intervju sa autorom
ŽIVOTA IVANOVIÆ, AUTOR KNJIGE "ZORAN ÐINÐIÆ U MREŽI MAFIJE"
Bio svaèiji èovek,
vlast bila samo njegova
Kad je Ðinðiæ postao èinilac koji se može okrakteristi kao remetilaèki, a ne saveznièki, pr tom zabrinut za svoju poziciju, Ðinðiæ više Zapadu nije bio potreban i pušten je niz vodu
Ivona ŽIVKOVIÆ
Pristalice Zorana Ðinðiæa spreèile su vas da u Medija centru promovišete svoju knjigu "Zoran Ðinðiæ u mreži mafije". Koji je razlog?
Èini mi se da je nesreæa svih nas, a pre svega onih koji sebe smatraju zagovornicima demokratskih promena u Srbiji i koji teže evropskoj kulturi i demokratiji, što ne žele da vide i nalièije lika i dela pokojnog premijera Zorana Ðinðiæa, kao i okolnosti koje su prouzrokovale tragièna dogaðanja u istoriji Srbije poslednjih deset godina, a zatim i njega dovele na vlast. Oni insistiraju samo na licu koje im se èini da je lepo.
Da li su to bili samo omladinci?
AKO SAMI SEBI NE POMOGNEMO
Ova promocija, koje nije bilo, upravo je dokazala da je našem javnom mnjenju neophodna ovakva knjiga da bi smo shvatili šta nam se to dogaða i gde su naši nesporazumi sa Zapadom. Ako nismo u stanju da to sagledamo i preispitamo, kako æemo se dalje tom Zapadu približavati?
Treba da shvatimo da demokratski procesi ne postoje bez unapred utemeljenih interesa svake države i moænih multinacionalnih kompanija. Demokratija koja je nezavisna od ekonomskih centara moæi ne postoji. Demokratija nije samo izborna politièka volja graðana, veæ je duboko uslovljena i kretanjem ekonomskih interesa moænih krugova u bankarstvu i biznisu. A demokratija je upravo sloboda da se o takvim stvarima javno iznose stavovi i sukobljavaju mišljenja.
Uostalom, sa Zapada nam uvek iznova stižu upozorenja da nam niko ne može pomoæi ako mi sami sebi ne pomažemo.
To su uglavnom bili ljudi od dvadeset do dvadeset pet godina, od kojih niko nije knjigu ni proèitao, ali su veoma ostrašæeni u svojoj odanosti liku i delu Zorana Ðinðiæa. Sve što su oni videli od knjige je slika na koricama na kojima su Ðinðiæ i Legija, dok o postojanju te veze u knjizi govori upravo Zoran Ðinðiæ.
Oni su povicima i trensparentima spreèili izdavaèa, recenzenta i mene, kao autora, da kažemo nešto više o knjizi. Tako je i ovaj protestni skup u Medija centru pokazao da se pod pojmom demokratski kod nas provlaèi nešto sasvim suprotno.
Na taj protest je došao i bivši ministar Vladan Batiæ?
To je najtužniji deo prièe, jer je taj gospodin imao samo jedan argument protiv knjige - a to je da je Ðinðiæ bio njegov prijatelj. Knjigu nije proèitao. Nije manji prijatelj Ðinðiæ bio ni meni, ali za razliku od bivšeg ministra Batiæa, ja nisam nikada bio u situaciji da ga zaštitim dok je bio živ. Gospodin Batiæ je tek sada, naprasno, došao da "zaštiti pokojnog prijatelja".
Šta je to u knjizi razgnevilo pristalice i prijatelje Zorana Ðinðiæa?
Ja bih razumeo da negoduju zbog onoga što sam napisao u predgovoru knjige, jer to je moj stav. Ali toga je u knjizi jako malo, svega devet strana. Sve ostalo u knjizi su tekstovi iz zapadne štampe, prevedeni sa engleskog, francuskog i nemaèkog. Tu su i brojni intervjui Zorana Ðinðiæa.
Takoðe, izneta su razlièita viðenja o njemu, kako od levièarskih, tako i konzervativnih medija.
Dakle, nije bilo razloga da oni svoje negodovanje ispoljavaju na meni, veæ su to mogli da uèine prema onim uticajnim politièkim krugovima Zapada od kojih je upravo Ðinðiæ dobio novac i oèekivao podršku koja nije usledila. To se u knjizi jasno vidi.
