Prestonica se vraca korenima

pa mogu da budu i marsovske, al ako se mole u hramu gospodnjem sa pravoslavnim krstom

eremita:

Па ти ондаК не знаш поЉитику др Шешеља......он тврди да ође постоје Срби православне вере, Срби муслиманске вере, Срби католичке вере........ ејјјјјјј...... 8-)

Kliknite za proširenje...

Па он није у криву. Већина Хрвата су покатоличени Срби, а муслимани су исто Срби чији су преци примили ислам током османлијске власти. Ови први су могли да буду Срби(и још могу) али ови други теже, зато што ислам на признаје нације као творевине и тражи да сви муслимани раде у корист исламске уме.

Ma, od te tri obećane džamije, nek' se izgradi jedna i dobro su prošli...

A ja ću još jednom da ponovim: ovo nema veze sa Albancima i Bošnjacima.
Ovi muslimani žive u BG-u verovatno isti broj generacija kao i svi ostali. Što ludujete?
Sama Islamska zajednica Srbije se nikada drukčije nije izjašnjavala niti ponašala drugačije nego kao lojalni građani Srbije. Oni su u sukobu sa sandžačkom islamskom zajednicom, upravo zbog fanatizma, sa SPC imaju korektnu i dobru saradnju, sećate se poruke muftije Šiptarima u vreme bombardovanja, kad je upozoravao da države NATO nisu prijatelji muslimanskog sveta, da ih samo koriste za svoje ciljeve...
Mislim, ni ja ne želim da BG izgleda kao Teheran, ali preterujete...

Spencer:

Па он није у криву. Већина Хрвата су покатоличени Срби, а муслимани су исто Срби чији су преци примили ислам током османлијске власти. Ови први су могли да буду Срби(и још могу) али ови други теже, зато што ислам на признаје нације као творевине и тражи да сви муслимани раде у корист исламске уме.

Kliknite za proširenje...

Па може он фактички да и буде у праву - АЛИ СВАКО МОЖЕ ДА СЕ ИЗЈАСНИ ШТА ЈЕ ПО НАЦИОНАЛНОСТИ ПО СОПСТВЕНОМ НАХОЂЕЊУ, тако да је његова политика на ту тему глупа......

adem_ks:

OK, mada je tvoje bilo planski, a moje ne, ali sve je pod kontrolom. priznajem "gresku"
ps. sta kazes na mitketov post, da ga primis

Kliknite za proširenje...

Следећи пут питај Бекима Фехмиуа он је глумио у Скупљачима перја (зна све цаке), а и
бранио сам част другара Рома и Египћана које сте онако ''лепо'' иселили са Косова.
Што се тиче ових других услуга приоритетно је саветовалиште са заблуделе суграђане
из јужне покрајине који руше уставни поредак своје државе Србије и враћање на једини
исправни пут заједништва у разликама. ;-)

Dikan:

Следећи пут питај Бекима Фехмиуа он је глумио у Скупљачима перја (зна све цаке), а и
бранио сам част другара Рома и Египћана које сте онако ''лепо'' иселили са Косова.

Kliknite za proširenje...

znao sam ja sta znaci ta rec, [bilo na forumu sto puta] nego nisam ukapirao tvoju ideju u tom momentu

Што се тиче ових других услуга приоритетно је саветовалиште са заблуделе суграђане
из јужне покрајине који руше уставни поредак своје државе Србије и враћање на једини
исправни пут заједништва у разликама. ;-)

Kliknite za proširenje...

bas me cudi da su vam prioritet gradjani susednih drzava napredjete polako

mu-ca74:

sallaam alejkum i aferim brate po vjeri Sve-he-toliće. Ko-ho-načno ćemo i mi Bo-ho-šnjaci do-ho-biti meso za klanja-ha-nje prema Me-he-ki.

Kliknite za proširenje...

Oh-prosti što te oh-metam, evo malo sh-laninnce da proslavimo izgra-had-nju

eremita:

Било би добро Светоличе да нам оставиш линк (ја нисам успео овај текст да нађем у вестима) где бих могао да проверим ову цифру од "200 000" јер у Београду НЕМА ТОЛИКО МУСЛИМАНА НЕГО 20 000 ! 8-)

Kliknite za proširenje...

pa sto bi rekao Balasevic "ako su lagali mene i ja lazem vas" daklem nisam ja izmislio tu cifru od 200 iljada nego je to rekao Jusufspahic u gorepomenutom tekstu po meni mozda je preterao ali samo malo jer u Beogradu ima sigurno vise od 20 000 muslimana kada se saberu bosnjaci ,siptari i cigani ...samo problem je sto se muftija zaleteo taman i da ih ima toliko koliko on kaze veliki deo njih tj. vecina nije verujuci te stoga ne spada pod njegovu pastvu i ne mogu se racunati tako kako on hoce .

svetolik trpkovic:

pa sto bi rekao Balasevic "ako su lagali mene i ja lazem vas" daklem nisam ja izmislio tu cifru od 200 iljada nego je to rekao Jusufspahic u gorepomenutom tekstu po meni mozda je preterao ali samo malo jer u Beogradu ima sigurno vise od 20 000 muslimana kada se saberu bosnjaci ,siptari i cigani ...samo problem je sto se muftija zaleteo taman i da ih ima toliko koliko on kaze veliki deo njih tj. vecina nije verujuci te stoga ne spada pod njegovu pastvu i ne mogu se racunati tako kako on hoce .

Kliknite za proširenje...

prestonica se vraca korenima....

.................................................

SANDRINAbg:

Drugarica mi stanuje u jednoj zgradi preko puta dzamije...nešto smo radile prošle godine kada im je bio ramazan i svaki dan sam bila tamo...jako mali broj ljudi je dolazio u dzamiju...svi bi, a i stali su na samo deo onog dvorišta pred ulazom...tako da...ako ih i ima, ne klanjaju ili to rade u svojim kućama.

Kliknite za proširenje...

Mozhda im zent od murije ..tako beshe..pandurska patrola uvek ispred dzamije i onaj pandurski kombi..btw..shta che tu murija?..a mozhe da odgovori..mozhe da odgovori...medvedic?

PRIMUS:

Mozhda im zent od murije ..tako beshe..pandurska patrola uvek ispred dzamije i onaj pandurski kombi..btw..shta che tu murija?..a mozhe da odgovori..mozhe da odgovori...medvedic?

Kliknite za proširenje...

Teško.
Ne znam da li sam pored Bajrakli džamije prošla četir' puta u životu....Nikako me put ne navodi baš tim sokakom, nit' imam nekog ko stanuje u komšiluku, šta ću...

adem_ks:

neki ce sada poceti sa pljuvanjem, a meni svaki ovakav gest samo potvrdjuje da zdrave snage ipak dominiraju u srbiji, znaci nije mrznja ta koja rukovodi srbijom, vec suprotno, zatim postovanje svih gradjana itd.

Kliknite za proširenje...

ovo ti je samomrznja prema svom narodu od ovoga sto se predstavlja sa s.t.



ovo su beogradski koreni,pre dolaska turaka

medved_bg:

Teško.
Ne znam da li sam pored Bajrakli džamije prošla četir' puta u životu....Nikako me put ne navodi baš tim sokakom, nit' imam nekog ko stanuje u komšiluku, šta ću...

Kliknite za proširenje...

Pa da te ja informishem onda..na samom coshku je uvek prisutna policijska patrola..a odmah preko puta bajrakli dzamije je parkiran pandurski kombi..koji se nikad ne pomera
i tako....

A što?

PRIMUS:

Pa da te ja informishem onda..na samom coshku je uvek prisutna policijska patrola..a odmah preko puta bajrakli dzamije je parkiran pandurski kombi..koji se nikad ne pomera
i tako....

Kliknite za proširenje...

Pa kaži ko te proganja i juri prijatelju. Ko? Navijači Rada ili je tu država umešala prste ili imaš
maniju gonjenja.
Ko je taj da ga prepznamo i osudimo i po mogućstvu strpamo u zatvor. 8-)

medved_bg:

A što?

Kliknite za proširenje...

Hebem li ga..chudan taj insan muslimani..Nije valjda da ne znash za to?
http://forum.krstarica.com/showthread.php?p=4852789#post4852789

PRIMUS:

Hebem li ga..chudan taj insan muslimani..Nije valjda da ne znash za to?
http://forum.krstarica.com/showthread.php?p=4852789#post4852789

Kliknite za proširenje...

Ne, ja ne znam.
Pitaj onog ko zna ili pitaj pandure pa javi.

prestonica se vraca korenima, tj korenju

medved_bg:

Ne, ja ne znam.
Pitaj onog ko zna ili pitaj pandure pa javi.

Kliknite za proširenje...

Aha vidim razumesh se u problematiku Jusufspahic/ Zukorlic..pa reko jedna ovakva banalizacija(drotovi) ne bi trebala da ti izmakne...moja greshka sori
A link sam ti dole ostavio zbog nadovezivanja( samo mi nemoj reci..da si sve rekla o toj temi ) diskusiji..o zhivotu i smrti...muslimana ..glavong nam grada...zamisli ironije...Beo ..grada

PRIMUS:

Aha vidim razumesh se u problematiku Jusufspahic/ Zukorlic..pa reko jedna ovakva banalizacija(drotovi) ne bi trebala da ti izmakne...moja greshka sori
A link sam ti dole ostavio zbog nadovezivanja( samo mi nemoj reci..da si sve rekla o toj temi ) diskusiji..o zhivotu i smrti...muslimana ..glavong nam grada...zamisli ironije...Beo ..grada

Kliknite za proširenje...

A šta ti tačno mene pitaš, Primuse?

Znaš šta, u problematiku Jusufspahić/Zukorlić se "razumem" u tom smislu što sam, eto, čitala u novinama, gledala na TV-u, čula komentare kojekuda....eto, zanimalo me pa sam obraćala pažnju kad se o tome govori. Ja to ne bih predstavila kao da se razumem u problematiku.

I, zamisli ironije, sve sam rekla šta sam imala na linkovanoj temi: moje mišljenje, moj stav, moj komentar. Možda sam u pravu, možda grešim (na obe teme). Ali zasad stojim iza toga što sam rekla.

одломци из историје Београда
(доба Византије)

Krajem VI veka, dok su Vizantijci bili zauzeti ratovima po Africi i Aziji, pred zidinama Singidunuma pojavljuju se mongolska plemena Avara, a za njima i prve slovenske grupe. Posle dve opsade Avari i Sloveni osvajaju grad. Brojni su vizantijski istorijski izvori o toj opsadi i konačnoj propasti Singidunuma. Ovom varvarskom najezdom i rušenjem grada, nestao je i naziv Singidunum i više se nikada u istoriji nije pojavio. Tragovi slovenske materijalne kulture tog doba, pronađeni su u Donjem i Gornjem gradu, Zemunu i naseljima Ritopek i Višnjica. To je bio trajniji početak slovenizacije ovoga grada.
Pismo

Oko 630. godine na ovo područje se doseljava srpski živalj. Posle toga, više od dva i po veka nema pomena o njemu. Avarski i slovenski ratnici nisu marili za ovaj grad, jer on više nije imao položaj graničnog utvrđenja. On se tada nalazio unutar šireg prostora Balkanskog poluostrva koji su Sloveni već osvojili. I pored toga, arheološki nalazi ukazuju na kontinuiran život u gradu i njegovoj okolini. Ponovni pomen grada, i to pod slovenskim imenom BEOGRAD (Beli grad - verovatno po zidinama od belog krečnjaka), srećemo tek u IX veku, tačnije 16. aprila 878. godine, u jednom pismu pape Jovana VIII bugarskom knezu Borisu-Mihailu, o smenjivanju beogradskog hrišćanskog episkopa Sergija. Kasnije se taj naziv sreće u različitim varijantama: ALBA GRAECA, GRIECHISCH WEISSENBURG, NANDOR ALBA, NANDOR FEJERVAR, CASTELBIANCO, ALBA BULGARICA.

Nekoliko vekova posle prvog pomena Beograda kao slovenskog grada, u njemu se smenjuju razne vojske i osvajači. Do Beogradu su najpre došli Franci koji su pod Karlom Velikim uništili Avare. Na ruševinama Taurunuma osnivaju franačko naselje Malevila, da bi slovenizacijom kasniji naziv bio Zemln (Zemun). Franačku vladavinu zamenjuju Bugari, a njihovu Mađari. Krajem X veka, u vreme velike Samuilove države, Beograd je po ko zna koji put promenio gospodara. Već 1018. godine on ponovo postaje značajna pogranična tvrđava Vizantije. Tokom XI i XII veka, oko Beograda se otimaju suparničke sile: Ugarska, Vizantija i Bugarska.

