ЖУТА МАФИЈА НА ЧЕЛУ БЕОГРАДА

Profesor dr Mihailo Maletin sa Građevinskog fakulteta o saobraćaju u prestonici

Haos vodi u ćorsokak

Profesor dr Mihailo Maletin sa Građevinskog fakulteta, odsek za puteve i železnice, ceo radni vek bavi se saobraćajem. Bio je najmlađi stručnjak u timu koji je osam godina radio na projektu Beogradski metro, koji je pre 20 godina poništen odlukom političara i zamenjen idejom "tramvaj za 21. vek".

Šta je najveći problem naše prestonice u oblasti saobraćaja?

Godinama se profesionalno bavim gradskim saobraćajnicama, planiranjem i projektovanjem gradskih sistema, javnog prevoza, pešaka, vozila i urbanizmom. Ključni problem s kojim se Beograd suočava je to što saobraćaj ne trpi nagle promene strategije. On traži jedan dugoročni razvoj, koji ima strategijsku logiku i realizuje se korak po korak u istom smeru.

Postoji li primer koji pokazuje suprotno delovanje u razvoju saobraćaja u proteklom periodu?

Mnogi planovi su promenili od 1945. Godine. Ukinut je tramvaj, i uveden trolejbus, pa je i on ukinut da bi uveli autobus. Zatim smo rešili da napravimo osnovu za razvoj metro sistema, kome bi se svi drugi sistemi prilagodili. Tada je, preko noći, neko smislio "tramvaj za 21. vek", pa je onda nekom palo na pamet da vrati trolejbus uz obrazloženje: "zameniti skupu uvoznu naftu domaćom jeftinom električnom energijom". Onda je neko došao na ideju da nam ne treba metro - mi imamo železnički čvor. Zbog svih tih tumbanja smo došli u jedan potpuni ćorsokak u toj oblasti.

Kvazi- pravna gradnja

Ne brine me bespravna gradnja kioska, koji se uvek mogu ukloniti. Brine me kvazi- pravna i bespravna gradnja iz budžeta, od novca svih nas i na našu štetu. Nije problem Ulice kralja Milana bio trotoar, koji možda nije bio lep. Problem te ulice je koncepcija saobraćaja u centru, kojom mora da se ograniči broj putničkih automobila. Svuda u svetu se to rešava tako što gradski prevoz u centru dobija apsolutni prioritet. Ulice se zatvaraju za sve, sem za gradski prevoz, policiju i komunalne službe i taksi koji je polujavni prevoz i naravno bicikliste i pešake. Tu ulicu od Slavije, pa dalje do Kalemegdana trebalo je tako urediti sa širokim trotoarima.

Šta je potrebno uraditi kao kratkoročnu, a šta kao dugoročnu strategiju razvoja?

Sada se u gradu sva sredstva ulažu u objekte koji služe automobilima. To je katastrofalna odluka, jer u milionskom gradu ne postoji nijedno rešenje, niti takav sistem garaža i puteva, koji će moći da zadovolji sve potrebe. Svuda u svetu se raznim merama ograničava prisustvo automobila u centru. Garaže se grade po obodu centra grada, a ne u samom jezgru.

Šta se događalo sa projektom metroa?

Grad je 1975. godine usvojio zaključak da nema rešenja gradskog prevoza bez uvođenja metroa. Tim stručnjaka, u kome sam bio i ja, radio je osam godina na tome. Koristili smo iskustva iz Evrope i sveta. Radili smo na projektu prve etape beogradskog metroa, sarađivali smo sa Bečom i Budimpeštom, koji su po terenu i broju stanovnika slični Beogradu. Taj projekat je završen, ali se 1981. godine promenila gradska vlast, a nova je došla do zaključka da metro treba zaboraviti a "mi ćemo tramvajem u 21. vek". Bez metroa nemamo šanse da regulišemo saobraćaj u Beogradu, gradu sa više od milion stanovnika.

Zašto je to tada urađeno?

Zamislite da je u komunističkoj Jugoslaviji Beograd izašao sa predlogom projekta metroa, kako bi reagovale druge republike. Svi bi nas pojeli u to vreme. Tada nam je rečeno da zbog unutrašnjih i spoljnih odnosa projekat metroa ne publikujemo u javnosti. Da ga završimo i čekamo pogodan trenutak. Na nesreću, najveće zlo nije nanela tadašnja vlast, istu odgovornost imaju ljudi iz struke koji su podržali stav vlasti da projekat metroa ne valja. Tadašnje priče o "tramvaju za 21. vek" pozdravili su neki "naučnici" i "stručnjaci" koji su tvrdili da je to pravo rešenje .

Rajićeva stanica metroa- Kalemegdan

Po našem projektu, u Rajićevoj se nalazi stanica metroa - "Kalemegdan". Iznad metro stanice planirana je gradnja garaže, a prema sadašnjem planu ne uvažava se ta stanica, već samo garaža. Ne mogu da zamislim da Kalemegdan nema metro stanicu. Svaki normalan čovek koji vodi grad, kao domaćin, za Rajićevu ulicu bi tražio od investitora da ispuni uslove i učestvuje u gradnji stanice metroa. Takođe ne mogu da zamislim bilo koji sistem koji nema stanicu Terazije. Međutim, naša nevolja je da se mi koji smo učestvovali u izradi projekta metroa, nalazimo od 1981. godine na crnoj listi nepoželjnih stručnjaka.

Šta je tada pored "čuvenog" tramvaja predloženo kao alternativa metrou?

Tada su ti takozvani naučnici pozdravili ideju ulaganja u nesrećni tramvaj za Banovo brdo i Beogradski železnički čvor, koji je odneo milijardu dolara, a rezultata nema. Ne da nema sada, nego ga neće biti ni za 50 godina, jer jedna od osnovnih ideja železničkog čvora bila je da skine prugu oko Kalemegdana. U novom planu ta pruga traje još 20 -30 godina, sa loko- teretnom stanicom Karaburma, tako da je prugom zagrađeno i ono malo izlaza na reku.

Gde su sada ti stručnjaci?

