"У финансијским недоумицама Вука и Ане за нас је најважнији један њихов посебан извор прихода. Реч је о продаји старих српских рукописаних и штампаних књига, од које је, према евиденцији Љубомира Стојановића, Вук Караџић више зарађивао него од продаје својих књига. Он је на превару, за мале паре, по српским манастирима откупљивао "србуље" и онда их скупо продавао библпотекама и музејима великих европских градова. Тако је наш народ изгубио велико културно богатство од близу хиљаду књига, старих вековима.
Старе српске књиге најпре је продавао бечкој и берлинској библиотеци, по комаду или у повећим колекцијама, док четрдесетих година није развио праву трговину на велико са руским трговцем Погодином. По прописаној такси, књиге је продавао од 10 рубаља по комаду (за одломке), до 150 рубаља за рукопис на кожи са означеном годином. У Србији, Вук је књиге откупљивао за четири до десет рубаља по примерку.
Прва пошиљка Погодину, из октобра 1846. године, вредела је 1.155 рубаља, друга 985, трећа 1.400, а четврта 1.205 рубаља. За следећу пошиљку Погодин је снизио цену, па је Вук после испоруке поново почео да се обраћа другим купцима.
У оно време, 1.000 рубаља мењало се за око 430 аустријских сребрних форинти. Руска пензија од 100 дуката, коју је Вук примао сваке године почев од 1826, вредела је 1.140 форинти. Од 1835. добијао је и српску пензију, у висини од најпре 200, а онда 300, и најзад 400 талира годишње. После безброј захтева, кнез Михаило одобрио му је 1844. године годишњу помоћ од 600 талира. Вукове приходе чинили су, затим, аустријска помоћ, бројни поклони и прилози за штампање књига, као и добит од претплате и продаје књига. На другој страни, јефтин стан у Бечу плаћао се 20-так форинти месечно, а добар 50 до 100 и више. Ципеле су коштале око 3 форинте, хаљина 10, посета лекару 10, превоз до Војводине 4, једна свиња 3-4 форинте, итд.
Тако се из поређења прихода и цена види да је током већег дела живота Вук Караџић био прилично богат човек, и не рачунајући 70 хектара очевине у Тршићу. (Ту земљу су његова жена и деца распродали одмах пошто је умро, тешко се сукобљавајући; породичних спорова било је и око објављивања посмртних издања Вукових књига.)"
http://www.pogledi.co.yu/15.php