Kad duša boli,

ja_genije

ja_genije

Zainteresovan član
Poruka
118
kad preti da iskoči iz grudi, kad joj treba prostora ili bar ventil da pusti prekomernu bol.. kad.. kad.. ne znamo šta više sa sobom.. šta onda?

Pustiti je da traži sama svoje izgubljene staze, čuvati je zarobljenu od spoljašnjeg još većeg bola ili .. ili... šta? Šta onda? Nedokučivi su putevi duše koja poznaje savest.. Nemam pojma. Šta vi mislite?

Savest, kako je to ogavna reč. Koliko komplikacija može doneti životu koji je poznaje...
 
Ja sam imala dane, nedjelje, da me boli...mislila sam da cu da puknem, da poludim, da jednostavno nikad necu to da prevazidjem
A nije bilo davno
I sada...sada mi je tesko da zamislim zasto me je toliko boljelo
Sve prodje
SVE
i bol i patnja i sve
Matora ti rece
Ili se moli ili se napij
ja nemam nista pametnije - ukljuci se na automatski pilot i pici dok ne prevazidjes
 
jedmom me je stvarno bolela dusa, jednom u zivotu mi je bilo tako da sam mislila da neikada nece biti gore...i nikada nije bilo gore..ali sada znam da to sto sam prezivela mogu da prezivim opet i opet....i svaki put ce mi biti sve lakse...bilo je to skoro i jos uvek se na neki nacin borim sa posledicama ali najgore je proslo...
i ne, nikako je nemoj cuvati zarobljenu od spoljasnjeg jos veceg bola jer je neces sacuvati...
 
Puštati je da izlazi, kroz razgovor, šetnju, RAD...
Zarobljena bol samo još više narasta, a stešnjena u naše zidove, preti da eksplodira i raznese nas...

Ja sam jedno vreme plakala gdegod sam stigla... mislila sam da ću potopiti grad... pa da ćemo biti prinuđeni da pravimo Nojevu barku II... :)

A najgore je bilo onda kada me je bolela - praznina... Tupost koja je na granici da provrišti, a u tišinu sam je obavila...

Isplači svoju bol. Izvrišti. Svađaj se sa njom. Moli je. Razgovarajte.
Otići će... i odneće neki deo tebe... ali i doneti nešto...

Uz bol se uči više da se raduješ... i brže da prepoznaš smeh... i brže da umakneš nekoj sledećoj nepotrebnoj tugi... jer, neke su tako potrebne... kao lekovi: gorki... i lekoviti...
 
Ne mogu da gledam sve ove ljude-žene koje prolaze pored mene, tako povređene, ucveljene, beznadežne. Tako kretene, jer ništa ne mogu da zaustave za sebe, jer je njihova igra, igra života, unapred izgubljena, jer ništa više za sebe ne mogu odlučiti. I tada se uhvatim za prepone i kroz zube procedim: Ma boli me **** što vas duša boli.
 
kojote:
Ne mogu da gledam sve ove ljude-žene koje prolaze pored mene, tako povređene, ucveljene, beznadežne. Tako kretene, jer ništa ne mogu da zaustave za sebe, jer je njihova igra, igra života, unapred izgubljena, jer ništa više za sebe ne mogu odlučiti. I tada se uhvatim za prepone i kroz zube procedim: Ma boli me **** što vas duša boli.
Kliknite za proširenje...

Pa vidiš da i tebe nešto boli. :)
A ****, to je u tvom slučaju zamena za dušu. :)

Samo, duša je nematerijalna, oporavi se i sastavi i nakon raspadanja...
Pripazi da te tvoja ''duša'' ne zaboli previše... pa omlitavi zanavek... ili otpadne...
:)
 
Sokolica_M:
Pa vidiš da i tebe nešto boli. :)
A ****, to je u tvom slučaju zamena za dušu. :)

Samo, duša je nematerijalna, oporavi se i sastavi i nakon raspadanja...
Pripazi da te tvoja ''duša'' ne zaboli previše... pa omlitavi zanavek... ili otpadne...
:)
Kliknite za proširenje...
Eto to! Trebalo je tvojih dvadesetdve da to saznaš, da ti to najzad bude jasno. :)

I trebalo je imati retku moć mozga da se to u tim tvojim godinama sazna. Sada ti je još najbolje umreti. Na k u r c u. Zajedno sa svojim ženskim telom, kao što se umire, iako skoro sve njegove ćelijice kukaju da žive. Dok isti ne otpadne.
 
Klaudija...
zamisli da ti je svejedno, da ti nije DATO da osecas i da ti nije zapao neki zivot sa dobitcima i gubicima?
Emotivnost je privilegija, i kada boli!
jednom sam poznavala jednu malu , sa kikicama...koja je preko noci odlucila da odraste...i gledala sam to odrastanje, pa sam brinula da ne zaboravi da se igra...
ne prestajemo da se igramo zato sto smo ostarili, vec starimo kada prestanemo da se igramo...
kada prestanemo da sanjamo, umiremo...

za mene ce ona uvek biti ista mala sa kikicama...a ti radi kako mislis da ce dusi biti bolje!
 
Bolelo je mnogo puta.........Bol je sastavni deo zivota,svi to znamo,svi to kazu,ali svako to tesko prihvata.Najgore je patiti sam u tisini.Bez icije podrske,razumevanja.........u bolu smo svi jednaki,i oni najjaci i najslabiji.Tuzno je to kako se patnja na ljudima cesto ne vidi,cak i kad zelis nekome ne mozes pomoci jer on svoju bol i tugu skriva....Izdrzi nekako........trudi se da teras sebe da ides dalje,da zaboravis,mada tuga se ne zaboravlja i ne prasta.Ali idi dalje.
 
Eh, da je jednom bolelo. Pitanje je hoces li dalje ili ces da kukas nad svojom sudbinom? Neki ljudi i to vole da izigravaju zrtve.
1. Razgovor ( ili tema na ZK-u)
2. Citanje, setanje, COKOLADA
3.Ako ovo gore ne pomogne zar nece ludovanje sa drustvom, votka?
4. Ako ne pomogne ni to OXOZEPAM, 50mg, hoce. Sigurno. Samo pazi da ti se ne osladi. I nikako, ali nikako zajedno sa votkom.;)
 
aha...znači, dobro je. pa eto rešenja kad duša boli, a nisi religiozan - malo oxazepama, pa dobro spavaš, a onda rad, rad, rad, pa ti onda oxazepam neće biti ni potreban.
 
ja_genije:
kad preti da iskoči iz grudi, kad joj treba prostora ili bar ventil da pusti prekomernu bol.. kad.. kad.. ne znamo šta više sa sobom.. šta onda?

Pustiti je da traži sama svoje izgubljene staze, čuvati je zarobljenu od spoljašnjeg još većeg bola ili .. ili... šta? Šta onda? Nedokučivi su putevi duše koja poznaje savest.. Nemam pojma. Šta vi mislite?

Savest, kako je to ogavna reč. Koliko komplikacija može doneti životu koji je poznaje...
Kliknite za proširenje...

Ne možeš sputati nešto što je samo po sebi nesputano i slobodno.... Duši je u opisu radnog mesta da luta tamo gde joj se hoće.... Kako sačuvati dušu od bola? Na isti način kako možeš zadržati vodu u šakama.... Znači nikako...
Bol je bol... I uvek mora nešto da boli...duša, telo, srce.... (Ako se ujutru probudite i ništa vas ne boli, znajte da ste mrtvi...reče čika-Pavić)...Tvoj bol, moj bol, naš bol..... Moraš da odboliš nešto...ne da bi naučio lekciju (samo obdareni to mogu) niti da bi preboleo...već da bi se oslobodio...i bio slobodan...
Jer bol kada potraje skori se kao blato i teško ga je ostrugati sa sebe.....

A savest....savest nema veze sa dušom.... Savest ne donos komplikacije.... Komplikacije ti zakucaju na vrata kad savesi nemaš....
 
Sokolica_M:
A najgore je bilo onda kada me je bolela - praznina... Tupost koja je na granici da provrišti, a u tišinu sam je obavila...

Uz bol se uči više da se raduješ... i brže da prepoznaš smeh... i brže da umakneš nekoj sledećoj nepotrebnoj tugi... jer, neke su tako potrebne... kao lekovi: gorki... i lekoviti...
Kliknite za proširenje...
Stvarno je ono prvo najgore. A ovo drugo beskrajno tačno.

Ipak, nisam za to da se tuga nosi kao zastava po gradu. Radije je poklonim svom jastuku, kad ga osušim ponovim proceduru, a u grad, medju ljude ponesem najlepši osmeh. Blizina veselih, pozitivnih ljudi odagna tugu makar na kratko pa ako se legne s osmehom na usnama već smo na velikom dobitku.

Nadje se i poneki prijatelj koji se pravi da mu ne para sluh vrisak bola

I onda prodje.. Prodje, a samo sećanje ostane kao opomena za budućnost..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Žena - boli glava!
2
Odgovora
27
Pregleda
577
miici
miici
tab503
Sta bi uradile kad bi...
2
Odgovora
44
Pregleda
362
zendeli
zendeli
RužnaKoLopov
Kad je pravi momenat?
2 3
Odgovora
53
Pregleda
1.379
pikax
pikax

Back
Top