Стратегија коју следе Сједињене Државе Америке је комбинација дугорочних државних планова и краткорочних циљева актуелне олигархије.

Следећи су дугорочни државни планови, којих се већ деценијама држе све америчке политике (односно обе партије):

-опстанак као неоспорно владајуће силе

-настављање доларског система,

-подршка Израелу у свему...

Следећи су дугорочни државни планови, којих се већ деценијама држе све америчке политике (односно обе партије):

-опстанак као неоспорно владајуће силе

-настављање доларског система,

-подршка Израелу у свему,

-потчињавање потенцијалних ривала ислама.

Краткорочни циљеви у Чејнијевој „визији“ су:

-обезбеђивање посла за приватне произвођаче оружја (без обзира да ли то иде на трошак америчких пореских обвезника, нападнутих земаља или савезника),

- подизање цене нафте (на првом месту ради профита малих тексашких произвођача, а узгредно и ради слабљења супарничких земаља).

Ова два циља, уз остале, представљају разлог и агресије на Ирак.

Подизање цене нафте је добродошло и за низ америчких пријатељских земаља, као што су Мексико, канада, Норвешка, Индонезија, Кувајт и Саудијска Арабија. Ово је нарочито добро за десетине малих приватних нафтних компанија у Тексасу из Бушове мреже (који им управо отвара природне заштићене изворе на Аљасци). Тим компанијама је потребна висока цена да би преживеле, јер вађење нафте из Мексичког залива је десет пута скупље него експлоатација у Арабији.

Два наведена циља претпостављају дестабилизацију света и пораст сукоба, што објашњава отказивање (или непоштовање сувише јасно да би било случајно) од стране САД свих споразума који имају за циљ стабилизацију међународне ситуације.

Било би предуго да се сви ти споразуми наброје, али поменимо Споразум о разоружању са СССР-ом (који је Русија обновила), Споразум о Међународном кривичном суду, Конвенцију о забрани хемијског оружја, Женевску конвенцију и законе о обичајима рата, Међународну конзуларну конвенцију, а у скорије време и Споразум о неширењу нуклеарног оружја.

Истовремено, САД су постале привржене коришћењеу силе у међународним односима, доказивању бескорисности споразума, институционализацију лажи и на највишем нивоу, банализацију коришћења нуклеарног оружја, укључујући и његово коришћење против земаља које су одустале од његовог поседовања.Волфовицова доктрина се састоји у томе да се повремено демонстрира сила да би се показало да су САД и даље велика сила. Сједињене Државе нису успеле да покрену свој поморски рат против Кине онда када она још није била велика војна сила (данас је она поморска сила, а вероватно и копнена), ни економска, и док су, средином деведесетих година, за саме себе мислиле да су још увек највећа војна сила.

Данас би напад на земљу која је за одмазду у стању да затвори мореуз Ормуз донео највише користи, почев од повећања цена нафте (главни циљ), ударца супарницима (у Европи и на Блиском Истоку), пораста значаја Турске (која транспортује нафту из Каспијског мора), брзог постизања рентабилности нафтовода Баку-Тбилиси-Цејхан, у чему се може наћи и разлог за освајање Венецуеле (преко Колумбије)....



E.Нација