Niški slikari

Postojala je već tema koja se tiče likovne umetnosti u Nišu.
Ne bih volela da otvaram temu koja neće sadržati i neku novu problematiku.

Već sam tu napisala, bar mi se čini, da volim u kafićima, ukoliko ima slika, da ih razgleđujem.
Tako sam se i ''zaljubila'' u jednu sliku i ta ''ljubav'' me je držala dve godine... Dok slika nije bila povučena iz kafea, jer je slikar pravio izložbu... na kojoj se, kako to obično biva, ''moja'' slika prodala... u to vreme, nisam imala novca da je kupim...

Međutim, došavši do nekih para, uspela sam da dođem i do tog slikara i na moj zahtev, kroz moju priču, njegovo viđenje i doživljaj mene, on je naslikao sliku specijalno za mene, koju sam pre nekoliko dana preuzela.

Da li kupujete slike i kakve preferirate, koji pravac, stil...?
Ja znam, a i čula sam, da je situacija gotovo očajna, pošto slike obično kupuju oni koji imaju para, kako bi ukrasili zidove...
Znate li neke dobre niške slikare?
Ovaj koji je meni radio sliku, toliko mi je, kako se to kaže... ''legao'' svojim stilom... baš smo se pronašli po tom umetničkom osećaju... Ukoliko je neko zainteresovan za kupovinu slika, mogu da ga preporučim. Ili, ukoliko neko je zainteresovan za događanja i njegove radove (pošto je radio neke projekte za Sajam turizma u Beogradu), mogu da obavestim kad bude bilo, pošto smo u kontaktu...

Volim slike i zavidim ljudima koji imaju dara za slikanje. Slike nazalost ne mogu da priustim trenutno sebi, bas sada biram reprodukcije koje bih mogla da uramim i okacim u svoju sobu.
Znam dvojicu dobrih slikara u Nisu. Doduse jedan mislim da je prestao da slika, ima najvecu kolekciju bonsaia i mislim da mu je to sad glavna preokupacija porek skole crtanja i slikanja koju ima

A ko je on, možda ga znam?

Sokolica_M:

...
Da li kupujete slike i kakve preferirate, koji pravac, stil...?
...

Kliknite za proširenje...

Za sada samo reprodukcije jer originale koje volim ne mogu da priustim, barem ne u dogledno vreme. Apstraktno, psihodelicno, to je moj stil. Dela Salvador Dali-ja su najbolji primer sta ja volim (a ne mogu da priustim bolje od foto-reprodukcije).

Sokolica_M:

...
Ja znam, a i čula sam, da je situacija gotovo očajna, pošto slike obično kupuju oni koji imaju para, kako bi ukrasili zidove...

Kliknite za proširenje...

To je od uvek tako bilo i tako ce uvek i biti. Slike, znas i sama ne mogu da kupe oni koji nemaju para. Mozda to nije pravedno, to pravilo su postavili sami slikari. Mozda je tako i bolje jer sve slike, ako nisu dobro zasticene propadaju veoma brzo a samo bumbari imaju para da ih zastite. Tako, mozda jednog dana, ti ili ja mozemo da kupimo sliku jer je noko pre nas sacuvao. A mozda i kenj@am zadnje dve recenice.

Sokolica_M:

...
Znate li neke dobre niške slikare?
...

Kliknite za proširenje...

Da, Tanja Macic. Za sada slika u zemlji ganje, lala i morskih brana. Ne znam da li (pro)daje svoje slike u Nisu.
http://www.artkosmika.com/

Sokolica_M:

...
Ovaj koji je meni radio sliku, toliko mi je, kako se to kaže... ''legao'' svojim stilom... baš smo se pronašli po tom umetničkom osećaju... Ukoliko je neko zainteresovan za kupovinu slika, mogu da ga preporučim. Ili, ukoliko neko je zainteresovan za događanja i njegove radove (pošto je radio neke projekte za Sajam turizma u Beogradu), mogu da obavestim kad bude bilo, pošto smo u kontaktu...

Kliknite za proširenje...

meni slikari ne 'lezu' svojim stilom. Ja to dozivljavam radje kao rezoniranje. Oni stvaraju talase a ja na neke rezoniram, na druge rezoniram sa velikom amplitudom a druge niti osecam da salju talase.
A da ti postavis ovde fotografiju te slike koju si dobila ili mozda precicu ka internet stranici na kojoj se nalaze slike tog slikara?

Peric Dragan i Toma Stojiljkovic

I ja volim Salvadora Dalija, kad ste ga već spomenuli...
Volim onirizam, magiju, apstrakciju koja u sebi sadrži realne oblike, na prvi pogled skrivene i nevidljive...
Volim da slika ima neku svoju energiju, ali energija je opet nešto što se individualno oseća...
Čini mi se da sam negde već ovo pisala o slikama. Evo, da pomenem i da me fasciniraju slike koje imaju puno detalja, ne volim puno pejzaže, sem ako nisu na neki neobičan način prikazani (što se opet dovodi u vezu sa apstraktnim prilazom)... Ne volim ljude na slikama, žene... He, kakav sam ja ženomrzac postala...
Skoro mi se dopala neka slika, crn konj (moj omiljeni) u trku. Tako me je ponela. Naravno da košta...
nezamislivo za mene, za sada...

Perića lično poznajem. Moja drugarica je godinama bila u njegovoj školi crtanja, moj drug je kod njega spremao prijemni za akademiju, pa sam mu ja bila model za portret... i tom prilikom, tih sedam, osam časova dok sam bila tamo, lepo smo se ispričali (a i šalili).

Moj slikar se zove Dragan Kitanović, a za sajt proveriću.

I ja sam se spremala kod njega za fax, covek je skroz pozitivan...