-
- Popularno:
- Izrael izvršio vazdušni napad; čule su...
- Руси питају Србе: Хоћете ли у Савезну...
- Pričest
- Za njim je uzdisala jugoslavija: Bio je...
- Konzervativci vs liberali
- Naučna istraživanja masovno lažirana -...
- Због чега сте на Крсти?
- Ko je ubio ovu ženu?
- Секс са старијим женама као алтернатива...
- Uhapšen Sergej Trifunović
Iran
- Začetnik teme Dust
- Datum pokretanja
UberSukhoi
Primećen član
- Poruka
- 834
- Poruka
- 4.184
Ko razume engleski, evo dodatnih svežih informacija:
French FM calls for getting tougher on Iran
Iran's controversial nuclear programme has dominated talks between the foreign ministers of France and Russia. Russia’s FM Sergey Lavrov has said he is concerned with reports that military action against the country is being considered.
His French counterpart, Bernard Kouchner, said he wanted to see tougher sanctions imposed by the UN in order to ensure Iran is not using the programme as a decoy for building an atomic bomb.
“Everything must be done to avoid war. We need to constantly negotiate; we need to consider harsh sanctions against Iran, which are necessary to show how serious we are about this issue,” Bernard Kouchner said.
Russia, however, maintains that Iran's co-operation with the UN nuclear watchdog is proving fruitful and says more negotiations are the way to solve the crisis.
France's FM Kouchner is in Moscow for a two-day working visit. The visit comes as a preparation for the arrival of French President Nicolas Sarkozy, planned for next month.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------A ko voli srpski, evo malo Press-a:
POČINJE RAT SA IRANOM?
Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner upozorava da treba preduzeti "bukvalno sve" da Iran ne bi razvio atomsku bombu, te da svet treba da se "pripremi za najgore"
Francuski ministar spoljnih poslova Bernard Kušner u nedelju je izjavio da svet treba da se "pripremi na najgore", odnosno na mogući rat s Iranom. Kušner se zauzeo i za uvođenje evropskih sankcija Teheranu iako smatra da treba pregovarati do samog kraja da Iran ne bi razvio atomsku bombu.
Kada je u jednoj emisiji Kušner rekao "treba se pripremiti na najgore", a zamoljen da pojasni na šta misli, bez okolišanja je odgovorio: "Na rat".
Kušner smatra da je u sadašnjem trenutku iranski nuklearni program "najveća svetska kriza".
- Nećemo prihvatiti da ta bomba bude izgrađena, jer bi to predstavljalo istinsku opasnost za ceo svet - rekao je on. Takav posebno oštar ton prema Teheranu podseća na francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija, koji je 27. avgusta prekinuo oklevanje zapadnih zvaničnika i upozorio da postoji "katastrofalna alternativa: iranska bomba ili bombardovanje Irana". Kušner je ocenio da nema nikakvih znakova da se bliži američko bombardovanje Irana, ali smatra prirodnim "da se ti planovi prave". Kušner je izjavio i to da će se Pariz zauzimati za to da Evropska unija uvede ekonomske sankcije protiv Teherana, izvan okvira Ujedinjenih nacija, kako je dosad bio slučaj.
Agencija Frans pres dodaje da Kušnerove reči znače zaoštravanje francuskog stajališta prema Iranu. Kušner je najavio da će Pariz, ne čekajući dodatne sankcije, zatražiti od velikih francuskih kompanija da više ne ulažu u Iran, naročito u energetski sektor, naglasivši da se to odnosi na naftne kompanije "Total" i "Gas de Frans", ali "i druge".
U međuvremenu, iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad u nedelju je ponovo pozvao predsednika SAD Džordža Buša na debatu pred Generalnom skupštinom UN u Njujorku iduće nedelje.
-Želim s njim da razgovaram pred UN ili u prisustvu novinara, ali nikako iza zatvorenih vrata - rekao je Ahmadinedžad u intervjuu za iransku satelitsku mrežu "Džame džam". Iranski predsednik planira da poseti Njujork i to bi bilo njegovo treće putovanje u SAD, kao i njegovo obraćanje UN, za manje od tri godine. Ahmadinedžad je sličnu ponudu uputio Bušu još prošlog avgusta, ali iz SAD su odgovorili da prihvataju jedino direktne razgovore ukoliko Teheran suspenduje svoj nuklearni program i obogaćivanje uranijuma.
