Постоји заједничка нит која веже јасеновачки покољ,злочине из другог свјетског рата са ватиканском банком,смрћу финансијера Калвија убијеног у Лондону и аргентинским везама.

Далмација,Истра,Пула и Задар били су продани, а хиљаде Италијана који су били приморани да се иселе из тих крајева, продани су од стране оних који данас сједе у парламенту и говоре како их желе заштитити.

Можда је коначно дошао тренутак да се проговори о овоме и каже како дијалог који Италија и Хрватска воде посљедњих дана искривљује слику стварности.Комеморација поводом сјећања на жртве фојби изазвала је велику кризу у односима Италије и Хрватске.Представљена тако,није ништа друго него сценографија измишљена како би се избјегло дубље истраживање о томе коме је помагала ватиканска банка и какве су њене одговорности у цијелој овој причи.У дневницима које је водио Мусолини могао би се наћи отворени одговор љевичарској пропаганди,која је сву кривицу свалила на фашистички режим у Италији.Сав овај гламурозни спектакл није ништа друго него стварање потпуне конфузије око истине и одвраћање пажње јавног мњења како би се прикрило ко је заиста починио ратни злочин. Судски случај који је у току против ватиканске банке и Хрватског илирског братства Сан Гиролама покренут је како би се коначно доказали злочини почињени у току усташког режима и са којим се тражи реституција злата и приватног власништва жртава рата.Случај је попримио велике размјере,јер се тиче рециклаже злата украденог у току рата,што је повезано са геноцидом и етноцидом над једним народом.Оптужени су и због тога што су прикривали улогу швајцарских банака,а онда стављајући под хипотеке и вршећи банкарске трансакције са великим пословним банкама како би на тај начин дошли до огромног богатства стеченог криминалним путевима.У прилог овом постоје и документовани докази како је конвој од 2,5тоне злата пребачен у швајцарске банке.Ватиканска банка је имала,као што има и данас,отворене банкарске рачуне иу америчким банкама,а сво злато итрансакције долазиле су из трезора усташа,кршећи на тај начин међународне законе.Дио овог трезора је пресељен,акредитован и замијењен, а након тога је извршен депозит у Федерал Ресерв банци,тако да је дио ових златних резерви рециклиран и од тога створен нацистички депозит у злату. Овај компликовани судски случај,покренут је против оних који себе сматрају „институцијама“, не прихватајући да су и они дио једног друштва у коме се пролијевала крв због новца.

Ревизионизам је заиста на услузи банкама,а закони директно штите психолошки криминал у коме се не моше стављати у дискусију њихов „институционализам“ и легитимност.Сваки човек има право на слободу мишљења и има право да реагује у случају своје одбране права на живот.Један народ има право да реагује на историју која је написана само да би се уништило његово постојање.Свијет је пун бескорисних и бесмислених ствари,често насталих у парламентима у којима су анархија и неморал довели до велике преваре италијанског народа.Ревизионизам није ништа друго него начин да се велом прекрије оно што би ухваћени у пљачки требали рећи у јавност,која свакодневно поставља све више и више питања у вези прошлости.

Дио овог пројекта је и дипломатска дискусија са Хрватском,јер се не може говорити о кризи-то је начин како би се заштитили и прикрили прави кривци,они који су се окрвавиликрвљу невиних.Предсједник Италије,Наполетано,зна да је ватиканска банка руку под руку са Федерал Ресерве,али исто тако зна и да је Ватикан једина држава на свијету базирана на чистој религијској основи.заједно са својом банком обављала је трансакције на штету Срба,јевреја,Рома и чланица бившег СССР-а који сада према закону FEDERAL RULE OF CIVIL PROCEDURE 23,могу имати своја загарантована права.



Е.Нација