Za to vreme kroz grad prolaze brojni krstaški pohodi na Istok ostavljajući svoj rušilački pečat na njemu. Posle krstaških najezda iz 1096. i 1147. godine, pod vođstvom Fridriha Barbarose 1189. godine kroz Beograd prolazi 190.000 ljudi. Ovaj predvodnik krstaša video je Beograd u ruševinama. Koliko je grad stradao možemo suditi po upoređivanju sa zapisom arapskog geografa i kartografa Idrizija, koji je u opisu "Itinerera carigradskog puta" iz 1154. godine pominje Belgraduk kao dobro naseljenu i živu varoš sa mnogim crkvama.

*****************************************************

Srednjovekovni srpski Beograd

Kralj Dragutin

Srpska vladavina Beogradom počinje 1284. godine, kada srpski kralj Dragutin kao zet i vazal mađarskog kralja Ladislava IV dobija na upravu Mačvu sa Beogradom. To je bio period intenzivnog naseljavanja srpskog življa i jačanja uticaja Srpske pravoslavne crkve. Tu je Dragutin imao svoj dvor. Novosagrađena Saborna crkva, bila je oličenje snage i bogatstva mlade srpske države. Smrću kralja Dragutina na presto dolazi njegov brat Milutin, koji kratko vreme vlada Beogradom, jer grad, 1319. godine, osvajaju i do temelja ruše Mađari. Porušeni i zapusteli grad postaje pogranična baza ugarskom odupiranju širenju srpske države sa juga, u vreme cara Dušana. U takvom stanju Beograd dočekuje XV vek, kada na istorijsku scenu Evrope stupaju Turci, nova velika osvajačka sila.

despot Stefan Lazarević

U želji da se što spremnije odupru turskoj najezdi i na Savi i Dunavu imaju jako uporište, Mađari dozvoljavaju izgradnju Beograda za vreme despota Stefana Lazarevića. On je Beogradom vladao od 1403. do 1427. godine, i to je vreme pravog procvata grada. Beograd je ne samo prestonica srpske države, već i najvažniji privredni, kulturni i verski centar. Grade se: Mitropolitska crkva, nova tvrđava (citadela), despotov dvorac, bolnica i biblioteka. Trgovci dobijaju povlastice i dolaze bogati i sposobni ljudi, koji doprinose prosperitetu grada. Pretpostavlja se da je grad tada mogao brojati 40-50 hiljada žitelja.


Đurađ Branković

Despotov naslednik Đurađ Branković, bio je prinuđen da grad preda Mađarima, a on po ugledu na Beogradsku, podiže Smederevsku tvrđavu. U vreme stogodišnje ugarske vladavine izmenjena je celokupna struktura stanovništva i izgled samog grada. Grad počinje naglo da stagnira, a potisnuto srpsko stanovništvo živelo je u predgrađu i njemu nije bio dostupan Gornji grad. Ugarski kralj Sigismund sve više naseljava mađarsko stanovništvo i širi uticaj katoličke crkve.

Turska i austrijska vladavina

Turska opsada Beograda

Turci su znali da je Beograd najveća prepreka u osvajačkim pohodima ka Srednjoj Evropi. Posle pada Smedereva, 1440. godine, Beogradsku tvrđavu opsedala je turska vojska sa preko 100.000 ratnika, na čelu sa sultanom Muratom II. U želji da osvoje grad Turci na obližnjem brdu Žrnov, današnjoj Avali, podižu svoje utvrđenje, odakle su osmatrali i kontrolisali okolinu. Gotovo čitav jedan vek Beograd je odolevao turskim napadima. Konačno, Turci su pod vođstvom sultana Sulejmana Veličanstvenog, 28. avgusta 1521. godine, uspeli da osvoje Beograd - bedem hrišćanstva i ključ odbrane cele Ugarske. Grad je srušen i spaljen, a put ka Zapadnoj Evropi otvoren.


