Може ли се догодити у Србији да Уставни суд ради и да буде политички непристрасан Земља без уставног суда. Тога има у Србији и нема нигде на свету. У октобру ће се навршити година како не ради Уставни суд, можда једина брана свакојаком политичком апсолутизму и безакоњу.

И није то Србији први пут. У време ДОС-а није радио од фебруара 2001. до јуна наредне године. „То је тада тумачено као политички немар. Политичка власт није имала разумевања, а и посветила се економији. Ипак то је била елементарна неодговорност “, каже Слободан Вучетић, последњи председник овог суда који је сада у пензији.

Због важности Уставног суда, Уставним законом је предвиђено да он буде установљен већ на првој седници нове Скупштине изабране по новом Уставу. Да су хтели да поштују Уставни закон посланици не би, на пример, расправљали о држављанству или ЦЕФТА споразуму, ако пре тога није основан Уставни суд.

Сада сви уверавају да ће у Србији опет да ради Уставни суд. Министар правде Душан Петровић изјавио је да очекује да ће нови закон о уставном суду Србије бити усвојен до краја септембра. Оптимисти су и председник и потпредседник парламента, па ће и Србија ускоро ваљда имати Уставни суд како је то нормално у целом свету, иако кажу да може да се отегне договор око избора судија.

То ће рећи да је конституисање Уставног суда пре свега политичко питање, тачније да зависи од воље политичара. Вучетић каже да суд није радио због „недовољне политичке воље“, јер „извршна власт води рачуна о својим приоритетима, али нема разумевања за суд“. Он подсећа да је Уставни суд могао бити изабран прошле године у октобру, јер је председник Србије Борис Тадић поднео листу од 10 кандидата, од којих се пет бира тајним гласањем. „Истовремено, Скупштина је могла да усвоји закон о уставном суду, да утврди листу од 10 кандидата, од којих се такође бира пет док преосталих пет судија предлаже Врховни касациони суд, који није још оформљен, али би Уставни суд могао да ради са 10 судија.“

Није изабран и није радио, а да јесте, можда би расправљао о легалности владе која на свом интернет сајту као своје чланове није навела министре одбране и спољних послова или о некој од њених одлука.

Светозар Чиплић, судија Уставног суда, каже да би, да је радио, тај суд Уредбу о привременом финансирању вероватно прогласио неуставном. „Свима одговара да Уставни суд не ради и влади и локалној самоуправи, јер Уставни суд је једини правни и аналитички контролор свих нивоа власти и заштитник уставног поретка.“

Међутим, Зоран Ивошевић, професор Правног факултета Универзитета „Унион“, мисли да ипак није сва кривица на политичарима. Он каже да је Уставни суд имао кворум и да је могао да ради, али да су рад паралисали двојица судија. „Како може да ради Врховни суд, иако ће бити оформљен на другачији начин па ће чак и име променити.“

Светозар Чиплић је један од те двојице судија. По Чиплићу је било неколико могућности да се настави са радом. „Прва је била када је председник Републике предложио троје кандидата, а тај поступак никада није окончан у скупштини. Друга је била када је председник суда одлазио у пензију, и када смо могли изменити акт по коме само он заказује седнице, али се он поуздао да ће скупштина то одрадити. Али, када је донет нови Устав ми би имали прекршај да смо радили. Ми смо предлагали да се у уставни закон унесе да суд може да ради са шест судија и да седнице заказује најстарији члан како бисмо могли да одредимо судије известиоце, али за наш предлог није било довољно слуха. Ми морамо да судимо по новом Уставу а то значи са најмање осам а не са шест судија.“

И ако почне да ради у октобру Уставни суд неће бити комплетан, јер – каже Ивошевић. „пет судија бира високи правосудни савет који није оформљен, али ће суд моћи да ради.“

Да ли ће нови суд бити правнички или политички? Слободан Вучетић каже да „Постоји партијско измиривање квота, па је тако могуће да на првом списку који је дао председник републике буду чланови једне странке а на другом списку чланови друге владајуће странке, односно да судије буду људи од политичког поверења.“

Вучетић објашњава да и у Америци председник државе именује судије уз сагласност Сената и само је једном догодило да кандидат кога је предложио председник није изабран. На исти начин се бирају судије у Италији. У Немачкој и Француској судије предлажу партије, али нико не сумња у њихову непристрасност.

Може ли се догодити у Србији да Уставни суд ради и да буде политички непристрасан.

Politika.