Da li je Hrvatska genocidna tvorevina

КАРЛОВАЦ, 3. јула – У карловачком Жупанијском суду наставља се
битка између одбране оштећених, тешко страдалих резервиста бивше
ЈНА који су преживели стрељање на Коранском мосту, и одбране опту-
женог Михајла Храстова.
Из расправе у расправу све је јасније да је више хрватских полицаја-
ца пуцало на резервисте, а не само један.
Потврдио је то и сведок Душко Мркић, док је сведок Бранко Мађарац
изјавио да се сећа само једног од полицајаца јер је поглед био фокуси-
рао на његов митраљез који је најпре према њему био уперен.
„Био сам уплашен и само сам њега гледао, тако да нисам могао да
пратим је ли још неко на нас пуцао. Уосталом, први рафал је мени био
упућен, али ме, срећом, није погодио“, изјавио је Мађарац.
Потврђено је и раније сведочење Светозара Шарца, коме је премла-
ћивањем пре стрељања избијено око а стрељање на мосту је преживео
тако што се после рањавања одмах онесвестио. И сведоци на овој по-
сљедњој судској расправи су изјавили да су два возила („пицгауер“ и ка-
мион)— у којем је било 27 резервиста ЈНА – хрватски полицајци пред ко-
ранским мостом на улазу у Карловац зауставили око 17 часова после под-
не; разоружали их, официре и војнике ЈНА одвезли у карловачку полициј-
ску станицу, а резервисте најпре натерали да легну стегнутих дланова на
потиљку главе. Затим су их тукли, одмах на лицу места двојицу заклали,
а остале недуго потом стрељали. Од њих 15 тројица су скочили са моста:
Бранко Мађарац, Душко Мркић и Миле Пеурача. Мађарцу је пре тога би-
ла сломљена рука, а био је и сав изубијан по лицу. Душко Мандић је не-
посредно пре скока рањен у трбух, а Миле Перуча у слабине.
Мађарац је пао у воду и допливао до обале. Мркић и Пеурача су за-
једно скочили са моста и пали на тврду подлогу. “Пеурача је јако крва-
рио. Била му је пресечена артерија у стомаку. Пришао ми је и рекао:
“Друже драги, ајде да се нас двојица поздравимо“.
Пошто смо се загрлили и пољубили бацио се у реку и утопио. Није
хтео поново жив убицама да падне у руке. Ја сам пузајући дошао до ри-
барске куће где сам напољу угледао жену, вероватно је радила у рибар-
ској кући, и замолио је за помоћ, а она је одмах позвала једног човека ко-
ји је био у близини. Имао је полицијску униформу и чин инспектора. Убр-
зо је дошло и пет до шест хрватских војника. Кад су ме угледали одмах су
хтели да ме закољу, али тај инспектор им то није дозволио. Његовим за-
лагањем пребачен сам у карловачку болницу где ми је пружена медицин-
ска помоћ. После тога и мене и Шарца пребацили су у болницу у Дугој Ре-
си где су нас хрватски војници тукли. Да није било једног човека из Бари-
ловића, убили би нас. Уследила је размена после тога, па смо обадвоји-
ца на крају ипак спасени“, сећа се тих драматичних догађаја Душко Мркић.
Сведок Миле Мандић је преживео масакар на Коранском мосту за-
хваљујући томе што је на позив хрватских полицајаца: “Активна војна
лица да пређу на леву, а резервисти на десну страну“, стао на леву стра-
ну. Према процени независних посматрача овог суђења, представника
међународних и хрватских хуманитарних организација, овај судски про-
цес полако добија много шири карактер.
Међутим, ако се утврди да у резервисте није пуцао само један, већ
више полицајаца, оптужница би могла да буде проширена на могуће на-
логодавце: оне који би по командној одговорности могли да одговарају
за овај тешки и свирепи злочин.
Сведок Душко Мркић, који је преживео стрељање, потврдио
да је у резервисте испаљено више метака из различитих праваца
 
Ексклузивно за „Глас јавности” бивши официр УН у Книну Клод Белероуз сведочио о „Олуји”
Отава—Мајор Клод Белероуз
служио је у снагама УН (Унпро-
фор) који су, у складу с Резолу-
цијом СБ УН, 1992. распоређени
у тадашњој Републици Српској
Крајини да би надгледали постиг-
нуто примирје између локалних
српских снага и војске Хрватске.
За то време је хрватска војска, уз
помоћ америчких и немачких са-
ветника, константно гомилала
своје снаге дуж границе с Краји-
ном, да би августа 1995. покрену-
ла операцију „Олуја” ради заузи-
мања отцепљене српске обла-
сти. Резултат је највеће етничко
чишћење у том рату. Око 200.000
Срба прогнано је из домова, ви-
ше стотина је убијено, а хиљаде
су повређене јер су Хрвати на-
мерно пуцали на колоне избегли-
ца. У то време је мајор Белероуз,
канадски војни инжењер, био ста-
циониран у Книну нешто више од
месец дана. Постао је сведок су-
коба који га и данас прогања, а
ексклузивно за Глас јавности он
први пут говори о томе.
Да ли сте били свесни да
ће Хрвати кренути у офанзи-
ву почетком августа?
Да. Пре свега сам то закључио
гледајући шта се дешава у секто-
ру—на основу покрета трупа и на-
чина на који су продирале у БиХ.
Али вече пре почетка офанзиве,
примили смо у штабу у Книну те-
лефонски позив, верујем из глав-
ног штаба УН (у Њујорку), с упо-
зорењем да ће Хрвати покренути
офанзиву сутра у зору.
Били сте у Крајини и пре
него што сте стигли у Книн,
и сад кад погледате уназад, да
ли мислите да је тамошња
српска војска могла да пружи
већи отпор хрватској?
Не. Наоружање им је било ве-
ома јадно. Осим тога, већина се
повукла претходне ноћи. Нису ни
покушали да бране Книн.
Колико знам, ни пуковник
Ендру Лесли (сад шеф канад-
ске армије) ни генерал Алеин
Форенд, тада ваши директни
претпостављени, нису никога
упозорили да је Книн отворен
град и да су у њему само избе-
глице?
Тако је.
Када је почело бомбардова-
ње Книна?
Мислим да је почело у пет ују-
тро 4. августа.
Али реке избеглица и даље
су стизале у тај град?
Много људи је побегло из Кни-
на ноћ уочи бомбардовања, као
да их је неко упозорио. Одлазак
је очигледно био организован, а
на дан бомбардовања избеглице
су почеле да стижу. Неки су били
из предграђа, а неки из унутра-
шњости.
Да ли су људи гинули?
Да, видео сам цивилне жртве.
Да ли су их доносили у бол-
ницу?
Неке јесу, а многе су оста-
вљали да леже по улицама.
Да ли су посматрачи УН по-
кушавали да зауставе бомбар-
довање? Да ли су пуковник Ле-
сли и генерал Форенд учинили
нешто да Хрвате приволе на
прекид ватре?
Када је бомбардовање поче-
ло, ангажовао сам своје инжење-
ре да појачају заштиту нашег
штаба. Чули смо од официра за
операције да су у току дана поку-
шали да контактирају са УН и са
НАТО да одобре ваздушни на-
пад.
Ваздушни напад на хрват-
ске положаје?
Да!
 
Али једини ваздушни напа-
ди су били на српске положа-
је?
Не знам за тај дан, али док
сам служио у Хрватској, америч-
ки и НАТО авиони јесу нападали
српске снаге.
Колико је трајало бомбар-
довање Книна?
Целог дана. Престали су у де-
сет увече и наставили сутрадан,
5. августа, такође у пет ујутро.
Трајали је до, мислим, 23, јер у
поноћ су хрватске снаге опколи-
ле наш логор.

ШОКИРАН САМ ЗБОГ
ЧЕКУА
Официр хрватске арти-
љерије одговоран за бом-
бардовање је Албанац са Ко-
сова и Метохије Агим Чеку,
однедавно премијер Косова.
Никада није прозван због
случаја у Хрватској. Да ли
вас то изненађује?
Шокиран сам тиме.
Дакле, видели сте шта
је урађено, колико је разоре-
но, сматрате да је то било
намерно и да тамо није би-
ло војних постројења и от-
пора. Мета су намерно били
цивили који су бежали и
тражили уточиште?
Да.
Видим да се још увек је-
жите од тога?
О Боже! Још увек се наје-
жим. И сад се презнојавам
док се присећам.
 
