Miloš Crnjanski
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 33

Tema: Miloš Crnjanski

  1. #1
    Obećava
    Učlanjen
    22.01.2004.
    Lokacija
    beograd
    Poruke
    81
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Miloš Crnjanski

    Ko smo mi u memoriji jednoga Grada, grada u koji smo se vracali sa naramcima knjiga u rukama, sa adresama jeftinih londonskih pansiona u koje nikada necemo ponovo doci iako smo obecali, grada u ciju smo belu, blagu pokozicu izlivali otrovno i opojno mleko svojih nesanica?

    "Ja nemam nacionalnosti,
    ja sam stanovnik Londona",
    rekao je Tomas Eliot.

    Jedan drugi pesnik mrzeo je to sto je bio stanovnik Londona i sanjao je - Srem. Njegove snegove, njegove bregove, njegova nezna i stostruka nebesa. Posle, vratio se u Beograd ostareo i bolestan, sa jos dve-tri knjige koje su vrile u njemu. Trazio je telefonske brojeve nekadasnjih drugova i ljutio se kad ih nije nalazio. Posle su njihovi glasovi, zajedno sa vetrom zasipali njegov sluh i vejali u njegove stope. Prolaznici su mislili da je to lisce. On je tiho sa senima razgovarao sedeci sam na klupi.
    Te noci kada se vratio (plav kaput, potpuno providne, strasne oci i ruke aristokrate koje su milovale javne zene, saputale ispod belih rukavica i pucale u Galiciji), Beograd je bio drhtav i potpuno utonuo u blagu bolest proleca. On je o njemu vec napisao stihove na plazi Cooden beach i tako se oprostio od poezije. "Dosao sam ovde da sanjam na sest jezika. Ne bojim se smrti, ja sam vec toliko puta umirao. Moja prva smrt bila je moje rodjenje". Novine su pisale: "Vratio se Milos Crnjanski". Ali to nije bila istina. On, naime, nikad nije ni odlazio. Nebo, ljubicasti jodoform, te noci je prosulo litru cistog srebra na grad i nazdravilo njegov dolazak. A niko nije nazdravljao raskosnije od njega:
    "Gospodo, jednu pijanu casu Banatu! Puna zuci, otrovane krvi i smeha, rumen njena rumenija mi je od pricesca, a ruka mi drhti vise nego da dizem putir. Ponoc je, pustite me da nazdravim, i ja. Prospem li vino po vasem belom carsavu, ostace na njemu rumen vinograda. Prospem li vino, zamirisace beo carsav kao sneg po zitu nevidljivom, ali niklom, i ozelenelom. Gospodo, nazdravili ste svakom. Jos jednu pijanu casu mom Banatu. Pijem u slavu druga svog. Sustera Proke Naturalova, generalstabnog kaplara slavne armade beckog cesara, koga su streljali ‘916, novembra prvog... Gospodo, u slavu druga mog, koga su streljali u jednoj venericnoj bolnici. Gospodo, ovu casu , u slavu onog dana kad mu svezase ruke. Bese jesenji, veseo dan. Pod nebom su kruzile krilatice, a po ulicama su leprsale novine, pobedonosno nad liscem zutim, poletelim, pa klonulim."

    "Crnjanski peva mutno, ali sugestivno", pisao je Krleza. No, cini se da ovaj postulat nije precizan. Crnjanski je pevao - istinu. Sve istine ovdasnjih letova koji su licili na posrtaje poljubaca sto bili su blizanci ubodima, odlaske u ratovanja kao u svatove. Poetskim, dakle uzvisenim glasom, Crnjanski je o ovdasnjim prostorima napisao isto sto i podoficir Dostojevski o usudu svog naroda. Crnjanski je, uostalom, po Galiciji i citao Dostojevskog. "Okolo su - umirali. Knjiga mi je disala u lice. Izdisao sam - Sibir". Iz rata se vratio sa "Dnevnikom o Carnojevicu". Srce mu je bilo gladno ljubavi, a sito smrti. "Ime: Petar Rajic. Veroispovest: grcko-istocna. Cin: hrana za top. Dijagnoza: tuberkuloza". Stanuje sa Petrom Dobrovicem, u hotelu "Pariz", na Terazijama. Ujutru se iz njegove sobe iskrada jedna sanjiva, nasmejana zena. Kasnije ce tuda proci kao starac. I isto ce mirisati ulica.

    "Dnevnik o Carnojevicu" odbijaju da stampaju u celini i predlazu piscu da izdvoji nekih pet tabaka iz ogromnog rukopisa. U hotelu "Pariz", Crnjanski odabira nasumice delove teksta. Ostalo spaljuje. Kasnije je Vinaver ispremetao poglavlja i knjiga je tako bila objavljena. Ali Crnjanski nije mario. Ko u mladosti vidi toliko umiranja, lakse se miri sa nestajanjem rukopisa. Uostalom, on je bio siguran u svoj talenat. "Napisacu novo", govorio je. "Od svih nas, jedini je Crnjanski rodjeni pisac", ponavljao je dvadesetih godina proslog veka Andric. Veliki je, naime, jedini mogao da ispravno sudi o velikome. Preko pedeset godina, ovdasnja je kritika (posle Drugog rata i u sprezi sa rezimom), uglavnom uporno, zestoko i neargumentovano napadala Crnjanskog. Kriticari su kaznjavali njegovu plodnost zbog sopstvene jalovosti. Sam Crnjanski smatrao je da ima prava da im odgovori.
    Sudski anali iz tog vremena sadrze podatke o nizu procesa u kojima je pisac tuzilac ili optuzeni. On je, naime, smatrao da nepravedno optuzeni ima prava da se brani. Nema, ukoliko je knjizevnik. (Mnogo godina kasnije jedan drugi sudski proces uzburkace ovdasnju carsiju. U sudu je sedeo Danilo Kis. Isti temperament, isti dar, ista strast. Kis je, posle, otisao u Pariz, a Crnjanski u London. Bez obzira na ishode sudjenja, bol je ostao. I Crnjanski i Kis pripadali su "izabranom carstvu slabih" o kome je govorio Sv. Avgustin i za njih je bilo bolje da se nikada nisu ni mesali sa gomilom. Posto njihove rane ne zarastaju. Nego precvetavaju. Metastaziraju, tacnije.

