Sokolica_M
Domaćin
- Poruka
- 4.429
Ako izuzmem ubistvo kao najteži zločin na lestvici zala, sledeće čega se gnušam i što zaslužuje najoštriju osudu i najtežu kaznu jeste silovanje.
Incest kao specifični oblik silovanja, a koji se ipak sa tim ne može izjednačiti i u istu ravan smestiti zbog sve prateće problematike uz ovo izopačenje ljudskog uma. Jer se tiče nečega što se odvija u okvirima porodice, među ljudima krvno vezanim, i još gore, jer se odvija nad decom i ostavlja dalekosežne posledice po psihu.
Kažu da dete koje je pretrpelo pravo seksualno zlostavljanje ili neki blaži oblik toga (pričanje o tome, primoravanje, ali ne i ostvarenje fizičkog kontakta), tokom života neminovno nosi traume koje se sporo i teško leče, a kazna za ovaj zločin se kreće, koliko sam na televiziji mogla da čujem, od tri do pet godina.
Da li vam se ova kazna čini aposlutno minimalnom za zločin tako zgražavajuć? (Komšija mog brata je za pokušaj pljačkanja banke dobio dve godine, a napad na banku i na ljudsko biće se ne mogu ravnati, zar ne, čak ni približno?)
Kako biste vi regulisali kažnjavanje za incest i silovanja?
Znam da ću zvučati oholo, ali Dušanov zakonik je pljačku i silovanje najbolje rešavao: odsecanjem dela tela kojim je zločin počinjen. U demokratskim društvima je neprihvatljiva ova radikalna metoda, svesna sam toga.
Meni drugarica kaže da treba uzeti u obzir da silovanje, a pogotovo silovanje sopstvenog deteta, radi psihički poremećena osoba, a ja vas pitam, da li se mentalni poremećaj treba uzeti kao olakšavajuća okolnost pri izricanju kazne?
Znam da je najteže suditi, jer mi smo ipak samo ljudi... i treba kao takvi ljudima (ukoliko počinioci to jesu, mada ih ja nazivam čudovištima) da sudimo... ali nekako zakon donosi red, pa što je zakon bolji, očekujmo i veću uređenost i bolji kvalitet života...
Koje je vaše mišljenje o ovakvim pojavama u društvu?
Incest kao specifični oblik silovanja, a koji se ipak sa tim ne može izjednačiti i u istu ravan smestiti zbog sve prateće problematike uz ovo izopačenje ljudskog uma. Jer se tiče nečega što se odvija u okvirima porodice, među ljudima krvno vezanim, i još gore, jer se odvija nad decom i ostavlja dalekosežne posledice po psihu.
Kažu da dete koje je pretrpelo pravo seksualno zlostavljanje ili neki blaži oblik toga (pričanje o tome, primoravanje, ali ne i ostvarenje fizičkog kontakta), tokom života neminovno nosi traume koje se sporo i teško leče, a kazna za ovaj zločin se kreće, koliko sam na televiziji mogla da čujem, od tri do pet godina.
Da li vam se ova kazna čini aposlutno minimalnom za zločin tako zgražavajuć? (Komšija mog brata je za pokušaj pljačkanja banke dobio dve godine, a napad na banku i na ljudsko biće se ne mogu ravnati, zar ne, čak ni približno?)
Kako biste vi regulisali kažnjavanje za incest i silovanja?
Znam da ću zvučati oholo, ali Dušanov zakonik je pljačku i silovanje najbolje rešavao: odsecanjem dela tela kojim je zločin počinjen. U demokratskim društvima je neprihvatljiva ova radikalna metoda, svesna sam toga.
Meni drugarica kaže da treba uzeti u obzir da silovanje, a pogotovo silovanje sopstvenog deteta, radi psihički poremećena osoba, a ja vas pitam, da li se mentalni poremećaj treba uzeti kao olakšavajuća okolnost pri izricanju kazne?
Znam da je najteže suditi, jer mi smo ipak samo ljudi... i treba kao takvi ljudima (ukoliko počinioci to jesu, mada ih ja nazivam čudovištima) da sudimo... ali nekako zakon donosi red, pa što je zakon bolji, očekujmo i veću uređenost i bolji kvalitet života...
Koje je vaše mišljenje o ovakvim pojavama u društvu?
