gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
LEKARSKA komora, na koju se u Srbiji čekalo pola veka, već na samom startu, utisak je lekara, izneverila je očekivanja. Ne samo zbog toga što iz Statuta komore ne vide kako će ova esnafska organizacija, koja se, bar zasad, najčešće pominje u kontekstu sudova časti koji će da sankcionišu lekare, da štiti njihove interese. Lekari su nezadovoljni i zbog toga što je, za njihova primanja "razrezana" "previsoka upisnina" koja je obavezna za ulazak u komoru. Naime, za upis je potrebno 6.000 dinara , 2.000 dinara za licencu i doživotno 0,8 odsto mesečnih primanja za članarinu!
Svih 25.000 lekara u Srbiji trebalo bi da se upiše u komoru do kraja oktobra, a do kraja godine će dobiti licence. Bez njih od 1. januara 2008. godine neće moći da rade ni u državnoj, ni u privatnoj praksi. Na račun komore do tada će samo od upisnina i licenciranja da "legne" tačno 2,5 milona evra! Za sada se još precizno ne zna kako će i zašta da se troši ovaj novac. Dr Tatjana Radosavljević, predsednik komore, kaže da je novac namenjen "za razne svrhe", ali da Skupština komore tek treba da napravi finansijski plan.
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije zatražio je od ministra zdravlja da preispita date saglasnosti na odluke komore o visini naknade za upis i izdavanje licenci, kao i visinu članarine. Male su, međutim, šanse da se odluka koriguje. Dr Radosavljević kaže da je visinu naknada utvrdila Skupština komore i da se one, bar do kraja ove godine, ne mogu korigovati.
- To je veliki harač na naše male plate - kaže dr Branislava Plančak, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. - Nismo protiv licenciranja, ali niko nam nije objasnio na šta će se trošiti novac, a i mnoge druge stvari oko početka rada komore su za nas sporne.
Dr Vesna Rakić, specijalista hirurgije u Centru za opekotine i plastičnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, kaže da lekari od komore, kako je sada ustrojena, ne mogu da računaju na zaštitu, osiguranje ili edukaciju.
- Dok se pričalo o smislu komore sve je bilo lepo, i svi lekari su bili za komoru i licenciranje, to je odlična zamisao, ali niti je ovo rukovodstvo komore izabrano po zakonu, niti je Statut komore, iako je "prošao" "Službeni glasnik", zaistao validan, jer je usvojen aklamacijom, a ne brojanjem glasova - navodi dr Rakić. - Najpoštenije bi bilo da se organizuju novi izbori za komoru i da glasa svih 25.000 lekara u Srbiji. U narednih godinu dana od upisnina, licenci i članarine komora će da prikupi čak pet miliona evra, a dr Radosavljević je negde izjavila da je taj novac namenjen za opremanje kancelarija pet regionalnih i centralne lekarske komore. To vređa zdrav razum.
Dr Rakić smatra da bi komora više morala da se okrene usavršavanju i zaštiti prava lekara, jer "u Srbiji se od lekara očekuje da rade po najnovijim medicinskim standardima, a da iste te standarde usvajaju o svom trošku na stručnim putovanjima ili iz časopisa". U Sloveniji se, recimo, tačno zna na koliku finansijsku pomoć za edukaciju lekar može da računa od komore.
- Novac od upisnina, licenci i članarina sasvim sigurno neće se trošiti za edukaciju lekara, jer je tako zakonom određeno - objašnjava dr Tatjana Radosavljević. - Komora će lekarima pomoći tako što ćemo se založiti da 60 odsto edukacionih programa lekarima dolazi "na noge", da ne bi plaćali troškove puta i smeštaja. Utvrđene nadoknade možda jesu visoke, ali centralnoj komori pripada samo 2.000 dinara po lekaru za licencu koja će se obnavljati na sedam godina. Upisnina i članarine "idu" na račune pet regionalnih komora.
SUMNjIVI I RAČUNI
NISU sporne samo naknade za komoru, ako treba i to ćemo nekako da platimo - kaže dr Nevena Dimitrijević, lekar u Domu zdravlja Voždovac i portparol Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. - Mnogo je sumnjivije što se komora Beograda uselila u iznajmljene prostorije grupe ljudi koji su se otcepili od našeg sindikata i sada su zapravo sindikalni odeljak Ministarstva zdravlja, protiv kojih se vodi nekoliko sporova. Sumnjivo je, takođe, i što je komora objavila pet-šest računa različitih banaka, na koji se uplaćuju upisnine. Lekari se masovno bune protiv ovako visokih naknada, a kolege iz Vojvodine su rekle da neće da plaćaju članarinu. Medicinske sestre za upis u svoju komoru plaćaju 500 dinara, a mi 6.000.