Sadašnji glavni urbanisti, planeri koji vode grad kao stručnjaci, su isti oni koji su 1981. godine mahali naučnim zastavicama da je tramvaj pravo rešenje, pa su onda izmislili termin laki metro, koji kao termin ne postoji u bilo kom drugom jeziku. Priča o lakom metrou je otprilike ovakva, "samo malo da spustimo ovaj tramvaj pod zemlju" predstavlja katastrofalan promašaj i zabludu koji će biti gori od beogradskog železničkog čvora po investicijama i efektima.

Šta je sa lakim metroom?

Tvrdim da sada ovo što se nasilno izmišlja kao laki metro, nasilno se izmišljaju i pogrešne trase, da se ne bi poklopile sa našim planom, samo zato, jer ovi koji rade na tome su oni koji su pre 15 godina tvrdili da nam ne treba ništa osim tramvaja. Sada ne smeju da nacrtaju isto, jer mi postojimo. Mi smo uputili dopis sadašnjim gradskim čelnicima, gde tražimo da njih i građane upoznamo sa projektom metroa, ali ostali smo bez odgovora.

Šta kao stručnjak mislite o uređenju Ulice kralja Milana?

Arhitekta Branislav Jovin je radio uređenje Knez Mihailove ulice i zamislite da gradska vlast počne uređenje, a da njega ne pozove. Sad vidite kako su je uradili. To je po meni za krivičnu, moralnu i materijalnu odgovornost stručnjaka. To su uludo bačene pare, a pritom se ne zna koji je efekat. U toj ulici je posečeno 268 stabala da bi zasadila nova, koja će tek za 15 godina da daju hladovinu. Mi smo tada reagovali, ali bez efekta.

Šta je sa kvalitetom radova?

Uređenje te ulice od Slavije do Terazija koštalo je 123 miliona dinara, a to što je urađeno neće trajati ni nekoliko godina. Pare nas građana iz budžeta, ne mogu da se troše ovako, i za to će neko morati da odgovara.

Ako saobraćaj u prestonici nastavi ovako stihijski da se razvija, šta će se dogoditi?

Mislim da ćemo završiti u ćorsokaku, sa ogromnim i nepopravljivim problemima. Uzmite samo one dve petlje kod Beogradske arene, koje su potpuno pogrešne. Za takva rešenja ja obaram studente na ispitu. Ovako projektovana kružna raskrsnica je nedopustiva, jer nije bezbedna i to je protivzakonito u saobraćajnim propisima drugih zemalja. Za te dve petlje i most koji se gradi i razvaljuje autoput, mogli smo da napravimo 10 mostova na različitim lokacijama

Zašto ne upoznate javnost sa tim?

Kad sam se ranije bunio protiv "tramvaja za 21. vek", imao sam problema, ali sam pet puta na televiziji iznosio svoje mišljenje. Sada nemam šanse za to, sem kratke izjave na TV B 92. Postoji medijska blokada za one koji misle drugačije od aktuelne vlasti.

Kristina Vlahović

Mucke beogradskih vlastodrzaca

Slučaj nadziđivanja na Konjarniku došao do Ministarstva za urbanizam i građevine

Početak radova ili vraćanje postupka na početak

Ratko Femić

U inače pregrejanu atmosferu u slučaju nadziđivanja zgrada na Konjarniku, dodatnu varnicu unela je izjava predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, koja tvrdi da Građevinsko preduzeće "SZ Prima stan" d.o.o nije pravni sledbenik Stambene zadruge "Prima stan"d.d. To bi u prevodu značilo da se sadašnji investitor poziva na građevinsku dozvolu koja je izdata drugom pravnom licu. Ona je takođe navela da su građevinske dozvole i rešenje o upravnom postupku izdate na osnovu zakona koji je prestao da važi 1994. godine. Na adrese beogradskih redakcija prekjuče je stiglo saopštenje Ministarstva urbanizma i građevina u kojem se navodi da je Gradski sekretarijat za imovinsko-pravne poslove obavestio to Ministrastvo da su poništena rešenja Opštinske uprave za nadziđivanje ravnog krova u naselju Konjarnik.

MILIVOJEVIĆ: Rešenja su pravosnažna

Konjarnik je izgrađen pre 30 godina praktično u jednom dahu i na zgradama je napravljen ravan krov. Posle 10 godina, zbog naših klimatskih uslova, materijali od kojih su krovovi napravljeni su počeli da popuštaju i da prokišnjavaju - kaže Miodrag Milivojević. Prema njegovim rečima, grad je da bi rešio ovaj problem doneo odluku da se izvrši izmena Detaljnog urbanističkog plana tri mesne zajednice Konjarnika. Prva mesna zajednica koja pripada opštini Voždovac je nadzidana bez problema i problem prokišnjavanja je rešen. U drugoj i trećoj mesnoj zajednici, koje pripadaju opštini Zvezdara, stanari zgrada koje je trebalo da se nadzidaju su se žalili na odluku da se izmeni DUP sve do Ustavnog suda i sve žalbe su im odbijene. Nakon toga opštine Voždovac i Zvezdara su raspisale konkurs za pravo nadziđivanja, a preduzeće "Prima stan" je dobilo posao za nadziđivanje sprata sa kosim krovom. Opština Zvezdara je izdala rešenje o dodeli objekata za nadgradnju koje je posle odbijenih žalbi stanara postalo pravosnažno.

- Posle rešenja Zavod za urbanizam je uradio urbanističke uslove, a Sekretarijat za urbanizam nam je izdao urbanističku dozvolu. Kada smo ispunili svih 12 uslova dobili smo urbanističku saglasnost na tu tehničku dokumentaciju - ističe Milivojević. On je dodao da je dokumentaciju pregledala i Direkcija za građevinsko zemljište sa kojom je "Prima stan" sklopio ugovor i uplatio taksu za zemljište koja iznosi 7.315 dinara po kvadratu. Kada je SO Zvezdara pregledala dokumentaciju i dala građevinsku dozvolu građani su se ponovo žalili i Opštini i gradu i žalbe su im odbijene. Žalili su se okružnom sudu, kaže Milivojević, i pošto su ih i oni odbili opština je na rešenje za nadziđivanje dala klauzulu pravosnažnosti.
Građani Konjarnika, tvrde da njihove zgrade ne mogu da izdrže teret još jednog sprata i tvrde da njihove zgrade već potanjaju i da zidovi u njihovim stanovima pucaju.
- Za ceo Konjarnik CIP je uradio geomehaniku i geodeziju i ustanovio je da objekat može da izdrži nadziđivanje. Čak je i Građevinski fakultet pregledao građevinsku statiku i geomehaniku i zaključili su da nema opasnosti da zgrada može da se uruši pod teretom još jednog sprata - tvrdi Milivojević. On kaže da su na zgradama na Konjarniku postavljeni reperi koji prate sleganje zgrada i Biro za geodeziju svakih mesec dana i češće snima te tačke i rezultat snimanja dostavlja građevinskoj inspekciji.

- Spisi predmeta vraćeni su opštini Zvezdara i sada je na ovoj opštini da u ponovnom postupku oceni sve činjenice na osnovu kojih će doneti novo rešenje. Istovremeno pruža se mogućnost skupštinama stanara kao i investitorima da u ponovnom postupku pred opštinom zaštite svoja prava i interese - stoji dalje u ovom saopštenju. Direktor preduzeća "Koni konsalting", koje je kao suinvestitor firme "Prima stan"uradilo projektnu dokumentaciju, Miodrag Milivojević u razgovoru za Danas tvrdi da su neke dozvole poništene zbog manjih detalja koji nedostaju i da će one biti vraćene opštini Zvezdara sa zahtevom da se pribavi ono što nedostaje i što se zahteva.

- Građevinsko preduzeće "SZ Prima stan" je pravni naslednik Stambene zadruge "Prima stan" što je potvrdio i Trgovinski sud u Beogradu - kaže Milivojević i pokazuje uverenje koje je izdao Trgovinski sud u Beogradu.

Milivojević je u redakciju Danas doneo i presude Vrhovnog suda Srbije i Okružnog suda u Beogradu u kojima se navodi "nesumnjivo postojanje pravnog kontinuiteta" između "SZ Prima stan" i sadašnjeg pravnog lica Građevinskog preduzeća "Prima stan".

Koordinator Udruženja za borbu protiv ilegalnog nadziđivanja naselja Konjarnik David Babić tvrdi da pravni sled između Stambene zadruge "Prima stan" i Građevinskog preduzeća "Prima stan" ne postoji što je još 1996. godine pravno formulisala Agencija za procenu kapitala.

- Uputili smo zahtev Ministarstvu finansija da poništi imovinska rešenja koja se odnose na svojinu nad krovovima naših zgrada jer su doneta na nezakonit način - naglasio je Babić.
Varnice Verice Barać su oprljile i nadležne u SO Zvezdara, pa je juče predsednik ove beogradske opštine Petar Moravac sazvao konferenciju za novinare i rekao da je javni pravobranilac opštine Zvezdara Trećem opštinskom javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv predsednice Saveta za borbu protiv korupcije.

- Regulacioni plan postoji od 1990. godine i niko ga nije poništio tako da on predstavlja zakon. Bilo je pokušaja da se on poništi, date su određene primedbe, koje su odbijene i ovaj plan omogućava zidanje na Konjarniku - kaže Moravac.

Petar Moravac, predsednik SO Zvezdara, naglasio je da se ne može na opštinu Zvezdara prebaciti krivica ako zakon ne valja jer opština mora postupati po zakonu kakav god on bio.

- Ako Zakon nije dobar Verica Barać je mogla Vladi Srbije da predloži njegovu promenu, ali njoj to nije palo na pamet. Svoj posao, da predlaže zakone, ne radi i u ovom slučaju je našla jednu zamerku koja nije tačna - rekao je Moravac i dodao da su imovinska rešenja postala pravosnažna odlukom Vrhovnog suda Republike Srbije. On tvrdi da nekome odgovara da napravi problem na Konjarniku, a slučaj je dobio i političku pozadinu jer "neko očigledno želi političku promociju".

Prema rečima Moravca u opštini Zvezdara nisu dobili saopštenje Ministarstva za urbanizam i građevine da postupak treba vratiti na početak i nisu dobili rešenje o prestanku radova na Konjarniku.

- Dozvole su poništene jer ne postoji pravni sled, ali kada smo Gradskom sekretaru za imovinsko-pravne poslove Duški Cvetičanin, pokazali uverenje Trgovinskog suda u Beogradu, koje dokazuje pravno nasledstvo ona je rekla da je taj papir bio kod nje potvrdila bi dozvole - tvrdi Moravac i dodaje da se opština Zvezdara nalazi između dve strane, kao između "čekića i nakovnja", jer su s jedne strane preduzeća koja imaju potrebnu dokumentaciju i žele da uđu u posed, a s druge građani koji ne žele nadziđivanje.

- Sve dok neko poseduje pravosnažna imovinska rešenja i dok važi Regulacioni plan ta građevinska preduzeća će imati građevinske dozvole. Ako neko neće nadziđivanje neka pokuša da poništi rešenja i Regulacioni plan - kazao je Moravac.

Peti parkić

Otvoreno pismo Gradonačelniku Beograda Mr Nenadu Bogadnoviću (27.6.2005.)

Poštovani gospodine Bogdanoviću,

Da li se mi dobro sećamo Vaših izjava i izjava čelnika stranke kojoj pripadate, da je nedelanje protiv zločina takođe saučesništvo? Do danas smo imali utisak da vas članovi Vašeg tima, jednostavno ne informišu kako treba, ali posle izjave gospodina Bobića da ste Vi informisani "do daske" u vezi sa problemom u naselju Lipov Lad, Vi ste postali saučesnik u odbrani nečeg potpuno amoralnog.

Gospodin Bobić i čelnici grada nam stalno podmeću odgovor koji mi nismo tražili. Na naše pitanje kako ispraviti grešku koja je napravljena prilikom sulude promene urbanističkog plana našeg naselja, Glavni arhitekta Beograda nam odgovara da su papiri koje ima investitor čisti i legalni, i time nas, zaklanjajući se iza tobožnjeg legalizma, gura u sukob sa investitorom koji zapravo ne postoji.

