време против традиције
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: време против традиције

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    06.05.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    18
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano време против традиције

    Dušan Kovačev

    “KROZ DVOGLEDE MILE GLEDA GDE JE MARVA, GDE GOVEDA ...”

    Kulturna politika Vremena ili čudesna povest o jednom preostalom “čevapčiču” Dragana Todorovića

    “Ako jednom dođeš u bilo koji grad...”

    Valjevo je pravo polazište da se sagleda “ratnohuškački” odnos prema našoj nacionalnoj tradiciji koji tako uporno gaje domaći „modernisti“. Tradicija, ili ono što je od nje ostalo, skoro bez izuzetka je ukorenjena u selu, a nešto manje u palanci. To je i logično jer je moderna Srbija, pre pobede socijalističke revolucije, bila „zemlja seljaka na brdovitom Balkanu“. To što su ovi seljaci u socijalizmu terani da budu proleteri a hteli su da budu građani – iritira unuke Radovana Trećeg. Oni, poput svog tragikomičnog mitskog pretka, kreću u obračun sa zavičajem kako bi uspešno ostvarili ličnu „tranziciju“ u dostojanstvo urbanog pripadnika globalnog sela. Ma koliko se trudili da se otmu sopstvenoj prošlosti, ona im neprekidno iskače kao žaba na naslov takvog dela, u vidu onog slova Ž za koje je Matija rekao da ga “nema niko, sem nas i Rusa”.

    Upravo ovim slovom počinje Todorovićevo literarno suočavanje s Radovanom u sebi. Nakon opitne knjige “Čevapčiči su bili otlični”, servirao nam je “Živela naša Srbija”, zbornik izabranih tekstova objavljivanih u Vremenu. U stvari, u ovom zborniku razvio je jedno od poglavlja znamenite knjige “Čevapčiči ... ”. Na koricama “Živela naša Srbija” je jedan srpski (ne francuski) akademik između Voje i Velje pred ravnogorskom crkvom. “Valjda će se prevari neki koji voli akademika kad to vidi u izlog, pa će kupi”, rekli bismo da smo zlonamerni. Inače, autor Matiju Bećkovića i ne zove drugačije nego “Akademik”, što je titula o kojoj gaji veoma protivrečna osećanja (1).

    “Dobro doša, Dragane, di si bija do sad?” (2)

    “Novinar, ni pojma. Piko fudbal, pojeziju piso, priznajem kao studiro prava, trebalo vremena da nađem svoj astal, u kafani i inače, što bi moglo da znači i u životu. Novine čito otpozadi.”

    Ovo pisac, Dragan Todorović, navodi o sebi. Obećavajuće.

    “Živela naša Srbija” je, izgleda, trebalo da bude “bela knjiga” autora o njegovom privatnom, a politički korektnom kulturnom ratu sa provincijalnim, odnosno tradicionalnim. Ime je ponela prema istoimenom tekstu iz 1998. godine, u kojem se autor podsmeva penzionisanom radniku vojne industrije, iz sela u okolini Čačka, koji je sebi sazidao mauzolej.
    “Još je u snazi, 99 posto zdrav, zimi tera skije niz dolove, tera i bicikl i na plaži, kad je na moru, trči, živeće dogod bude proizvodio, a čim počne da proizvodi gubitke njegovoj Srbiji, pokazuje, tu je konopac. Sve spremio, konopac, sa omčom, 2,5 metara, ricinus i čaj od kamilice. Zašto ovo poslednje? Zato što se svaki koji se besi usere, a on neće usran da se oprašta od svoje Srbije. Očisti se lepo, zakači konopac gde visi zastava, izdahne vazduh, skoči i dok izbrojiš do jedan, dva, tri – mrtav. Ali neće još, dole pored pruge prolaze vozovi, ide moja Srbija polako napred... a sa'ranu će obavi za života... biće i dva popa... pa Slobu i Lilića... red bi bio da dođu, jer i on je dosta kuko za njinim nosilima.... Živeli mi i naša Srbija, uspravlja se Božidar, i pita ko se od prisutni' nije upiso. Božidar ima s rpsku prošlost. Boža leže u grob, jastuk mu zastava sa petokrakom, profesionalno ponavlja scene, peva ‘Sa Ovčara i Kablara', govori tekst ‘ja sam Jovićević Božidar, selo Loret kod Požege, zadnja pošta Jelen Do, pravoslavni Srbin... Svaku scenu završavo sa ‘živeli mi i naša Srbija'...” (3).

