Стваралаштво Франца Кафке

  • Začetnik teme Лилит
  • Datum pokretanja
mirror man:
Jedina dva pisca (koliko mogu da se setim) kod kojih nisam uspeo da otkrijem ni tračak nade su Kafka i Beket.
Kliknite za proširenje...

И ја мислим да код Кафке нема наде, код њега заправо може бити само горе, ни случајно боље, али занима ме како тумачиш оно светло на прозору на крају "Процеса", непосредно пред сам чин егзекуције Јозефа К.
 
Верујем да су многи од вас читали Кафкин "Преображај", па ме занима шта вас у тој причи највише запањује? Ја, рецимо, никада нећу моћи довољно да се начудим управо том недостатку чуђења, тј. ужасавања, због невероватног и језивог догађаја који је централна тема приче, као ни равном и релативно мирном тону приповедања о томе. Гротеска над гротескама - све је гротеска. Шта ви мислите?
 
pa sta ocekujete od coveka koji je imao verovatno najdosadniji i najjednolicniji zivot koji se moze zamisliti. umro je u trideset i nekoj od bolesti koja je dosla niotkuda i koja je bila bauk u to vreme. covek je prihvatio da je sve, ceo zivot, stvarnost besmislena. ali on ne kuka, samo konstatuje.
 
shvatam vas sve i mislim da ste potpuno u pravu sto se tice Kafke i njegovih dela , ipak , to da ne moze da se nadje tracak nade u njegovim delima ? pa , ne znam , u njegovim Dnevnicima postoje neke zabeleske koje nisu ispunjene surovim shvatanjem . Mozda se u njima nazire taj tracak nade ? Iako je taj tracak nade cak i kada pocinje da se primecuje vec na sledecoj strani apsolutno nestao ipak je to neka nada . srdacan pozdrav svim citaocima Kafkinih dela
 
Мислим да наде код Кафке ипак нема. Његово дело у целини карактерише управо вера у гору будућност, а сваки слабашан наговештај наде снажно је иронијски подривен. Рецимо, светло које Јозеф К. види на прозору пред сам чин егзекуције (трачак наде) "срозано је до низина ироније" самим погубљењем у каменолому, нарочито стидом Јозефа К. - не због кривице, јер кривице нема, већ због тога што завршава "као пас" (упркос непружању отпора, тј. понашању у складу са новозаветним принципом).

С друге стране пак, иако је очај у Кафкином делу апсoлутан, он је, будући артикулисан, чини се, ипак надишао сам себе!
 
mr_pleasure:
pa mislim da se varas. ima krivice. on ponavlja da nije kriv ali kada to govori i sam sebi jako je neuverljiv. a uz to on se ponasa kao kriv kroz ceo proces. on se nikada ne zali da se postupak neopravdano vodi, njegove primedbe vezane su za proceduru i njegov tretman. capis?
Kliknite za proširenje...

Хтела сам да кажем да кривице de facto нема, а тачно је да се Јозеф К. све време понаша као кривац, и то зато што читав процес схвата у чисто јуристичком смислу (то је, могло би се рећи, једина његова "кривица", одн. заблуда), а заправо је плод његове скучене свести.
 
Da Kafka nije takav kakav jeste ni ove teme ne bi bilo. On kao da je ziveo paralisan - nema uzbudjenja, reakcije, facijalne ekspresije. Njegov ekstremno nonsalantan pogled na stvarnost i jeste ono sto ga cini toliko primamljivim. Ne znam zasto trazite nadu, zar je mora biti? Kad biste ju nasli, mozda ga vise ne biste ni citali. Ali traziti ju, znaci jos uvek citati njegova dela, a to u svakom pogledu moze da bude dobra vezba, a i iskustvo.

Hvala na predlogu lilit, potrazicu pripovetku.
 
mr_pleasure:
pa to nema veze sa vezom. kada bi on proces shvatao u cisto juristickom smislu to bi znacilo svesti ga na nivo jednog filadendrona ili kamilice. upravo suprotno od toga. i reci mi jednu stvar, gde si ti osrtila da se on uzasava necega?
Kliknite za proširenje...

Нисам ни говорила о ужасавању, мада мислим да је Јозеф К, као, уосталом, и остали Кафкини ликови, слеђен од страха, с тим што тај страх не манифестује, штавише, није га ни свестан.
 
mr_pleasure:
ok. ali navedi mi onda bar jedno mesto gde taj strah dolazi do izrazaja.
Kliknite za proširenje...

Па, рекох ти да тај страх није манифестан, мада целокупно понашање Јозефа К. указује на то да постоји. Тај страх га, поред осталог, блокира у расуђивању. Зато доводи у питање институције, процедуру и сл, инсистира на споредним појединостима (тим инсистирањем на небитним детаљима Кафка појачава гротеску), тј. непрестано се удаљава од суштине. Страх је код Кафке најпре метафизички.
 
Лилит:
Верујем да су многи од вас читали Кафкин "Преображај", па ме занима шта вас у тој причи највише запањује? Ја, рецимо, никада нећу моћи довољно да се начудим управо том недостатку чуђења, тј. ужасавања, због невероватног и језивог догађаја који је централна тема приче, као ни равном и релативно мирном тону приповедања о томе. Гротеска над гротескама - све је гротеска. Шта ви мислите?
Kliknite za proširenje...

Upravo taj nedostatak cudjenja i jeste kljucna stvar u Kafkinom delu, i predstavlja najvecu magiju kako za citaoca tako za proucavaoce njegovog opisa. U nizu raznih interpretatora i interpretacija, postoji nekoliko autora koji su to lucidno povezali sa mehanizmom sna i snova. Kao sto se snevac nicemu ne cudi u snu, ma kako situacije tj. snovi bili cudni, neobicni, iscaseni, tako se i Kafkini likovi nicemu ne cude, cak i ne postavljaju pitanje prihvatanja-neprihvatanja okolnosti i situacija, nego delaju u njima po nekom takodje nezacudjenom mehanizmu - opet kao u snu.

Mozda je zaista tu kljuc?
 
Snezana67:
Upravo taj nedostatak cudjenja i jeste kljucna stvar u Kafkinom delu, i predstavlja najvecu magiju kako za citaoca tako za proucavaoce njegovog opisa. U nizu raznih interpretatora i interpretacija, postoji nekoliko autora koji su to lucidno povezali sa mehanizmom sna i snova. Kao sto se snevac nicemu ne cudi u snu, ma kako situacije tj. snovi bili cudni, neobicni, iscaseni, tako se i Kafkini likovi nicemu ne cude, cak i ne postavljaju pitanje prihvatanja-neprihvatanja okolnosti i situacija, nego delaju u njima po nekom takodje nezacudjenom mehanizmu - opet kao u snu.

Mozda je zaista tu kljuc?
Kliknite za proširenje...

Да, само што су код њега сви снови кошмарни. Управо та кошмарна логика сна која влада Кафкиним делом чини овог писца јединственом појавом у књижевности.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top