Doduše, arh. Bobić stalno menja iskaze koje javno daje u zavisnosti od potreba trenutka. Najpre se u reviji "Naš Dom" od aprila 2005 predstavlja kao čovek koji pretvara prostore u zelene površine a potom u listu "Vreme" krivi građane koji se bore "za malo zatravljene površine i panjeve". Prvo izjavi da on sa stručne strane ne bi stavio svoj potpis na ovakav regulacioni plan, a potom to demantuje govoreći da bi stavio svoj potpis, ali da postoje i bolja rešenja, kao da njegova funkcija nije upravo to da stavi svoj potpis samo na najbolja rešenja, da ukaže na to najbolje rešenje ili da inicira promenu nečeg što je očigledno pogrešno urađeno. Neće nas iznenaditi da nakon ovog pisma kaže da njegov termin "informisan do daske" ne znači dobro, već samo površno informisan.

Takođe nas proziva da nismo učestvovali u javnoj raspravi povodom promene regulacionog plana naselja. Pa zar to nije posao naših odbornika kako u skupštini opštine tako i u skupštini grada, ako ništa drugo da nas na vreme obaveste šta nam se sprema i kako da utičemo na to. Da li svaki građanin treba da se pretplati na službeni glasnik da bi znao šta će ga zadesiti u životu? Tokom predizbornih kampanja nas sve stranke zasipaju reklamnim materijalom, a o ovako bitnoj činjenici nismo dobili ni jedno jedino obaveštenje!

Glavno pitanje je KO JE I ZAŠTO DOZVOLIO da se jedan amoralan čin legalizuje? Pitanje koje se postavlja je kako je nastao problem, a sam investitor je posledica. Da li je neko iz lične nestručnosti, neudubljivanja u potrebe žitelja naselja Lipov Lad, pritiska moćnih lobija, korupcije ili čega već, jedan skoro idealno osmišljen prostor izmedju nehumanih solitera, rešio da unakazi? Ne treba biti urbanista, pa videti probleme koji bi nastali primenom novog plana. Da ovo nije prazna priča, potkrepićemo sa nekoliko činjenica:

1. Uklonjena su stabla uz ulicu S.Sremčevića, koja su predstavljala prvi filter, kako protiv zagađenja, tako i protiv buke (zdravstveni problem, povećanje faktora rizika za nastanak bolesti).

2. Zelena površina – park koja je predstavljala mesto okupljanja žitelja pretvara se u zgradu (negativan primer za ekološku svest – dehumanizacija životnog prostora)

3. Sportski teren se pretvara u zgradu, i umesto svakodnevnog bavljenja sportom nudi se sportski dan na Adi, maraton ili neka druga jednodnevna reklamna manifestacija (Da li još važi slogan "Igraj za život – droga NE!")

4. Alternativa svakodnevnom bavljenju sportom postaje boravak u kafićima, kladionicama, garažama. Iz mirnog, idelano osmišljenog i uređenog humanog naselja kakvo je već 35 godina, ono se pretvara u potencijalno problematičan, prenaseljen prostor. Našoj deci se umesto zdravog načina života, sporta, dodira sa prirodom, nudi prostor povećanog rizika za društveno neprihvatljivo ponašanje. (socijalni problem)

5. Izgradnjom tri javne podzemne garaže ispod zelenih površina, uništiće se i preostala stabla i tako će naselje Lipov Lad ostati i bez lipa i bez 'lada.

6. Zbog povećanja broja stanovnika i broja automobila, kao i plana za izgradnju garaža proširuje se i produžava ulica Toneta Tomšiča i spaja sa Vranjskom ulicom, pretvarajuci ih u dvosmernu frekventnu saobraćajnicu pred samim vratima Osnovne škole "Jelena Ćetković" (Šta je sa akcijom "Bezbednost dece u saobraćaju"), umesto dosadašnje slepe ulice pred vratima škole?

7. Ko će biti odgovoran ako se prilikom izgradnje i nabijanja temelja novih zgrada ili garaža naruši statika postojećih zgrada koje su sada u privatnoj svojini? Ko će finansirati opravke izazvane time? Da li će postojeća infrastruktura podneti dodatni broj korisnika iz novih 56 stanova i lokala? Ko Vas je ovlastio da snižavate tržišnu vrednosti naših stanova? (tehnički problemi)

8. Da li znate da su soliteri oko kojih je "tako lepo" isplanirana izgradnja podzemnih garaža obloženi keramičkim pločicama koje su sklone padu već na udare vetra a kamo li na vibracije tokom gradnje objekata, i koje su sa drugog solitera u nizu, prilikom jedne oluje već otpale u visini tri sprata i pri tome na sreću uništile samo nekoliko automobila? Šta ako neko strada? (tehnički i bezbednosni problemi)

Ima tu još stavki ali mislimo da su i ove dovoljne da se zapitate:

KOGA ŠTITITE GRADONAČELNIČE?

Da li ste Vi prvi ispred nas, koji pre svega treba da zaštiti interese građana koji su Vas izabrali, ili da se nedelanjem svrstate uz one koji, zaklanjajući se iza tobožnjeg legalizma, štite interese nekih moćnih grupa u ovom društvu? Cenu takve politike ćete i Vi i mi plaćati. Mi ćemo živeti u nečemu što je za vašeg mandata izraslo u monstruozan spomenik amoralnosti vremena u kome ste Vi vladali, a Vi, Vi ćete se suočiti sa odbranom neodbranjivog. Kao što niko sada ne pamti Ivane Markoviće, Milutine Bojiće i sl. "šrafove vlasti", sutra niko neće pamtiti arhitektu Bobića ili druge odgovorne članove Vašeg tima već isključivo Vas koji niste ništa preduzeli da katastrofalne greške svojih neodgovornih prethodnika i saradnika ispravite.

Posle ovoga nikad nećete moći da izjavite da je interes građana Beograda za Vas svetinja.

Poslednji je čas da nešto učinite za našu decu, za nas i za svoju savest.....

U Beogradu, 27.6.2005.

Iron Lord:

Poštovana Strelo,

pošto vidim da ste upoznati sa javašlukom u Beogradu, možete li mi reći ime narodnog poslanika stranke koja vrši vlast u Zemunu čiji je otac prvog radnog dana u nedelji dobio tender raspisan poslednjeg dana prethodne nedelje tj tri dana ranije?

Kliknite za proširenje...

Поштовани Ајроне,
немам сад времена за дискусију, имам нека преча посла. Касније ћемо дискутовати.

Strela:

Ima tu još stavki ali mislimo da su i ove dovoljne da se zapitate:

KOGA ŠTITITE GRADONAČELNIČE?

Da li ste Vi prvi ispred nas, koji pre svega treba da zaštiti interese građana koji su Vas izabrali, ili da se nedelanjem svrstate uz one koji, zaklanjajući se iza tobožnjeg legalizma, štite interese nekih moćnih grupa u ovom društvu? Cenu takve politike ćete i Vi i mi plaćati. Mi ćemo živeti u nečemu što je za vašeg mandata izraslo u monstruozan spomenik amoralnosti vremena u kome ste Vi vladali, a Vi, Vi ćete se suočiti sa odbranom neodbranjivog. Kao što niko sada ne pamti Ivane Markoviće, Milutine Bojiće i sl. "šrafove vlasti", sutra niko neće pamtiti arhitektu Bobića ili druge odgovorne članove Vašeg tima već isključivo Vas koji niste ništa preduzeli da katastrofalne greške svojih neodgovornih prethodnika i saradnika ispravite.

Posle ovoga nikad nećete moći da izjavite da je interes građana Beograda za Vas svetinja.

Poslednji je čas da nešto učinite za našu decu, za nas i za svoju savest.....

U Beogradu, 27.6.2005.

Kliknite za proširenje...

Potresno... U Americi svaki gradjanin ima svog neuropsihijatra.

Strela:

Поштовани Ајроне,
немам сад времена за дискусију, имам нека преча посла. Касније ћемо дискутовати.

Kliknite za proširenje...

Draga Strelo, razumem ja Vas da imate dnevnu normu za dnevnicu od stranke ali ovim ništa ne postižete.
Mislim da je čak i kontraproduktivno ali o tome ćemo kasnije.

БЕОГРАДСКИ МОСТОВИ СМРТИ (28. јула 2006.)

Уместо што се баве отимањем Великог ратног острва, на коме превиђају изградњу голф терена од Земуна, градске власти на челу са Ненадом Богдановићем и ДС-ом, требало би озбиљно да се позабаве градским мостовима, којих у двомилионском Београду има мало и при том су неки од мостова у катастрофалном стању.

"Док "Панчевац" нагрижен рђом чека на "опоравак", његова безбедност је потпуно неизвесна. Стручњаци избегавају да причају о томе колика је стварна опасност, а најављена поправка, која би трајала око ДВЕ ГОДИНЕ, чека договор надлежних.

- Први и последњи преглед овог моста урађен је пре дванаест година, када су уочена велика оштећења. Потребно га је што хитније прегледати и почети санацију. Мост се неће срушити, али нико не може да каже колико ће још моћи овако да функционише. Он је као болесник који се не лечи и сваког дана је све лошије - објашњава Синиша Михајловић, пројектант за челичне конструкције из ЦИП-а.

Видљива оштећења и запуштеност чине да прелазак преко Панчевачког моста представља праву ноћну мору. Ужасно стање се види на самом прилазу са Палилулске стране, из Булевара деспота Стефана. Стуб испод прилаза на мост готово је потпуно одвојен од саме површине моста. Стравичан призор изазива страх сваком ко је принуђен да прелази преко њега.

- Рђа је захватила велики део челичне конструкције. Уочили смо напрслине на носачима и челичним деловима који се шире. Напрсли су шавови и кородирали закивци на спојевима. На друмском делу чешљеви су расклимани. Ограда између дрма и шина на појединим местима потпуно је пропала - каже Михајловић који је пре два дана прегледао мост."

Слично је стање и са Газелом.

Дакле Београђани, мењајте аутомобиле за чамце, на време!

Стрела.

PETI PARKIĆ

Jedan park i košarkaški teren su uništeni. Još uvek odolevaju graditeljima zhavaljujući upornosti građana koji su se samoorganizovali da zaštite svoje životno okruženje.... U opasnosti su još i šuma, školsko dovrište i tri dečija igrališta!

Istekao je zakonski rok i za početak i za završetak gradnje, ugovor sklopljen nezakonito, Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine osporilo zakonitost regulacionog plana i urbanističkih uslova, niz nezakonitosti prilikom preparcelacije, izdavanja urbanističkih uslova, javnog nadmetanja, gradske službe prikrivaju dokumentaciju, krivične prijave miruju u fijokama, ugrožen javni interes, zdravlje i bezbednost dece, nekoliko hiljada građana potpisalo peticiju, borba i danonoćna dežurstva traju već 20 meseci...

Očekujemo dobru volju Gradonačelnika, Ministra za kapitalne investicije, Predsednika republike i svih nadležnih organa da se angažuju u zaštiti građana i zakona...

Naše zeleno ostrvo u Beogradu ima sve: zgrade, supermarket, pozorište, apoteku, biblioteku, kafanu, igrališta, sportski teren, puno šume, livadu, školu... Sve to pored Bulevara, ali izmešteno od saobraćaja. Zeleno, bezbedno, a ipak u centru.

Subota, 11.6.2005. 8 sati ujutru. Decu iz naselja smo ispratili na ekskurziju. Dok autobusi klize niz bulevar, naše zeleno ostrvo se pretvara u pustoš...


Stanite ljudi! Mora da je greška! Molimo poslovođu da da radnicima pauzu. Da doručkuju. Popiju kafu. Dok se saberemo. Poslovođa kaže: "Ne smem!. Zvali su me ujutros u šest, da skupim ljude i dođem hitno. Evo rešenja..."

Čitamo i ne verujemo.

