Са оваквим зверима да живимо заједно, и са њима да градимо будућност је немогуће. Секли би Србима главе, бацали Србе у јаме као усташе што су радиле. Једини спас Србима и Србији је Русија.
„Срби су дводимензионални народ са жудњом за простотом и идеологијом тако базичном да се може разумети без напора. Њима су потребни непријатељи, а не пријатељи, да би усмерили своје дводимензионалне идеје. Живот је за њих једноставна мелодија, никада оркестрација, или бар пријатна хармонија. Животиње користе своје способности знатно успешније него ови наопаки створови, чије је укључење у људску расу у великом закашњењу.” – Питер Јустинов (јеврејин), глумац, режисер, књижевник, амбасадор УНИЦЕФ, колумна у лондонском недељнику Јуропијен, 10. 6. 1993.
„Прошле недеље имали смо деветоро убијених (Срба), ове недеље – осморо. То је очигледан напредак.” – Бернар Кушнер, шеф цивилне мисије УН на Косову, у репортажи емитованој на државној TV France 2 марта 2000.
„Србе треба натерати да клече!” – Клаус Кинкел, немачки министар спољних послова, изјава од 27. 5. 1992.
„Зауставити Србе. Одмах. Једном за свагда!” – Леди Маргарет Тачер, бивша премијерка Велике Британије, Њујорк Тајмс, 4. 5. 1994.
Демонстрант испред зграде УН у Њујорку: „Зашто сте тако одвратни према Србима?” Мадлен Олбрајт: „Зато што су они одвратни”. – Агенцијска вест Асошијетед преса, 22. 1. 1997.
„Србин наликује човјеку само онда када је мртав, или затворен.” – Сарајевски недељник Љиљан, 23. 2. 1994.
„Ово је једино насиље за које се не могу оптужити Руси или Срби.” – Боб Сајмон, амерички извештач из Кобеа, извештај после земљотреса за ТВ емисију 60 минута, децембра 1995.
„Срби су неписмени и дегенерици.” – Џозеф Бајден, амерички демократски сенатор, Си-Ен-Ен, 1. 8. 1993.
„Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.” – Жак Ширак, председник Француске, на састанку шефова влада држава чланица ЕУ, Париз, средина јуна 1995.
„А сутра ће, драги гледатељи, небо над Србијом бити ведро.” – Горан Милић, хрватски водитељ вести, на БиХ телевизији, током НАТО бомбардовања, априла 1999.
„Јевреји добро знају шта је геноцид... и ја сам за то да се на Србе баци нуклеарка!” – Мартин Перец, Њу рипаблик, 4. марта 1995.
„Ништа нисмо учинили против злочина етничког чишћења који је поново оживео убилачке идеје Хитлера и његових претеча... Ако се агресори не повинују овим захтевима после упућивања новог ултиматума, ограниченог на неколико дана, њихова офанзивна средства морала би да буду уништена и нападима из ваздуха, али уз максималну поштеду људских живота.” – Апел виђених француских и европских интелектуалаца, објављен средином марта 1994, непосредно пред офанзиву против Срба априла 1994; међу потписницима су и: Карл Попер, Андре Гликсман, Бернар-Анри Леви, Паскал Брикнер, Бернар Кушнер, Ежен Јонеско, Октавио Пас, Салман Ружди, Гинтер Грас
„Ми не знамо ко ће, или шта ће, тамо да се појави.” – Мадлен Олбрајт, државни секретар САД, у Вашингтонском институту за мир, пред Конференцију у Рамбујеу, јесен 1998, одговарајући на питање „Ко ће бити у саставу српске делегације у Рамбујеу?”, уз грохотни смех.
„Време је да се силом потврди да је доста рата. Рат који објављује рат рату је праведан и неопходан.” – Папа Јован Павле Други, у време бомбардовања босанских Срба 30. 8. – 14. 9. 1995.
„Како се овог месеца присећамо Холокауста уз одлучно ‚никад више’, хоћемо ли дозволити да се геноцид врши а да му се нико не супротставља? Удружена јеврејска заједница позива америчку јавност да заједно са нама умоли нашу владу да преузме на себе праведну моралну одговорност и глобално лидерство и предузиме следеће одлучне мере да би зауставила ово варварство. Ми позивамо: – да се сместа укине ембарго на оружје како би се беспомоћни Босанци одмах снабдели средствима за одбрану; – администрацију да координише моменталну и одговарајућу примену војне силе, укључујући и ваздушне ударе усмерене на заустављање српске агресије; – на повећање хуманитарне помоћи цивилном становништву; – на највећу могућу изолацију Србије у светској заједници кроз наметање строжијих економских и дипломатских санкција; – на стварање радне групе за ратне злочине састављене од стручних истражитеља задужених за прикупљање информација које могу послужити као доказни материјал за гоњење ратних злочинаца. Ми позивамо на моменталну примену свих ових мера, пре но што се оконча ‚етничко чишћење’ против кога свет не чини ништа. Као нација чији највиши принцип представља посвећеност индивидуалним и људским правима, сматрамо својом дужношћу да учинимо све што је могуће да се заустави покољ, спасу животи, и промовише мир у Босни и Херцеговини. – Агенције националне чланице NJRAC (Саветодавни одбор за односе Јеврејске заједнице) које се придружују овом саопштењу укључују: Амерички јеврејски одбор, Амерички јеврејски конгрес, Б’наи Б’рит, Антиклеветничка лига, Хадаса, Јеврејски одбор рада, Јеврејски ратни ветерани САД, Национални савет јеврејских жена, Унија америчких хебрејских конгрегација, Унија ортодоксних јеврејских конгрегација Америке, Уједињена Синагога за конзервативни јудаизам / Женска лига за конзервативни јудаизам, Женски амерички ORT” – Асоцијација јеврејских заједница, AJC, изјава од 26. 4. 1992. у Њујорку