    Pre emigracije, Crnjanski je bezao u Italiju. Nalazimo ga u Firenci: "Razboleo sam se u noci kada je bura stigla, i lezao, dva dana, u groznici, izmedju cetiri zida koji su fijukali. Prozori su celu noc bili zuti i tresli se, zvonko, kao neciji ludi talambasi, a prasak i grmljavina vode, nad kucom, previjali me u mukama i probijali znojem. Domacin mi je doveo lekara, ali sam, od svece koju su dizali nad mojom glavom, i od prasaka koje su mi sipali u usta, gubio svest. Tek treci dan digao sam glavu i gledao kroz prozor. Zute, modre, zelene i crne vode, jurile su prema obali. Ostrva su bila nestala, a more se prelivalo preko brda, i zasipalo krov. Grmljavina nas je tresla, pomodrele i blede, ceo dan".
    Ondasnja kritika ovakve je putopise, naravno, docekala pogrdama, odnosno, potpunim nerazumevanjem. Crnjanski u tom trenutku govori osam jezika (madjarski, nemacki, francuski, italijanski, engleski, portugalski, ruski, spanski) i ocekuje da ga razumeju na onom vecitom, devetom, maternjem. Slede novi sudski procesi, a pisac ni ne sanja da od nepravednih napada postoji i nesto gore. Cutanje. Pisca takodje mozete ubiti i potpunim precutkivanjem. ("I mene i Lazu Kostica citavog zivota je pratila hajka polutana", kazace jednom).

    Kasnije, u emigraciji, u potpunoj samoci, secace se Congrada, u kome ga je mati povijala u koritu u kome je mesen hleb. Bili su siromasni. Na fotografiji snimljenoj u Temisvaru, 1898, on gleda u stranu, sa velikim, malo nakrivljenim sesirom, koji kao da nije deciji. Oci su mu otvorene i osmehnute, usta su iskrivljena u plac. Proslost. Blede, blage konture Rijeke i Lovrana, gde pise 1915. "Liriku Itake". U Temisvaru, u javnoj kuci, peva sa ostalim vojnicima "Oj Srbijo, mila mati". Nekoliko godina posle, spaljuje rukopise. A onda, 1926. izlazi na dvoboj u Vrscu. Dantes je ovoga puta bio Tadija Sondermajer. Crnjanski je, naime, svojim finim, belim rukavicama, ispljuskao po licu petoricu vazduhoplovnih oficira. Cetvorica su odbila da se tuku. (Sazalili su se na pesnika znajuci da ce biti ubijen). Sondermajer (koji je na solunskom frontu oborio tri protivnicka aviona) se nije sazalio.
    Svedoci Milosa Crnjanskog bili su Dusan Matic i Branko Gavela. Sva trojica su u Vrsac stigli rano i odseli su u hotelu "Srbija". Crnjanski je odmah legao i cvrsto zaspao. Ujutru je, na zakazanom mestu, Crnjanski imao pravo prvog pucnja. Pesnik je pogodio oblake, lisce, krovove nebesa. Ali ne i Sondermajera. Oficir Sondermajer mirno je nanisanio u Crnjanskog. I tri puta neuspesno pokusao da povuce oroz. Pistolj je bio ispravan, ali oficir nije znao kako se puca iz starinskog pistolja porodice Dundjerski. On je, naime, mesto oroza, hvatao ki
    ttnjasti sedefni ukras koji se nalazio ispred njega.

    Za vreme Drugog rata, Crnjanski ne pise nista. "Za vreme rata nisam zeleo da pisem. Ne peva se u kuci mrtvaca". Posto se rat zavrsi, diskretno mu daju na znanje da ce, ako se vrati, sigurno nekoliko godina biti na robiji. Crnjanski odvraca da je "zavicaj ono sto covek izabere da mu bude zavicaj" i ostaje u Londonu. Tih godina Engleska ima pedeset dva miliona stanovnika, a Eliotove pesme stampaju se u dve hiljade primeraka. Jasno je da tu nije bilo mesta za pesnika koji je u trinaest godina sa sarlahom citao "Rat i mir" ("mati je mislila da cu oslepeti), za onoga ko je u Becu nocu , kroz suzne prozore, gledao u bolnicu u kojoj je bolovao i umro Branko Radicevic.
    ("I, mesto da se klanjam Mesecu, toskanskom, /sto u reci, rascvetan kao krin, blista, /znam da cu, ovog proleca, zakasljati ruzno/ i vidim vitak stas, preda mnom, sto se roni, /verno i tuzno, /senkom i korakom, /kroz vodu sto zvoni, /u nebesa cista".)

    U Engleskoj Crnjanski zavrsava jos nekoliko koledza (filmska rezija, dramaturgija, spoljna trgovina), ali za njega nema posla. On je, u Londonu, suvisan. Kao sto je pesnik uvek i svuda suvisan. Pokusava da bude hotelijer, recepcionar, raznosac knjiga, obucar. Ali nista od svega ovoga ne uspeva. Sedi u podrumu jedne knjizare za cetiri funte nedeljno. Kod konjusara bivse vicekraljice Indije dobija skroman, mali stan. Tu ce, dok sitna, kliktava kisa sto prska kao suze opkoljavati grad, pisati drugu knjigu "Seoba". Njegova supruga pravi lutke. "One su bile tako lepe", kaze Crnjanski. "I nista nije bilo lepo osim njih". Popodne, Cnjanski odlazi u setnju. "Moja zena je mislila da cu poludeti. Vracao sam se popodne iz pustih parkova i govorio: Pavle odbija da umre. Koji Pavle, pitala je. Pavle Isakovic. "Za Novu godinu gledaju kako pada jedna zvezda. Razmisljaju o zajednickom samoubistvu.