Београд—Хрватска комисија
за нестале из гробнице у селу
Житник код Госпића ексхумирала
је 59 посмртних остатака људи
убијених углавном у Лици, изја-
вио је јуче Тањугу руководилац
Документационо-информативног
центра „Веритас” Саво Штрбац.
Ексхумација је обављена уз
мониторинг одговарајућих коми-
сија из Србије, Републике Српске
и Међународне комисије за не-
стале.
За 20 дана рада на ексхума-
цији гробнице у Житнику, извађе-
но је 59 посмртних остатака. Од
укупног броја, 49 се односи на
Србе са подручја Лике страдале
у операцији “Олуја” 5. августа
1995. године и у данима после
тога, а за 10 осталих се претпо-
ставља да су страдали раније—
рекао је Штрбац. Према његовим
речима, ради се о телима која су
сва, осим једног, раније била по-
копана под ознаком НН.
После ексхумације са свих 49
тела за које се зна да су Срби
узети су коштани узорци за ДНК
анализу и однети у Загреб на
Судску медицину.
За већину од тих 49 тела по-
стоје протоколи с подацима који
су нам достављени још 1996. го-
дине. Очекујемо да ће у догледно
време бити идентификовани уко-
лико се сви рођаци јаве и дају крв
за анализу ДНК—навео је Штр-
бац.
Он је тим поводом подсетио
да је ово прва већа групна ексху-
мација коју су хрватске власти
урадиле од 2002. године иако је
„Веритас” протеклих година дао
листу са гробним местима за око
1.000 лешева који су у њима по-
копани под ознаком НН. На спи-
ску „Веритаса” још има око 2.500
Срба који се воде као нестали, од
којих је с подручја Лике 500.
„Глас јавности” - Београд
 
Мајор Белроуз, наставак:

Да ли сте видели разара-
ња?
Да, неке зграде су биле уни-
штене.
Али тамо није било војних
положаја. Да ли бисте оцени-
ли да је то био напад на насе-
љену област?
Тако је. Видео сам тела убије-
них поред нашег штаба. Схватио
сам да је тамо пала граната и ви-
део сам да канадски и други вој-
ници УН стављају тела у вреће.
Да ли су убијени били циви-
ли?
Да, мада је било неколико вој-
ника... Отворили смо штаб за из-
беглице како би биле сигурне, а и
неколико српских војника је до-
шло. Рекли смо им да морају пр-
во да се разоружају. Неки су од-
били па су остали пред штабом и
било је жртава међу њима.
Шта се догодило кад су Хр-
вати стигли?
Наши људи су тела погинулих
ставили у вреће, видео сам то. А
хрватски тенкови су их прегази-
ли.
Намерно?
Да.
Како објашњавате то да
страни новинари, кад су ушли
у Книн, нису видели разарање?
Чим је офанзива стала, виде-
ли смо много возила и грађевин-
ских радника који су донели гра-
ђевински материјал, стакло и
остало, и поправили главну ули-
цу. Грађевинци и много људи су
замењивали прозоре, чистили
највеће улице и направили вели-
ку акцију рашчишћавања пре не-
го што су новинари ушли у град.
Као инжењер, да ли бисте
рекли да су то наредили ло-
кални ратни команданти који
су просто мислили да град
треба средити или је то било
организовано?
То је било испланирано.
Као део офанзиве?
Мислим да су ти људи ишли
иза војске. То је било испланира-
но.
 
Дакле, Хрвати су знали да
ће разорити Книн и да ће уби-
јати људе, а такође су знали
да то треба да заташкају од
међународних медија тако
што ће све почистити?
Да.
Зна се да је дошло до напе-
тости између војника УН, у
чијем су штабу нашле уточи-
ште српске избеглице, и Хрва-
та. Како је то решено?
Пуковник Лесли је преговарао
с хрватским официрима, али ни-
сам видео како је то решено.
Српске избеглице остале су у
Книну једва две седмице. Тран-
спортовани су у Србију.
Колико их је било?
Близу хиљаду.
Али процењено је да је
200.000 људи тих дана избе-
гло из Крајине!
Да, али много их је било из
сектора север и још више из сек-
тора југ.
Да ли сте могли да се кре-
ћете по граду када је хрват-
ска војска стигла?
Офанзива је почела у петак и
нисмо могли да изађемо до сре-
де.
А Хрвати су за то време
поспремали град?
Да, још увек су рашчишћава-
ли.
И држали су вас у штабу?
Да, мени је међу првима било
дозвољено да изађем јер су ин-
жењери покушали да обнове во-
довод и снабдевање струјом.
Сазнао сам да су неки офи-
цири УН тражили да пријаве
Међународном суду у Хагу за
ратне злочине почињене на
тлу бивше Југославије могуће
ратне злочине? Да ли сте ви
приложили неки доказ о томе?
Интервјуисали су ме.
Да ли је то резултирало
нечим, да ли су вас звали да
сведочите?
Не
 
Док хрватска јавност шути, истрага о убојству тројице ча-
сника ЈНА у Бјеловару 1991. године је одмакла и, према ријечи-
ма извора блиског правосудним институцијама, „већ се сад може
казати да је извјесно како ће истражни против непознатог почи-
нитеља у догледно вријеме бити преиначен у истрагу против Ју-
ре Шимића јер су и неки од досад саслушаних свједока који живе
у Хрватској тог човјека означили главним кривцем за оно што се
прије петнаест година збило у кругу војарне
 
tokyo:
evo samo da pojedem pizzu pa ću da malo pročitam ovu Košeevu sabranu prozu... :mrgreen:

PS
---------
jel to pisao onaj Luciferko ....a šta ćeš u Haagu veoma dosadno, nedaju mu više mikrofon u ruke jer vređa sve od Hansa pa na dalje pa se bacio u umetnike 8-)
A zašto ne pokušaš da proveriš istinitost,pošto postoje imena,mesta i datumi...Umesto da lupetaš?Ili je HRT sve to demantovao? :D :D :D
 
Бранка Тишма из Ивошеваца код Книна идентификовала је тијело
супруга Момчила у априлу 2002. године. Идентификација је обавље-
на у Загребу на основу анализе ДНК, а посмртни остаци су сахрање-
ни у Момчиловом родном мјесту Ивошевцима. „Сада ми је лакше, не
живим више у неизвјесности да ли ћу кости икада сахранити. Данас
знам гдје ћу запалити свијећу и, захваљујући анализи ДНК, сигурна
сам да су ту остаци мог супруга“, каже Момчилова супруга Бранка.
Бранка данас живи у Београду са сином Милошем, који иде у сед-
ми разред. Милош је имао само 22 мјесеца када је остао без оца а,
иако га скоро и не памти, отац му је остао идол. Према ријечима мај-
ке, када је био мањи, стално је причао о њему, али је с годинама то
почео да избјегава.
Момчило је заробљен у селу Оћестово поред Книна 4. августа
1995. године. Према ријечима свједока, убијен је неколико мјесеци ка-
сније.
 
Петриња, октобра - Мира Крагујевић, Хрватица из Петри-
ње, удовица Србина Саве Крагујевића, ухапшена је у октобру
1991. године због мужевљеве националности. И то 15 дана по-
што је њен Саво одведен у сисачки затвор. Рекли су јој, кад су је
испитивали, да јој је муж ухапшен зато што је „хранио четнике”.
А она је ухапшена зато што је „односила у касарну ЈНА поверљи-
ве информације”, полицијска је верзија њених „грехова” из тог
времена.
Ништа од тог није доказано ни Сави ни Мири, као ни стоти-
нама других грађана Хрватске, свих редом осим Мире српске на-
ционалности, пре него што су их хрватске власти замениле за за-
робљене хрватске војнике. Тако су и њих двоје доспели у Крајину
практично без игде ичега. Кћерка Милка је живела и радила у Ве-
ликој Кладуши, а синови Недељко и Зоран склонили су се најпре у
Дрвар, а онда код сестре. Кад се заратило у БиХ, Савина и Мири-
на деца су доспела у Србију, а њихови родитељи су се вратили у
Петрињу и онда поново из ње 1995. године избегли у Србију.
 
Na zalost, Hrvatska je imala totalno genocidnu politiku koju je sprovodila i kroz NDH i kroz politiku HDZ-a uz pristalice iz dela svog naroda i dela naroda iz susedstva koji im je imitirao "Hrvatsko cvece", ali Hrvatski narod generano ili bilo koji ......NIJE, samo su politike sa sprovodiocima kao i idejnim stvaraocima iste te koje se s pravom mogu prozvati i imenovati a na osnovu svega dokumentovanog -GENOCIDNOM ili GENOCIDNIM-, narod svakako generalno NE.!
 

Back
Top