Delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije danas su, povodom obeležavanja 89. godišnjice proboja Solunskog fronta položile vence na srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku u Solunu. Delegaciju Ministarstva odbrane i VS predvodio je zamenik komandanta Združene operativne komande Generalštaba general Ljubiša Diković. (Krstarica, Vesti dana)
Првом светском рату претходила су два балканска рата. Савезнице Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка објавиле су 17. октобра рат Турској. Лондонским миром од 30. маја 1913. срушена је Турска империја (у Европи). Па ипак, различити интереси балканских савезника око поделе Македоније условили су избијање другог балканског рата, нападом Бугарске на Србију и Грчку. Миром у Букурешту од 10. августа Балкански савез престао је да постоји.
Атентат Гаврила Принципа (Млада Босна), 28. јуна 1914. године у Сарајеву, на аустроугарског престолонаследника Фрању Фердинанда дао је Аустроугарској "алиби" да упути 23. јула исте године Србији неприхватљив ултиматум. Већ 28. јула она је Србији објавила рат.
После великих победа српске војске на Церу (прва победа савезничке војске) и на Дрини као и после Колубарска битка, уследили су порази, а потом и окупација Србије. Београд је окупиран 9. октобра 1915.
Српска војска се преко Црне Горе и Албаније повлачила према Јадранском мору. До јануара 1916. сва српска војска била је већ на Крфу, а потом је наступило пребацивање у Солун. После победе на Кајмакчалану 1916, савезници су покушали офанзиву 1917, али без успеха.
Пробој Солунског фронта, којим је окончан рат, извршиле су 15. септембра 1918. српска војска и две француске дивизије. Непријатељска војска је разбијена и повлачила се целом дужином фронта. Већ 1. новембра 1918. ослобођен је Београд. Рат је завршен 11. новембра 1918. Пропорционално броју становништва, Србија је имала највећи број жртава.
http://www.archives.org.yu/pov01.htm
Првом светском рату претходила су два балканска рата. Савезнице Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка објавиле су 17. октобра рат Турској. Лондонским миром од 30. маја 1913. срушена је Турска империја (у Европи). Па ипак, различити интереси балканских савезника око поделе Македоније условили су избијање другог балканског рата, нападом Бугарске на Србију и Грчку. Миром у Букурешту од 10. августа Балкански савез престао је да постоји.
Атентат Гаврила Принципа (Млада Босна), 28. јуна 1914. године у Сарајеву, на аустроугарског престолонаследника Фрању Фердинанда дао је Аустроугарској "алиби" да упути 23. јула исте године Србији неприхватљив ултиматум. Већ 28. јула она је Србији објавила рат.
После великих победа српске војске на Церу (прва победа савезничке војске) и на Дрини као и после Колубарска битка, уследили су порази, а потом и окупација Србије. Београд је окупиран 9. октобра 1915.
Српска војска се преко Црне Горе и Албаније повлачила према Јадранском мору. До јануара 1916. сва српска војска била је већ на Крфу, а потом је наступило пребацивање у Солун. После победе на Кајмакчалану 1916, савезници су покушали офанзиву 1917, али без успеха.
Пробој Солунског фронта, којим је окончан рат, извршиле су 15. септембра 1918. српска војска и две француске дивизије. Непријатељска војска је разбијена и повлачила се целом дужином фронта. Већ 1. новембра 1918. ослобођен је Београд. Рат је завршен 11. новембра 1918. Пропорционално броју становништва, Србија је имала највећи број жртава.
http://www.archives.org.yu/pov01.htm