I Izraelci vežbaju napad na Iran?
Misteriozni napad izraelskih aviona na ciljeve duboko u sirijskoj teritoriji ovih dana izazvao je novu kontroverzu. Iako je Izrael ćutao o operaciji koja je navodno imala ime "Voćnjak", ciljevi su, prema jednoj verziji, bili neki nuklearni pogoni u kojima su se navodno proizvodile komponente za severnokorejsku nuklearnu bombu, a prema drugoj verziji, cilj je bio Hezbolahov konvoj koji je dostavljao oružje Libanu. Zbunjenost je postala još veća kada je turska vojska objavila da je nedaleko od svoje istočne granice pronašla dva rezervoara izraelskih borbenih aviona. Ispalo je da je reč o dodatnim rezervoarima najnovijih izraelskih bombardera koje oni odbacuju kada se gorivo potroši, a oni avionu omogućuju da leti do ciljeva udaljenih 2.000 kilometara. Analitičari su došli do zaključka da nije reč ni o kakvoj misterioznoj operaciji, već o vežbi za napade na iranske nuklearne pogone.
FAKTI:
- Iran i Sjedinjene Američke Države nemaju službene diplomatske odnose otkako su američki službenici u ambasadi u Teheranu bili uzeti kao taoci i tako proveli 444 dana, u razdoblju od 1979. do 1981.
- Amerika tvrdi da Iran ugrožava ceo svet svojim nuklearnim programom
- Iran tvrdi da razvija nuklearni program isključivo u mirnodopske svrhe
- Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad tvrdi da njegova ponuda za razgovor sa Bušom ne bi trebalo da se interpretira kao obnavljanje bilateralnih razgovora, već samo kao dijalog u UN
French FM calls for getting tougher on Iran
Iran's controversial nuclear programme has dominated talks between the foreign ministers of France and Russia. Russia’s FM Sergey Lavrov has said he is concerned with reports that military action against the country is being considered.
His French counterpart, Bernard Kouchner, said he wanted to see tougher sanctions imposed by the UN in order to ensure Iran is not using the programme as a decoy for building an atomic bomb.
“Everything must be done to avoid war. We need to constantly negotiate; we need to consider harsh sanctions against Iran, which are necessary to show how serious we are about this issue,” Bernard Kouchner said.
Russia, however, maintains that Iran's co-operation with the UN nuclear watchdog is proving fruitful and says more negotiations are the way to solve the crisis.
France's FM Kouchner is in Moscow for a two-day working visit. The visit comes as a preparation for the arrival of French President Nicolas Sarkozy, planned for next month.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------A ko voli srpski, evo malo Press-a:
POČINJE RAT SA IRANOM?
Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner upozorava da treba preduzeti "bukvalno sve" da Iran ne bi razvio atomsku bombu, te da svet treba da se "pripremi za najgore"
Francuski ministar spoljnih poslova Bernard Kušner u nedelju je izjavio da svet treba da se "pripremi na najgore", odnosno na mogući rat s Iranom. Kušner se zauzeo i za uvođenje evropskih sankcija Teheranu iako smatra da treba pregovarati do samog kraja da Iran ne bi razvio atomsku bombu.
Kada je u jednoj emisiji Kušner rekao "treba se pripremiti na najgore", a zamoljen da pojasni na šta misli, bez okolišanja je odgovorio: "Na rat".
Kušner smatra da je u sadašnjem trenutku iranski nuklearni program "najveća svetska kriza".
- Nećemo prihvatiti da ta bomba bude izgrađena, jer bi to predstavljalo istinsku opasnost za ceo svet - rekao je on. Takav posebno oštar ton prema Teheranu podseća na francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija, koji je 27. avgusta prekinuo oklevanje zapadnih zvaničnika i upozorio da postoji "katastrofalna alternativa: iranska bomba ili bombardovanje Irana". Kušner je ocenio da nema nikakvih znakova da se bliži američko bombardovanje Irana, ali smatra prirodnim "da se ti planovi prave". Kušner je izjavio i to da će se Pariz zauzimati za to da Evropska unija uvede ekonomske sankcije protiv Teherana, izvan okvira Ujedinjenih nacija, kako je dosad bio slučaj.
Agencija Frans pres dodaje da Kušnerove reči znače zaoštravanje francuskog stajališta prema Iranu. Kušner je najavio da će Pariz, ne čekajući dodatne sankcije, zatražiti od velikih francuskih kompanija da više ne ulažu u Iran, naročito u energetski sektor, naglasivši da se to odnosi na naftne kompanije "Total" i "Gas de Frans", ali "i druge".
U međuvremenu, iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad u nedelju je ponovo pozvao predsednika SAD Džordža Buša na debatu pred Generalnom skupštinom UN u Njujorku iduće nedelje.
-Želim s njim da razgovaram pred UN ili u prisustvu novinara, ali nikako iza zatvorenih vrata - rekao je Ahmadinedžad u intervjuu za iransku satelitsku mrežu "Džame džam". Iranski predsednik planira da poseti Njujork i to bi bilo njegovo treće putovanje u SAD, kao i njegovo obraćanje UN, za manje od tri godine. Ahmadinedžad je sličnu ponudu uputio Bušu još prošlog avgusta, ali iz SAD su odgovorili da prihvataju jedino direktne razgovore ukoliko Teheran suspenduje svoj nuklearni program i obogaćivanje uranijuma.
I Izraelci vežbaju napad na Iran?
Misteriozni napad izraelskih aviona na ciljeve duboko u sirijskoj teritoriji ovih dana izazvao je novu kontroverzu. Iako je Izrael ćutao o operaciji koja je navodno imala ime "Voćnjak", ciljevi su, prema jednoj verziji, bili neki nuklearni pogoni u kojima su se navodno proizvodile komponente za severnokorejsku nuklearnu bombu, a prema drugoj verziji, cilj je bio Hezbolahov konvoj koji je dostavljao oružje Libanu. Zbunjenost je postala još veća kada je turska vojska objavila da je nedaleko od svoje istočne granice pronašla dva rezervoara izraelskih borbenih aviona. Ispalo je da je reč o dodatnim rezervoarima najnovijih izraelskih bombardera koje oni odbacuju kada se gorivo potroši, a oni avionu omogućuju da leti do ciljeva udaljenih 2.000 kilometara. Analitičari su došli do zaključka da nije reč ni o kakvoj misterioznoj operaciji, već o vežbi za napade na iranske nuklearne pogone.
FAKTI:
- Iran i Sjedinjene Američke Države nemaju službene diplomatske odnose otkako su američki službenici u ambasadi u Teheranu bili uzeti kao taoci i tako proveli 444 dana, u razdoblju od 1979. do 1981.
- Amerika tvrdi da Iran ugrožava ceo svet svojim nuklearnim programom
- Iran tvrdi da razvija nuklearni program isključivo u mirnodopske svrhe
- Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad tvrdi da njegova ponuda za razgovor sa Bušom ne bi trebalo da se interpretira kao obnavljanje bilateralnih razgovora, već samo kao dijalog u UN
- Poruka
- 4.184
Press:
BUŠ HOĆE NOVI RAT!
Dok Rusija upozorava da bi vojna intervencija u Iranu bila greška s katastrofalnim posledicama, britanski "Sandej telegraf" tvrdi da će Buš pokušati pošto-poto da isprovocira sukob sa tom zemljom!
- Eventualna američka vojna intervencija u Iranu bila bi "politička greška" s "katastrofalnim" posledicama - rekao je pomoćnik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Losjukov u razgovoru koji je u utorak objavio dnevnik "Vremja novosti". Rusija je reagovala na izjavu francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, koji je u ponedeljak uveče doputovao u dvodnevnu posetu Moskvi pošto je u nedelju počeo polemiku izjavom da svet treba da se pripremi na najgore, na rat s Iranom.
Kušner je opasnost od rata s Iranom spomenuo zbog nuklearnog programa te zemlje u kojoj Rusija gradi nuklearnu centralu, u gradu Bušehru. Za Losjukova, "bombardovanje Irana bio bi loš korak koji bi imao katastrofalne posledice. Losjukov se nada da neće biti eskalacije napetosti u tom području, barem pre zatvaranja samita zemalja uz Kaspijsko more, koji bi trebalo da bude održan 16. oktobra u Teheranu.
Dok Rusi pokušavaju da spreče rat, administracija američkog predsednika Džordža Buša je donela čvrstu odluku da krene u rat protiv Irana do kraja sledeće godine, a u tu svrhu je počela da razmatra strategiju kako da isprovocira Iran i tako da izgovor za početak akcije, piše "Sandej telegraf".
Dosad su o načinu kako sprečiti Iran da napravi nuklearno oružje u američkoj vladi postojala oprečna mišljenja. Dok je Dik Čejni, arhitekta pohoda na Irak, zagovarao da se i za Iran koristi isto rešenje, dotle je ministarka spoljnih poslova Kondoliza Rajs insistirala da se pre toga koristi diplomatija i ekonomske sankcije, ili barem uloži daleko više vremena i napora da se za vojnu akciju stekne međunarodni konsenzus nego što je to bio slučaj kod Iraka.
Međutim, ako je suditi po vestima koje sve više "cure" iz najviših krugova u Vašingtonu, deluje da je Rajsova prihvatila Čejnijev argument prema kojem je insistiranje na diplomatiji samo pomoglo Iranu da nastavi s nuklearnim programom.
Fakti:
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad izjavio je juče da ne smatra ozbiljnim izjave francuskog šefa diplomatije Bernara Kušnera da postoji rizik od rata sa Iranom ako sankcije zbog nuklearnog programa ne budu dale rezultate
Francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner izjavio je u nedelju da svet mora da se pripremi na najgore, odnosno za rat sa Iranom ako se sankcije ne pokažu kao dovoljne da se Teheran ubedi da obustavi svoj nuklearni program
Sa takvim stavovima neće biti korisno imati trgovinu od više milijardi evra sa Francuskom. Pariz mora da se izvini iranskom narodu - rekao je Alaedin Borudžerdi, predsednik parlamentarne Komisije za inostrane poslove
Iran nije samoubilačka nacija
Svaki napor treba preduzeti da bi se Iran sprečio da pribavi nuklearno oružje, ali ako se u tome ne uspe, svet bi mogao da živi s nuklearno naoružanim režimom u Teheranu, izjavio je u ponedeljak donedavni zapovednik američkih snaga na Bliskom istoku, penzionisani general Džom Abizaid. Abizaid, general koji je komandovao Centralnom komandom od jula 2003. do februara 2007. godine, rekao je da bi SAD, ako Iran i nabavi nuklearno oružje, mogle uspešno da odvrate tu zemlju od njegove upotrebe.
- Iran nije samoubilačka nacija. Možda imaju neke ljude na vlasti koji ne deluju racionalno, ali sumnjam da Iranci nameravaju da nas napadnu nuklearnim oružjem - rekao je Abizaid na tribini Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
- Postoje načini da se živi s nuklearnim Iranom. Suočimo se s time, živeli smo s nuklearnim Sovjetskim Savezom, živeli smo s nuklearnom Kinom, a isto tako živimo s drugim nuklearnim silama - rekao je Abizaid.
P.S.: Dakle da vidimo, već od polovine oktobra, ako ne i ranije, desiće se nešto konkretno. Ako mene pitate, Bušu zbog izbora odgovara da do rata dođe ŠTO PRE, jer se zna da je on jedini kandidat republikanaca, bez obzira na podele u stranci...
BUŠ HOĆE NOVI RAT!
Dok Rusija upozorava da bi vojna intervencija u Iranu bila greška s katastrofalnim posledicama, britanski "Sandej telegraf" tvrdi da će Buš pokušati pošto-poto da isprovocira sukob sa tom zemljom!
- Eventualna američka vojna intervencija u Iranu bila bi "politička greška" s "katastrofalnim" posledicama - rekao je pomoćnik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Losjukov u razgovoru koji je u utorak objavio dnevnik "Vremja novosti". Rusija je reagovala na izjavu francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, koji je u ponedeljak uveče doputovao u dvodnevnu posetu Moskvi pošto je u nedelju počeo polemiku izjavom da svet treba da se pripremi na najgore, na rat s Iranom.
Kušner je opasnost od rata s Iranom spomenuo zbog nuklearnog programa te zemlje u kojoj Rusija gradi nuklearnu centralu, u gradu Bušehru. Za Losjukova, "bombardovanje Irana bio bi loš korak koji bi imao katastrofalne posledice. Losjukov se nada da neće biti eskalacije napetosti u tom području, barem pre zatvaranja samita zemalja uz Kaspijsko more, koji bi trebalo da bude održan 16. oktobra u Teheranu.
Dok Rusi pokušavaju da spreče rat, administracija američkog predsednika Džordža Buša je donela čvrstu odluku da krene u rat protiv Irana do kraja sledeće godine, a u tu svrhu je počela da razmatra strategiju kako da isprovocira Iran i tako da izgovor za početak akcije, piše "Sandej telegraf".
Dosad su o načinu kako sprečiti Iran da napravi nuklearno oružje u američkoj vladi postojala oprečna mišljenja. Dok je Dik Čejni, arhitekta pohoda na Irak, zagovarao da se i za Iran koristi isto rešenje, dotle je ministarka spoljnih poslova Kondoliza Rajs insistirala da se pre toga koristi diplomatija i ekonomske sankcije, ili barem uloži daleko više vremena i napora da se za vojnu akciju stekne međunarodni konsenzus nego što je to bio slučaj kod Iraka.
Međutim, ako je suditi po vestima koje sve više "cure" iz najviših krugova u Vašingtonu, deluje da je Rajsova prihvatila Čejnijev argument prema kojem je insistiranje na diplomatiji samo pomoglo Iranu da nastavi s nuklearnim programom.
Fakti:
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad izjavio je juče da ne smatra ozbiljnim izjave francuskog šefa diplomatije Bernara Kušnera da postoji rizik od rata sa Iranom ako sankcije zbog nuklearnog programa ne budu dale rezultate
Francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner izjavio je u nedelju da svet mora da se pripremi na najgore, odnosno za rat sa Iranom ako se sankcije ne pokažu kao dovoljne da se Teheran ubedi da obustavi svoj nuklearni program
Sa takvim stavovima neće biti korisno imati trgovinu od više milijardi evra sa Francuskom. Pariz mora da se izvini iranskom narodu - rekao je Alaedin Borudžerdi, predsednik parlamentarne Komisije za inostrane poslove
Iran nije samoubilačka nacija
Svaki napor treba preduzeti da bi se Iran sprečio da pribavi nuklearno oružje, ali ako se u tome ne uspe, svet bi mogao da živi s nuklearno naoružanim režimom u Teheranu, izjavio je u ponedeljak donedavni zapovednik američkih snaga na Bliskom istoku, penzionisani general Džom Abizaid. Abizaid, general koji je komandovao Centralnom komandom od jula 2003. do februara 2007. godine, rekao je da bi SAD, ako Iran i nabavi nuklearno oružje, mogle uspešno da odvrate tu zemlju od njegove upotrebe.
- Iran nije samoubilačka nacija. Možda imaju neke ljude na vlasti koji ne deluju racionalno, ali sumnjam da Iranci nameravaju da nas napadnu nuklearnim oružjem - rekao je Abizaid na tribini Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
- Postoje načini da se živi s nuklearnim Iranom. Suočimo se s time, živeli smo s nuklearnim Sovjetskim Savezom, živeli smo s nuklearnom Kinom, a isto tako živimo s drugim nuklearnim silama - rekao je Abizaid.
P.S.: Dakle da vidimo, već od polovine oktobra, ako ne i ranije, desiće se nešto konkretno. Ako mene pitate, Bušu zbog izbora odgovara da do rata dođe ŠTO PRE, jer se zna da je on jedini kandidat republikanaca, bez obzira na podele u stranci...
ShadowAssassin
Zainteresovan član
- Poruka
- 497
- Poruka
- 4.184
UberSukhoi
Primećen član
- Poruka
- 834
Ako su u Iraku Ameri ostavili ispod 10000 svojih zrtava, ja cu da jedem gowna!mastercat:
Sve ukupno, od kada su dosli, koliko su godina tamo, koliko je poginulo niko ne zna, ali ono sto oni kazu 2/3 hiljade, to je prica za malu decu.
U Iranu, za 5-6 godina moraju bar 30/40000 da umotaju u zastavu
!!! Kome se ne zivi --------> USMC :-)Mozda malo manje, ali sa UN, ostalim smradovima, a ne racunam Јуден-Швајн
dejina811
Aktivan član
- Poruka
- 1.533
cisto za tebe, i da dodje do kopeno rata ima mnogo iranaca koji vise vole zapadnu kulturu nego Homeinije sledbenike... ja sam slucajno imao prilike da pricam sa jednim lekarom iz irana koji radi ovde kod nas, pa sam se i sam iznenadio! i kad je poceo rat u iraku pricalo je kako ce mnogo amera da gine... pa je za sada taj broj poginulih podnosljiv za americku javnost!
UberSukhoi
Primećen član
- Poruka
- 834
mastercat
Aktivan član
- Poruka
- 1.294
30-40000 hiljada (pretarana brojka koju si ti lupio) je i prihvatljiva za amera u odnosu na ono sto dobijaju= potpuno kontrolu bliskog istoka i razervi nafteUberSukhoi:Ako su u Iraku Ameri ostavili ispod 10000 svojih zrtava, ja cu da jedem gowna!
Sve ukupno, od kada su dosli, koliko su godina tamo, koliko je poginulo niko ne zna, ali ono sto oni kazu 2/3 hiljade, to je prica za malu decu.
U Iranu, za 5-6 godina moraju bar 30/40000 da umotaju u zastavu
Mozda malo manje, ali sa UN, ostalim smradovima, a ne racunam Јуден-Швајн
- Poruka
- 4.184
A ko je pomenuo kopneni rat? Priča se za sada samo o bombardovanju, a vi kopneni, pa kopneni rat, pa žrtve... Uostalom, da i di toga dođe, svako ima prednost domaćeg terena, imali bi i Iračani da se borilo više od onih bednih 15% vojske, koliko se borilo... Evo primera prednosti vazduha:
NAPAD NA A-BOMBU
Izraelci izveli spektakularnu operaciju bombardovanja u Siriji i do temelja uništili postrojenje za proizvodnju nuklearnog oružja.
Izraelski vojni avioni su u noći 6. septembra, u stvari, bombardovali postrojenja za proizvodnju nuklearnog oružja u Siriji, tvrde mediji u Izraelu i SAD. Sirija je odmah sutradan optužila Izrael da je povredio njen vazdušni prostor, ali je objavila da je njena protivvazdušna odbrana dobro intervenisala i "naterala Izraelce u beg". Postrojenja za proizvodnju atomske bombe tada nijednom rečju nisu pomenuta.
U zvaničnom Tel Avivu, s druge strane, i dalje vlada zavera ćutanja, ali se bivši premijer Benjamin Netanijahu juče izleteo izjavom da je "unapred bio informisan o akciji izraelske armije u Siriji i da je pohvalio sadašnjeg predsednika vlade Ehuda Olmerta što je misija izvedena"! Netanijahu je tako prvi izraelski političar koji je prekinuo dvonedeljno uporno ćutanje o misterioznoj operaciji i potvrdio da je do nje zaista došlo. Bivši premijer rekao je da je Olmertu lično čestitao.
- Kada premijer čini stvari za koje verujem da su važne i neophodne, ja mu dajem punu podršku. Bio sam deo toga od prvog minuta, ali je suviše rano da se raspravlja o tome - kazao je Netanijahu, i dodao da ga ne brine to što je zbog ove akcije porasla popularnost njegovog direktnog konkurenta za vlast Ehuda Olmerta.
Novinari su do podataka o izraelskoj operaciji došli iz izvora u američkim vojnim krugovima, koji tvrde da je u pitanju bio mnogo spektakularniji događaj od "povređivanja vazdušnog prostora", odnosno da je to bio pravi vazdušni udar kako bi se uklonjene ozbiljne pretnje izraelskoj bezbednosti. Američki izvori tvrde da su Izraelci zadovoljni rezultatima, odnosno da je "cilj potpuno uništen". Akciju je navodno potpomogla Turska, koja je izraelskim avionima dozvolila da koriste njen vazdušni prostor i tako iznenade Sirijce.
Odmah posle sirijskih optužbi javnost je spekulisala da je cilj napada bilo skladište savremenog iranskog oružja, koje se preko Sirije dostavlja libanskom Hezbolahu, ali se sada tvrdi da je reč o materijalu i opremi koja služi za proizvodnju atomske bombe. Akcija je, navodno, izvedena kada je u sirijsku luku uplovio severnokorejski brod s materijalom za proizvodnju nuklearnog oružja. U američkim i izraelskim vojnim krugovima već duže vreme se spekuliše da Severna Koreja namerava da proda stečeno znanje o proizvodnju A-bombe i neophodni materijal, a među potencijalnim kupcima najviše se pominje Sirija.
Tvrdnje o uništenju sirijskog nuklearnog postrojenja, s druge strane, dovode se u vezu s intenziviranjem psihološkog rata protiv Irana, čiji nuklearni program SAD nastoji da zaustavi po svaku cenu. Kao jedan od "najelegantnijih" načina za to pominjan je izraelski vazdušni napad na iranska postrojenja, koji bi bio veoma sličan napadu na irački reaktor "Osirak", kojim je 1981. godine zaustavljen atomski program Sadama Huseina.
FAKTI
* Severna Koreja je prošle godine izvršila nuklearnu probu, a nedavno se obavezala da će obustaviti sopstveni atomski program
* Koreja je nedavno zvanično demantovala tvrdnje da je Siriji dostavila nuklearni materijal
* Sirija je u ratu sa Izraelom od 1967. godine, a jevrejska država jedna je od onih koje imaju nuklearno oružje, mada to nikada zvanično nije potvrđeno
Žestoka osuda Netanijahuove izjave u Izrael
Politički i vojni krugovi u Izraelu žestoko su reagovali na izjavu lidera opozicije Benjamina Netanijahua, koji je, praktično, potvrdio napad na Siriju. Generalni sekretar Laburističke partije Ejtan Kabel rekao je da su "reči bivšeg premijera glupe i neodgovorne".
- Nemam pojma da li je to što je Netanijahu uradio budalasto, glupo ili se radi o želji da se uhvati voz, da se bude partner, da se ukradu poeni ili nešto drugo, ali je jednostavno vrlo opasno. Taj čovek ne zaslužuje da bude lider - kazao je Kabel. Izvori bliski premijeru Ehudu Olmertu rekli su da se Netanijahuova izjava graniči s "nacionalnom neodgovornošću", dok su neimenovani vojni oficiri rekli da je to "najviši nivo neodgovornosti prema naciji i državi".
NAPAD NA A-BOMBU
Izraelci izveli spektakularnu operaciju bombardovanja u Siriji i do temelja uništili postrojenje za proizvodnju nuklearnog oružja.
Izraelski vojni avioni su u noći 6. septembra, u stvari, bombardovali postrojenja za proizvodnju nuklearnog oružja u Siriji, tvrde mediji u Izraelu i SAD. Sirija je odmah sutradan optužila Izrael da je povredio njen vazdušni prostor, ali je objavila da je njena protivvazdušna odbrana dobro intervenisala i "naterala Izraelce u beg". Postrojenja za proizvodnju atomske bombe tada nijednom rečju nisu pomenuta.
U zvaničnom Tel Avivu, s druge strane, i dalje vlada zavera ćutanja, ali se bivši premijer Benjamin Netanijahu juče izleteo izjavom da je "unapred bio informisan o akciji izraelske armije u Siriji i da je pohvalio sadašnjeg predsednika vlade Ehuda Olmerta što je misija izvedena"! Netanijahu je tako prvi izraelski političar koji je prekinuo dvonedeljno uporno ćutanje o misterioznoj operaciji i potvrdio da je do nje zaista došlo. Bivši premijer rekao je da je Olmertu lično čestitao.
- Kada premijer čini stvari za koje verujem da su važne i neophodne, ja mu dajem punu podršku. Bio sam deo toga od prvog minuta, ali je suviše rano da se raspravlja o tome - kazao je Netanijahu, i dodao da ga ne brine to što je zbog ove akcije porasla popularnost njegovog direktnog konkurenta za vlast Ehuda Olmerta.
Novinari su do podataka o izraelskoj operaciji došli iz izvora u američkim vojnim krugovima, koji tvrde da je u pitanju bio mnogo spektakularniji događaj od "povređivanja vazdušnog prostora", odnosno da je to bio pravi vazdušni udar kako bi se uklonjene ozbiljne pretnje izraelskoj bezbednosti. Američki izvori tvrde da su Izraelci zadovoljni rezultatima, odnosno da je "cilj potpuno uništen". Akciju je navodno potpomogla Turska, koja je izraelskim avionima dozvolila da koriste njen vazdušni prostor i tako iznenade Sirijce.
Odmah posle sirijskih optužbi javnost je spekulisala da je cilj napada bilo skladište savremenog iranskog oružja, koje se preko Sirije dostavlja libanskom Hezbolahu, ali se sada tvrdi da je reč o materijalu i opremi koja služi za proizvodnju atomske bombe. Akcija je, navodno, izvedena kada je u sirijsku luku uplovio severnokorejski brod s materijalom za proizvodnju nuklearnog oružja. U američkim i izraelskim vojnim krugovima već duže vreme se spekuliše da Severna Koreja namerava da proda stečeno znanje o proizvodnju A-bombe i neophodni materijal, a među potencijalnim kupcima najviše se pominje Sirija.
Tvrdnje o uništenju sirijskog nuklearnog postrojenja, s druge strane, dovode se u vezu s intenziviranjem psihološkog rata protiv Irana, čiji nuklearni program SAD nastoji da zaustavi po svaku cenu. Kao jedan od "najelegantnijih" načina za to pominjan je izraelski vazdušni napad na iranska postrojenja, koji bi bio veoma sličan napadu na irački reaktor "Osirak", kojim je 1981. godine zaustavljen atomski program Sadama Huseina.
FAKTI
* Severna Koreja je prošle godine izvršila nuklearnu probu, a nedavno se obavezala da će obustaviti sopstveni atomski program
* Koreja je nedavno zvanično demantovala tvrdnje da je Siriji dostavila nuklearni materijal
* Sirija je u ratu sa Izraelom od 1967. godine, a jevrejska država jedna je od onih koje imaju nuklearno oružje, mada to nikada zvanično nije potvrđeno
Žestoka osuda Netanijahuove izjave u Izrael
Politički i vojni krugovi u Izraelu žestoko su reagovali na izjavu lidera opozicije Benjamina Netanijahua, koji je, praktično, potvrdio napad na Siriju. Generalni sekretar Laburističke partije Ejtan Kabel rekao je da su "reči bivšeg premijera glupe i neodgovorne".
- Nemam pojma da li je to što je Netanijahu uradio budalasto, glupo ili se radi o želji da se uhvati voz, da se bude partner, da se ukradu poeni ili nešto drugo, ali je jednostavno vrlo opasno. Taj čovek ne zaslužuje da bude lider - kazao je Kabel. Izvori bliski premijeru Ehudu Olmertu rekli su da se Netanijahuova izjava graniči s "nacionalnom neodgovornošću", dok su neimenovani vojni oficiri rekli da je to "najviši nivo neodgovornosti prema naciji i državi".