Pomeranjem granice na sever, menja se strateški položaj Beograda, i u narednih 150 godina, on postaje relativno miran grad sa značajnijom trgovačkom i saobraćajnom funkcijom. Iz Smedereva je preseljeno sedište sandžaka i počinje njegova intezivnija izgradnja. U tek obnovljenom gradu orijentalnog izgleda, sve više cveta zanatstvo i trgovina. On je stecište trgovaca iz Dubrovnika, Venecije, Grčke i Austrije, kao i zanatlija: Turaka, Jermena, Cigana i Srba. Od zanatlija isticali su se abadžije, aščije, puškari i drugi. Pored čaršije podignuti su i brojni karavan-saraji, bezistani i džamije. Grad je izašao iz okvira srednjovekovnih bedema i počinje sve više da se širi duž poznatih trgovačkih puteva koji su vezivali Istok sa Evropom. Svoj najveći uspon pod Turcima, grad dostiže u XVII veku, kada broji 100.000 stanovnika.

Krajem XVII veka u Beogradu hara kuga, što uz požare i pobune janičara, dovodi do njegove stagnacije. Posle 167 godina relativno mirnog razvoja, grad postaje meta ratnih sukoba. Nakon turskog poraza pod Bečom, septembra 1688. godine, Austrijanci su zauzeli Beograd. Turci ga, posle dve godine, vraćaju u svoje ruke, ali je grad iz ovih sukoba izašao razoren, a njegovo stanovništvo, zbog saradnje sa Austrijancima, izloženo ubijanju, progonu i pljačkama. Posle toga Beograd je ponovo pogranična varoš, i to sve do 1717. godine, kada ga Austrijanci pod vođstvom princa Evgenija Savojskog ponovo zauzimaju. Tada se na mestu već porušene Beogradske tvrđave gradi nova prema zahtevima savremenih vojno-strateških zahteva.

Austrijska vladavina Beogradom u periodu od 1717. do 1739. godine označena je pravom transformacijom grada, jer on gubi dotadašnje tursko-istočnjačke crte i poprima obeležje srednjevropskog grada. Pored tvrđave i varoš je opasana bedemima, a izgrađena su i nova zdanja. Oživljava trgovina, a u njega se sve više doseljavaju Mađari, Nemci, Francuzi, Česi i drugi. Pri ponovnom turskom zauzeću, 1739. godine ruše se bedemi oko Beograda. Turci ruše austrijske kasarne i objekte, kao i kuće, a mnoge crkve pretvaraju u džamije. On ponovo postaje varoš orijentalnih obeležja i to sa pograničnim položajem, jer je Beogradskim mirovnim ugovorom granica povučena na reci Savi.

Na drugoj strani, Zemun poprima pogranični značaj na austrijskoj teritoriji. Dobija poseban status u okviru Vojne granice i takvi uslovi mu omogućavaju da razvije privredu: trgovinu, zanate, brodarstvo i ribarstvo. Jača građanski stalež, podižu se utvrđenja, državne zgrade i crkve. Iz tog vremena potiču kuće kao što su: Karamatina, Ičkova i kuća Dimitrija Davidovića. Srpska osnovna škola je otvorena 1745. godine, a u gradu rade i slikari i drugi kulturni stvaraoci.

Krajem veka u poslednjem austro-turskom ratu, Beograd je oktobra 1789. osvojen. Potpisivanjem Svištovskog mira 1791. godine, Austrijanci se povlače u Zemun, a janičarima se zabranjuje ulazak u beogradski pašaluk. Posle pogibije Mustafa-paše, 1801. godine, janičari uspostavljaju svoju vlast u gradu i okolnim selima. To je bilo vreme potpunog bezvlašća, janičarskog nasilja i pljački. Ono je bilo završeno poznatom sečom knezova i drugih viđenijih Srba, što je bilo povod za podizanje ustanka.

важни датуми у историји Београда:

Važne godine u istoriji grada

7000 pre nove ere
Prvo neolitsko naselje

kraj I veka nove ere
Rimljani naseljavaju Singidunum

91.
Singidunum je rimski vojni logor sa IV Flavijevom legijom

441.
Huni srušili Beograd

posle 450.
Singidunum pod vlašću Sarmata

oko 470.
Istočni Goti proterali Sarmate iz grada

488.
Gepidi osvojili Singidunum

504.
Goti zauzimaju grad

510.
Mirovnim ugovorom grad pripao Vizantiji

535.
Vizantijski car Justinijan I obnavlja Singidunum

584.
Avari osvajaju i razaraju antički Singidunum

592.
Vizantija povratila grad

VII vek
Avari ruše i spaljuju grad

oko 630.
Sloveni osvojili Singidunum

827.
Bugari preuzimaju vlast nad tvrđavom

878.
Prvi pisani pomen imena slovenskog imena Beograd

896.
Ugarska vojska napala Beograd

971.
Vizantija osvaja Beograd

posle 976.
Grad preuzima car Samuilo

1018.
Car Vasilije II ruši makedonsko carstvo i Beograd opet postaje vizantijski

1072.
Vizantija preuzela Beograd

1096.
Ugarska vojska razorila Beograd, ali ga je Vizantija zadržala

1096-1189.
Kroz Beograd prolaze krstaške vojske

1127.
Mađarski kralj Stevan II ruši Beograd i njegovim kamenom gradi Zemun

1154.
Vizantijski car Manojlo I ruši Zemun i beogradskim kamenom ponovo gradi Beograd

1182.
Ugarska napala i opljačkala Beograd

1185.
Vizantija povratila Beograd diplomatskim putem

1230.
Beograd u sastavu Bugarske

1232.
Grad pripao Ugarskoj

1284.
Srpski kralj Dragutin dobija od ugarske krune Beograd, koji tada prvi put dolazi pod srpsku vlast

1316.
Dragutinov brat Milutin oružano osvaja Beograd

1319.
Ugri oduzimaju kralju Milutinu vlast nad Beogradom

1382.
Protivnici ugarske krune, braća Horvati, osvajaju Beograd

1386.
Ugarska povratila Beograd

1403.
Pod despotom Stefanom Lazarevićem Beograd postaje prestonica srednjovekovne Srbije

1427.
Ugri oduzimaju Beograd od despota Đurđa Brankovića

1440.
Turska napada Beograd, ali je grad, uz velika razaranja, odbranjen

1456.
Sultan Mehmed II bezuspešno opseda grad

1521.
Sultan Sulejman Veličanstveni osvaja Beograd

1688.
Vojvoda Maksimilijan Bavarski osvaja Beograd

1690.
Beograd ponovo pada pod tursku vlast

1717.
Princ Eugen Savojski zauzima Beograd

1723-1736.
Izgradnja Beogradske tvrđave po planovima pukovnika Nikole Doksata de Mores

1739.
Beogradski mir, zaključen između Austrije i Turske, po kome grad ponovo pripada Turcima

1789.
Maršal Gideon Ernst Laudon osvaja Beograd

1791.
Svištovskim mirom Beograd dolazi ponovo pod vlast Turaka

1806.
Karađorđe oslobađa beogradsku varoš i Beograd ponovo postaje glavni grad Srbije

1808.
Otvorena Velika škola u Beogradu

1813.
Turci ponovo zauzimaju Beograd

1815.
Miloš Obrenović započeo Drugi srpski ustanak

1830.
Sultanov hatišerif o autonomiji Srbije

1831.
Otpočela sa radom prva štamparija u Beogradu

1835.
Pojavljuju se prve novine u Beogradu pod nazivom "Novine srbske"

1840.
Otvorena prva pošta u gradu

1841.
Beograd postaje prestonica Kneževine Srbije za vreme prve vladavine Mihaila Obrenovića

1844.
Osnovan Narodni muzej u Beogradu

1855.
Uspostavljena prva telegrafska linija Beograd - Aleksinac

1862.
Sukob na Čukur-česmi i bombardovanje beogradske varoši iz tvrđave koju drže Turci dovodi do međunarodne odluke da Turci napuste grad

1867.
Turski komandant Beograda Ali-Riza paša predaje na Kalemegdanu knezu Mihailu ključeve beogradskog grada. Turci konačno napuštaju Beograd

1876.
Na početku srpsko-turskog rata sa tvrđave je konačno skinuta zastava Turske

1878.
Na Berlinskom kongresu priznata nezavisnost Srbije

1882.
Srbija postaje kraljevina, a Beograd njena prestonica

1883.
Uvedene prve telefonske linije u Beogradu

1884.
Sagrađena železnička stanica i železnički most na Savi

1892.
Puštena u rad prva vodovodna mreža u gradu

1893.
Uvedeno električno osvetljenje

1894.
Krenuo prvi električni tramvaj

1903.
Majski prevrat - posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića na presto Srbije dolazi kralj Petar I Karađorđević

1914.
Austrijanci bombarduju i zauzimaju Beograd, ali ga Srbi iste godine oslobađaju

1915.
Nemačke i austrijske trupe pod komandom feldmaršala Makenzena zauzimaju Beograd

1918.
Srbi i delovi savezničke vojske oslobađaju Beograd

1918.
Beograd postaje prestonica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

1923.
Avionska linija Pariz - Budimpešta produžena do Beograda

1927.
Otvoreno zdanje Aerodroma Beograd

1929.
Počeo sa radom Radio Beograd
Aleksandar Karađorđević ukida Ustav i zavodi lični režim. U svim opštinama, pa tako i u gradu Beogradu izabrane opštinske organe smenjuju od strane kralja postavljeni predsednici opština.

1934.
Izgrađen most "Viteškog kralja Aleksandra", poznat kao "tramvajski" most preko Save. U ratu je ovaj lančani most srušen i na njegovim stubovima je izgrađen današnji "Brankov most".

1935.
Pušten u saobraćaj prvi most preko Dunava - Pančevački most

1937.
Otvoren Beogradski sajam

1941.
27. marta velike demonstracije protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu
Nemci bombarduju Beograd 6. aprila, a okupiraju ga 12. aprila

1944.
Amerikanci i ostali saveznici bombarduju Beograd
20. oktobra Beograd oslobodila Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije uz pomoć ruske Crvene armije
Nove komunističke vlasti hapse i likvidiraju političke protivnike, a beogradsku omladinu mobilišu za odlazak na Sremski front

1945.
29. novembra u Beogradu Ustavotvorna skupština proglasila Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju
Ukinuta monarhija i zvanično započela komunistička vladavina Josipa Broza Tita

1946.
Nacionalizacija imovine predratnih industrijalaca

1948.
Zbog političkog razilaženja staljinista i titoista veliki broj ljudi uhapšen i osuđen na robiju

1950.
Zvanično započelo "radničko samoupravljanje" nad imovinom otetom od predratnih vlasnika

1958.
Počelo redovno emitovanje programa TV Beograd

1961.
Održana Prva konferencija nesvrstanih zemalja

1967.
Održan prvi BITEF

1968.
Studentske demonstracije

1969.
Podignuta Palata "Beograd"

1971.
Izgrađen most Gazela i auto-put kroz Beograd
Održan prvi FEST

1974.
Donet novi Ustav SFRJ koji je izazvao niz negativnih posledica po srpsko nacionalno pitanje

1977-78.
Održana Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji u Beogradu

1979.
Godišnja skupština Svetske banke za obnovu i razvoj i Međunarodnog monetarnog fonda

1980.
Održana XXI generalna skupština UNESCO-a

1983.
Godišnja konferencija UNCTAD-a

1988.
Prvi skup ministara inostranih poslova balkanskih zemalja

1992.
Proglašena Savezna Republika Jugoslavija
30. maja Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uvodi ekonomske sankcije prema SR Jugoslaviji

1993.
Najveća hiperinflacija u istoriji čovečanstva dovela mnoge Beograđane na ivicu opstanka

1994.
Uveden novi, konvertibilni dinar

1995.
Otvorena podzemna železnička stanica Vukov spomenik

1996.
Veliki građanski i studentski protesti zbog nepriznavanja rezultata lokalnih izbora

1997.
Posle pola veka, prva nekomunistička gradska vlast

1999.
NATO tri meseca bombarduje Jugoslaviju, uključujući i ciljeve u centru Beograda

2000.
Posle izbora i građanskih protesta Srbija se oslobađa diktature Slobodana Miloševića

2001.
Ukinut spoljni zid sankcija SR Jugoslaviji
Srbija dobila prvu demokratsku vladu
Slobodan Milošević izručen Tribunalu u Hagu

2002.
Usvojena Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora

2003.
Ubijen predsednik Vlade Srbije, dr Zoran Đinđić
Srbija i Crna Gora primljena je u Savet Evrope

2004.
Srbija je dobila svog prvog demokratskog predsednika

2006.
Beograd je ponovo glavni grad samostalne države Srbije
Usvojen novi Ustav Republike Srbije