Geografija

B

Batagamer

Početnik
Poruka
6
Ovako...

Zašto kada gledamo Mjesec vidimo samo jednu njegovu stranu :confused: :?: :?:

Ovo nam je pitanje profa postavio ;D ali ga niko nije znao odgovoriti :roll: :mrgreen:

Plz ako znate odgovor recite mi :sad:

Thnx ^^
 
Zasto... Pa valjda zato sto je uvek, zbog njegovog oblika, osvetljena samo jedna njegova strana, zato uvek vidimo onaj disc koji Sunce u tom trenutku osvetljava... Ovo je moje misljenje, ali valjda zato i mozemo da vidimo samo jednu stranu Zemlje kada je gledamo iz svemira.
 
Predlažem da obnovimo temu i pretvorimo je u svojevrstan kviz znanja iz geografije. Dobro nam je krenulo.

Evo prvog pitanja: gde jedan dan počinje prvo, a gde poslednje? Koji je to deo sveta, odnosno, u kojim državama?
 
Auuu... Niko ne zna odgovor. Veoma prosto: novi dan najpre počinje na Čukotskom poluostrvu u Rusiji i na Novom Zelandu. To je u 13 časova po našem, srednjoevropskom vremenu prethodnog dana. Poslednji počinje na ostrvskoj državi Zapadna ili Američka Samoa (to je ona koju je nedavno pogodio ''cunami'') u 13 časova tekućeg dana po našem vremenu.

A svima njima je zajedničko to da se radi o području Pacifika - Tihog Okeana. Zapadno i istočno od 180 podnevka.
 
Loengrin:
Predlažem da obnovimo temu i pretvorimo je u svojevrstan kviz znanja iz geografije. Dobro nam je krenulo.

Evo prvog pitanja: gde jedan dan počinje prvo, a gde poslednje? Koji je to deo sveta, odnosno, u kojim državama?
Kliknite za proširenje...

Pa najpre pocinje u Japanu, Kini, Rusiji a najposle u USA

EDIT: Sorry nisam video da si odgovorio vec. Nema veze, lako je pitanje. Hajde sada ja:

Objasni pojavu polarnih dana i noci
 
Zato sto nije:
nije.png

Nego:
jeste.png

ili suprotno.
 
Poslednja izmena:
Koji to faktor još postoji?

Evo novog pitanja: o delu sveta koji se može smatrati njegovim krajem (ili ipak, početkom, pošto tu dan počinje prvi): Čukotsko poluostrvo.

Kakva mu je vegetacija, kakva se ''seoba naroda'' desila sa njegovog tla u prastara vremena, koji ga narodi danas nastavaju i koja tri grada se na njemu jedino ističu?
 
Loengrin:
Koji to faktor još postoji?

Evo novog pitanja: o delu sveta koji se može smatrati njegovim krajem (ili ipak, početkom, pošto tu dan počinje prvi): Čukotsko poluostrvo.

Kakva mu je vegetacija, kakva se ''seoba naroda'' desila sa njegovog tla u prastara vremena, koji ga narodi danas nastavaju i koja tri grada se na njemu jedino ističu?
Kliknite za proširenje...

Ugao koji ekliptika gradi sa ravni nebeskog polutara, zbog toga svetlost ne pada na polove kada je tamo noc. I sta sa Cukotskim poluostrvom?
 
Žao mi je, ocena jedan plus. Delimično je tačno samo ono sa seobom, naime iz Azije su se preko Čukotke, koja je tada bila direktno spojena sa Aljaskom (Beringov moreuz nastao je kasnije) doselili iz centralne Azije i Kine kasniji američki domoroci - indijanci.

Čukotsko poluostrvo je isključivo obraslo TUNDROM. Njegovi žitelji su ČUKČI i u manjem broju ESKIMI. Tri grada koja se jedino ističu su. ANADIR, rudarski grad u čijoj su blizini rudnici uglja, PROVIĐENJE, na obali Čukotskog mora i UZLEN, na samom kraju poluostrva, na obali Beringovog moreuza, koji razdvaja Čukotsko poluostrvo i Aljasku otprilike koliko i Gibraltarski moreuz Pirinejsko poluostrvo i severnu Afriku - Maroko.

Jeste li se upoznali?
 
Neverovatno je da jedna tako interesantna nauka kao geografija, pobuđuje na jednom ovako dobro posećenom forumu tako malo interesovanja. Evo novog pitanja:

Šta su to CUNAMI, iz kog jezika potiče ovaj izraz i kako oni nastaju?
 
Можда зато што има више питања него стручњака да на њих одговоре.
Мене на пример интересује како прорачунати обим било које географске паралеле? Или како израчунати хипотенузу ако су јој катете одређене у степенима?
 
Loengrin:
Neverovatno je da jedna tako interesantna nauka kao geografija, pobuđuje na jednom ovako dobro posećenom forumu tako malo interesovanja. Evo novog pitanja:

Šta su to CUNAMI, iz kog jezika potiče ovaj izraz i kako oni nastaju?
Kliknite za proširenje...

Питање је занимљиво, само нема неке везе са географијом...

Дакле, цунами је реч из јапанског језика, која значи талас. Цунами је специфична врста таласа, који настаје услед тектонског помењања блокова дна океанског басена. Такво тектонско померање догађа се по раседу, обично у исто време када настају и земљотреси (тектонско померање по раседу је у суштини и узрок земљотреса). Настанак таласа цунами одликује се тиме што се вода повлачи из приобалног региона чак и до неколико стотина метара, а затим се талас, са великом амплитудом, обрушава на копно. На пучини га је тешко видети/препознати, због тога што су му у тим крајевима амплитуде величине као и код обичних таласа.
 
Da krenemo odmah dalje, evo novih pitanja: šta su to OBLACI, kako nastaju i koje su specifičnosti pojedinih vrsta oblaka: kumulusi, nimbusi i stratusi?

I kakve se podvrste javljaju unutar svake od ove tri vrste oblaka?
 
Sentient:
Ali je najveci cunami u novijoj istoriji, sa talasom visine 516m, bio posledica klizista / specificne obalske topografije.
Kliknite za proširenje...

Клизиште никада не може да настане само од себе. Клизање је последица поремећаја у равнотежи, која може да настане засецањем падине, тектонским поремећајем, итд.

Дакле, и ово је вероватно имало везе са неким тектонским процесом.
 
Loengrin:
Dakle, cunami ipak imaju veze, i to sa fizičkom geografijom.

Bravo, posle dužeg vremena, stigli su tačni odgovori.
Kliknite za proširenje...

Дакле :) не видим какве везе имају цунами таласи са било каквом географијом? Проучавањем тектонских процеса се бави тектоника, проучавањем земљотреса сеизмологија, морфолошким утицајем цунамија на рељеф - геоморфологија.

Ма, видела сам геофизичко питање, па, као геофизичар, не могу да одолим да да не одговорим. :)
 
Земљотресе или трусове, те сеизмичке таласе или ''цунамије'', ја сам учио у географији, најпре у петом разреду основне школе, а потом још детаљније, и у четвртом разреду гимназије.

Специјализоване области се поменутим стварима баве још детаљније.

Добро, да се вратимо сада питању о облацима. Немојте ми рећи да се овиме бави метеорологија. Постоји и физичка географија, која такође сагледава овај феномен. Као и оне већ побројане.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top