    A kad odmakne januar, u stanu konjusarnice, Crnjanski nastavlja da pise. Dok on ispisuje: "Ne bese vise snazna, ali joj kolena nikako nije mogao da zaboravi. Ne bese vise ni strasna, ali joj glas jos uvek bese mio i, od njenog zagrljaja, njega je jos podilazila jeza pozude", Vida Crnjanski od cetiri do sest po podne sluzi caj gostima ledi Pedzet. Nedeljom sprema tortu. Iznosi je pred goste nasmejana, sa usnama izgrizenim do krvi. Kad pocnu da ga ponovo objavljuju u domovini, Crnjanski odlucuje da se vrati. Objavljuje "Roman o Londonu", "Seobe", "Kap spanske krvi" i obnovljena izdanja poezije i pripovedaka. "Ja sam Roman o Londonu napisao da pokazem Marku Risticu da sam ziv", kaze prijatelju. Istina je da ga je napisao da bi to dokazao samom sebi. Kada ga pitaju ko je bio glavni saradnik prilikom pisanja ovog romana, on kratko odgovara: "Ocajanje".

    Povratak u domovinu, povratak je u zemlju u kojoj su podjednako bespomocni i starci i mladici, u zemlju gde se zajedno sa procvetavanjem trune i gde se nijedan talenat, a ponajmanje onaj izrazit, umetniku ne prasta. Crnjanski ponovo obilazi Pancevo, gde su mu kao vec cuvenom knjizevniku, dali da predaje djacima gimnastiku, Kalemegdan, na koji je, davno, pozivao Anicu Savic-Rebac.

    Dvadeset pet godina je od njegove smrti, a sto deset od njegovog rodjenja. Opus Crnjanskog je, ionako, jednakim delom pripada i muzici i likovnim umetnostima i literaturi. Svaki govor, pa cak i onaj profani, muzika je, ako ga govore voljena usta, a "culno iskustvo je ionako umnozeno znanje".

    Hriscani znaju da smrt ne postoji, tako da Crnjanski, dakle nije mrtav. On je, pre svega ziv u jeziku koji ga je stvorio i koga je sam stvarao. Srpska literatura je tri puta u proslom veku imala srece da ima pisce koji su bili veci od svoje domovine. Jednome je svet dao Nobelovu nagradu, a domovina ga je naterala da udje u partiju (i fina prisila je prisila). Od stvarnosti, "te cirkuske parade kosmickog sarlatanstva"(B. H.), zaljubljenost u pesnika je lek. Pogotovo u pesnika za koga se veruje da nije ziv. Plavu, gustu i tihu senku Crnjanskog cesto mozete sresti u Brace Nedica 29, ispod prozora gde je nekada ziveo i "cak bio pomalo srecan", ili ce vam konobar doneti casu zamagljenu njegovim dahom u "Vltavi", iznad koje je stanovao po povratku iz emigracije. ~~~



  2. #2
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    31.07.2003.
    Poruke
    492
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano Roman o Londonu

    Jednom davno sam citala Roman o Londonu , uzasnuta, tuzna, ali sa izvesnom utehom tipa " ne ponovilo se". Onda su dosle neke zle godine kada su moji drugovi postali biseri rasuti po celom svetu , pa se Crnjanski pojavio, onako ponosno tragican- ponovo .
    I ponovo sam citala Seobe i Sumatru ... Tako smo se sprijateljili u nekom osobenom senzibilitetu Crnjanski i ja, te ga preporucujem kao velikog pisca.
    " Dizem ovu casu Banatu...." :wink:

  3. #3
    Obećava
    Učlanjen
    16.01.2004.
    Lokacija
    NOVI SAD
    Poruke
    53
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Crnjanski, konachno ....

    USPAVANKA

    Kad shuma svene
    ostace nad njom zvezde rumene.
    Ponecesh svud, poshla ma kud,
    samo srce svoje gorko.

    Vetar studeni dushe, ne stidi se mene,
    nema dushe,
    ni zakona, ni chasti,
    nad bolom ima vlasti
    josh samo telo golo.

    Sve shto sam voleo
    umrlo je vichuci ime moje,
    i ja mu ne mogah pomoci.

    Zbaci odelo svoje.
    U celoj zvezdanoj noci
    jedina radost nad bolom
    u telu tvom je golom.
    Sve nam dopushta tuga.







    ... dugo sam zelela sama da otvorim ovu temu ... za pochetak, stihovi Crnjanskog, na praznik onih koji vole, za moju ljubav, pravi stihovi!

  4. #4
    Ističe se
    Učlanjen
    19.12.2003.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.516
    Reputaciona moć
    77

    Podrazumevano

    Hm....on je za mene NEKO!....u njegovim neznim likovima, sam cesto nalazio sebe......

  5. #5
    Poznat Truman (avatar)
    Učlanjen
    01.01.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.943
    Reputaciona moć
    200

    Podrazumevano

    Sada za lektiru citam njegov prvi deo Seoba.Na prvi pogled ta knjiga nije preterano zanimljiva,ima malo dijaloga i puno pisceve naracije,ali kad malo bolje razmislish veoma je realna ima sjajne lirske opise...

  6. #6
    Poznat divlja-u-srcu (avatar)
    Učlanjen
    16.02.2004.
    Poruke
    8.390
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Trenutno se i ja bavim njime,citam drugi deo SEOBA,ovaj tekst o njemu mi je dobro dosao-svaka cast!!!A dok ga citam osecam se - !