UNAPRED PRIPREMLJEN PREVRAT
Od koga je Ðinðiæ dobio novac i šta je od njega Zapad oèekivao?
O tome kako je kampanja pre izbora septembra 2000. bila pažljivo pripremana na Zapadu, vidi se iz nekoliko intervjua koje je Ðinðiæ dao. Najupeèatljiviji je onaj iz tromeseènika "Europejšn rundšau" koji izlazi u Beèu, Cirihu i Minhenu. Poznat je sastanak koji je održan sa Vilijamom Montgomerijem u Budimpešti, kada je DOS dobio i novac i detaljna uputstva kako da pobedi Miloševiæa. A Zapad je to finansirao kako bi moæni bankarski krugovi imali otvoren put za plasiranje svog kapitala. Miloševiæ je, meðutim, svojom retrogradnom politikom Srbiju sve više udaljavao od zapadnih tokova kapitala.
Srbija je tada praktièno ostala jedino podruèje u Evropi koje nije potpalo pod tutorstvo moænih svetskih finansijskih institucija i stranog faktora, koji je u službi moænih multinacionalnih kompanija.
Miloševiæ je dugo "štrèao" dajuæi veoma loš primer drugim zemljama u tranziciji. Upravo zato je i kažnjen. Pružanje otpora globalnoj svetskoj kolonizaciji poèelo je da izaziva i u pojedinim desnièarskim krugovima u zapadnoj Evropi pozitivan stav prema Srbiji, pa je Miloševiæ morao brutalno biti slomljen kako bi se svima pokazalo kako se nesaradnja sa svetskim vladarima kažnjava.
Gde je tu bio Ðinðiæ?
Taj ambijent koji je Miloševiæ svojom nerazumnom politikom stvorio, Zoran Ðinðiæ je video kao priliku za sopstveni uspon na vlast. Bilo mu je zato potrebno da obezbedi ne samo podršku stranog faktora, veæ i uticajnih pojedinaca iz Miloševiæeve vojske, policije, ali i iz paravojnih, parapolicijskih i mafijaških krugova. Da bi sve to uspeo, dobio je i finansijsku podršku Zapada, pre svega Amerike i Nemaèke.
Bez obzira što je narod glasao na izborima za Koštunicu i DOS, Peti oktobar je ipak bio prevrat unapred pripremljen i zahvaljujuæi ljudima iz Miloševiæevog državnog i paradržavnog aparata, mirno i uspešno izveden.
Koji krugovi na Zapadu su stajali tada iza Ðinðiæa?
On je ostvarivao intenzivne kontakte sa više uticajnih krugova na Zapadu. Održavao je veze sa nemaèkim politièarima iz vladajuæe stranke, ali i iz opozicije.
Ništa manje nisu bili znaèajni ni njegovi kontakti sa najvišim krugovima u SAD, èak i sa samim Klintonom, o èemu govori i sam Ðinðiæ.
KOLIKO IMAMO DEMOKRATIJE
Ako neko bez opasnosti za svoju egzisteniju može da iznese svako politièko mišljenje, to su onda demokratske zemlje. Po tome koliko nas novinara u Srbiji ostaje bez posla baš zbog politièke nepodobnosti, govori o tome koliko smo mi daleko od demokratije. Spreèavanje promocije jedne knjige, najbolji je pokazatelj ko su danas nosioci "demokratskih" promena u Srbiji i kakvo je "demokratsko" okruženje imao pokojni premijer.
On nije bio samo nemaèki èovek, kako se to èesto kod nas govori, veæ je bio spreman da saraðuje sa svima ako bi to koristilo njegovom dolasku na vlast. Održavao je vezu i sa Kolinom Pauleom, možda i više nego sa Šrederom. Kod nas se uglavnom ne zna da se Pauel više puta sastao sa pokojnim srpskim premijerom. Upravo Pauel je to sam izjavio, a da u našim medijima to nigde nije preneto.
Ðinðiæ je uživao podršku i jednog od vodeæih nemaèkih struènjaka za odnose sa javnošæu, Morisa Huncingera, koji je i njemu i Milu Ðukanoviæu organizovao turneje po evropskim zemljama.
