Filozofija i nauka
Prikazujem rezultate 1 do 10 od 10

Tema: Filozofija i nauka

  1. #1
    Početnik ikonoborac (avatar)
    Učlanjen
    15.10.2007.
    Poruke
    22
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Filozofija i nauka

    Када је ова тема у питању, увек волим да укажем на значај запажања француског филозофа Луја Алтисера:

    "Филозофија није увек постојала, постојање филозофије запажамо само у свету који обухвата оно што зовемо науком или наукама. Наука је овде строго схваћена: као теоријска дисциплина, тј. идеална и демонстративна дисциплина а не агрегат емпиријских резултата.

    Ево, у две речи, емпиријских илустрација ове тезе. Да би филозофија настала или се обновила треба да науке већ постоје. Можда је зато филозофија у стриктном смислу почела тек са Платоном, изазвана на појаву грчке математике; затим је била потребна Декартом, изазвана на своју модерну револуцију галилејевском физиком; била обновљена од стране Канта, под утиском Њутновог открића; те најзад била преобликована од стране Хусерла, подстакнута првим аксциоматикама, итд.

    Ја само сугеришем ту тему, коју би требало ставити на пробу, да бих приметио, увек на емпиријски начин, како је Хегел напокон био у праву говорећи да се филозофија јавља тек када се спусти вече; када је наука, рођена у зору, већ превалила време једне дуге обданице. У односу на науку која је изазива да настане у свом првобитном облику, или да се обнови у својим револуцијама, филозофија је увек у заостајању за један дуги дан, који може да траје годинама, двадесет година, пола века, век.

    Треба веровати да потрес изазван научним преломима не може да се осети тренутно; треба времена да би филозофија њиме била измењена.

    Без сумње такође треба из тог закључити да је процес филозофског сазревања делом везан са процесом научног сазревања, сваки од њих будући на делу у другом. Јасно је да се нове филозофске категорије обрађују у раду нове науке. Али тачно је то да у извесним случајевима (управо: Платон, Декарт) оно што називамо филозофијом служи такође као теоријска лабораторија у којој се обликују нове категорије које захтевају појмови нове науке. На пример, зар није у картезијанству изграђена нова категорија узрочности неопходна галилејевској физици, која се спотицала о аристотеловски узрок као о “епистемолошку препреку”?".



  2. #2
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Filozofija i nauka

    Колико ја знам, филозофија је прва настала, и испочетка је обухватала све врсте размишљања са циљем сазнања (исто толико сазнање материјалне колико и сазнање духовне стварности). Али када је количина знања почела да расте, сама филозофија је основала друге, појединачне науке, као своје под-дисциплине, и послала их у свет да га истражују, с тим да њој (филозофији) јављају резултате својих истраживања, а она ће сва та појединачна сазнања уклопити у целину (са)знања о свету у коме живимо. Овде је, наравно, поента баш у тој речи ЦЕЛИНА. Појединачне науке брину свака своју појединачну бригу, а целина их скоро уопште не занима, иако би и саме рекле, кад би их човек питао, да је целина битна, штавише -- најбитнија.

  3. #3
    Primećen član CoffeInn (avatar)
    Učlanjen
    10.09.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    914
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Filozofija i nauka

    Contemporary scientific literature (ovo moze da se cita kao: taze predrvljivanje) insistira na tome da je: filozofija nauka o naukama odnosno meta-meta nauka. Na domaceim terenu, o tome je „contemporary“ pisao akademik Lukic u „Metodologija Nauka“ ... ili tako nesto !
    Ovo je meni svojevremeno bilo savim prihvatljivo

    Pazi sad: ukoliko ovu temu posmatras sa stanovista tradicionalnog, (ne tako „contemporary) gledista, jedan od glavnih karakteristika je staticki pristup teorijskim celinama. Ovakav tracionalizam ne prepoznaje hipoteze i teorije u kretanju, ne vidi ih kao evolutivne entitete, vec kao konacne, oblikovane, zavrsene forme, i tu sad kao treba da ispitujes i po fiokama i folderim smestis u formalnologicke kategorije. Ako ovako „filozofiras“ ubacujes se u posao da operacionalizujes pojmove, metodologiju, kroz precizno kvantitativno ispitivanje logickih odnosa u interaktivnim naucnim iskazima.
    Ovo je meni takodje prihvatljivo