  7. #7
    iluzionista
    Guest

    Podrazumevano

    Da li je neko citao liriku Itake?
    Ima nekih stvarno lepih poema:
    Bele ruze, Rastanak, ...

  8. #8
    Početnik
    Učlanjen
    22.02.2004.
    Lokacija
    Bg
    Poruke
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Gospodo, jednu pijanu čašu Banatu.

    Došlo je doba
    da nam duša sve lekove zna,
    i nikog, nikog ne treba,
    ponosna beskrajna.

    U telu nam je pobuna.
    U telu nam je gađenje,
    poniženje neverstvo zlo
    ...

  9. #9
    Početnik
    Učlanjen
    22.02.2004.
    Lokacija
    Bg
    Poruke
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio iluzionista
    Ima nekih stvarno lepih poema:
    Bele ruze, Rastanak, ...
    Mala ispravka: pesme, ne poeme. :wink:

  10. #10
    Početnik
    Učlanjen
    29.01.2004.
    Lokacija
    Novi Sad
    Poruke
    18
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    [quote="iluzionista"]Da li je neko citao liriku Itake?
    Ima nekih stvarno lepih poema:
    Bele ruze, Rastanak, ...[/quote

    Da li bi mogao da mi otkucas Bele ruze?

    Unapred hvala!

  11. #11
    Početnik
    Učlanjen
    28.10.2003.
    Lokacija
    Vrsac
    Poruke
    5
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Bele ruze

    Bele ruze

    O nemoj doci kad te zovem.
    Noc mi poslednja ostade
    divna lekovita i beskrajna.
    O, nemoj doci,
    ostavi mi strasne jade ,
    slast jos jedina mi je tajna.

    O, gle ruze sto se sagle bele
    od nevinosti ,
    ispod one plave jorgovanske magle.

    Drhte od radosti,
    a kad ih dodirnem tako brzo
    potamne , kao da se prozor smrzo
    i raskodo cvetove nevesele
    ledene tajne .

    Crnjanski


    Gospodo, jednu pijanu čašu Banatu.

    Došlo je doba
    da nam duša sve lekove zna,
    i nikog, nikog ne treba,
    ponosna beskrajna.

    U telu nam je pobuna.
    U telu nam je gađenje,
    poniženje neverstvo zlo...(da li je ovo cela pesma, ako nije moze li je ko otkucati celu?)

    Pozdrav .

    Evo jednog seminarskog rada moje...
    Najlepsi eseji Milosa Crnjanskog su oni koje je izrekao o dobu
    romantizma. Pisao je o romantizmu nadahnuto inspirisan tim neiscrpnim
    bogatstvom jedne epohe koja je zracila velikanima nase
    knjizevnosti:Njegosem, Vasom Zivkovicem, Djurom Danicicem, Zmajem,Lazom Kosticem.

    U knjizi”Poezija Crnjanskog I srpsko pesnistvo” , Aleksandar Petrov kaze: “ Crnjanski najvecu paznju posvecuje razdoblju naseg romantizma, kojeg je, pisuci o Vasi Zivkovicu nazvao najlepsim dobom nase knjizevnosti. On pise o nasim najvecim , s izuzerkom Branka Radicevica, romanticarskim pesnicima.”

    U romantizmu Crnjanski vidi izvor, pocetak, snagu, oslobodjenje naroda. Opijao je Crnjanski svoj duh tim bujicama reci, stihova koje je donelo vreme romantizma, vreme koje je donelo jednu novu svetlost I jednu novu misao o “ neprolaznom” I necem “ljubicastom I nadzemaljskom”.
    U eseju Razmisljanja o Njegosu, Crnjanski upravo govori o toj pobedi svetla nad tamom, pobedom svesti nad beznadjem smrti koja je ubijala vekove.

    Lazar, Njegos I Branko. Njihov duh Crnjanski uzdize iznad ovozemaljskih elemenata, stavlja ih u neku visu ravan daje im piedestal nebeske vecnosti. Lazaru daje nebo ,Njegosu sunce, Branku zvezdu.
    Lazar bira carstvo neba I Crnjanski to obelezava kao prvi lirski momenat. “Ucini mi se da vidim kad beli Lazar bira izmedju carstva zemaljskog I nebeskog I prilazi nebu. Prvi lirski momenat.”

    Njegos, skida tamu lovcensku I suncem svoje svesti obasja lice Boga Lirike…

    Po Crnjanskom, romantizam je doba prelaska iz epike patnje u liriku, iz poetike kolektivnog u samosvest originalne individue. To je onaj cas svesti, to nadzemljsko I neprolazno kada je Njegos progledao duhovnim ocima.”U nesvesti su slatke I sve mogucnosti. To je momenat, po drugi put kao Lazarev nepovratan. Cas svesti , sjajan kao pun mesec nad Jadranom. Negde postoji nadzemaljsko i neprolazno. Njegos vidi”

    Sama pojava Njegoseva ,njegov lik, lepota i zivot fasciniraju Crnjanskog vise nego njegova dela u kojima on ne nalazi filozofska tumacenja, vec samo zbir crnogorskih poslovica. “Svakako da su neki podaci njegovog zivota budili u meni komplikovane zudnje I divljenje, dok su njegova dela sama po sebi , ostavljala na meni utiske vrlo jednostavne I cesto proste.”

    Medjutim, u pesnistvu Njegosa, Crnjanski vidi trag Sarajlije, grckih klasika, narodne pesme.”On smatra da se u Njegosu ispunilo” neispunjeno bice Sarajlije,cak da ono najlepse u Njegosevu pesnistvu odavde proistice: “vracarska car Njegosevih lirskih mesta, a ono sto nije natprirodno u pesnistvu i ne zanima me. “Stih Sarajlijin on prepoznaje u “baroknoj patetici vladocinih stihova”, a njegov trag” na uzburkanom jeziku Njegosevom…” Crnjanski kaze: “Ne citam odavno njegov sadrzaj, no slusam taj govor sto me dize svakog leta I stapa sa planinama nad Risnom I Budvom, pepeljastom, kao izgorele urvine jedne prostrane planete, u plavom nebu.”

