gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
DEJTONSKI mirovni sporazum nije samo zaustavio rat u BiH, kako god da kažu neki bošnjački politički krugovi, već je udario temelje ustavno-pravnog poretka Bosne i Hercegovine. Neki govore kako taj sporazum nije dobar, a on i te kako funkcioniše. To važi i za Ustav BiH - kaže za "Novosti" dr Milan Jelić, predsednik Republike Srpske.
U osnovi priča o promeni pravne strukture na kojoj počiva današnja Bosna je nastojanje da se Srpskoj oduzme policija. Šta daje nadu da će ona zaista biti sačuvana?
- Policija RS uživa ogromno poverenje naroda Republike Srpske. Njeno, ne daj bože, ukidanje, uticalo bi na gubljenje poverenja ne samo u ovo rukovodstvo RS, već i svako drugo. To utoliko pre, jer najveći broj stanovnika RS i nema neko naročito poverenje u zajedničke institucije na nivou BiH. Ukoliko bi RS ostala bez policije, onda bi znatan deo stanovništva napustio ove prostore, a ljudi su potrebni i RS i BiH. Niko ne može ovako vitalna pitanja da lomi preko kolena.
Koliko se nadate pozitivnom ishodu u procesu reforme policijskih snaga BiH?
- Mnogo. Upravo sam imao sastanak sa predstavnicima svih stranaka koje su zastupljene u parlamentu BiH, i spremili smo predlog zakona o policiji. Nadamo se pozitivnim reakcijama, jer smo pokazali maksimalnu konstruktivnost i ozbiljnost.
Čega se RS neće ni po koju cenu odreći, dokle se može ići u traženju kompromisa?
- Policija Republike Srpske mora da sačuva sadašnje ingerencije, i ne dolazi u obzir bilo kakvo formacijsko ulaženje u granice entiteta. Policija RS formacijski bi pokrivala RS, a njene kolege iz Federacije BiH taj entitet. Naravno, bile si zadržane policijske strukture na nivou BiH, kao što su obaveštajno-bezbednosne agencije i državna granična služba.
Oko 50 nadležnosti RS preneto je na nivo BiH. Skupština RS traži da se neke od njih vrate...
- Mada se zna da se ingerencije zajedničkih organa odnose samo na vojsku, indirektno se odnose i na oporezivanje i Visoki sudski tužilački savet. Zbog toga smo pokrenuli inicijativu pred Ustavnim sudom RS da se ispita ocena ustavnosti o prenošenju tih ovlašćenja.
Koliko se, u ovom trenutku, može govoriti o eventualnoj podeli BiH na tri dela (RS, Federaciju BiH, Herceg Bosnu), što je ideja koja prati priču o promeni ustava?
- Ovakve i slične teme koje se čuju mogu da naiđu na pažnju samo ukoliko postoji utemeljenje u Dejtonskom mirovnom sporazumu i Ustavu BiH. To su dokumenti koji treba da budu svetinja, jer samo ako oni nešto omogućavaju, to se može shvatati ozbiljno. Republika Srpska se, u ovom trenutku, bori da sačuva i ono što su joj garantovali i garantuju i Dejtonski mirovni sporazum, njen ustav i Ustav BiH.
NE POSTOJI NACIJA - BOSANCI
UPOREDO sa idejama o podeli BiH, stižu i suprotne poruke, poput one nemačkog ambasadora u BiH Mihaila Šmunka - da u BiH treba da postoji jedna nacija...
- Ne znam da li je ambasador Šmunk tako nešto izjavio namerno ili je u pitanju loš i nesrećan prevod. Ne može se govoriti o jednoj naciji u BiH, ni o kakvim Bosancima, Bošnjacima, Hercegovcima, kada se zna da na levoj obali Drine žive narodi koji imaju viševekovni nacionalni, kulturni i duhovni identitet odavno svetski verifikovan. Poznato je da se BiH još od 10. veka spominje kao dedovina svetoga Save. Islam je mnogo kasnije nastao. Srbi imaju pravo da žive kao pripadnici svoje nacije na levoj, desnoj, obali Drine, svugde u svetu, kao i Hrvati, koji, takođe, žele život i s ove strane Une. Zbog toga stvaranje jedne nacije u BiH, za iole upućene, ne deluje prihvatljivo, već je krajnje neobjašljivo za Bosnu i Hercegovinu i život u njoj. Nadam se da će ovakva i slična pitanja biti samo delo margine života u BiH i RS, koja je, sasvim sam siguran, njen bolji deo.
Novosti.
U osnovi priča o promeni pravne strukture na kojoj počiva današnja Bosna je nastojanje da se Srpskoj oduzme policija. Šta daje nadu da će ona zaista biti sačuvana?
- Policija RS uživa ogromno poverenje naroda Republike Srpske. Njeno, ne daj bože, ukidanje, uticalo bi na gubljenje poverenja ne samo u ovo rukovodstvo RS, već i svako drugo. To utoliko pre, jer najveći broj stanovnika RS i nema neko naročito poverenje u zajedničke institucije na nivou BiH. Ukoliko bi RS ostala bez policije, onda bi znatan deo stanovništva napustio ove prostore, a ljudi su potrebni i RS i BiH. Niko ne može ovako vitalna pitanja da lomi preko kolena.
Koliko se nadate pozitivnom ishodu u procesu reforme policijskih snaga BiH?
- Mnogo. Upravo sam imao sastanak sa predstavnicima svih stranaka koje su zastupljene u parlamentu BiH, i spremili smo predlog zakona o policiji. Nadamo se pozitivnim reakcijama, jer smo pokazali maksimalnu konstruktivnost i ozbiljnost.
Čega se RS neće ni po koju cenu odreći, dokle se može ići u traženju kompromisa?
- Policija Republike Srpske mora da sačuva sadašnje ingerencije, i ne dolazi u obzir bilo kakvo formacijsko ulaženje u granice entiteta. Policija RS formacijski bi pokrivala RS, a njene kolege iz Federacije BiH taj entitet. Naravno, bile si zadržane policijske strukture na nivou BiH, kao što su obaveštajno-bezbednosne agencije i državna granična služba.
Oko 50 nadležnosti RS preneto je na nivo BiH. Skupština RS traži da se neke od njih vrate...
- Mada se zna da se ingerencije zajedničkih organa odnose samo na vojsku, indirektno se odnose i na oporezivanje i Visoki sudski tužilački savet. Zbog toga smo pokrenuli inicijativu pred Ustavnim sudom RS da se ispita ocena ustavnosti o prenošenju tih ovlašćenja.
Koliko se, u ovom trenutku, može govoriti o eventualnoj podeli BiH na tri dela (RS, Federaciju BiH, Herceg Bosnu), što je ideja koja prati priču o promeni ustava?
- Ovakve i slične teme koje se čuju mogu da naiđu na pažnju samo ukoliko postoji utemeljenje u Dejtonskom mirovnom sporazumu i Ustavu BiH. To su dokumenti koji treba da budu svetinja, jer samo ako oni nešto omogućavaju, to se može shvatati ozbiljno. Republika Srpska se, u ovom trenutku, bori da sačuva i ono što su joj garantovali i garantuju i Dejtonski mirovni sporazum, njen ustav i Ustav BiH.
NE POSTOJI NACIJA - BOSANCI
UPOREDO sa idejama o podeli BiH, stižu i suprotne poruke, poput one nemačkog ambasadora u BiH Mihaila Šmunka - da u BiH treba da postoji jedna nacija...
- Ne znam da li je ambasador Šmunk tako nešto izjavio namerno ili je u pitanju loš i nesrećan prevod. Ne može se govoriti o jednoj naciji u BiH, ni o kakvim Bosancima, Bošnjacima, Hercegovcima, kada se zna da na levoj obali Drine žive narodi koji imaju viševekovni nacionalni, kulturni i duhovni identitet odavno svetski verifikovan. Poznato je da se BiH još od 10. veka spominje kao dedovina svetoga Save. Islam je mnogo kasnije nastao. Srbi imaju pravo da žive kao pripadnici svoje nacije na levoj, desnoj, obali Drine, svugde u svetu, kao i Hrvati, koji, takođe, žele život i s ove strane Une. Zbog toga stvaranje jedne nacije u BiH, za iole upućene, ne deluje prihvatljivo, već je krajnje neobjašljivo za Bosnu i Hercegovinu i život u njoj. Nadam se da će ovakva i slična pitanja biti samo delo margine života u BiH i RS, koja je, sasvim sam siguran, njen bolji deo.
Novosti.
