DJM
Poznat
- Poruka
- 8.536
Тадић: Признање Косова дестабилизовало би Европу
Више од 200.000 Срба напустило је Косово од 1999. године. До данас, према званичним подацима УНХЦР-а вратило се само њих 7.100.
Председник Србије Борис Тадић за говорницом Генералне скупштине УН (Фото АФП)
Од нашег сталног дописника
Њујорк, 27. септембра – Србија је изложена изазову као ретко која друга земља: развија међународну сарадњу, поштује међународне норме, а ипак се над њом надвија претња да јој територија буде умањена – кршењем међународног права. На овакве њене карактеристике и околности у којима се нашла указао је данас председник Борис Тадић, представљајући је на заседању Генералне скупштине УН. Тадић је настојао да скуп лидера увери да је Србија поуздан партнер у међународним односима и да заслужује међународну подршку за очување своје целовитости, уз поштовање Повеље на којој је утемељена светска организација. Оваква порука послата је у тренуцима кад се овде, у Њујорку, припремају два важна састанка: скуп Контакт групе за Космет и почетак директних преговора представника Београда и Приштине о тој покрајини која је као део Србије под међународном управом.
Ставови Србије објашњени су, такође, и у низу сусрета и Тадића и премијера Војислава Коштунице с државницима низа земаља. Утисак је посматрача да се приступ Београда слуша с више пажње и да се већи број земаља прибојава да би евентуално проглашење независности Космета могло да буде преседан за уздрмавање и њихових територијалних интегритета. Настављају се, међутим, притисци, нарочито групе западних сила, а поготову САД, да се примени „Ахтисаријев план о међународно надзираној независности Косова”, уколико изостане договор Београда и Приштине.
Имајући у виду све те околности, и специфичности аудиторијума коме се непосредно обратио, Тадић је нагласио: „Србија упозорава да се у последње време чују претње да ће косовске привремене институције једнострано прогласити независност 11. децембра. Указујемо на то због чињенице да после евентуалног једностраног признања независности Косова међународни поредак више никада не би био исти, а многи сепаратистички покрети у свету искористили би новоустановљени преседан. На тај начин били би дестабилизовани многи региони у свету.
Зато позивамо легитимне представнике косовских Албанаца да приступе обновљеним преговорима, без прејудицирања исхода, како бисмо дошли до компромисног решења прихватљивог за обе стране, које би водило дугорочном српско-албанском помирењу.”
Претходно изразивши поверење у УН и Савет безбедности као кључне органе за одржавања мира и безбедности у свету, као и у заштити суверенитета и територијалног интегритета држава чланица, он је сажето изложио приступ Србије решавању косметског проблема: „Шездесет друго заседање Генералне скупштине одржава се у веома важном тренутку за Србију јер је у току преговарачки процес о будућем статусу наше покрајине Косова и Метохије. Полазећи од чврстог става да је независност Косова за Србију неприхватљива, косовским Албанцима смо понудили посебна права и надлежности за аутономан развој њихове заједнице унутар Републике Србије.
Бранећи државни суверенитет и територијални интегритет Србије, наш преговарачки тим је понудио модел децентрализације, заснован на европским решењима, који би ефикасно заштитио интересе косовских Албанаца, али и угрожене српске, као и других неалбанских етничких заједница, у покрајини.
Србија нуди решење којим би се обостраном сагласношћу уз примену европских вредности и правила трајно решио један стари међуетнички сукоб, отворила перспектива помирења и заједничког живота унутар модерне, демократске и европске Србије. Наша земља је спремна за постизање компромиса, али истиче да морају да се уваже легитимни интереси демократске Србије и специфичне потребе угрожене српске заједнице у покрајини, као и других заједница које су доживеле изгон, попут ромске и горанске.
Да подсетим, више од 200.000 Срба напустило је Косово од 1999. године. До данас, према званичним подацима УНХЦР-а вратило се само њих 7.100.
Данас се преговори одвијају под окриљем Контакт групе, али легитимну одлуку о будућем статусу Косова може донети само Савет безбедности УН. Једино одлука те институције може имати упориште у међународном праву.
Инсистирајући на поштовању територијалног интегритета Републике Србије, ми се залажемо да се до компромисног решења дође дипломатским, правним и мирним средствима, а никако ратом и насиљем. Управо због тога демократска Србија не прихвата да је претња насиљем стране са којом преговарамо аргумент за прекрајање граница и рушење норми међународног права. Србијa зато упорно упозорава на несагледиве последице овакве непринципијелне и опасне политике и остаје привржена трагању за мирним и компромисним решењем кроз дијалог, уз пуно поштовање Повеље Уједињених нација.”