Tako je, za vreme bombardovanja Srbije, dok su graðani sedeli u podrumima i skloništima, Ðinðiæ putovao širom Evrope, odsedao u elitnim hotelima i ubeðivao evropske lidere kako da eliminišu Miloševiæa.
To naša javnost ne zna, a mnogi i ne žele da znaju. Najgore je to što je Ðinðiæ pred nemaèkim novinarima govorio šta NATO lideri treba da rade, sugerišuæi im da graðanima Srbije iskljuèe struju, gas, vodu itd. On nije razmišljao o tome koliko æe to pogoditi obiène graðane i nije bio osetljiv na njihove patnje. Njega je samo zanimao cilj - obaranje Miloševiæa i sopstveni uspon na vlast.
Zar je baš tako govorio?
Na žalost, baš tako. Mnogi Ðinðiæevi intervjui su dostupni i na internetu gde ih svako može proèitati, ako ne veruje.
OSVOJITI I ZADRŽATI VLAST
Da li je Zapad izneverio Ðinðiæa, ili je bilo obrnuto?
Nakon oktobarskih promena, mimo želja i oèekivanja graðana Srbije, èitav sistem finansijski i policijski, koji je Miloševiæa održavao na vlasti, ostao je netaknut i poèeo je da služi DOS-u i Ðinðiæu, ali ne u cilju sprovoðenja nove demokratske politike i interesa Zapada, veæ iskljuèivo u cilju održanja samog Ðinðiæana vlasti.
Zato su se vrlo brzo u Zapadnim medijima pojavile dve dominante teme: Da li je Zapad iskoristio Ðinðiæa za svoje interese, ili je Ðinðiæ vešto iskoristio Zapad kako bi se samo doèepao vlasti koju više nije imao nameru da ispušta iz ruku, iako se javno deklarisao kao zagovornik demokratije. Pretpostavljam da upravo ova druga dilema njegovim pristalicama najviše može da smeta. Jer, tvrdnje koje se u nekim tekstovima iznose pokazuju pokojnog premijera Srbije, pre svega, kao izuzetno vlastoljubivu liènost, dok su sva druga obeæanja o demokratizaciji, ekonomskom prosperitetu zemlje i pristupanje evropskoj zajednici naprasno došli u drugi plan.
ŽIVOTA IVANOVIÆ, AUTOR KNJIGE "ZORAN ÐINÐIÆ U MREŽI MAFIJE"
Bio svaèiji èovek,
vlast bila samo njegova
Kad je Ðinðiæ postao èinilac koji se može okrakteristi kao remetilaèki, a ne saveznièki, pr tom zabrinut za svoju poziciju, Ðinðiæ više Zapadu nije bio potreban i pušten je niz vodu
Ivona ŽIVKOVIÆ
Pristalice Zorana Ðinðiæa spreèile su vas da u Medija centru promovišete svoju knjigu "Zoran Ðinðiæ u mreži mafije". Koji je razlog?
Èini mi se da je nesreæa svih nas, a pre svega onih koji sebe smatraju zagovornicima demokratskih promena u Srbiji i koji teže evropskoj kulturi i demokratiji, što ne žele da vide i nalièije lika i dela pokojnog premijera Zorana Ðinðiæa, kao i okolnosti koje su prouzrokovale tragièna dogaðanja u istoriji Srbije poslednjih deset godina, a zatim i njega dovele na vlast. Oni insistiraju samo na licu koje im se èini da je lepo.
Da li su to bili samo omladinci?
AKO SAMI SEBI NE POMOGNEMO
Ova promocija, koje nije bilo, upravo je dokazala da je našem javnom mnjenju neophodna ovakva knjiga da bi smo shvatili šta nam se to dogaða i gde su naši nesporazumi sa Zapadom. Ako nismo u stanju da to sagledamo i preispitamo, kako æemo se dalje tom Zapadu približavati?
Treba da shvatimo da demokratski procesi ne postoje bez unapred utemeljenih interesa svake države i moænih multinacionalnih kompanija. Demokratija koja je nezavisna od ekonomskih centara moæi ne postoji. Demokratija nije samo izborna politièka volja graðana, veæ je duboko uslovljena i kretanjem ekonomskih interesa moænih krugova u bankarstvu i biznisu. A demokratija je upravo sloboda da se o takvim stvarima javno iznose stavovi i sukobljavaju mišljenja.
Uostalom, sa Zapada nam uvek iznova stižu upozorenja da nam niko ne može pomoæi ako mi sami sebi ne pomažemo.
To su uglavnom bili ljudi od dvadeset do dvadeset pet godina, od kojih niko nije knjigu ni proèitao, ali su veoma ostrašæeni u svojoj odanosti liku i delu Zorana Ðinðiæa. Sve što su oni videli od knjige je slika na koricama na kojima su Ðinðiæ i Legija, dok o postojanju te veze u knjizi govori upravo Zoran Ðinðiæ.
Oni su povicima i trensparentima spreèili izdavaèa, recenzenta i mene, kao autora, da kažemo nešto više o knjizi. Tako je i ovaj protestni skup u Medija centru pokazao da se pod pojmom demokratski kod nas provlaèi nešto sasvim suprotno.
Na taj protest je došao i bivši ministar Vladan Batiæ?
To je najtužniji deo prièe, jer je taj gospodin imao samo jedan argument protiv knjige - a to je da je Ðinðiæ bio njegov prijatelj. Knjigu nije proèitao. Nije manji prijatelj Ðinðiæ bio ni meni, ali za razliku od bivšeg ministra Batiæa, ja nisam nikada bio u situaciji da ga zaštitim dok je bio živ. Gospodin Batiæ je tek sada, naprasno, došao da "zaštiti pokojnog prijatelja".
Šta je to u knjizi razgnevilo pristalice i prijatelje Zorana Ðinðiæa?
Ja bih razumeo da negoduju zbog onoga što sam napisao u predgovoru knjige, jer to je moj stav. Ali toga je u knjizi jako malo, svega devet strana. Sve ostalo u knjizi su tekstovi iz zapadne štampe, prevedeni sa engleskog, francuskog i nemaèkog. Tu su i brojni intervjui Zorana Ðinðiæa.
Takoðe, izneta su razlièita viðenja o njemu, kako od levièarskih, tako i konzervativnih medija.
Dakle, nije bilo razloga da oni svoje negodovanje ispoljavaju na meni, veæ su to mogli da uèine prema onim uticajnim politièkim krugovima Zapada od kojih je upravo Ðinðiæ dobio novac i oèekivao podršku koja nije usledila. To se u knjizi jasno vidi.
UNAPRED PRIPREMLJEN PREVRAT
Od koga je Ðinðiæ dobio novac i šta je od njega Zapad oèekivao?
O tome kako je kampanja pre izbora septembra 2000. bila pažljivo pripremana na Zapadu, vidi se iz nekoliko intervjua koje je Ðinðiæ dao. Najupeèatljiviji je onaj iz tromeseènika "Europejšn rundšau" koji izlazi u Beèu, Cirihu i Minhenu. Poznat je sastanak koji je održan sa Vilijamom Montgomerijem u Budimpešti, kada je DOS dobio i novac i detaljna uputstva kako da pobedi Miloševiæa. A Zapad je to finansirao kako bi moæni bankarski krugovi imali otvoren put za plasiranje svog kapitala. Miloševiæ je, meðutim, svojom retrogradnom politikom Srbiju sve više udaljavao od zapadnih tokova kapitala.
Srbija je tada praktièno ostala jedino podruèje u Evropi koje nije potpalo pod tutorstvo moænih svetskih finansijskih institucija i stranog faktora, koji je u službi moænih multinacionalnih kompanija.
Miloševiæ je dugo "štrèao" dajuæi veoma loš primer drugim zemljama u tranziciji. Upravo zato je i kažnjen. Pružanje otpora globalnoj svetskoj kolonizaciji poèelo je da izaziva i u pojedinim desnièarskim krugovima u zapadnoj Evropi pozitivan stav prema Srbiji, pa je Miloševiæ morao brutalno biti slomljen kako bi se svima pokazalo kako se nesaradnja sa svetskim vladarima kažnjava.
Gde je tu bio Ðinðiæ?
Taj ambijent koji je Miloševiæ svojom nerazumnom politikom stvorio, Zoran Ðinðiæ je video kao priliku za sopstveni uspon na vlast. Bilo mu je zato potrebno da obezbedi ne samo podršku stranog faktora, veæ i uticajnih pojedinaca iz Miloševiæeve vojske, policije, ali i iz paravojnih, parapolicijskih i mafijaških krugova. Da bi sve to uspeo, dobio je i finansijsku podršku Zapada, pre svega Amerike i Nemaèke.
