Komunisti iz Kalkute

"Politika", avgust 2007.

KP Indije (marksista) proslavila 30 godina neprekidne vlasti u Zapadnom Bengalu, osvajane na sedam demokratskih izbora.
Hiljade Indijaca izašlo je prošlog četvrtka na ulice 11-milionske Kalkute, mašući crvenim zastavama i uzvikujući revolucionarne parole. Povod je bio važan: obeležavanje 30 godina vlasti Komunističke partije Indije (marksista) u Zapadnom Bengalu jednoj od najvažnijih saveznih država Indije sa 80 miliona stanovnika.

Duže (demokratski) vlada samo Liberalno-demokratska partija u Japanu (38 godina, ali sa jednim mandatom u opoziciji). Veća i uticajnija od dve indijske KP,nije, međutim, pretrpela izborni poraz odjuna 1977: poslednji put većina Bengalaca za nju je glasala prošle godine.

Komunisti na vlasti uz pomoć glasačkih kutija specifičan je indijski fenomen, možda nedovoljno proučavan. Demokratske pobede KPI(M) utoliko su zanimljivije što ona, po svom statutu i programu u kojima se ne odriče klaene borbe, revolucije, socijalizma i diktature proletarijata i unutrašnje organizacije (Centralni komiteti Politbiro), po svemu podseća na prohujala vremena. Paradoks je i u tome što globalni slom sistema socijalizma i ideologije komunizma oličen u propasti Sovjetskog Saveza i pragmatičnim promenama u Kini, nimalo nije uticao na popularnost drugova iz Kalkute.

KP marksista je nastala rascepom jedinstvene Komunističke partije Indije 1964, na marginama ideološkog raskola između SSSR-a i Kine. Marksisti su u početku „levlji" deo indijekog komunističkog pokreta koji ima i radikalne „naksalite", ali kasnije funkcionišu na podjednakoj udaljenosti između Moskve i Pekinga, dve komunističke centrale tadašnjeg sveta. Zadržavajući revoluciju u programskim dokumentima, ali odlažući je u nraksi zbog „stepena ekonomske razvijenosti i ideološko-političke nezrelosti radničke klase", kao neposredni cilj postavljaju „narodnu demokratiju" zasnovanu na „koaliciji svih istinski antifeudalnih i antiimperijalističkih snaga". I polako jačaju, da bi od sedamdesetih naovamo postali treća po snazi politička partija u mnogoljudnoj Indiji.

Ali šta ih je učinilo toliko popularnim i već tri decenije nezamenlji vim u Zapadnom Bengalu na indijskom istoku kao i ujužnim državama Kerali i Tripuri, gde takođe demokratski osvajaju vlast? Reklo bi se daje to formula dosledne primene glavnog načela politike kao „umetnosti mogućeg". U Zapadnom Bengalu, gde i danas 70 odsto stanovništva živi u seoskim područjima, sproveli su agrarnu reformu u meri u kojoj je to bilo realno izvesti, za bezemljaše ozakonili sistem napoličarenja, mnogo doslednije nego drugde u Indiji razvili instituciju „pančajata" - seoskih veća kao vida lokalne samouprave... I bili za dobru nijansu manje korumpirani od drugih vlada u indijskim saveznim državama.
Sve ovo vreme ključna ličnost partijske politike bioje Džoti Basu, pravnik koji je diplomirao u Londonu, i koji je na mestu zapadnobengalskog premijera, u „Kući pisaca", kako se u Kalkuti - odnedavno zvanično preimenovana u Kolkatu - zove sedište vlade proveo 23 godine, da bi i danas, u 93. ostao glavni autoritet u Politbirou. On je 1996. bio i kandidat za saveznog premijera, ali je od toga odustao zbog protivljenja partije, što danas ocenjuje „istorijskom greškom".

Ako ne u ekonomiji, Zapadni Bengal je gotovo oduvek bio intelektualni lider Indije: šest od osam indijskih nobelovaca dolaze odande, u Kalkuti su