Више од 200.000 Срба напустило је Косово од 1999. године. До данас, према званичним подацима УНХЦР-а вратило се само њих 7.100.
Председник Србије Борис Тадић за говорницом Генералне скупштине УН (Фото АФП)
Од нашег сталног дописника
Њујорк, 27. септембра – Србија је изложена изазову као ретко која друга земља: развија међународну сарадњу, поштује међународне норме, а ипак се над њом надвија претња да јој територија буде умањена – кршењем међународног права. На овакве њене карактеристике и околности у којима се нашла указао је данас председник Борис Тадић, представљајући је на заседању Генералне скупштине УН. Тадић је настојао да скуп лидера увери да је Србија поуздан партнер у међународним односима и да заслужује међународну подршку за очување своје целовитости, уз поштовање Повеље на којој је утемељена светска организација. Оваква порука послата је у тренуцима кад се овде, у Њујорку, припремају два важна састанка: скуп Контакт групе за Космет и почетак директних преговора представника Београда и Приштине о тој покрајини која је као део Србије под међународном управом.
Ставови Србије објашњени су, такође, и у низу сусрета и Тадића и премијера Војислава Коштунице с државницима низа земаља. Утисак је посматрача да се приступ Београда слуша с више пажње и да се већи број земаља прибојава да би евентуално проглашење независности Космета могло да буде преседан за уздрмавање и њихових територијалних интегритета. Настављају се, међутим, притисци, нарочито групе западних сила, а поготову САД, да се примени „Ахтисаријев план о међународно надзираној независности Косова”, уколико изостане договор Београда и Приштине.
Имајући у виду све те околности, и специфичности аудиторијума коме се непосредно обратио, Тадић је нагласио: „Србија упозорава да се у последње време чују претње да ће косовске привремене институције једнострано прогласити независност 11. децембра. Указујемо на то због чињенице да после евентуалног једностраног признања независности Косова међународни поредак више никада не би био исти, а многи сепаратистички покрети у свету искористили би новоустановљени преседан. На тај начин били би дестабилизовани многи региони у свету.
Зато позивамо легитимне представнике косовских Албанаца да приступе обновљеним преговорима, без прејудицирања исхода, како бисмо дошли до компромисног решења прихватљивог за обе стране, које би водило дугорочном српско-албанском помирењу.”
Претходно изразивши поверење у УН и Савет безбедности као кључне органе за одржавања мира и безбедности у свету, као и у заштити суверенитета и територијалног интегритета држава чланица, он је сажето изложио приступ Србије решавању косметског проблема: „Шездесет друго заседање Генералне скупштине одржава се у веома важном тренутку за Србију јер је у току преговарачки процес о будућем статусу наше покрајине Косова и Метохије. Полазећи од чврстог става да је независност Косова за Србију неприхватљива, косовским Албанцима смо понудили посебна права и надлежности за аутономан развој њихове заједнице унутар Републике Србије.
Бранећи државни суверенитет и територијални интегритет Србије, наш преговарачки тим је понудио модел децентрализације, заснован на европским решењима, који би ефикасно заштитио интересе косовских Албанаца, али и угрожене српске, као и других неалбанских етничких заједница, у покрајини.
Србија нуди решење којим би се обостраном сагласношћу уз примену европских вредности и правила трајно решио један стари међуетнички сукоб, отворила перспектива помирења и заједничког живота унутар модерне, демократске и европске Србије. Наша земља је спремна за постизање компромиса, али истиче да морају да се уваже легитимни интереси демократске Србије и специфичне потребе угрожене српске заједнице у покрајини, као и других заједница које су доживеле изгон, попут ромске и горанске.
Да подсетим, више од 200.000 Срба напустило је Косово од 1999. године. До данас, према званичним подацима УНХЦР-а вратило се само њих 7.100.
Данас се преговори одвијају под окриљем Контакт групе, али легитимну одлуку о будућем статусу Косова може донети само Савет безбедности УН. Једино одлука те институције може имати упориште у међународном праву.
Инсистирајући на поштовању територијалног интегритета Републике Србије, ми се залажемо да се до компромисног решења дође дипломатским, правним и мирним средствима, а никако ратом и насиљем. Управо због тога демократска Србија не прихвата да је претња насиљем стране са којом преговарамо аргумент за прекрајање граница и рушење норми међународног права. Србијa зато упорно упозорава на несагледиве последице овакве непринципијелне и опасне политике и остаје привржена трагању за мирним и компромисним решењем кроз дијалог, уз пуно поштовање Повеље Уједињених нација.”
