...лагао бих када бих рекао да ми се није десило (дешавало)...али сваки пут ми је све теже...осећам се лоше...празно...неиспуњено (нема ни оног осмеха касније кад се сетим у фазону...
како је било добро...)...само је тело намирено...а телесни умор и физичко задовољство чини да емотивна празнина отупи. Чак и осећам неку грижу савести...иако се унапред оградим у смислу тога шта Она може да очекује од свега...да не причам да су неке жене у стању да се заљубе само због секса у које су улетеле онако...из чистог симпатисања...
Ретко кад се подеси да је то обострано супер искуство...да раде хормони...страст...и да обоје са осмехом на лицу пожеле да крену даље (али шта је то друго него емоција у смислу да сте у истој причи..да вам је било лепо и да осећате неко разумевање, симпатисање и пожелите све најбоље једно другом?)...али у сваком сл је много заЕбано ако потраје...
...и угл се дешава после раскида дуже везе...значи једна опција је изоловање и кулирање неко време...а друга је ово....ок уз незанемарљив број оних којима је то једноставно стил живота...смисао сам по себи...и скроз им је супер тако...
...наравно има ту тренутака и кад изненадиш себе позитивно...па иако ти у први мах буде жао што си
пропустио на тацни играчицу са ружичасте телевизије или неку наложену клинкицу...кажеш себи да је добро што ниси толико пао...
...са друге стране...ситуације...да ти девојка спава на рамену...или у крилу у бусу на путу нпр или делите кревет...а све скроз асексуално (ако се успешно обузда обострана жудња наравно
...што је опет тешко...неко ће то иницирати пре или касније или ће се једноставно спонтано десити)...значи прилично чулно проживљавање сваког загрљаја, удисаја, додира, уживање у свакој речи...и гле...не могу баш да дефинишем...али осећај неке испуњености, среће...иако ће се тај сексуални нагон испољити самостално касније...
...типови знају шта причам...