Bez obzira što je narod glasao na izborima za Koštunicu i DOS, Peti oktobar je ipak bio prevrat unapred pripremljen i zahvaljujuæi ljudima iz Miloševiæevog državnog i paradržavnog aparata, mirno i uspešno izveden.
Koji krugovi na Zapadu su stajali tada iza Ðinðiæa?
On je ostvarivao intenzivne kontakte sa više uticajnih krugova na Zapadu. Održavao je veze sa nemaèkim politièarima iz vladajuæe stranke, ali i iz opozicije.
Ništa manje nisu bili znaèajni ni njegovi kontakti sa najvišim krugovima u SAD, èak i sa samim Klintonom, o èemu govori i sam Ðinðiæ.
KOLIKO IMAMO DEMOKRATIJE
Ako neko bez opasnosti za svoju egzisteniju može da iznese svako politièko mišljenje, to su onda demokratske zemlje. Po tome koliko nas novinara u Srbiji ostaje bez posla baš zbog politièke nepodobnosti, govori o tome koliko smo mi daleko od demokratije. Spreèavanje promocije jedne knjige, najbolji je pokazatelj ko su danas nosioci "demokratskih" promena u Srbiji i kakvo je "demokratsko" okruženje imao pokojni premijer.
On nije bio samo nemaèki èovek, kako se to èesto kod nas govori, veæ je bio spreman da saraðuje sa svima ako bi to koristilo njegovom dolasku na vlast. Održavao je vezu i sa Kolinom Pauleom, možda i više nego sa Šrederom. Kod nas se uglavnom ne zna da se Pauel više puta sastao sa pokojnim srpskim premijerom. Upravo Pauel je to sam izjavio, a da u našim medijima to nigde nije preneto.
Ðinðiæ je uživao podršku i jednog od vodeæih nemaèkih struènjaka za odnose sa javnošæu, Morisa Huncingera, koji je i njemu i Milu Ðukanoviæu organizovao turneje po evropskim zemljama.
Tako je, za vreme bombardovanja Srbije, dok su graðani sedeli u podrumima i skloništima, Ðinðiæ putovao širom Evrope, odsedao u elitnim hotelima i ubeðivao evropske lidere kako da eliminišu Miloševiæa.
To naša javnost ne zna, a mnogi i ne žele da znaju. Najgore je to što je Ðinðiæ pred nemaèkim novinarima govorio šta NATO lideri treba da rade, sugerišuæi im da graðanima Srbije iskljuèe struju, gas, vodu itd. On nije razmišljao o tome koliko æe to pogoditi obiène graðane i nije bio osetljiv na njihove patnje. Njega je samo zanimao cilj - obaranje Miloševiæa i sopstveni uspon na vlast.
Zar je baš tako govorio?
Na žalost, baš tako. Mnogi Ðinðiæevi intervjui su dostupni i na internetu gde ih svako može proèitati, ako ne veruje.
OSVOJITI I ZADRŽATI VLAST
Da li je Zapad izneverio Ðinðiæa, ili je bilo obrnuto?
Nakon oktobarskih promena, mimo želja i oèekivanja graðana Srbije, èitav sistem finansijski i policijski, koji je Miloševiæa održavao na vlasti, ostao je netaknut i poèeo je da služi DOS-u i Ðinðiæu, ali ne u cilju sprovoðenja nove demokratske politike i interesa Zapada, veæ iskljuèivo u cilju održanja samog Ðinðiæana vlasti.
Zato su se vrlo brzo u Zapadnim medijima pojavile dve dominante teme: Da li je Zapad iskoristio Ðinðiæa za svoje interese, ili je Ðinðiæ vešto iskoristio Zapad kako bi se samo doèepao vlasti koju više nije imao nameru da ispušta iz ruku, iako se javno deklarisao kao zagovornik demokratije. Pretpostavljam da upravo ova druga dilema njegovim pristalicama najviše može da smeta. Jer, tvrdnje koje se u nekim tekstovima iznose pokazuju pokojnog premijera Srbije, pre svega, kao izuzetno vlastoljubivu liènost, dok su sva druga obeæanja o demokratizaciji, ekonomskom prosperitetu zemlje i pristupanje evropskoj zajednici naprasno došli u drugi plan.