    Teško je naći domaćeg novinara kome ovakav nekro-***** može da posluži kao paradigma stanja u Srbiji. Još je teže da takav publicista fotografski savršeno opiše svaku ružnu pojedinost. Pored Todorovića, sudeći po tematskoj zaokupljenosti, skoro nijednog novinara Vremena ozbiljno ne zanima srpska tradicija. Njegova je “upućenost” u ovu tematiku, međutim, toliko sistematična i redovna da se može smatrati da je Todorovićev stav zapravo i stav časopisa.

    Negde u doba kad je “Ćorava kutija” Pere Lukovića nestala bestraga iz Vremena , počinje Todorovićev uspon. Za razliku od Perinog, samo njemu razumljivog, latino-sapunjavog, sve seksualnijeg doživljaja srpske političke scene, Todorović se pokazao kao solidan reporter s osećajem za detalj. Umeo je, nemalo puta, da prepozna, raščlani, fotografiše i efektno opiše događaje i aktere na koje se „namerio“. Njegove minijature naših aktuelnosti mogu se prepoznati i u redakcijskim vestima. Od samog početka dosledno je pisao o provincijalnim aktuelnostima iz Valjeva (4) i zapadne Srbije. Njegovi izveštaji o ravnogorskom i gučanskom “radovanju”, lokalnim političkim javnim temama, privatizaciji i lokalnoj publicistici redovni su u nedeljniku. “Obrada” tradicije je ono čime se bavi, iako ga zanima i književnost (5). Lokalnost je ipak samo formalna, njegovi članci imaju širi smisao jer on pišući “lokalno, deluje globalno”.

    Tice ćedu da izedu grožđe

    Prevremeni razlaz “demokratskog bloka” razvio je i njegov talenat. U “proevropskom” opredeljenju za “brze integracije” Todorović je investirao u, čini se, najbesmisleniju podelu Srbije. Raskol na “građansko ili nacionalno” shvatio je kao podelu na globalno i provincijalno. Od početka 2004. njegove reportaže bile su ogorčen i neprekidni napad na sve one domaće tradicije koje su čak i u titoističkim medijima, okrenutim brzoj i bespoštednoj modernizaciji, bile pozitivnije tretirane. Todorovićevi članci su paradigma stava urbanog “mejnstrima”, nekritična i nekreativna, a maliciozna fotografska proza domaćih nacionalnih tradicija lišena bilo čega što je dobro, lepo i simpatično. Čak i u retkim slučajevima kada se bavio nacionalnim institucijama moderne države, poput SANU i UKS, naravno sa izrazito negativnim stavovima (“Akademija je mrtva”), ovaj prezir nije mogao da potisne u drugi plan zarad objektivnijeg pristupa.
    Todorovićeva objava rata nacionalnim i provincijskim tradicijama dogodila se početkom 2004. godine reportažom ”I spomenik bez glave”, čiji su delovi pomenuti na početku ovog članka. Potom je objavljena reportaža “Skela van jaruge” (6), gde nakon zlonamerno banalizovanog oslikavanja proslave dvestogodišnjice Prvog srpskog ustanka temeljno opisuje kako se jelo i pilo, i završava: “Kijamet još traje, ispred one dvostruke šatre štand, imaju letke, imaju parole, Srbi nikad neće moći da na hrvatskoj abecedi reše svoje puteve u Evropu. Imaju i bedževe sa ćiriličnim Ć, literaturu, srpski jezik pod okupacijom ćirilice, a imaju i megafon, jednom iskočile žile, ‘braćo pravoslavci, pozivamo vas da podignemo kulturnu bunu za ćirilicu'” . U istom broju je i članak „Kruna, mač i mantija”. Ove zlurade reportaže proslave dva veka srpske državnosti propraćene su posebnim odeljkom štampanim na ćiriličnom pismu (sva ranija izdanja štampana su latinično!) sa člancima, praktično, cele redakcije Vremena.