    Crnjanski voli taj zamrsen Njegosev stih I jezik, taj stih koji ga je ocuvao I izdvojio od prolaznosti cak I onda kada si Austrijanci raskopali vladicin grob, oskrnavili svetinju Lovcena. Daje svedocanstvo o jednoj svirepoj uspomeni iz doba austriske okupacije 1916. godine. Ali, ipak svetinja, pesnik nad pesnicima, kako ga Crnjanski naziva, vracen je vrh Timora, vracen je medju oblake: “ stasom lepsim od svih muskih u nasem narodu I dusom bezmernom I oblacnom kao nebo iznad Lovcena, da pocivaju I uticu na nas , zauvek.”

    “U Njegosevom pesnickom delu, nimalo hriscanskom I svetackom “on prvi vise nije hriscanski kljast I sumoran “ , Crnjanski istice “ duboku uvidjavnost” I uzdrzanu ironiju prema prolaznosti, ali iznad svega zamrsenost I “ vedrinu njegova stiha”I “ bujicu njegovog jezika vedrog- koji spira, odnosi vremenom sve naslage stranih kultura I putovanja “ koji je dno naroda.

    O Branku Radicevicu Crnjanski nije napisao nijedan esej. Ali, Branko na tom nebu lirskog beskraja svetli onim najsjajnijim, pravim I neprolaznim sjajem Zvezde Zornjace.U Brankovim stihovima Crnjanski prepoznaje to individualno, culno, meko I blago lirsko.

    Kada pise o Vasi Zivkovicu kao preteci romantizma, Crnjanski kaze: “ Za njim nam je dosao Branko.”

    Pisuci o Njegosu opet pominje Branka:” Odmah sa tim u vezi vidim I Strazilovo , mekse I blaze I culnost Branka. Daleko od epskog, zubor zalosti, I zud za stapanjen , lirske stihove. Zvezdu Zornjacu.”

    U eseju o Zmaju medju najvece poetske vrednosti ubraja I Branka :” Glas Brankov, veliki deseterac Vladike Rada, vanredna lirika Laze Kostica , dublje su poetske vrednosti u nasoj knjizevnosto od velike vecine Zmajevih stihotvorenija.”

    Crnjanski pise esej o proslavi stogodisnjice rodjenja Vase Zivkovica. On ne zeli da govori suvoparno o knjizevnim raspravama, kulturnim I politickim zaslugam slavljenika, vec zeli da govori o necemu sto je vecno, a to je duh coveka koji je doneo jedno veliko oslobodjenje od poetike kukanja I jadikovanja, od proslosti pune patnje, umiranja.Crnjanski Vasu Zivkovica naziva pretecom jedne nove knjizevnosti kojoj je osnovna vrednost I zakonitost poetike- radost. On kaze:” Mesto slike giganta koje oteo oganj bogovima pokazacu vam pitomiju sliku, rascvetalu Frusku goru u doba karlovackih djaka. Vidimo li kako sa vinograda silazi pred gomilom razdraganih djaka, svestenik, preteca, cije su tolike pesme nosile naslov prolece, I koji, srusen od ugusenog bola pred krstom, jos ima moci I otmenosti da napise nalepsu recenicu toga doba:” iz tuge sa radost radja.”

    Crnjanski Vasu Zivkovica naziva pretecom, ali I “ glasnikom rumenog zivota.” Spominje da je “ Dr Jovan Skerlic davno odredio pocasno mesto nasem slavljeniku kao preteci romantizma u istoriji nase knjizevnosti- njenom najlepsem dobu.”

    Ali, u jednom drugom eseju Na grobu Djure Danicica vise ne cujemo pesmu proslavljanja, vec slutimo gorcinu Crnjanskog koji pise ovaj esej jo opomenu drzavi I svima onima koji zaboravljaju na velikane. O onima koji ni mal one brinu o grobovima svetinja.

    Crnjanski daje opis groba Djure Danicica koji se nalazi na groblju Sv. Marka . Daje jednu atmosferu tuzne i odvratne smrti , opis zapustenih humki grobova obavijenih u vecernju jesenju maglu.

    Pun je ovde Crnjanski gorcine I cinizma kada govori o naucnim drustvima I akademijama koji na svecanim sednicama proslavljaju rad I zivot filologa, a tamo, daleko od svecanih sala je grob do kojeg ne dopiru reci sa svecanih priredbi.Grob, zapusten, nem.” Slusa oko sebe psovku.Ubista se u Beogradu tu najcesce desavaju.Rasporene piljarice nalazi u krvi policija, ujutru, iza njegovog groba. Nocu lopovi dele pare na njegovom grobu.”

    Crnjanski pisuci esej o stogodisnjici rodjenja Djure Jaksica, Biserni stihovi o Veneciji, pobija jednu”licemernu teoriju” koja se razvila u romantizmu, a to je misljenje da srecan pesnik ne moze da napise dobru pesmu, nego se uspela umetnicka dela radjaju iz patnje i gorcine.

    Jer odusevljen je Crnjanski stihivina ekspozicije u drami “Jelisaveta knjeginja crnogorska”, opisima Venecije I mora koje je Djura tako umetnicki oblikovao, a bio je smo ucitelj u Sabanti, bez skole I znanja, koji cak Veneciju nije ni video. Djuri manjka skola ali zelja I snaga za stvaranjem, trenuci nadahnute inspiracije su ono sto krasi ovog pesnika.” Kao I svi sto se zlopate po ovoj teoriji za pocetak, za zamisao, za divote prvih scena imao je volje, odusevljenja, dara, svesti.”