U rešenju piše da će umesto parka, igrališta i košarkaškog terena nići stambeno-poslovni objekat!

Plačemo. Vičemo. Telefoniramo. Molimo...

Ako je po zakonu zašto onda na juriš? Sa toliko ljudi. Toliko testera. U subotnje jutro? Iznenada. Podmuklo i kukavički. Zaklanjajući se iza rešenja opštine o seči i poslovođe - egzekutora koji mora da sluša svoje pretpostavljene. Prava lica JOŠ nismo videli...

Gradske vlasti kažu da to nije nikad ni bila zelena površina.

U papirima naravno. To se ni ne kaže. To se podrazumeva. Za njih postoje samo papiri.

Stvarno zelenilo ne postoji. I njega će pretvoriti u papir.

A ova deca? Da li ona postoje u papirima?

Iron Lord:

Poštovana Strelo,

pošto vidim da ste upoznati sa javašlukom u Beogradu, možete li mi reći ime narodnog poslanika stranke koja vrši vlast u Zemunu čiji je otac prvog radnog dana u nedelji dobio tender raspisan poslednjeg dana prethodne nedelje tj tri dana ranije?

Kliknite za proširenje...

vidim da si nepismen, pa da te samo informišem za tvoje neznanje, Zemun je samo opština Beograda!

Zvanično saopštenje Službe za informisanje Skupštine grada

Petak, 24. jun 2005.

Parcela na uglu ulica Stanislava Sremčevića i Toneta Tomšiča nikada nije bila predviđena za park

Niz netačnih informacija i proizvoljnih tumačenja procesa privođenja nameni građevinske parcele na uglu ulica Stanislava Sremčevića i Toneta Tomšiča, koja su se prethodnih dana pojavljivala u sredstvima javnog informisanja, dovela su u zabludu deo javnosti i stanare pomenutih ulica.

Gradsko građevinsko zemljište na katastarskim parcelama 7333,7335,7339 i delu parcele 7801 nikada nije bilo predviđeno za park, već prvobitno za poslovni prostor. Izmenama i dopunama DUP bloka Lipov lad iz 1987. godine deo poslovnog prostora preimenovan je u poslovno-stambeni (Sl. list grada Beograda br.29/87), s obzirom na teškoće u sprovođenju i promenama u potražnji novoizgrađenih površina. Rešenjem Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda od 25. maja 2000. godine parcele su dodeljene na korišćenje GP „Crnotravac“. Kako je zbog prenamene dela poslovnog prostora bilo potrebno usvojiti novi Regulacioni plan, Izvršni odbor Skupštine grada, na sednici održanoj 27. maja 2002. godine utvrdio je Nacrt regulacionog plana Bulevara kralja Aleksandra za blokove između ulica Bulevar kralja Aleksandra, Stanislava Sremčevića, Toneta Tomšiča, Vranjske i Gvozdićeve i uputio ga na javni uvid i raspravu. Obaveštenjem o javnom uvidu i raspravi, koje je oglašeno 31. maja u više dnevnih listova, data je informacija da će Nacrt plana biti izložen na javnom uvidu od 17. juna do 17. jula 2002. godine, kao i da će stručna rasprava biti održana 22. jula iste godine. U postupku su učestvovale i SO Zvezdara i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a tokom rasprave nije stavljena nijedna primedba. Skupština grada Beograda usvojila je predmetni Regulacioni plan na sednici održanoj 13. decembra 2002. godine. Shodno planu, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove izdao je 25. maja 2004. godine rešenje GP „Crnotravac“ o odobrenju za izgradnju stambeno-poslovnog objekta, čime je, na zakonom predviđen način, zaokružen postupak započet još 1987. godine.

Iz svega navedenog vidi se da pomenute parcele nikada nisu bile predviđene ni za šta drugo osim za izgradnju višenamenskog objekta, a Gradska uprava sredila je i ozelenila prostor kako se do privođenja nameni ne bi stvorila deponija ili nehigijensko naselje. Slično je urađeno i sa tzv. Mitićevom rupom na Slaviji.

Poštovanje zakonskih propisa i procedure princip je od koga nijedan organ vlasti ne bi smeo da odustane ni u ovom ni bilo kom drugom slučaju.

Glas javnosti:sreda, 6. 7. 2005.
http://www.glas-javnosti.co.yu

Bager legalno gazi zelenilo Voždovca

Bager i građevinski radnici koji su gazili travnjak u voždovačkoj Ulici Vojislava Ilića izazvali su bunt stanara okolnih zgrada, koji su se okupili zahtevajući opravdanje za uništavanje zelene površine. Ispostavilo se da se radi o obnovi "Pekabetine" prodavnice, za šta je opština Voždovac izdala dozvolu.

- Došli su s bagerom, ogradili prostor i počeli sa radovima. Nisu pokazali nikakve papire, niti su postavili tablu. Ušli su oko 12 metara u zelenu površinu ispred zgrade - kažu stanari, ukazujući na ograđeni prostor koji obuhvata deo travnjaka i nekoliko stabala.

Nakon nekoliko sati provedenih u raspravi s radnicima, okupljeni građani su se obratili Građevinskoj inspekciji Opštine Voždovac i JKP "Zelenilo Beograd". Radovi su privremeno zaustavljeni, a tabla na kojoj je istaknuta informacija o radovima postavljena je juče.

Kako saznajemo, investitor radova na obnovi "Pekabete" je preduzeće "Kores d.o.o." a izvođač preduzeće "Alste". Opština Voždovac dala je dozvolu za ove radove, koji su, kako se navodi, neophodni za zaštitu objekta. Preduzeća su dobila i dozvolu za sečenje stabala na ovoj površini, tako da legalnost ovih radova nije više dovedena u pitanje.

A. S. K.

Kurir, 13. jun 2005.
http://www.kurir-info.co.yu

TRAFO UBICA

Stanovnici Mirijeva prete da će svojim telima sprečiti izgradnju jedne od najvećih trafo-stanica u Srbiji

Na osam hektara površine, tik uz stambene zgrade u Mirijevu, u narednih nekoliko meseci biće izgrađena jedna od najvećih trafo-stanica u Srbiji i na Balkanu, sa biobazom za otpadna ulja. Iako su građani ovog naselja godinama molili gradske i republičke vlasti da se zbog opasnosti od zračenja trafo premesti u neko nenaseljeno mesto, nadležni su ipak ostali pri svome.

Istovremeno, stručnjaci za radiološka zračenja tvrde da opasnost od ovakvog trafoa nije dovoljno ispitana i da bi najbolje bilo da se objekat ne gradi blizu naselja. Zbog toga 83.000 Mirijevaca ne može mirno da spava, a mnogi od njih spremni su da svojim telima zabrane izgradnju.

- Staćemo ispred radnika i nećemo dozvoliti da radovi počnu. Ljudi su spremni da krvlju brane živote svojih porodica. Nije reč o običnom trafou, već o najvećoj razvodnoj stanici ogromne jačine. Ponudili smo im prazan prostor u kotlini kod Vinče, ali oni su odbili uz obrazloženje da objekat mora biti blizu postojeće infrastrukture - kaže Miroljub Nikolić, predstavnik grupe građana Mirijeva.

Nikolić kaže da je Evropska banka dala 20 miliona evra za ovaj projekat, što, ako dođe do izmeštanja, nije dovoljno. I grad i republika su svesni rizika, ali ništa ne čine, već uveliko planiraju da krenu sa radovima ovog meseca. Građani Mirijeva pozivaju se na analize svetskih stručnjaka, koje su potvrdile da ovakav objekat izuzetno ugrožava čoveka i da ga je neophodno izmestiti minimum 400 metara od naselja, ali i obezbediti zaštitnom ogradom koja je skuplja i od samog trafoa. Istovremeno, stručnjak Zavoda za radiološku zdravstvenu zaštitu Instituta "Vinča" Željka Ilić kaže da je ovde reč o nejonizirajućim zracima, koji su i za stručnjake nepoznanica jer nisu dovoljno ispitani.

- U blizini trafoa očekuju se jaka elektromagnetna polja, pa bi najbolje bilo da se objekat ne gradi blizu naselja. Međutim, nema člana zakona kojim bi se moglo dokazati da su ovi zraci štetni i niko ne može da ospori upotrebnu dozvolu koja je data za rad trafo-stanice. Nažalost, naš zakon propisuje tehničke uslove koji ne vode dovoljno računa o zdravlju ljudi - rekla nam je Ilićeva.


Bobić: Kreće izgradnja!

- Dugo smo se bavili ovim problemom, i uz sve razumevanje za stanovnike Mirijeva, trafo će se ipak graditi. Ljudi imaju pravo da se plaše, ali postalo je simptomatično da se za svaki ozbiljniji dalekovod pojave pojedinci koji tvrde da je on smrtonosan. Zahvaljujući analizama gradskog i republičkog sekretarijata za zaštitu životne sredine, grad je u detaljnom regulacionom planu predvideo izgradnju trafoa. Sam projekat i izgradnja trafoa dalje su u nadležnosti republike - rekao je za Kurir Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.

Elektroistok: Nema opasnosti!

Zbog ogromnog problema u napajanju Beograda električnom energijom, izgradnja transformatorske stanice bila je u planu još pre 20 godina. Kako objašnjava Radiša Kostić, zamenik direktora u "Elektroistoku" koji je zadužen za realizaciju projekta, ovaj trafo će isključivo služiti za napajanje Karaburme, Zvezdare, Mirijeva i centra grada.
- Studija uticaja nejonizirajućeg zračenja na životnu sredinu pokazala je da van kruga trafoa apsolutno ne postoji opasnost po građane. Čak je i u samom krugu stanice predviđena izgradnja stambene zgrade, u kojoj će živeti naši radnici - ističe Kostić.

(V. N.)

Pod prozorom raste "čudovište"

M.KRSMANOVIĆ 19.09.2004,

KADA su pre četiri godine stanari u Ulici Kralja Aleksandra saznali da se ispred broja 74 planira izgradnja podzemne garaže, nisu mogli ni da pretpostave da će ispred njihovih prozora "izrasti" objekat na četiri nivoa. "Čudovište", kako ga stanari nazivaju, potpuno je zamračilo stanove na nižim spratovima, a zbog buke i prašine prozore otvaraju samo noću. NJihovim mukama ne nazire se kraj, jer je građevina svakim danom sve veća.

- Ovo što rade je potpuno nelegalno i prottivno svim arhitektonskim i urbanističkim uslovima. U papirima do kojih smo mi uspeli da dođemo kao zvanični investitor se vodi Vojno građevinska direkcija, ali iza njih se kriju mnogi. Radovi traju već četiri godine, i do sada niko nije uspeo da vidi to "misteriozno" odobrenje za izgradnju. - rekla nam je Dragana Pozderac, jedna od stanarki i pravnik po struci.

Po Generalnom urbanističkom planu predviđena je izgradnja podzemnih garaža na maksimalno dva nivoa. Kako su garaže sa sve četiri strane okružene stambenim zgradama, građani su očekivali da će iznad njih ostati zelena površina. Na taj način bi deci bilo vraćeno dvorište za igru, koje je trenutno pretvoreno u gradilište. Međutim, od parka ni traga, a "čudovište" je sve veće.

- Prošle godine smo se žalili građeviinskim insprektorima i saznali smo da je još 2002. godine doneto rešenje o rušenju objekta. "Čudovište" ne samo da nije srušeno, već nas je Gradska uprava obavestila da investitor ima odobrenje za izgradnju Sekretarijata za urbanizam. Međutim, to odobrenje do sada niko nije video jer, kako su nam rekli, "ne mogu da ga nađu". Građevinski inspektori Republike Srbije rekli su nam da oni nemaju ništa od dokumentacije, a isti odgovor dobili smo i od urbanističke inspekcije - objasnila nam je Dragana Pozderac.

Od radova na gradilištu stambena zgrada je ispucala, stanovi na nižim spratovima su u potpunom mraku, a zbog buke i prašine prozori se otvaraju samo noću. Podzemni nivoi na objektu nemaju odvodne kanale tako da je posle kiše sve poplavljeno. Deca se već četiri godine ne igraju u dvorištu jer gradilište nije ni obezbeđeno.

- Ovo je prava arhitektonska katastrofa, ppodignuta na samo par metara od naših prozora. Nadležni uporno ignorišu naše žalbe, ali mi nećemo odustati dok se ne se oslobodimo "čudovišta". - završava priču Lokica Stefanović, arhitekta i stanar u ulazu broj 74.

ŠEF ZAUZET
SA jednom od stanarki prošetali smo gradilištem i uverili se da se radovi odvijaju punom snagom. Posle obilaska popeli smo se i do kancelarija gde smo pokušali da razgovaramo sa šefom gradilišta. Međutim, posle desetak minuta čekanja, obavestili su nas da je šef u poslu i da se za sve što nas zanima obratimo Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju, jer oni nemaju kod sebe papire.

Хаџи Петар Божовић

Ламент над Неимаром

Јер новој српској транзитној, нафтно-дуванској, кокаинско-здравственој буржоазији се жури

Сингидунум, Алба Грека, Бели град... на ушћу двеју река испод Авале, наш вољени Београд који срце има, и у срцу љубав чисту, рушили су Авари, Хуни, Словени, и Немци и Турци, савезници жестоко, савезнички, и то два пута, али је неуништиви феникс увек устајао са осмехом што је лебдео на уснама његових река.

Једно од најлепших насеља у њему је Неимар, узорити део Врачара који окружује највећи православни храм посвећен највећем српском свецу, оцу вере и народа Растку Немањићу Светом Сави. Не боли Растка пламен Синан-пашине ломаче, али пламови стида који се понекад виде изнад сводова неиконописаног храма потичу управо од окружења, поменутог Неимара (неимар – изузетан градитељ, скоро корифеј свог посла).

Насеље Неимар, кукурузишта и трска, шибље, омеђен са два потока, насељаван испрва од ситних немачких (јеврејских) занатлија, после Првог светског рата почиње да се урбанизује и сматра се једним од првих вртних насеља у Европи. У то време на Неимар се одлазило на излете и у лов. Касније, земљиште на Неимару купује српска интелектуална елита, професори универзитета, лекари, правници, ђенерали. Неимар је имао срећу да ту станују и уједно га обележе највећа имена српске архитектуре тог времена. Споменимо само нека: проф. Леко, арх. Коруновић, арх. проф. Тадић, арх. Констатиновић, арх. проф. Злоковић, арх. Лазић, арх. Шафарик, арх. проф. Дероко, арх. проф. Антић, отац академика данашњег Ивана Антића.
У Ламартиновој улици изграђена је у то време реплика грађевине француског архитекте Мансара, по чијем се имену зна за мансарду. У Француској су такви објекти као Свето писмо, ту не би помогао ни Де Гол да се нешто измени.

Поред оних који су ту градили, споменимо и оне који су ту становали: лингвиста Московљевић (са Белићем правио речник), ђенерал Милосављевић (начелник санитета српске војске), министар Сршкић, градоначелник Нешић, биолог Дивац, један од првих српских генетичара, председник врховног суда Борисављевић, др Валзарено (срушена кућа), филозоф Брана Петронијевић (срушена кућа), Срушена... срушена...

Невиђени урбанистички хаос, препројектовање фасада, монструозно надзиђивање (угао Небојшине и Ламартинове, прва награда Краљевине Југославије, иначе под заштитом Завода за заштиту споменика. Какав безобзирни насртај на ауторско дело. Урбанистички дизајн, најфинија врста кованог гвожђа мајстора какав је био Марио Чок, бачена су у шут, а потом правац депонија, предсобље пакла, уместо у музеј. Јер новој српској транзитној, нафтно-дуванској, кокаинско-здравственој буржоазији се жури. Али жури се и нама да спасемо од пластичне операције ову најлепшу, некада амбијенталну целину у нашем Београду. Нећу да напуштам свој атар у коме сам житељ скоро две деценије, зато уместо бола, молбе и опомене прилажем свој крик побуне против ,,геноцида неимарског”на Неимару.
* * *
Овога лета изгубили смо Прелета, Стева Раичковић покупио је своје списе и преместио се у више пределе, остављајући нам наду у лепоту поезије.
Хаџи Петар Божовић
[објављено: 03.09.2007.]

Србољуб Илић (ilics@gmail.com), 16.09.2007, 20:48

Поетски написано о најлепшем крају Београда (Виле и Камелије). Многе зграде под заштитом државе и од историјског значаја. На западу се такве зграде не дотичу, мада је пуно филмова снимљено о томе како лопови -предузимачи такве зграде запале, а често и власнике ликвидирају да би градили. Гледао сам таква два филма из Канаде. Жестоки момци су раније харали по Душановцу, али су се сада размилели по Неимару. Ма то и нису више неки опасни типови већ наркомани и ситни крадљивци аутомобила који матретирају староседеоце и уз помоћ корумпиране полиције Врачара- гледају да рашчисте простор. ′Ослободе′ неколико породичних кућа па се онда ту сагради вишеспратница (ЛОВА). То је случај и са углом Ламартинове и Небојшине, као и Браничевске. Коментари као: "...шта ако је грађевинска мафија подмазала структуре у градској власти које одлучују о томе шта може да се руши а шта не?.." могу само да ме разочарају. Значи треба да ћутимо и да гледамо полицију и општину који примају плате од нас -народа и који требају да наш штите - а они раде нешто сасвим друго и супротно- понашају се као да су се већ приватизовали! Не драги моји, придружујем се са криком писцу овога чланка, који је изванредан по свим основама, односи се на све домове Београда, а то што је на крају изјавио да он живи на Неимару и њега неће лако отерати није себичност већ херојство!

Iron Lord:

Draga Strelo, razumem ja Vas da imate dnevnu normu za dnevnicu od stranke ali ovim ništa ne postižete.
Mislim da je čak i kontraproduktivno ali o tome ćemo kasnije.

Kliknite za proširenje...

Ово ћемо да урамимо...:-D