voli matematiku, zaljubljenik je i u muziku. Svira bubnjeve, ali tarabuku, neobični afrički instrumenta. Druženje sa studentima mu je jedina prilika da ode u centar grada.
Studenti ih vode u bioskop, na Kalemegdan, u Mek ili Knez Mihajlovu. Ako i ne odu do grada, ostaju u domu i igraju bejzbol.
Zaposlenima, ali i deci, mnogo znači pomoć studenta. Kako kažu, za njih je bitno da nauče da koriste gradski prevoz, da upoznaju grad ili odu na neko kulturno dešavanje, kako bi lakše mogli da se uklope u socijalnu sredinu.
- Drugačije se ponašaju sa studentima, a drugačije kad su u grupi sa "domskom" decom. Grupa im daje jačinu, snagu i sigurnost. Kad su nasamo sa studentima, jedan na jedan, malo su povučeniji, ali i emotivniji. Posle nekog vremena, oni postaju drugari i pričaju o svemu - kaže Marina Brašić, koordinator projekta u Domu "Drinka Pavlović".
Studenti su u stalnom kontaktu sa decom. Čuju se telefonom i dogovaraju sledeća viđenja.
- Kod dece postoji razumevanje ukoliko je neko od studenta sprečen da ih poseti. Desi se, na primer, da imaju ispit. Ne ljute se. Ipak, najbitnije je da postoji kontinuitet u viđanju - dodaje Marina.
Završavaju i fakultete
U Domu "Drinka Pavlović" smeštena su deca osnovnoškolskog i srednješkolskog uzrasta. U zavisnosti od godina, zdravstvenog stanja i intelektualnih kapaciteta podeljeni su u osam vaspitnih grupa. O njima brine osam matičnih vaspitača, koji organizuju svakodnevni rad ove dece.
- Na neki način, oni zamenjuju njihove roditelje. Rade sa njima domaće zadatke, prate njihovu adaptaciju i rad u školi. Takođe, sa njima rade i specijalni pedagozi i stručni tim socijalnih radnika - kaže Marina Brašić.
Deca pohađaju i kreativne radionice, a učešće u njima je dobrovoljno. Mogu da slikaju, prave figure od različitih materijala, idu na šnajdersku, muzičku ili frizersku sekciju. Većina njih posle završenog osnovnog obrazovanja odlazi u neku zanatsku školu. Ipak, ima i onih koji završavaju fakultete.
Deca bez roditeljskog staranja
U Beogradu živi 1.830 dece bez roditeljskog staranja, a svega 200 živi u hraniteljskim prodicama. Najveći broj živi u domovima, a ima ih četiri u Beogradu. Ova deca smeštena su u Dom za decu bez roditeljskog staranja "Drinka Pavlović", "Dragutin Filipović Jusa", "Moša Pijade" i "Jovan Jovanović Zmaj".
Bez pomoći države
Projekat "Stariji brat, starija sestra" u Beogradu je pokrenut pre deset godina. Prvi put je primenjen u SAD-u 1904. godine, a danas ga ima u još 52 zemlje na svetu.
- Ranije su u njemu učestvovali i studenti drugih fakulteta i neke kompanije, ali su u međuvremenu odustali. Kada smo bili u najvećoj krizi "Koka kola" nam je priskočila u pomoć. Država nije našla razumevanja da u okviru svojih mogućnosti podstakne volonterski rad - kaže profesor Ivan Vidanović, autor projekta u Srbiji.
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=17884