    Crnjanski je nadahnuto pisao svoja tri eseja o Zmaju, onda kada trazi ono sto je u njemu neprolazno, onda kada ga naziva “pesnikom zivota”. Njegovo pesnistvo oznacio je kao neposredno, blisko narodu , on je pesnik zivota I porodicnih radosti.” U pesnistvu Zmaja sacuvane su poeticnosti zimskih veceri, nasih varosica, proleca, sav jedan zivot proslog stoleca, od svoje mladosti do starosti, sve gorcine, sva odusevljenja I sve slike sto su prosle nasim zemljama od godina buna do pocetka xx veka.”

    Crnjanski smatra da je Zmaj kroz svoje pesnistvo izrazavao osecanje citavog naroda. Oseca ga kao pesnika koji izrazava duh citave jedne epohe, druge polovine devetnaestog veka . Za romantizam on kaze: “ No pesnistvo naseg romantizma I nije uopste pesnistvo literarno, vec poeticnost citave druge polovine devetnaestog veka zajedno sa svojim politickim zivotom, politickim borbama, ustancima, neizmernim patnjama I ratovima, romanticarskim licnostima I pateticnom svakidasnicom.” “ Crnjanski je zeleo da stvori celovitu sliku Zmaja pesnika u koju bi se smestio I “ pesnik novenar” , pesnik preteca jednog socijalnog stihotvorstva, katkad zaista banalnog I pesnik koji je umeo da peva ono sto su svi osecali.”

    Smatra da je Zmaj pesnik Srpstva, pesnik uz cije se stihove odrastalo, ucilo, patilo, radovalo, onog Srpstva koje je Zmaja nazivalo drugom I bratom.

    Crnjanski pobija tezu da pisci popularni u narodu ne mogu da budu veliki pisci. A Zmaj je bio veliki jer je dodirnuo samu dusu naroda. Crnjanski pravi lepo I uspelo poredjenje da nesto sassvim obicno I naizgled malo moze da bude snazno u svojoj lepoti I nadahnutosti.” Zmajev dah, sto zafreva I sto uvek ima u sebi moc prenosenja osecanja, kao sto ljubav bude I umeju da kazu cesto I obicne drscuce reci, vise od misli najuzvisenijih I stihova najzanosnijih.”

    U eseju Neprolazno u Zmaju, Crnjanski pise povodom dvadesetpetogodisnjice smrti ovog velikana. Velikana koji je pevao za narod a njegove pesme bile su bliske I razumljive svima, onima koji tek sricu prva slova, onima koji zale, onima koji pevaju u veselju. “ Neprolazno u Zmaju Crnjanski je otkrio u zivotu koje je ponelo I sacuvalo njegovo pesnistvo iz jednog prohujalog doba. U tom spomenu na ono sto je bilo I proslo, a u pesnickom delu ostalo sacuvano u riznici, zapravo “ Srpstvo kakvog vise nema” , video je Crnjanski “ znak pravog pesnistva ono sto se obicno naziva veliko u takvim delima”.

    Tema Crnjanskog u eseju iz 1933. godine je opet Zmaj ovaj put povodom stogodisnjice Zmajeva rodjenja. I on sam daje ovim esejem doprinos secanju na ovog romanticarskog velikana, smatrajuci da bi citava godina trebalo da protekne u znak secanja na Zmaja.

    Za Crnjanskog Zmaj je veliki jer trenutak svakidasnji, obicni pretvara u toplu poeticnost. Ne predstavlja ga kao pesnika prokletog, vec voljenog.”Ne kao pesnik sanjalo, u ocima gomile proklet I sumanut, nego kao najbolji momak u selu, uvek oran za pesmu I salu. Zmaj je zadobio sva srca u nas. Imao je u svojoj poeziji, skoro bi smo rekli,crtu domaceg lekara koji nas zna I prati od detinjstva, poznaje dobro I leci od svake boli, u svakoj prilici prigodno.”

    Za Crnjanskog je poezija traganje za neprolaznim I ostvarenje neprolaznog. U svojim esejima on traga za tim neprolazno vrednim. Duh romanticarske epohe nadahnuo je Crnjanskog, osetio je taj impuls nase najbolje epohe, jedan izvor poetskog zara, sjaj svesti u kojoj su poetski duhovi nadrasli kolektivno I pretvorili se u originalnu individualnost.

  12. #12
    Obećava
    Učlanjen
    16.01.2004.
    Lokacija
    NOVI SAD
    Poruke
    53
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano odbrana ...


    ... koliko vidim svi imaju tendenciju da se jako razneze kad govore o Crnjanskom ... Ali to je tek polovina priche o njemu. Mozete da krenete od Lirike Itake, onaj koji trazi chistu emotivnu ljubavnu poeziju zapitace se gde se nashao Jer Crnjanski je tamo pre svega buntovnik, chak i buntovnik po pitanju ljubavi ...

    On menja ono shto se obichno shvata kao lirika ... I pisati nezno i zaneseno nad Crnjanskim, verujem, pokazuje da je neko proziveo njegovu poeziju i prozu, ali shta sa onom drugom polovinom njegovog opusa, sa recimo zaboravljenim pesmama iz Lirike Itake, u kojima je on u svojoj punoj snazi, a koje svi preskachu jer se ne uklapaju u njihovo shvatanje njegove poezije

    Niko se nije vishe pitao nad onim shto je stvarao nego sam Crnjanski. Pitao se koliko to ima smisla? Periodi sumnje i zanosa su neprekidno smenjivali i zato je ironija jako chesto njegovo oruzje ! ...



    DOSADA

    O, kako ti je ime gadno,
    al divna sudba, drago moje jadno.
    Plachi samo od tuge i milja
    i ostani uvek draga nerodilja.