    Ali, ako nisi zadrti tradicionalista, nego pripadas „savremenoj“ struji, (opet citaj: contemporary) onda si u suprotnosti sa zadrtima, starog kova filozofkama
    Savremni pristup posmatra filozofiju nauke primarno kao dinamicki i usmeren proces. Ovde su naucni sistemi promenljiva „jedinjenja“ i dijahronijski se observiraju kao nizovi sukcesivnih verzija, i specifikacija generalnih apstraktnih matrica, koji su neprekidno podlozni izmenama.
    Zar nije i ovo prihvatljivo

    Vrlo bliskih sedamdesetih godina, vecini standardnih problema se ne prilazi logisticki, nego istorijski - upoređujuci uzastopne varijante teorije i njihov diferencijalni progres, a ne apsolutni stepen posedovanja nekog epistemičkog ili veridičkog svojstva
    I ovo zvuci takodje prihvatljivo

    Koliko se ja secam ima jos pristupa, i samo kreni da „browse“ i tek cemo onda da se zapetljamo :
    Ne zaboravi na razlike između klasične metodologije nauke koji uglavnom odredjuje logički empirizam Bečkog i Berlinskog kruga, u svom induktivističkom, ili deduktivističkom izdanju, i savremene, postpozitivističke filosofije nauke , sto bi rekao Mundza: ovaploćene u sirokoj paleti „contemporary“ učenja koja idu od racionalizma do relativizma i od realizma do ekstremnog antirealizma.
    Sad bih jos mogao da se setim jos necega na temu filozofija metodologija i filozofija nauke, ali se posle ovoliko kucanja pitam:
    Sta mi je ovo trebalo ?!?!
    Jesam li ja dosao ovde da se zezam, ili sta ??????

  4. #4
    Primećen član CoffeInn (avatar)
    Učlanjen
    10.09.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    914
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Filozofija i nauka

    Nemoj niko da kaze Tuznom Pataku da sam bio ovde !
    Oce opet da me grdi, da me rishka, i na kraju ce stvatnicki da me otera :shock:
    Jooooj, evo viddim da je Modruna preko Mene ops:
    Modruan, hoces da Ti i Ja pijemo tu kafu ovog milenijuma

  5. #5
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Filozofija i nauka

    Ма, пусти кафу, није ми до тога.

    Имам једног омиљеног филозофа, Немца, зове се Хорст Фридрих. Чујем да је популаран и у Француској и Енглеској. Е, тај је човек најпре завршио природне науке, а потом докторирао филозофију. Сад је довољно поткован да може да прати најновије догађаје у природним наукама, а да их потом промишља као филозоф. Ово је по мени идеал филозофа.

    И даље мислим да је најважније то што појединачне науке скупљају и бацају на гомилу "коцкице мозаика", а задатак филозофије јесте да те коцкице сложи у смисаону и целовиту слику света.

    А кад то једном уради, следећи корак је да смести човека у ту слику света и да одговори на питање шта ми, у ствари, овде радимо, чему тежимо, куда идемо и зашто све то.

  6. #6
    Ističe se allice (avatar)
    Učlanjen
    09.04.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.372
    Reputaciona moć
    82

    Podrazumevano Re: Filozofija i nauka

    Filozofija pochinje sa chudjenjem, Platon

    Filozofija trazi racionalno shvatanje najosnovnijih stvari i samim tim postavlja vazna pitanja o prirodi shvatanja kao i o istrazivanjima i znanju.
    1. kako se ophoditi da bi nashli odgovor na sva pitanja koja postavljamo?
    2. da li zaista mozemo neshto znati u potpunosti i biti sigurni u to? u tom sluchaju shta?
    3. I chak iako znamo, kako cemo biti sigurni da znamo?
    Ovakva vrsta pitanja su bila centralna za egzistenciju filozofije.

    U svakom polju delatnosti postoji filozofija da bi preispitala najosnovnije pojmove, principe i metode. Zato i postoje razni tipovi filozofije: filozofija nauke, filozofija religije, filozofija umetnosti itd.
    Takodje je vazno shvatiti da filozofija, nauka i umetnosti ne predstavljaju suprotnosti. Sve tri imaju isti zadatak da razjasne misteriju sa postojanjem chovechanstva. Sve tri se koriste konstantno kako inspiracijom tako i kritikom. Medjutim poshto se koriste drugachijim metodama i prate razlichite putanje nekada se mogu osloviti razlichitim temperamentima.

    zadatak filozofije nije da postavi pravila vec da analizira razumnost pojedinachne razboritosti
    Emanuel Kant

  7. #7
    Ističe se allice (avatar)
    Učlanjen
    09.04.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.372
    Reputaciona moć
    82

    Podrazumevano Re: Filozofija i nauka

    Taj filozofski zahtev na zdrav razum je jedna od osobenosti. Tu postoji bitna razlika izmedju nje i religije ili umetnosti. Religija se redje poziva na zdrav razum ali zato vera, otkrovenje, rituali i poslushnost imaju neophodne uloge jer taj zdravi razum ne moze nikada voditi nekoga celim putem do kraja.
    Umetnik koji stvara je kao i filozof potpuno skoncentrisan na tu potraznju istine: on pokushava da vidi ispod povrshine stvari da bi dobio dublje shvatanje chovekovog postojanja, ali on prezentuje svoje saznanje, spoznaje u drugoj formi nego filozof...to je forma koja se bazira direktno na percepciji i intuiciji nego na racionalnoj argumentaciji.

    Razlika izmedju filozofije i prirodnih nauka: nauchnik isto tezi ka istini ali odluchujuca razlika izmedju filozofa i nauchnika jeste taj da se nauchnik bavi samo pitanjima koja se mogu razreshiti eksperimentima i posmatranjima. Ne postoji nikakav eksperiment o tome da li vreme ima pochetak ili ne, shta zapravo znache "prava zivog bica" , "nezavisnost", "sloboda" itd. Takva pitanja se ne mogu analizirati nauchnim metodama. Filozofija je univerzalna.

  8. #8
    Zainteresovan član Maravilloso (avatar)
    Učlanjen
    05.08.2007.
    Poruke
    497
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: Filozofija i nauka

    Ja filozofiju ubrajam u nauke... a nauke međusobno razlikujem po predmetu istraživanja/ izučavanja... tako da mi nije teško razlikovati filozofiju od ostalih nauka...
    Polazeći od takvog shvatanja, ovu temu shvatam kao: međudejstvo različitih nauka... a posebno uticaj razvijenosti ostalih nauka na razvijenost filozofije... što se sve posmatra na nivou pojedinačnih kultura kroz istoriju...

  9. #9
    Aktivan član Modruna (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.613
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Filozofija i nauka

    Боље рећи, ТРЕБАЛО БИ да филозофија буде наука, да користи научне методе у свом раду.

    Чим се филозофија удаљи од науке, постаје празнословље, то јест "филозофирање" у поспрдном смислу те речи. Овде има пуно оних који филозофију само овако и посматрају.

  10. #10
    Ističe se allice (avatar)
    Učlanjen
    09.04.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    2.372
    Reputaciona moć
    82

    Podrazumevano Re: Filozofija i nauka

    A evo i citata koji idu uz temu:

    " Samo smele spekulacije nas mogu voditi dalje a ne nagomilavanje fakta " Albert Einstein

    " Nauka je prefinjenost svakodnevnog razmishljanja " Albert Einstein

Slične teme

  1. filozofija života - životna filozofija
    Autor shinanai u forumu Filozofija
    Odgovora: 128
    Poslednja poruka: 05.12.2013., 01:48
  2. Filozofija-logika-nauka
    Autor Derer u forumu Filozofija
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 15.08.2008., 23:49
  3. RELIGIJA IL NAUKA???
    Autor shaddow u forumu Filozofija
    Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 17.06.2006., 01:13
  4. nauka
    Autor ploco u forumu Tehničke nauke
    Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 27.10.2004., 13:32
  5. FILOZOFIJA NIJE NAUKA!!!!!!!!!
    Autor sida26220 u forumu Jezik
    Odgovora: 26
    Poslednja poruka: 10.09.2004., 15:40

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •