SargeBG
Aktivan član
- Poruka
- 1.708
Verovali ili ne, hleb i jaja su u Srbiji skuplji nego u Engleskoj, dok mleko i puter naše građane koštaju više nego Nemce i Austrijance! U Srbiji su skoro sve životne namirnice skuplje nego u susednoj Rumuniji, koja je članica Evropske unije! S druge strane, prema istraživanju statističkog biroa EU, plate u Srbiji najmanje su duplo niže od svih zemalja Unije, osim Rumunije i Bugarske, a cene mnogih prehrambenih proizvoda ravne su evropskim!!!
Ipak bolje nego u Albaniji i BiH(sreca,ljudi!
)
Statistički biro EU obavio je podatke o cenama hrane i pića u 37 evropskih država. Zaključeno je da su cene u zemljama van EU izuzetno visoke u odnosu na plate, kao i da su one proporcionalno veće nego u državama Unije. Tako prosečne cene u Hrvatskoj iznose čak 89 odsto visine cena u EU, u Crnoj Gori 74 odsto, u Albaniji 72, BiH 71 i Srbiji 67 odsto. Komentar Biroa je da su cene izuzetno visoke u odnosu na zarade, ali da ih stanovništvo podnosi zahvaljujući doznakama iz inostranstva.
Najskuplju hranu i piće u Evropi plaćaju Danci (142 odsto evropskog proseka), a najjeftiniju Bugari (37 odsto), ali kada se ovo uporedi sa ostvarenim platama, Dancima je ipak mnogo lakše da podnesu cene nego Bugarima. Interesantno je da najbolji odnos zarada i cena imaju Slovenci.
Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača naglašava da su previsoke cene posledica zloupotrebe monopolskog položaja i kartelskog udruživanja proizvođača i trgovaca.
- Mi već duže vreme ukazujemo na to da su se proizvođači u pojedinim granama udružili i da nerealno visoke cene održavaju dogovorom. Najočigledniji primer za to je cena vekne belog hleba, koja u Srbiji trenutno košta između 19 i 35 dinara. Razlika od skoro 55 procenata između najniže i najviše cene govori da su neke cene hleba nerealne. I oni koji hleb proizvode za manje od 19 dinara ne proizvode socijalni hleb, već vode zdravu konkurentnu politiku. Oni zarađuju po manjoj profitnoj stopi, ali većom proizvodnjom ostvaruju dobru zaradu. Ako poredimo cene sirovina i troškove radne snage, lako ćemo uvideti da je cena hleba u Srbiji veća od realne za 20 do 30 odsto - kaže Bogosavljević.
Postupci protiv pekara i mlekara
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupke protiv proizvođača mleka i hleba zbog sumnje da su nezakonitim dogovorima uticali na povećanje cena.
- Postupci su pokrenuti protiv mlekara koje su u sastavu „Salforda" kako bi se utvrdilo da li one imaju dominantan položaj na tržištu. Naš zadatak je da utvrdimo po kojim cenama su te mlekare otkupljivale mleko, a po kojim ga kasnije prodavale i da li je tu bilo monopolskog ponašanja. Postupak je pokrenut i protiv Unije privatnih pekara kako bi se utvrdilo da li među njima postoje zabranjeni dogovori o formiranju cena. Komisija po okončanju postupka može da izrekne meru vraćanja cena na staro - kaže predsednica Komisije Dijana Matković-Bajalović.
On kaže da ohrabruje to što je Komisija za zaštitu konkurencije „konačno reagovala" i protiv proizvođača hleba i mleka pokrenula postupke zbog sumnje da su kartelskim udruživanjem uticali na veću cenu od realne.
- Još kada su se „udruženi" pekari i mlekari dogovarali o visini cena sa Vladom Srbije, mi smo jasno rekli da je to stvaranje kartela, a ne tržišno privređivanje. U tom smislu osveženje je nalaz Komisije u vezi sa cenama struje, koji je jasno pokazao da je primenom novog tarifnog sistema EPS povećao cenu 3,5 puta više nego što je bilo najavljeno. Komisija za zaštitu konkurencije je državna institucija i ona mora da se bori protiv monopola, ali država bi pre svega morala da formira zdravu potrošačku politiku. Kada to kažem, mislim da mora da postoji jasno definisana politika koja će da poštuje zahteve potrošača za nižom cenom. Ona mora da obuzda proizvođače koji pumpanjem cena osnovnih životnih namirnica ostvaruju nerealne profite - naglašava Bogosavljević.
izvor
ress
Ipak bolje nego u Albaniji i BiH(sreca,ljudi!
)Statistički biro EU obavio je podatke o cenama hrane i pića u 37 evropskih država. Zaključeno je da su cene u zemljama van EU izuzetno visoke u odnosu na plate, kao i da su one proporcionalno veće nego u državama Unije. Tako prosečne cene u Hrvatskoj iznose čak 89 odsto visine cena u EU, u Crnoj Gori 74 odsto, u Albaniji 72, BiH 71 i Srbiji 67 odsto. Komentar Biroa je da su cene izuzetno visoke u odnosu na zarade, ali da ih stanovništvo podnosi zahvaljujući doznakama iz inostranstva.
Najskuplju hranu i piće u Evropi plaćaju Danci (142 odsto evropskog proseka), a najjeftiniju Bugari (37 odsto), ali kada se ovo uporedi sa ostvarenim platama, Dancima je ipak mnogo lakše da podnesu cene nego Bugarima. Interesantno je da najbolji odnos zarada i cena imaju Slovenci.
Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača naglašava da su previsoke cene posledica zloupotrebe monopolskog položaja i kartelskog udruživanja proizvođača i trgovaca.
- Mi već duže vreme ukazujemo na to da su se proizvođači u pojedinim granama udružili i da nerealno visoke cene održavaju dogovorom. Najočigledniji primer za to je cena vekne belog hleba, koja u Srbiji trenutno košta između 19 i 35 dinara. Razlika od skoro 55 procenata između najniže i najviše cene govori da su neke cene hleba nerealne. I oni koji hleb proizvode za manje od 19 dinara ne proizvode socijalni hleb, već vode zdravu konkurentnu politiku. Oni zarađuju po manjoj profitnoj stopi, ali većom proizvodnjom ostvaruju dobru zaradu. Ako poredimo cene sirovina i troškove radne snage, lako ćemo uvideti da je cena hleba u Srbiji veća od realne za 20 do 30 odsto - kaže Bogosavljević.
Postupci protiv pekara i mlekara
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupke protiv proizvođača mleka i hleba zbog sumnje da su nezakonitim dogovorima uticali na povećanje cena.
- Postupci su pokrenuti protiv mlekara koje su u sastavu „Salforda" kako bi se utvrdilo da li one imaju dominantan položaj na tržištu. Naš zadatak je da utvrdimo po kojim cenama su te mlekare otkupljivale mleko, a po kojim ga kasnije prodavale i da li je tu bilo monopolskog ponašanja. Postupak je pokrenut i protiv Unije privatnih pekara kako bi se utvrdilo da li među njima postoje zabranjeni dogovori o formiranju cena. Komisija po okončanju postupka može da izrekne meru vraćanja cena na staro - kaže predsednica Komisije Dijana Matković-Bajalović.
On kaže da ohrabruje to što je Komisija za zaštitu konkurencije „konačno reagovala" i protiv proizvođača hleba i mleka pokrenula postupke zbog sumnje da su kartelskim udruživanjem uticali na veću cenu od realne.
- Još kada su se „udruženi" pekari i mlekari dogovarali o visini cena sa Vladom Srbije, mi smo jasno rekli da je to stvaranje kartela, a ne tržišno privređivanje. U tom smislu osveženje je nalaz Komisije u vezi sa cenama struje, koji je jasno pokazao da je primenom novog tarifnog sistema EPS povećao cenu 3,5 puta više nego što je bilo najavljeno. Komisija za zaštitu konkurencije je državna institucija i ona mora da se bori protiv monopola, ali država bi pre svega morala da formira zdravu potrošačku politiku. Kada to kažem, mislim da mora da postoji jasno definisana politika koja će da poštuje zahteve potrošača za nižom cenom. Ona mora da obuzda proizvođače koji pumpanjem cena osnovnih životnih namirnica ostvaruju nerealne profite - naglašava Bogosavljević.
izvor
ress