Novosti.
Koji političari su favorizovali osnivače?Jedina ''dobra'' namera im je da otvore sebi doživotna radna mesta i prošire korupciju u ovoj jadnoj zemlji.
Svih 25.000 lekara u Srbiji trebalo bi da se upiše u komoru do kraja oktobra, a do kraja godine će dobiti licence. Bez njih od 1. januara 2008. godine neće moći da rade ni u državnoj, ni u privatnoj praksi. Na račun komore do tada će samo od upisnina i licenciranja da "legne" tačno 2,5 milona evra! Za sada se još precizno ne zna kako će i zašta da se troši ovaj novac. Dr Tatjana Radosavljević, predsednik komore, kaže da je novac namenjen "za razne svrhe", ali da Skupština komore tek treba da napravi finansijski plan.
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije zatražio je od ministra zdravlja da preispita date saglasnosti na odluke komore o visini naknade za upis i izdavanje licenci, kao i visinu članarine. Male su, međutim, šanse da se odluka koriguje. Dr Radosavljević kaže da je visinu naknada utvrdila Skupština komore i da se one, bar do kraja ove godine, ne mogu korigovati.
- To je veliki harač na naše male plate - kaže dr Branislava Plančak, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. - Nismo protiv licenciranja, ali niko nam nije objasnio na šta će se trošiti novac, a i mnoge druge stvari oko početka rada komore su za nas sporne.
Dr Vesna Rakić, specijalista hirurgije u Centru za opekotine i plastičnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, kaže da lekari od komore, kako je sada ustrojena, ne mogu da računaju na zaštitu, osiguranje ili edukaciju.
- Dok se pričalo o smislu komore sve je bilo lepo, i svi lekari su bili za komoru i licenciranje, to je odlična zamisao, ali niti je ovo rukovodstvo komore izabrano po zakonu, niti je Statut komore, iako je "prošao" "Službeni glasnik", zaistao validan, jer je usvojen aklamacijom, a ne brojanjem glasova - navodi dr Rakić. - Najpoštenije bi bilo da se organizuju novi izbori za komoru i da glasa svih 25.000 lekara u Srbiji. U narednih godinu dana od upisnina, licenci i članarine komora će da prikupi čak pet miliona evra, a dr Radosavljević je negde izjavila da je taj novac namenjen za opremanje kancelarija pet regionalnih i centralne lekarske komore. To vređa zdrav razum.
Dr Rakić smatra da bi komora više morala da se okrene usavršavanju i zaštiti prava lekara, jer "u Srbiji se od lekara očekuje da rade po najnovijim medicinskim standardima, a da iste te standarde usvajaju o svom trošku na stručnim putovanjima ili iz časopisa". U Sloveniji se, recimo, tačno zna na koliku finansijsku pomoć za edukaciju lekar može da računa od komore.
- Novac od upisnina, licenci i članarina sasvim sigurno neće se trošiti za edukaciju lekara, jer je tako zakonom određeno - objašnjava dr Tatjana Radosavljević. - Komora će lekarima pomoći tako što ćemo se založiti da 60 odsto edukacionih programa lekarima dolazi "na noge", da ne bi plaćali troškove puta i smeštaja. Utvrđene nadoknade možda jesu visoke, ali centralnoj komori pripada samo 2.000 dinara po lekaru za licencu koja će se obnavljati na sedam godina. Upisnina i članarine "idu" na račune pet regionalnih komora.
SUMNjIVI I RAČUNI
NISU sporne samo naknade za komoru, ako treba i to ćemo nekako da platimo - kaže dr Nevena Dimitrijević, lekar u Domu zdravlja Voždovac i portparol Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. - Mnogo je sumnjivije što se komora Beograda uselila u iznajmljene prostorije grupe ljudi koji su se otcepili od našeg sindikata i sada su zapravo sindikalni odeljak Ministarstva zdravlja, protiv kojih se vodi nekoliko sporova. Sumnjivo je, takođe, i što je komora objavila pet-šest računa različitih banaka, na koji se uplaćuju upisnine. Lekari se masovno bune protiv ovako visokih naknada, a kolege iz Vojvodine su rekle da neće da plaćaju članarinu. Medicinske sestre za upis u svoju komoru plaćaju 500 dinara, a mi 6.000.
Novosti.
Koji političari su favorizovali osnivače?Jedina ''dobra'' namera im je da otvore sebi doživotna radna mesta i prošire korupciju u ovoj jadnoj zemlji.