    Nek pljushti kisha besa i srama,
    niko nece ostata za nama.
    Nek se oni vrte kao sharen vrt,
    ko ce nam zabraniti da volimo smrt.

    Ulice su nam deca i druzi,
    nece nash stid u chedu da puzi.
    Nije za zivot tvoj pogled ohol,
    nego za slast i san i bol.

    Ne daj da nashe dushe padnu
    i nastave ljubav nashu jadnu,
    nash gorak nesrecan zagrljaj,
    nek bude svemu u tebi i meni
    grob i kraj.

  13. #13
    Ističe se
    Učlanjen
    19.12.2003.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.516
    Reputaciona moć
    77

    Podrazumevano

    Kao oko mrtvaca jednog
    sjaje oko vrta naseg bednog
    fenjeri.
    Da l' noc na tebe svile prospe?
    Jesi li se digla med gospe?
    Gde si sad ti?

    Volis li jos nocu ulice,
    kad bludnice i fenjeri stoje
    pokisli?
    A rage mokre parove vuku,
    u kolima ko u mrtvackom sanduku
    sto skripi.

    Da nisi sad negde nasmejana,
    bogata i rasejana
    gde smeh vri?
    O nemoj da si topla, cvetna,
    o ne budi, ne budi sretna
    bar Ti mi, TI.

    O ne voli, ne voli nista,
    ni knjigu, ni pozorista,
    ko uceni.
    Kazes li nekad iznenada
    u dobrom drustvu jos i sada
    na cijoj strani si?

    O, da l' se secas kako smo isli,
    sve ulice nocu obisli
    po kisi?
    Secas li se, nocne su nam tice
    i lopovi i bludnice
    bili nevini?

    Stid nas bese domova cvetni',
    zarekli smo se ostat nesretni
    bar ja i Ti.
    U srcu cujem grizu misa
    a pada hladna kisa.
    Gde si sad Ti?

  14. #14
    iluzionista
    Guest

    Podrazumevano

    Citat Original postavio *Ledena*
    Citat Original postavio iluzionista
    Ima nekih stvarno lepih poema:
    Bele ruze, Rastanak, ...
    Mala ispravka: pesme, ne poeme. :wink:
    Pesme se pevaju, poeme se pišu... Razlika izvedena iz engleskog: song - pesma koja se peva, poem - skup strofa ili drugačije poema...

    NHF

  15. #15
    iluzionista
    Guest

    Podrazumevano

    Stenje

    Danas sam bio tako veseo!
    A sad? Gle, jedva dišem,
    sa osmehom mutnim, umorno.

    Daleko, negde, iza škotskih obala,
    diže se, iz mora, modro stenje,
    tako grdno, tako pusto, sumorno.

    Ja ga se setih! Ja ga vidim!
    NJegova modrina mrsi mi dušu,
    i mene obuzima grozna jeza,
    i neka, beskrajna, žalost.

    Predosećano, u Beogradu, 1920.

  16. #16
    iluzionista
    Guest

    Podrazumevano

    Citat Original postavio bubble
    Citat Original postavio iluzionista
    Da li je neko citao liriku Itake?
    Ima nekih stvarno lepih poema:
    Bele ruze, Rastanak, ...
    Da li bi mogao da mi otkucas Bele ruze?

    Unapred hvala!
    Izvini zakasnio sam... Evo da se iskupim "Rastanak kod Kalemgdana"...

    Rastanak kod Kalemegdana

    Rastali smo se
    i sišli iz grada.
    Kao dve suze, kad naporedo kanu,
    sa naboranog lica.

    Na vodi su nas čekale lađe.
    Tvoja oda prva.
    Moja je obilazila ostrva.

    Sedeo sam poguren i crn,
    pust,
    kao Mesečeva senka.

  17. #17
    Obećava
    Učlanjen
    16.01.2004.
    Lokacija
    NOVI SAD
    Poruke
    53
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano ..... za d.


    Pesmica


    Reci, kad bi moj osmeh bled,
    rastopio se kao cvet
    pola san a pola led.

    Kad bih josh jednom
    mogao da volim ...

    Da l bi mi tad bilo dobro svud,
    i zivot bio manje lud?

    Ili bih i tad kao sad
    morao da se smeshim i razbolim,
    i da umrem?

    Kad bih josh jednom
    osetio da volim, volim?


    * * *


  18. #18
    Domaćin laura87 (avatar)
    Učlanjen
    04.02.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    NBgd
    Poruke
    3.392
    Reputaciona moć
    80

    Podrazumevano

    Secam se samo da je bila
    nevina i tanka
    i da joj je kosa bila
    topla,kao crna svila
    u nedrima golim.

    I da je u nama pre uranka
    zamirisao bagrem beo.

    Slucajno se setih neveseo,
    jer volim:
    da sklopim oci i cutim.

    Kad bagrem dogodine zamirise,
    ko zna gde cu biti.
    U tisini slutim
    da joj se imena ne mogu setiti
    nikad vise.

  19. #19
    Domaćin
    Učlanjen
    21.02.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    4.131
    Reputaciona moć
    92

    Podrazumevano Trag

    Želim
    da posle snova
    ne ostane trag moj na tvom telu.

    Da poneseš od mene samo
    tugu i svilu belu
    i miris blag...

    puteva zasutih lišćem svelim
    sa jablanova.

  20. #20
    Obećava
    Učlanjen
    16.01.2004.
    Lokacija
    NOVI SAD
    Poruke
    53
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano



    MOJA PESMA

    Dusha je moja bogat seljak,
    pijan veseljak,
    u zavichaju.

    Miluje golu zenu shto spava,
    tvrdo, ko pleca gojnih krava,
    u zitu, kud noci pune crnih vrana,
    padaju.

    Svet je proshla samohrana,
    u krvavom plashtu sherezana,
    ko ubica.
    Stajashe tuzna, zavejana,
    na strazi, u kapijama,
    brkata, blago nasmejana.

