Јохан Волфганг Гете - Размишљања и максиме

Ако сретнемо неког ко нам дугује захвалност, одмах се тога сетимо. А колико пута сретнемо неког коме ми дугујемо захвалност, а да на то и не помислимо.

Нико не би много причао у друштву кад би био свестан колико често он друге погрешно разуме.

Ко пред другима дуго сам прича а да не ласка слушаоцима, изазива одбојност.

Противречење и ласкање заједно чине рђав разговор.

Ни у чему се човеков карактер не огледа тако добро као у ономе што сматра смешним.

Чулан човек често се смеје и кад нема ничег смешног. Оно што њега покреће, његово унутрашње благостање, ту долази до изражаја.

Једном времешном мушкарцу пребацили су што још увек облеће око младих жена. „То је једино средство“, одврати он, „да се човек подмлади, а то ваљда сви желимо.“

Пуштамо да нам пребацују наше слабости, да нас због њих кажњавају, стрпљиво отрпимо много штошта за њихову љубав; али нестрпљиви постајемо ако треба да их се одрекнемо.

Кажемо: „Он ће ускоро умрети“, ако неко нешто ради другачије него обично.

Које слабости смемо да задржимо, чак и да у себи култивишемо? Оне које другима више ласкају него што их повређују.

Страсти су или мане или врлине, само појачане.

Наше су страсти као прави феникси. Чим стара изгори, нова истог трена ниче из пепела.

Велике страсти су болести без наде на излечење. Управо оно што би могло да их излечи, чини их веома опаснима.

Нећемо упознати људе ако они дођу к нама; морамо ми да одемо к њима да бисмо сазнали како ствари с њима стоје.

Понашање је огледало у коме свако може да види своју слику.

Постоји љубазност срца; она је сродна љубави. Из ње извире најпријатнјај љубазност спољашњег понашања.

Добровољна зависност најлепше је стање, а како би она била могућа без љубави!

Никад нисмо даље од својих жеља него кад уобразимо да поседујемо жељено.

Нико није већи роб од онога ко себе сматра слободним а да то није.

Против великих предности другог човека нема другог спаса осим љубави.

Каже се да нико није херој у очима свог собара. Али то је само стога што хероја само херој може да призна. Собар би вероватно умео да цени себи сличне.

Нема веће утехе за просечност него што је чињеница да ни геније није бесмртан.

Највећи људи увек су повезани са својим веком преко неке своје слабости.

Људе обично сматрамо опаснијима него што су.

Будале и паметни људи једнако су нешкодљиви. Али полубудале и полупаметни људи – ти су најопаснији.

Најсигурнији начин да избегнемо свет јесте уметност, и најсигурнији начин да се повежемо с њим јесте уметност.

Чак и у тренуцима највеће среће и највеће невоље потребна нам је уметност.

Уметност се бави тешким и добрим стварима.

Тешкоће расту што се човек више ближи циљу.

Сетва није тако тешка као жетва.

Неке су књиге, чини се, написане не зато да бисмо из њих учили него да бисмо сазнали да је њихов аутор нешто знао.

Највеће поштовање које један аутор може да има према својој публици јесте да јој никад не пружа оно што она очекује већ оно што он сам, на сваком датом ступњу свој и туђег образовања, сматра правилним и корисним.

Мудрост је само у истини.

Кад се варам, то свако може да примети, кад лажем – нико.

И најтања длака баца сенку.

Није лако упознати другог човека чак ни уз најбољу вољу и намеру; а онда дође зла воља и све упропасти.

Лакше бисмо упознали један другог кад не бисмо стално хтели да се упоређујемо.

Нема жаба свуда где има воде; али где се чују жабе, ту је и вода.

Ко не зна стране језике, не зна ни свој.

Заблуде су сасвим у реду док смо млади; само не треба да их вучемо са собом у старост.

Свако има у природи понешто што би, кад би то отворено изразио, сигурно изазвало антипатије.

Pa ti si iznela sve koje sam ja mislila da napišem... u stvari

Имам читаву књигу с Гетеовим максимама, па сам помислила да би било занимљиво да народу преведем понешто од тога. А ти слободно убацуј неке своје омиљене Гетеове мудрости. Има их доста, хвала богу.

------------

Неки људи ударају чекићем тамо-амо по зиду и мисле да су сваки пут погодили ексер у главу.

Оно што не разумемо, то и не поседујемо.

Свако увек има бар толико снаге да изведе оно у шта је уверен.

Извесним духовима човек мора да остави њихов идиотизам.

Сва лирика мора да буде у целини разумна, а у појединостима помало неразумна.

Млинар мисли да жито расте да би његов млин имао шта да ради.

Срећан је онај човек који може да доведе у везу почетак свог живота с његовим крајем.

Ко себи не уображава превише, већи је него што мисли.

Роман је субјективна епопеја у којој аутор моли за дозволу да свет обрађује на свој начин. Питање је, дакле, само има ли он тај свој начин; све друго ће се већ и само наћи.

Емпиријско-морални свет састоји се углавном само од зле воље и зависти.

Празноверје је поезија живота; зато песнику не шкоди ако је празноверан.

Ко не осећа љубав, мора да научи да ласка, иначе се неће добро провести.

Од критике се не треба ни штитити ни бранити; треба радити њој упркос, а њој ће се то мало помало свидети.

Лепо је манифестација непознатих закона природе који би нам, без те појаве, вечито остали скривени.

Могу да обећам да ћу бити искрен али не могу да обећам да ћу бити непристрасан.

Незахвалност је увек нека врста слабости. Никад нисам видео да су ваљани људи незахвални.

Сви смо ми толико борнирани да увек мислимо како смо у праву; исто тако мисли и неки изванредан дух који не само да је се вара него чак ужива у тој заблуди.

Збирка анегдота и максима велико је благо за једног светског човека ако уме да оне прве убаци у разговор на згодном месту, а ових других да се сети у одговарајућем случају.

Za one koji ne znaju, a simpatišu ovog pisca, Gete je bio vrlo svestran čovek.
Osim književnosti, bavio se i politikom, fizikom,... Napisao je neku studiju o biljkama koja je kasnije izvršila uticaj na Darvina...
Kada je reč o njegovoj političkoj filzofiji, interesantno je da je on maksimu ''Zavadi, pa vladaj'', hteo da performuliše u ''Ujedini, pa vladaj''.
Njegovi ''Jadi mladog Vertera'' izazvali su takav potres u javnosti, da su zabeleženi širom Evrope slučajevi masovnih samoubistava. Od tada je uočeno koliki uticaj može da ima književnost na društvo.
Interesantan je erotizam koji se provlači kroz njegova dela. Nešto o tome se može naći u knjizi... čini mi se da je naslov... ''Tigrov nežni dodir - Geteov erotski život''...
Iako je u ''Faustu'' centralna ideja pakt sa đavolom, Gete nije imao rezerve u odnosu prema Bogu kao filozofskoj ideji... Možda je pitanje njegove religioznosti jedno od najkomplikovanijih među piscima koji su se u delima osvrtali na Boga i đavola.

Хвала Соколице. Можеш и опширније, нико неће замерити.

-------------------

Каже се: „Уметниче, проучавај природу!“. Није мала ствар, међутим, из простог развити племенито, из безобличног – лепо.

Насртљивост младих дилетаната морамо подносити с добродушношћу: од њих ће у старости настати прави поштоваоци уметности и мајстора.

Посебно увек подлеже општем; опште увек мора да се прилагоди посебном.

Коме природа почне да открива неку очигледну тајну, тај осећа неодољиву потребу за њеним најдостојнијим тумачем – за уметношћу.

Време је и само један од елемената.

Не може човек да живи за свакога, нарочито не за онога с којим не може да живи.

Тајне још увек нису и чуда.

Сасвим је свеједно да ли смо отмени или минорни: људскост се у сваком случају мора испаштати.

Кад чујем да се прича о либералним идејама, увек се чудим колико се људи разбацују празним речима: идеја не сме да буде либерална! Мора да буде снажна, добра, затворена у саму себе, да би могла да испуни божански захтев – да буде продуктивна. Још мање треба да буде либералан појам; јер за њега важи сасвим другачији захтев.

Међутим, либералност треба тражити у уверењима, а она су живи дух.

Али уверења су ретко либерална, јер уверења проистичу непосредно из личности, из њених најближих односа и потреба.

Ради се увек о нашим очима, нашим представама; природа зна већ и сама шта жели, шта је хтела.

Код сваког уметничког дела, великог или малог, до детаља се ради само о концепцији.

Мучио сам се с општим све док нисам увидео да изврсни људи дају допринос у области посебног.

Истина је бакља, али огромна; због тога сви ми покушавамо да покрај ње прођемо жмиркајући, чак се плашимо да не будемо спаљени.

Свако мисли да зато што говори, може да говори и о језику.

Делатан човек увек је несавестан; он никад нема ону савест коју има контемплативан човек.

Зар збиља срећни мисле да несрећни, као гладијатор, треба да уљудно умру пред њима, као што римски народ обично захтевао?

Има људи којима желим добро, и волео бих кад бих могао да им желим још боље.

Као што човек по навици гледа на заустављен сат као да још ради, тако гледа и у лепу жену као да је још воли.

Мржња је активна зловоља, завист пасивна; зато се не треба чудити што завист тако брзо пређе у мржњу.

У ритму има нечег чаробног; он нас чак наводи да верујемо да нам узвишеност припада.

Дилентатизам, ако се озбиљно третира, и наука, ако се упражњава механички, постају педантерија.

Budi ljubavi dostojan ako želiš da budeš ljubljen.

Ljubav je štapić za šetnju, prijateljstvo je batina za put.