Prenos Šešeljevog suđenja

Инострани и домаћи стручњаци и интелектуалци подржали су борбу др Војислава Шешеља за основна људска права. Наводимо имена истакнутих личности, удружења и студенте који су се највише ангажовали и којима захваљујемо на несебичној подршци. Извињавамо се осталима које нисмо навели, а који су пружили подршку праведној борби др Шешеља.



Стручњаци, истакнуте личности и удружења из земље

Проф. др Смиља Аврамов

Проф др Оливер Антић

Проф. др Коста Чавошки

Проф. др Бранко Ракић

др Славено Терзић

Проф. др Мирко Зуровац

Брана Црнчевић, књижевник

Рајко Петров Ного, књижевник

Гојко Ђого, књижевник

др Бранка Милашиновић

Проф. др Милан Петровић

Михајло Т. Макић, судија Општинског суда у Деспотовцу

Митрополит, дабробосански Николај

Сава Анђелковић, адвокат

Горан Петронијевић, адвокат

Александар Цвејић, адвокат

Биљана Кајганић, адвокат

Драгољуб Томашевић, адвокат

Светозар Вујачић, адвокат

Ненад Вукасовић, адвокат

Стеван Протић, адвокат

Чедомир Попов, академик

Михајло Марковић, академик

др Момчило Миљковић, професор у пензији Државног института у Пенсилванији

др Ђорђе Благојевић

Проф. др Марко Атлагић

Проф. др Радмило Маројевић, академик Међународне словенске академије

Проф. др Ђорђе Николић

Проф. др Зоран Бингулац

Проф. др Зоран Аврамовић

др Никола Жутић

др Зоран Милошевић

Проф. др Сретен Сокић

др Мила Алечковић-Николић

др Момчило Суботић

Спасоје Шакота, професор из Бањалуке

проф. др Радомир Лукић

Брана Црнчевић, књижевник

Рајко Петров Ного, књижевник

Гојко Ђого, књижевник

Ивана и Стево Жигон јуниор

Емир Кустурица, светски познати режисер

Мирослав Тохољ, књижевник

Предраг Драгић Кијук, књижевник

Лабуд Драгић, књижевник

Миријана Бобић-Мојсиловић, новинар и писац

Ранко Прерадовић, књижевник из Републике Српске

Желидраг Никчевић, песник

Љиљана Булатовић новинар и публициста

Александар Ђаја, драмски писац

Марина Божовић, књижевник

Саво Штрбац, директор Документационог центра “Веритас”

Проф. др Драго Т. Пантић, главни одговорни уредник часописа “Породична педагогија”

Роман Мулић, инжењер

Милован Дрецун, политички аналитичар

Владан Динић, главни и одговорни уредник листа “Сведок”

Радован Јовић, новинар “Гласа српског” из Бањалуке

Душан Опачић, Српске електронске новине “Истина”, Беч

Живан Сарамандић, доајен Националне опере

Предраг Милетић, глумац

Вук Бојовић, директор београдског зоо “Врта добре наде”

Зоран Дашић–Даша, вођа ансамбла “Легенде”

Екстра Нена, естрадни уметник

Снежана Ђуришић, естрадни уметник

Антоније Пушић, алијас Рамбо Амадеус, естрадни уметник

Лепа Лукић, естрадни уметник

Студенти Правног факултета на Палама

Студенстки паралмент правног факултета универзитета у Београду

Удружење Срба из Хрватске, генерални секретар, проф. Милојко Будимир

Удружење грађана Федерација Рома Републике Србије

Удружење грађана “Истина” за помоћ жртвама деловања деструктивних и тоталитарних верски секти и психолошких манипулација

Удружење грађана за заштиту људских права “Феникс”



Стручњаци и истакнуте личности из иностранства


Noam Chomski, највећи живи интелектуалац, САД

Edward S. Herman, најближи сарадник Ноама Чомског, ради у Школи Вартон, Универзитет у Пенсилванији, САД

John Laughland, новинар, британски Хелсиншки комитет за људска права, Велика Британија

Peter Handke, аустријски писац, живи у Паризу, Француска

Phillip Corwin, писац и бивши изасланик специјалног представника генералног секретара Уједињених нација за Босну и Херцеговину

Dr Patrick Barriot, пуковник, Париз, Француска

Jacques Vergès, адвокат, Париз, Француска

Mr Anna Igorevna Filimonova, историчар, Москва

Dr Elena Jurijevna Guskova, историчар, Москва

Olga Chetvorikova, историчар, Москва

Dr Nikolai Sergejevic Leonov, историчар, Москва

Barry Lituchy, историчар, Њујорк, САД

Christopher Black, адвокат-заступник пред вишим судовима, Торонто, Канада, тренутно ради у Трибуналу за Руанду

dr Panayotis G. Charitos, професор међународног права, адвокат пред Врховним судом, Грчка

David Peterson, амерички писац и истраживач, Чикаго, САД

Cathrin Schutz, дипломирани политиколог, Франкфурт, Немачка

John Catalinotto, Међународни центар за акцију, САД

Sara Flounders, координатор у Међународном акционом центру, САД

John Peter Maher, пензионисани професор лингвистике, Чикаго, САД

Prof. Bhim Singh, адвокат – заступник пред Врховним судом у Индији

David K.Sergi, адвокат, Сан Маркос, Тексас, САД

Nadja Tesich-Savage, амерички писац, бивши новинар у УН

Milos Raickovich, композитор, Њу Јорк
Prof. Velko Valkanov из Бугарске, председник Бугарског комитета за људска права, почасни председник Бугарске антифашистичке уније, бивши члан парламента

Andrea Martocchia из Италије
Harald Kampffmeyer из Берлина, Немачка
Brigitte Queck, дипломирани политиколог, Немачка

Fulovio Grimaldi, новинар документариста из Рима

Christina Grbic-Buddingh', српски Информативо-културни центар, Холандија

Ian Johnson, координатор Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића из Велике Британије

Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића-немачки огранак

June Kelly, Ирска

Klaus Hartmann, потпредседник Светске уније слободоумних

Peter Betscher, Удружење за међународну солидарност, Немачка
Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића, огранак у Ирској

George Szamuely, Национални правни магазин, Њу Јорк

John Fitzgibbon, Даблин, Ирска

Monika Krotter-Hatrmann из Немачке

Wilhelm Langthaler из Аустрије

Dittmar Steinke из Берлина, Немачка

Rudolf Palmer из Берлина, Немачка

Gerhard Fischer из Берлина, Немачка

G. Dressel из Берлина, Немачка

Käthe Reichel, глумица из Берлина, Немачка

Cornelia Praetorius из Берлина, Немачка

Prof. Roland Reich из Берлина, Немачка

Ernst Malis из Берлина, Немачка

Tamara Bellone, политехничар из Торина, Италија

Dr. Erika Kosse из Берлина, Немачка

Justin O'Hagan из Белфаста, Ирска

Helmut Jäger, из Берлина, Немачка

Klaus von Raussendorff, Антиимперијалистичка кореспонденција, Бон, Немачка

Heather Cottin из Њу Јорка, САД

Sebastion Bahlo из Немачке
 
Проф. др Војислав Шешељ рођен је 11. октобра 1954. године у Сарајеву. У истом граду завршио је Правни факултет и то за само две и по године. Тако је постао најмлађи доктор наука, пошто је докторирао 26. новембра 1979. године, а његова докторска дисертација носила је наслов “Политичка суштина милитаризма и фашизма”.


• Политичку каријеру започео је раних осамдесетих година супротстављајући се тоталитарном комунистичком режиму у тадашњој СР БиХ, нарочито водећим људима овог режима, Бранку Микулићу и Хамдији Поздерцу.



• На прву затворску казну у трајању од 8 година осуђен је 9. јула 1984. године, због деловања са “анархолибералистичких и националистичких позиција“ чиме је починио, како у изреци пресуде стоји, “кривично дело контрареволуционарног угрожавања друштвеног уређења“. Као доказни материјал у судском процесу коришћени су искази сведока о приватним разговорима и необјављени текст одговора на анкету-интервју под насловом “Шта да се ради?“



• Док се налазио у сарајевском затвору казна му је смањена на 4 године. У озлоглашеном затвору у Зеници провео је 22 месеца, од чега више од 6 месеци у самици. На раније пуштање из затвора утицали су бројни протести и петиције интелектуалаца из свих крајева тадашње Југославије, а није било занемарљиво ни писање стране штампе о његовом случају.



• По изласку из затвора, без могућности да у свом окружењу нађе посао, пресељава се у Београд где се издржава писањем и самосталним издавањем књига. Тако је постао члан Удружења књижевника Србије, преко којег у то време и регулише радни однос.



• Током 1989. године одржао је укупно 97 предавања Србима у дијаспори, од којих је већина одржана у Америци и Канади, а мањи део у земљама Западне Европе и Аустралији. Те исте године, за Видовдан, војвода Момчило Ђујић га је због нарочитих заслуга у борби за српски национални интерес, произвео у чин српског четничког војводе.



• По повратку из Сједињених Америчких Држава, 23. јануара 1990. године, оснива Српски слободарски покрет, који се 14. марта исте године уједињује са Српском народном обновом, те тако настаје политичка странка са новим именом, Српски покрет обнове. Пошто је део руководства отступио од првобитно зацртаних принципа прокламоване политичке борбе, проф. др Војислав Шешељ оснива Српски четнички покрет, чију регистрацију одбија актуелни режим са образложењем да “својим именом вређа јавни морал“.



• На казну затвора по други пут је осуђен 2. октобра 1990. године, због покушаја рушења тзв. Куће цвећа и прикупљања добровољаца за одлазак у Републику Српску Крајину.



По издржаној казни поново је ухапшен 23. октобра исте године и осуђен на 45 дана затвора. Пуштен је нешто раније, 15. новембра, а том приликом одбио је да потпише решење о условном пуштању.



• Практично из затвора, 14. новембра 1990. године, први пут се кандидује за председника Србије. Иако жртва медијске блокаде, био му је довољан само један телевизијски наступ, онај од 6. децембра који је постао историјски, да освоји велики број гласова, чак 96.277, што је у датим условима незабележен успех.



• Председник Српске радикалне странке проф. др Војислав Шешељ постаје у Крагујевцу, 23. фебруара 1991. године, када је странка и основана, уједињењем Српског четничког покрета и већине месних одбора Народне радикалне странке.



• У затвору по трећи пут борави од 29. септембра 1994. године до 29. септембра 1995. године. Исте године, такође због супротстављања политици актуелног режима, борави још 60 дана у затвору.



• На изборима за председника Србије одржаним 21. септембра 1997. године, проф. др Војислав Шешељ освојио је 1,126.940 гласова и ушао у други изборни круг. Са 51,37 одсто гласова победио је противкандидата Зорана Лилића, али су тадашњи властодршци фалсификовали број изашлих бирача па су избори поновљени.



И на овим, поновљеним, изборима дошло је до бруталне узурпације победе проф. др Војислава Шешеља, после чега је поклоњен мандат Милану Милутиновићу.



• Писац је великог броја књига, стручних и политичких текстова, укључујући и уџбеник из предмета Политички систем који је предавао на Правном факултету у Београду.



• Ожењен је супругом Јадранком, има четири сина: Николу, Александра, Михаила и Владимира и два унука Војислава и Љубомира.



• Проф. др Војислав Шешељ данас се налази у Хагу, након добровољног одласка 24. фебруара 2003. године.
 
....па овим тзв невладиним организацијама смета и што је шљива ове године добро родила у Србији а камоли нешта друго....много су смешни слушати их а тек гледати....:):lol:
 
.....i on i zlo koje je propagirao zajedno sa svim onih huskackim govorima......
...једино је пропагирао слободу мишљења и борио се за интересе грађана ове земље, зато нам мислим и треба овај пренос да видимо истину...
 
.....i on i zlo koje je propagirao zajedno sa svim onih huskackim govorima......
...једино је пропагирао слободу мишљења и борио се за интересе грађана ове земље, зато нам мислим и треба овај пренос да видимо истину...

NACIONALIZAM,POTPALJIVANJE NARODA NA SUKOB,ZVECKANJE ORUZJEM,NEKULTURA,NEREALNI "CILJEVI"=SLOBODA MISLJENJA I INTERESI GRADJANI!
 

Back
Top