  2. #2
    Početnik
    Učlanjen
    06.05.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    18
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: време против традиције

    Ova humoreska predstavlja nam dahijski režim kao neobično uslužan da daje intervjue i poverljive informacije novinarima kroz koje se razobličuje čitav srpski pokret u beogradskom pašaluku, rugajući se „modernoj srpskoj državnosti“, tako mrskoj kritičarima „srpskog provincijalizma“. Dahije se predstavljaju pozitivno i čitalac bi trebalo da gaji simpatije prema njima, a ne prema osnivačima moderne srpske državnosti.

    Ovi “ćirilični” članci samo su početak “moderničarske manufakture” u kojoj Todorović i njemu bliski krugovi promovišu deformisan pogled na našu istoriju i tradiciju, a sve to, najčešće, pod maskom neozbiljnog i šaljivog. Sposobnost da se uoči detalj on vešto koristi kako bi slikovito dočarao svaku sitnicu u atmosferi slavlja u Orašcu. Stavova tu nema, očigledno se obraća čitaocu kome je javna atmosfera inače važna za sopstveni feeling . A prema shvatanju naših “modernista”, atmosfera je jako važna, ona može da ubije. Ko, dakle, hoće da se “urbano” nasmeje seljacima, primitivizmu prošlosti i sadašnjosti – nek izvoli. Todorović je sve što je “seljačko” uočio i zapisao: pokret kojim je pogladio bradu predsednik srpske skupštine, belu kašičicu u ustima srpskog premijera, nabrekle žile na vratu, mantije, popove, ćirilicu, činjenicu da je ustanak dignut na mestu koje se zove neurbano – “Jaruga”, stihove narodnih pesama koje nisu “kul”, rakiju, arhaizme u govoru i pevanju, prigodne bedževe i majice, četnike, socijaliste i razne sitnice koje je “mejnstrim” prezreo kao primitivno i varvarsko.
    Moj bratandr grubijandr velikandr

    Ono što, međutim, preokupira Todorovića su provincijalna “radovanja”. “Osećaj za filing”, za posprdno slikanje seljačke atmosfere, razvija se u pravcu podsmeha njihovim gastronomskim radovanjima: rakiji, kobasicama, čvarcima, uskršnjim jajima, žetvama, kosidbama, ludaji. Jak, iritirajući začin u ovim zaprženim člancima je učešće sveštenika u srpskoj nacionalnoj tradiciji. U njegovim člancima sveštenici i mantije upotrebljavaju se mnogo efektnije nego u književno-propagandnim delima socrealizma, a uz to imaju i veći značaj (7). “Popove” novinarski slika “pored rasnih žena”, banalizuje njihov govor i rado piše o vezi “popa” s ovozemaljskim sumnjivim biznisom.
    ...........



    А оно "европејски свјетоназор" Теофила Панчића је ствааарно добро... а то Свјетоназор јел има неке везе са Назором...

    Ово је отлично
    Citat:
    Upravo ovim slovom počinje Todorovićevo literarno suočavanje s Radovanom u sebi.


    То да је радован трећи митски предак наших "урбаних модерниста" је заиста луцидно, а ово
    Citat:
    Da li bi bili “urbaniji” da “uture” eks u piće, ili da se “puknu” nečim egzotičnijim, pa da kliču Rastafariju, ili repuju “Nad Egzitom tehno vatra seva....”
    је леегендарно... ето зашто је човек мој идол "НАД ЕГЗИТОМ ТЕХНО ВАТРА СЕВА..."

Slične teme

  1. Право време
    Autor Hellen u forumu Dom i porodica
    Odgovora: 137
    Poslednja poruka: 29.03.2010., 22:37
  2. Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 10.04.2009., 21:56
  3. Време...
    Autor Red_Zmaja u forumu Prirodne nauke
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 03.07.2008., 08:35
  4. Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 31.03.2007., 17:02

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •