Stolujući u toplim konacima Gračanice i Dečana, vladika raško-prizrenski Artemije Radosavljević, jedan od učenika Ave Justina Popovića, napustio je monaški mir i umesto propovedi prešao na ratne pokliče:
"Nervira me mlitav i anemičan stav predsednika Srbije Borisa Tadića i ministara spoljnih poslova Vuka Jeremića i odbrane Dragana Šutanovca koji svojim izjavama - da Srbija neće vojskom braniti Kosovo i Metohiju - jasno signaliziraju i poručuju šiptarskim ekstremistima i međunarodnoj zajednici: Uzmite nam Kosovo i Metohiju, mi nećemo intervenisati! To je prava izdaja! - kaže u intervjuu za Glas javnosti NJegovo preosveštenstvo vladika Raško-prizrenski i kosovsko-metohijski dr Artemije (Radosavljević).
Prvojerarh Raško-prizrenski otvoreno ističe da takozvana liberalna struja u državnom vrhu, koja uporno ponavlja da vojska „neće intervenisati“ i braniti svoju teritoriju treba da objasni čemu onda služi takva vojska i šta je njen zadatak."
Vladika bi, izgleda, Napoleonov mundir umesto mantije, i šešir umesto kamilavke i mitre, čim ova trojica ovako kilave. Džaba je ministar vojni onoliko izrastao kad je mlitavog i anemičnog stava.
Pa, lako je vladiki. On nema decu. A pričao mi je i moj paroh da je voleo još u bogosloviji da se bije. Kaže, zaskoči za vrat, pa grebe po licu, a neretko ujede i za uvo, i muke žive da ga skinu sa protivnika u dvoboju.
Hajdemo malo da čeprknemo po srpskoj istoriji i da se prisetimo malo boljih junaka, koji su skidali mantiju i pripasivali sablju i u primerenijim vremenima u bojevima krvavili.
Njihovu ratobornost u obličju ratnih podvriskivanja istorija nije zabeležila
..
