- Poruka
- 51
Ja posmatram svet kao zivu umetnicku tvorevinu, postavljenu pred mene da bi je posmatrala i uzivala u lepoti, mirisima, bojama, oblicima, ukusima, zvukovima, savrsenoj mudrosti koja je u njoj skrivena. Jer divljenje pred velicanstvenim stvarima nije umanjeno kada se pronadje nacin na koji se neko od cudesa zbiva.
No ko je u stanju da opise raznovrsnost plodova, cvetova, listova, njihove oblike, boje, mirise, narocito svojstvo njihov sokova, korist svakoga od njih ? Jedna ista je voda koju koren crpi iz zemlje, pa ipak, mozes videti kako je na jednoj livadi jedna ista voda u ovom cvecu rumena, u onom purpurna, u ovom plava, u onom bela. I opet od te raznovrsnosti boja, jos je veca raznovrsnost mirisa koja nam se pruza. I opet, kako to da iz jedne te iste vode, na krosnjama rastu slatki plodovi, masline, zirovi, kesteni, itd. I nije cudesno samo to sto je ovde tecnost koju dobijamo od slatkih plodova sladka, a od masline masna; nego i to da kod slatkih plodova postoji neiskaziva raznovrsnost kakvoca.
Zasto je, pak, u onog voca u kog je plod mekan, debelo ono lisce koje ga prekriva, kao sto je kod smokve, a ono voce koje ima kostunjave plodove, prekriveno lakim liscem, kao sto biva kod oraha. To je zato sto je plodovima ovog prvoga, buduci da je nezno, potrebna veca zastita, a drugome bi stetila senka od gusceg lisca. Nista nije bez razloga; nista se nezbiva samo od sebe; sve u sebi skriva neku neizrecivu mudrost. No vidim da je moja beseda, zbog silne zelje za razmatranjem svih ovih stvari, postala neumerena, te ako je ne sputam, ne bi mi bio dovoljan citav jedan dan da vam kroz ove neznatne stvari predstavim veliku mudrost skrivenu u tvorevini. Naime, ako si pri vedrome danu i trezvenom umu spoznao cudesa dana, i ako, polazeci od onoga sto je vidljivo rasudjujes o onome sto je nevidljivo, tada mozes da se setas sa nama i da posmatras skrivena cudesa ovog velikog grada !!!
No ko je u stanju da opise raznovrsnost plodova, cvetova, listova, njihove oblike, boje, mirise, narocito svojstvo njihov sokova, korist svakoga od njih ? Jedna ista je voda koju koren crpi iz zemlje, pa ipak, mozes videti kako je na jednoj livadi jedna ista voda u ovom cvecu rumena, u onom purpurna, u ovom plava, u onom bela. I opet od te raznovrsnosti boja, jos je veca raznovrsnost mirisa koja nam se pruza. I opet, kako to da iz jedne te iste vode, na krosnjama rastu slatki plodovi, masline, zirovi, kesteni, itd. I nije cudesno samo to sto je ovde tecnost koju dobijamo od slatkih plodova sladka, a od masline masna; nego i to da kod slatkih plodova postoji neiskaziva raznovrsnost kakvoca.
Zasto je, pak, u onog voca u kog je plod mekan, debelo ono lisce koje ga prekriva, kao sto je kod smokve, a ono voce koje ima kostunjave plodove, prekriveno lakim liscem, kao sto biva kod oraha. To je zato sto je plodovima ovog prvoga, buduci da je nezno, potrebna veca zastita, a drugome bi stetila senka od gusceg lisca. Nista nije bez razloga; nista se nezbiva samo od sebe; sve u sebi skriva neku neizrecivu mudrost. No vidim da je moja beseda, zbog silne zelje za razmatranjem svih ovih stvari, postala neumerena, te ako je ne sputam, ne bi mi bio dovoljan citav jedan dan da vam kroz ove neznatne stvari predstavim veliku mudrost skrivenu u tvorevini. Naime, ako si pri vedrome danu i trezvenom umu spoznao cudesa dana, i ako, polazeci od onoga sto je vidljivo rasudjujes o onome sto je nevidljivo, tada mozes da se setas sa nama i da posmatras skrivena cudesa ovog velikog grada !!!
[ Evo nesto i o pcelicama ...! Ima medju tim beslovesnim bicima i nekih koja zive uredjenim drustvenim zivotom - ako je svojstvo drustvenog zivota u tome da svaka delatnost pojedinca doprinosi zajednickom cilju - kao sto se moze opaziti kod pcela. Jer one zajednicki prebivaju u kosnici, i zajednicki iz nje izlecu, a jedan je posao kojim se zanimaju. Pogledajte samo kako je ona mudro uredila spremiste meda jer istanjuje vosak u tanku opnu i tako slaze casice saca da budu tesno jedna uz drugu da spoj tih malih casica bude potpora celom sacu. Jer svaki od tih otvora nalazi se uz neki drugi, te ih nekakva tanka opna istovremeno razdvaja i spaja. Zatim su celije medjusobno tako poredjane da obrazuju dva ili tri sprata. I pcela pazi da ne nacini casicu tako da ne izlazi na dva kraja saca, kako se tecnost, zbog svoje tezine, ne bi izlila napolje. Imajte i na umu to kako su dostignuca geometrije za premudru pcelu nesto usputno. Jer, sve celije u sacu su sestougaone i ravnostrane, i postavljajuci ih jedna iznad druge pcela ih ne nastavlja u pravoj liniji, da ne bi oslabilo njihovo dance, jer bi se tako oslanjalo na prazninu; nego stranice donjih sestouglova sluze kao oslonac i potpora gornjim dancima, tako da ona bezbedno mogu podneti tezinu koja je u njima, i da svaka casica moze zadrzati vlastitu tecnost./B]