    Kraj crkve tudje i nepoznate,
    zapaljene,
    u duge, jasne, tople noci,
    kad krekecu zabe barske,
    grlila je razne zene.
    A danju je chuvala dvore carske
    i korakom brojala sate.

    Na javi je dusha moja bogat seljak,
    veseljak.

    Samo u snu, ko Mesec bleda
    i tako kao on nevesela,
    po svetu bludi.

    Gondola jedna cutke je skrije
    u bezdane vode Venecije,
    sanu, umornu, razocharanu,
    na karnevalu.

    I kad tu njen gitar zazvoni,
    od pesme shto plache i voli,
    svu vodu, zvona, i maske, tamo,
    noc toliko zaboli:
    da ucute i pitaju tiho,
    "Kakav je to Slaven bio,
    na Rivi dei Skjavoni?"




    *************

  21. #21
    Buduća legenda Hellen (avatar)
    Učlanjen
    29.08.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    30.131
    Reputaciona moć
    921

    Podrazumevano

    Citat Original postavio iluzionista
    Citat Original postavio *Ledena*
    Citat Original postavio iluzionista
    Ima nekih stvarno lepih poema:
    Bele ruze, Rastanak, ...
    Mala ispravka: pesme, ne poeme. :wink:
    Pesme se pevaju, poeme se pišu... Razlika izvedena iz engleskog: song - pesma koja se peva, poem - skup strofa ili drugačije poema...

    NHF
    У енглеском да - али не у српском Теорија књижевности :wink:

  22. #22
    Početnik
    Učlanjen
    25.12.2004.
    Poruke
    15
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Bavim se novinarstvo ,pa sam imala priliku vise puta da prisustvujem skupovima na kojima se govorilo o Crnjanskom.Najvise mi se svidelo jedno desavanje u SKC"Sveti Sava " u ubotici.Vazni ljudi iz oblasti knjizevnosti su govorili o Milosu.Ipak ,tada mi se svideo vise deo o njegovoj buntovnickoj licnosti.Tada sam cula da je bio pazljiv prema svojoj supruzi,i da ju je veoma voleo,ali da ju je ipak veoma cesto varao.Jer,znamo koliko mesta boravka je promenio u zivotu.Oduservilo me da je uvek jasno govorio da obozava seks,da je on koren svega.Nije voleo administrativne poslove,a drzao je do toga da je "raspaliti nekoga pesnicom jedno od najvecih muskih uzivanja".A fascinira i cinjenica da je sam sebi iskljucio infuziju i tako zavrsio...Zeleo je,kazu da da kao Mikelandjelo i Sokrat zivi samo dok moze da stvara.
    p.s.A o njegovim delima govoriti bi trebalo puno vremena i procitanih redova...

  23. #23
    Poznat Truman (avatar)
    Učlanjen
    01.01.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.943
    Reputaciona moć
    200

    Podrazumevano

    Ovo nema veze sa njegovim delima,ali neko pomenu sex pa cu uz rizik da ispadnem vulgaran reci da sam u nekom tekstu o njemu procitao kako je pored knjizevnog talenta bio nadaren i jos na jednom mestu,a uz to su dali i jednu zanimljivu pricu iz njegovog zivota ali ipak ne bih toliko da rizikujem. 8)

  24. #24
    Iskusan HeBePoBaTaH_ (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    prestonica
    Poruke
    6.923
    Reputaciona moć
    117

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Truman
    Ovo nema veze sa njegovim delima,ali neko pomenu sex pa cu uz rizik da ispadnem vulgaran reci da sam u nekom tekstu o njemu procitao kako je pored knjizevnog talenta bio nadaren i jos na jednom mestu,a uz to su dali i jednu zanimljivu pricu iz njegovog zivota ali ipak ne bih toliko da rizikujem. 8)

    Sa ženom Vidom ili nekom drugom?
    Inače, Crnjanski je bio i odličan fudbaler :wink:
    Pročitaj "Kap španske krvi", mislim da će ti se dopasti. Lola Montez, istorija i erotika

  25. #25
    Poznat Truman (avatar)
    Učlanjen
    01.01.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.943
    Reputaciona moć
    200

    Podrazumevano

    Citat Original postavio HeBePoBaTaH_
    Citat Original postavio Truman
    Ovo nema veze sa njegovim delima,ali neko pomenu sex pa cu uz rizik da ispadnem vulgaran reci da sam u nekom tekstu o njemu procitao kako je pored knjizevnog talenta bio nadaren i jos na jednom mestu,a uz to su dali i jednu zanimljivu pricu iz njegovog zivota ali ipak ne bih toliko da rizikujem. 8)

    Sa ženom Vidom ili nekom drugom?
    Inače, Crnjanski je bio i odličan fudbaler :wink:
    Pročitaj "Kap španske krvi", mislim da će ti se dopasti. Lola Montez, istorija i erotika
    Nije ta prica o nekom njegovom svalerisanju nego kad je bio na nudistickoj plazi sa prijateljem poredio je svog vojnika sa njegovim ne secam se bas tacno kako,naravno u svoju korist.Mislim da ga je i Isidora Bjelica u nekoj emisiji pomenula po tome,sto me nimalo ne cudi.

Slične teme

  1. Miloš Crnjanski - Lirika Itake
    Autor Ascaso u forumu Književnost
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 17.09.2006., 10:27
  2. Tako je govorio Milos Crnjanski
    Autor Vangelis u forumu Politika
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 07.08.2005., 03:35
  3. Miloš Crnjanski
    Autor petar011 u forumu Književnost
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 22.05.2005., 10:43
  4. seobe m crnjanski
    Autor soilo u forumu Jezik
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 19.04.2005., 19:21
  5. Miloš Crnjanski - Seobe
    Autor arijevka u forumu Književnost
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 01.04.2005., 14:26

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •